|
NA LISTI Od 04.8.2010.g. /
LISTED SINCE August 4th, 2010 among leading European magazines:  |
All Rights Reserved
Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić, MSc Sarajevo & Bugojno, Bosnia and Herzegovina MI OBJEDINJUJEMO RAZLIČITOSTI... WE ARE UNIFYING DIVERSITIES |
 |
Narudžba knjiga / Purchasing of the books / Bücher bestellen
|
|
ВИЈЕСТИ/NEWS/ВЕСТИ
Удружење књижевника Србије...02.4.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 3. АПРИЛ 2012, 12.00
РАДЕНКО
Г. ПОПОВИЋ
”ПОЕТИКА
ПОПОВА
ПОШТАПАЛА“
(ПОЕЗИЈА)
Учествују:
Матија Бећковић
Петар Пајић
Раденко Поповић
Поезију казује: Вицо Дардић
Гуслар: Зоран Племић
Оперски певач: Сава Вемић
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 3. АПРИЛ 2012, 12.00
РАДЕНКО
Г. ПОПОВИЋ
”ПОЕТИКА
ПОПОВА
ПОШТАПАЛА“
(ПОЕЗИЈА)
Учествују:
Матија Бећковић
Петар Пајић
Раденко Поповић
Поезију казује: Вицо Дардић
Гуслар: Зоран Племић
Оперски певач: Сава Вемић
Удружење књижевника Србије...31.3.2012.
СРПСКА АКАДЕМИЈА
НАУКА И УМЕТНОСТИ
ПРЕДЛОГ УПРАВНОГ ОДБОРА
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ЗА ДОПИСНЕ ЧЛАНОВЕ САНУ
1. Милован Витезовић
2. Јован Делић
3. Гојко Ђого
4. Веселин Ђуретић
5. Мирослав Егерић
6. Добрица Ерић
7. Душан Иванић
8. Срба Игњатовић
9. Димитрије Калезић
10. Мило Ломпар
11. Радован Бели Марковић
12. Марко Недић
13. Добрило Ненадић
14. Петар Пајић
15. Рајко Петров Ного
16. Адам Пуслојић
17. Љубивоје Ршумовић
18. Петар Сарић
Радомир Андрић,
Београд, 30. 3. 2012. председник Удружења
Књижевника Србије
____________________________________________________________________________________________________
СВИ ПРЕДЛОЖЕНИ КАНДИДАТИ
Милован Витезовић
Јован Делић
Гојко Ђого (члан Академије наука и умјетности Републике Српске)
Веселин Ђуретић
Милорад Ђурић (не прихвата кандидатуру)
Мирослав Егерић
Добрица Ерић
Душан Иванић
Срба Игњатовић
Димитрије Калезић
Мило Ломпар
Радован Бели Марковић
Радивоје Микић (не прихвата кандидатуру јер га је већ кандидовао Факултет)
Марко Недић
Добрило Ненадић
Гроздана Олујић (не прихвата кандидатуру зато што је усред новог романа)
Петар Пајић
Рајко Петров Ного (члан Академије наука и умјетности Републике Српске)
Адам Пуслојић (члан Румунске академије наука и уметности)
Слободан Ракитић (не прихвата кандидатуру)
Љубивоје Ршумовић
Петар Сарић
___________________________________________________________________________________
Већина предложених кандидата мисли попут Мила Ломпара:
Поштоване колеге,
Захваљујем се на жељи УКС да ме предложи за члана САНУ.
Шаљем вам податке које сте ми тражили
са подсећањем на речи Михаила Лалића
у часу када је подржао петицију против рушења Његошеве капеле:
"Потпис дајем, успеху се не надам."
Тако је и са мојим подацима.
У сваком случају, хвала вам на пажњи.
С поштовањем,
Мило Ломпар
НАУКА И УМЕТНОСТИ
ПРЕДЛОГ УПРАВНОГ ОДБОРА
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ЗА ДОПИСНЕ ЧЛАНОВЕ САНУ
1. Милован Витезовић
2. Јован Делић
3. Гојко Ђого
4. Веселин Ђуретић
5. Мирослав Егерић
6. Добрица Ерић
7. Душан Иванић
8. Срба Игњатовић
9. Димитрије Калезић
10. Мило Ломпар
11. Радован Бели Марковић
12. Марко Недић
13. Добрило Ненадић
14. Петар Пајић
15. Рајко Петров Ного
16. Адам Пуслојић
17. Љубивоје Ршумовић
18. Петар Сарић
Радомир Андрић,
Београд, 30. 3. 2012. председник Удружења
Књижевника Србије
____________________________________________________________________________________________________
СВИ ПРЕДЛОЖЕНИ КАНДИДАТИ
Милован Витезовић
Јован Делић
Гојко Ђого (члан Академије наука и умјетности Републике Српске)
Веселин Ђуретић
Милорад Ђурић (не прихвата кандидатуру)
Мирослав Егерић
Добрица Ерић
Душан Иванић
Срба Игњатовић
Димитрије Калезић
Мило Ломпар
Радован Бели Марковић
Радивоје Микић (не прихвата кандидатуру јер га је већ кандидовао Факултет)
Марко Недић
Добрило Ненадић
Гроздана Олујић (не прихвата кандидатуру зато што је усред новог романа)
Петар Пајић
Рајко Петров Ного (члан Академије наука и умјетности Републике Српске)
Адам Пуслојић (члан Румунске академије наука и уметности)
Слободан Ракитић (не прихвата кандидатуру)
Љубивоје Ршумовић
Петар Сарић
___________________________________________________________________________________
Већина предложених кандидата мисли попут Мила Ломпара:
Поштоване колеге,
Захваљујем се на жељи УКС да ме предложи за члана САНУ.
Шаљем вам податке које сте ми тражили
са подсећањем на речи Михаила Лалића
у часу када је подржао петицију против рушења Његошеве капеле:
"Потпис дајем, успеху се не надам."
Тако је и са мојим подацима.
У сваком случају, хвала вам на пажњи.
С поштовањем,
Мило Ломпар
|
|
Удружење књижевника Србије...28.3.2012.
УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СВИМА КОЈИ ПАМТЕ НАТО ЗЛОЧИНЕ
Поштовани пријатељи,
Ево прође још једна годишњица од злочиначког НАТО бомбардовања српског народа. Управо српског народа, јер експеримент и даље распростиру по целом свету тамо где им треба и где народ страда без икакве наде и жеље ових OKUPATORA да буде боље.
У прилогу Вама и свим цивилизованим људима:
1. шаљем циклус стихова које је посветила NATO бомбардовању српског народа руска поетеса Јулија Шишина - Зелинскиј, стари лекар психијатар, супруга познатог композитора Андреја Николајевича Зелинског, сина најпознатијег руског хемичара после Мендељејева - Николаја Дмитријевича Зелинског: Ови стихови су објављени у књизи стихова Јуље Шишине-Зелинскиј ТЕХНОЗОЈ.
Јулија је правилно и песнички пророчански назвала ове стихове СРПСКИ ПОЛИГОН јер су нападачи проширили искуство бомбардовања српског народа на цео свет. Да ли ће се и када и где зауставити? И ко ће их зауставити? Да ли Остроготи или унутрашња трулеж како се распао и нестао и њихов узор Римска империја, јер су изабрали све симболе (Капитолиј) и што је страшније све методе деловања Римске империје (стална освајања и ширење и несразмерну трговину на праву победника Ve victis - сада штампања безвредних новчаница долара).
2. песму Сербија (Гробнице наших предака остављамо непријатељима) о прогнаним Србима са Косова и Метохије, о чему цео свет уплашен злочинима НАТО ћути, а ради се о хиљадугодишњој стратегији Римске империје и Ватикана - ПОТИСКИВАЊА (правоВЕРНИХ - православних) Рас-ена/СлоВена (аутори стихова Јулија Шишина - Зелинскиј и Андреј Николаевич Зелинскиј; аутор музики Андреј Николаевич Зелинскиј),
3. песму ВЕЛИКИЕ ТЕЊИ РОССИИ (Велике сенке Русије) о величини руског цара и његове Свете породице (аутор стихова и музике Андреј Николаевич Зелинскиј),
4. слику на којој се види Сергеј Путилин, солиста ансамбла АЛЕКСАНДРОВ и за пијанином стари, мудри али и велики тихи борац Андреј Зелинскиј.
Сећање нам не смеју уништити. Ми памтимо и вратићемо се на свете просторе Косова и Метохије и свуда одакле су нас прогнали и потиснули и одакле су потиснули свету АзБуку.
Божидар Митрович, д.ю.н., Адвокат
Председатель Региональной общественной организации ОБЪЕДИНЕНИЕ СЕРБОВ, Москва
тел. в Москве (+7925) 502 39 29
тел. (+7929)9 32 23 72
тел. в Белграде (+38164) 353 88 49
www.bozidar.ru
СВИМА КОЈИ ПАМТЕ НАТО ЗЛОЧИНЕ
Поштовани пријатељи,
Ево прође још једна годишњица од злочиначког НАТО бомбардовања српског народа. Управо српског народа, јер експеримент и даље распростиру по целом свету тамо где им треба и где народ страда без икакве наде и жеље ових OKUPATORA да буде боље.
У прилогу Вама и свим цивилизованим људима:
1. шаљем циклус стихова које је посветила NATO бомбардовању српског народа руска поетеса Јулија Шишина - Зелинскиј, стари лекар психијатар, супруга познатог композитора Андреја Николајевича Зелинског, сина најпознатијег руског хемичара после Мендељејева - Николаја Дмитријевича Зелинског: Ови стихови су објављени у књизи стихова Јуље Шишине-Зелинскиј ТЕХНОЗОЈ.
Јулија је правилно и песнички пророчански назвала ове стихове СРПСКИ ПОЛИГОН јер су нападачи проширили искуство бомбардовања српског народа на цео свет. Да ли ће се и када и где зауставити? И ко ће их зауставити? Да ли Остроготи или унутрашња трулеж како се распао и нестао и њихов узор Римска империја, јер су изабрали све симболе (Капитолиј) и што је страшније све методе деловања Римске империје (стална освајања и ширење и несразмерну трговину на праву победника Ve victis - сада штампања безвредних новчаница долара).
2. песму Сербија (Гробнице наших предака остављамо непријатељима) о прогнаним Србима са Косова и Метохије, о чему цео свет уплашен злочинима НАТО ћути, а ради се о хиљадугодишњој стратегији Римске империје и Ватикана - ПОТИСКИВАЊА (правоВЕРНИХ - православних) Рас-ена/СлоВена (аутори стихова Јулија Шишина - Зелинскиј и Андреј Николаевич Зелинскиј; аутор музики Андреј Николаевич Зелинскиј),
3. песму ВЕЛИКИЕ ТЕЊИ РОССИИ (Велике сенке Русије) о величини руског цара и његове Свете породице (аутор стихова и музике Андреј Николаевич Зелинскиј),
4. слику на којој се види Сергеј Путилин, солиста ансамбла АЛЕКСАНДРОВ и за пијанином стари, мудри али и велики тихи борац Андреј Зелинскиј.
Сећање нам не смеју уништити. Ми памтимо и вратићемо се на свете просторе Косова и Метохије и свуда одакле су нас прогнали и потиснули и одакле су потиснули свету АзБуку.
Божидар Митрович, д.ю.н., Адвокат
Председатель Региональной общественной организации ОБЪЕДИНЕНИЕ СЕРБОВ, Москва
тел. в Москве (+7925) 502 39 29
тел. (+7929)9 32 23 72
тел. в Белграде (+38164) 353 88 49
www.bozidar.ru
| 4.mp3 |
| 3.mp3 |
| 1.rtf |
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 29. МАРТ 2012, 12.00
ХАРИС К. СКАРЛАКИДИС
С В Е Т И О Г А Њ
ЧУДО НА ХРИСТОВОМ ГРОБУ
НА ДАН ВЕЛИКЕ СУБОТЕ
ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТ ИСТОРИЈСКИХ СВЕДОЧАНСТАВА
(IX–XVI ВЕК)
Учествују:
Харис К. Скарлакидис
Зорица Зец
Владимир Јевтић, преводилац
____________________________________________________________________________________________________
Хараламбос Харис К. Скарлакидис рођен je 1971. године у грчком граду Драма, где је провео своје школске дане. Дипломирао је на Архитектонском факултету Аристотеловог универзитета у Солуну и данас у Атини ради као архитекта и професор примене програма за дизајнирање на рачунарима. Ова књига је плод дугогодишњег историјског истраживања и друго је пишчево дело. На њеним страницама се налази 45 историјских сведочанстава о чуду Светог Огња, као и мноштво рукописа из највећих библиотека света.
_______________________________________________________________________________________________
ПОВОДОМ СМРТИ СЛОБОДАНА КОСТИЋА
КОМЕМОРАЦИЈА У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
Јуче је у Косовској Митровици, у организацији Филозофског факултета и Књижевног друштва Косова и Метохије, одржан комеморативни скуп поводом смрти проф. др Слободана Костића, угледног члана Књижевног друштва Косова и Метохије и Удружења књижевника Србије. О лику и делу истакнутог српског песника и редовног професора на Филозофском факултету у Косовској Митровици, говорили су, поред проф. др Драгија Маликовића, декана ове високошколске установе, и проф. др Драгомир Костић, проф. др Драгиша Бојовић и Милан Михајловић, председник Књижевног друштва Косова и Метохије.
На скупу је још једном наглашено да је Слободан Костић био цењени професор, истрајни борац за српску истину и идентитет, одан до последњег тренутка вери православној и поезији, у којој је сваки његов стих одисао традиционализмом, а опет био потпуно особен, заогрнут новим, савременим рухом.
Сахрана Слободана Костића обавиће се данас, на београдском гробљу Орловача. Опело почиње у 12.30 часова.
____________________________________________________________________________________________________
ВАСКРШЊИ САЈАМ
27. март – 8. април
П Р О Г Р А М
Уторак, 27. март, 18.00
СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ САЈМА
Сајам ће благословити Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј
Поздравно слово у име Издавачког фонда: протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић, главни и одговорни уредник
Поје: Београдски мушки хор под диригентским руководством ђакона Владимира Руменића
Среда, 28. март
14.00 – Српски код – нова образовна парадигма
Представљање образовног система, уџбеника и сајта Српски код, у издању Наше Србије: Ђакон Ненад Илић, Анастасија-Весна Илић и Ивица Живковић
16.00 – Представљање делатности чланова Ризнице српске духовности
Предраг Јовановић, директор, и Миле В. Пајић, главни и одговорни уредник, са гостима
18.00 – Представљање књиге Хараламбоса-Хариса Скарлакидиса Свети огањ – чудо на Христовом Гробу на дан Велике Суботе
Харис Скарлакидис, аутор, певничка група Чувари при храму Светог Саве у Београду и Владимир Алавања, преводилац, водитељ Зорица Зец
Четвртак, 29. март
14.00 – Српски звук, откровење код западних слушалаца
Представљање Светлане Спајић и њене Пјевачке дружине, пројекта Жегар живи, сарадњe уметнице са Марином Абрамовић и редитељем Робертом Вилсоном
16.00 – Српска књига, Рума – представљање најновије издавачке делатности
Милутин Живановић, главни и одговорни уредник са гостима
18.00 – Сећање на Патријарха Павла
Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Давид (Перовић)
Петак, 30. март
14.00 – Дунав, Хришћанство, Словени
Др Ђорђе Јанковић говори о могућности археолошких трагова апостола и апостолских ученика на нашем тлу. Станко Трифуновић говори о најновијим археолошких открићима о древним становницима Подунавља и њиховим могућим везама са Старим Словенима.
16.00 – Друштво уметника РАС АРТ
Уметност на територији централног Балкана: античко сликарство и његов утицај на уметност Средњег века
Јелена Анђелковић, историчар уметности
18.00 – Вече о Хиландару
Јеромонах Доситеј, Никола Дробњаковић и Стефан Миленковић из Задужбине мана-стира Хиландар
Субота, 31. март
14.00 – Нови живот српске лексикографије
Представљање Српске енциклопедије и Википедије, Слободне енциклопедије
Учествују: проф. др Драган Станић, председник Уређивачког одбора Српске енци-клопедије, и Драган Сатарић, председник Управног одбора Викимедија Србија
16.00 – Представљање дечјег часописа Витез
Недељко Попадић, главни и одговорни уредник, са гостима
18.00 – Моји сусрети са духовницима
Веља Павловић, уредник телевизије Студио Б
Недеља, 1. април
14.00 – Изворно српско појање
Срђан Асановић, појац, и др Мирјана Закић, етномузиколог
16.00 – Здрави стилови живота код младих
Др Божица Фатовић Милићевић, аутор, презвитер Вукашин Милићевић, уредник Ра-дија Слово љубве, др сци Иванка Гајић, др Споменка Ћирић, проф. др Слађана Јовић, др Мила Паунић, проф. др Радмила Јаничић, Зорица Зец, књижевник
18.00 – Сећање на велике игумане Српске православне цркве
Архимандрит Јован Радосављевић
Понедељак, 2. април
14.00 – Српска штампа за децу – поводом десет година магазина Муња
Представљање часописа Муња, Политикиног забавника и Светосавског звонца: Здравко Зупан, уредник и аутор, Зефирино Граси, уредник и Радмила Мишев, уредница
16.00 – Друштво уметника РАС АРТ
Представљање књиге Неуништиви свет духовне лепоте са освртом на савремену српску ликовну уметност
Др Станислав-Сташа Живковић, историчар уметности са гостима
18.00 – Школство у Српској православној цркви данас
Протојереј-ставрофор Драган Протић, ректор Богословије Светог Саве у Београду, са гостима
19.00 – Јеротићева мисао: модерно сведочење о вечно младом Христу
Академик Владета Јеротић и Ненад Арсић, издавач
Уторак, 3. април
14.00 – Српски језик, душа народа
Програмски пакет за српски језик РАС, Електронски правопис српског језика и Еле-ктронски речник српског језика
Милорад Симић, лингвиста и лексикограф, Агенција Србософ и Институт за српски језик САНУ
16.00 – Монографија о Небојши Митрићу, вајару вароши београдске
Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, др Станислав-Сташа Живковић, историчар уметности, аутор монографије, Слободан Савић, вајар, и Миодраг Јовковић
У оквиру представљања промоције одржаће се пригодна изложба дела из уметникове заоставштине
18.00 – Округли сто на тему: Средства јавног информисања о Цркви – Црква о средствима јавног информисања
Презвитер Вукашин Милићевић, уредник радија Слово љубве, презвитер Оливер Суботић, уредник часописа мисионар, Сања Лубардић, уредник ТВ Студио Б, Раде Драговић, новинар Новости, Зорица Зец, Српска дијаспора и Печат, Јелена Чалија, новинар листа Политика и други гости
Среда, 4. април
14.00 – Светски поход последњег Византинца, Милорад Павић
Представљање најновијих од 300 светских издања Павића, утицај научног опуса и тумачења наше културе и цивилизације, нове делатности Легата Милорада Павића, Јасмина Михајловић, управник Легата
16.00 – Дан родољубиве поезије
Добрица Ерић, Љубомир Ћорилић, Недељко Попадић, Милош Јанковић и Божидар Глоговац
18.00 – Допринос веронауке школском образовању Србије
Његово Преосвештенство Епископ хвостански Атанасије (Ракита), јереј Јован Бабић, ђакон Ненад Илић и Хор Катихета Архиепископије београдско-карловачке
Четвртак, 5. април
14.00 – Наша Србија – људскост и саосећање
Представљање хуманитарно-културне делатности НВО Наша Србија и подухвата Школа пријатељства који спаја децу из свих српских крајева
Гордана Гавриловић, директор Школе пријатељства, и Мина Милићевић, директор НВО Наша Србија
16.00 – Гусларски дан
Др Данка Лајић-Михајловић, етномузиколог, Жељко Чуровић-Лисански, гусларка Бојана Пековић, победник такмичења Ја имам таленат, Михаило Шћепановић и Милан Мрдовић
18.00 – Православна издавачка делатност – издања Издавачког фонда Архиепис-копије београдско-карловачке
Протојереј-ставрофор проф. др Владо Вукашиновић, главни и одговорни уредник Издавачког фонда Архиепископије-београдско карловачке, и остали учесници
19.00 – Представљање књиге Зорице Зец Волф – Пут ка истини
Проф. др Радивоје Паповић, Ненад Радош књижевник, Немања Стојков, сликар, Биљана Ђуровић, драмски уметник
Петак, 6. април
14.00 – Представљање Средње школе за уметничке занате из Шапца и радионице са децом са посебним потребама из удружења МНРО
16.00 – Издања Православног богословског факултета
18.00 – Издавачка делатност Светог Архијерејског Синода СПЦ
Његово Преосвештенство Епископ бачки Иринеј (Буловић), протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, главни и одговорни уредник Гласника, службеног листа СПЦ, јереј мр Александар Ђаковац, уредник новина Православље и часописа Теолошки погледи, презвитер Оливер Суботић, уредник листа Мисионар и Радмила Мишев, уредник часописа за децу Светосавско Звонце
Субота, 7. април – Дечје стваралаштво
11.00 – Радионице Мала школа иконописа, мозаика и калиграфије
18.00 – Представа Звезда Рождества
19.00 – Представа за децу Ми смо њихови потомци
Тихомир Арсић, драмски уметник
Паралелни програми НА САЈМУ: „Оживљено сликом“
Школа стрипа и илустрације „Ђорђе Лобачев“ гостоваће са бесплатним часовима за децу и родитеље у двадесет термина, са укупно 50 сати дешавања током трајања Сајма. Присуство педагога и ликовног уметника Владимира Весовића од 12 до 15 и од 17 до 19 часова сваког дана Сајма омогућава посетиоцима да уђу у чаробни свет стварања популарне културе.
Као посебну атракцију „Наша Србија“ најављује двосатне програме са угледним српским стрипарима: „Лаза Средановић и Дикан“, „Владимир Весовић и српска митологија“, „Горан Ђукић - Горски и витешка времена“, „Зоран Туцић и зачудна архитектура“, „Здравко Зупан, Муња и другари“, „Тихомир Челановић и свет бубица“, „Боривоје Грбић и доба суперјунака“, „Синиша Бановић и Стари Словени“, као и „Јован Укропина и дух пустоловине“. Током ових гостовања у терминима од 15 до 17 часова деца и родитељи моћи ће да се друже и цртају теме из српске културе заједно са ауторима својих омиљених стрипова.
____________________________________________________________________________________________________
28. марта 2012. године у 19 часова
у Нишком културном центру
у оквиру манифестације Дани Бранка Миљковића
одржаће се
промоција књиге
Vergeblich ich sie wecke/Узалуд је будим
Бранка Миљковића
у преводу Јохана Лавундија на немачки језик
у издању Банатског културног центра из Новог Милошева
О књизи говоре преводилац Јохан Лавунди из Улма (Немачка) и уредник и директор Банатског културног центра Радован Влаховић из Новог Милошева. Водитељка програма: Стана Динић Скочајић.
Ово капитално двојезично немачко-српско издање, које садржи све четири за живота објављене збирке Бранка Миљковића и део песама ван збирки, представљено је на протеклим сајмовима књига у Франкфурту, Београду, Новом Саду и Лајпцигу. Штампање књиге финансијски је помогло Министарство културе Републике Србије.
____________________________________________________________________________________________________
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 29. МАРТ 2012, 12.00
ХАРИС К. СКАРЛАКИДИС
С В Е Т И О Г А Њ
ЧУДО НА ХРИСТОВОМ ГРОБУ
НА ДАН ВЕЛИКЕ СУБОТЕ
ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТ ИСТОРИЈСКИХ СВЕДОЧАНСТАВА
(IX–XVI ВЕК)
Учествују:
Харис К. Скарлакидис
Зорица Зец
Владимир Јевтић, преводилац
____________________________________________________________________________________________________
Хараламбос Харис К. Скарлакидис рођен je 1971. године у грчком граду Драма, где је провео своје школске дане. Дипломирао је на Архитектонском факултету Аристотеловог универзитета у Солуну и данас у Атини ради као архитекта и професор примене програма за дизајнирање на рачунарима. Ова књига је плод дугогодишњег историјског истраживања и друго је пишчево дело. На њеним страницама се налази 45 историјских сведочанстава о чуду Светог Огња, као и мноштво рукописа из највећих библиотека света.
_______________________________________________________________________________________________
ПОВОДОМ СМРТИ СЛОБОДАНА КОСТИЋА
КОМЕМОРАЦИЈА У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ
Јуче је у Косовској Митровици, у организацији Филозофског факултета и Књижевног друштва Косова и Метохије, одржан комеморативни скуп поводом смрти проф. др Слободана Костића, угледног члана Књижевног друштва Косова и Метохије и Удружења књижевника Србије. О лику и делу истакнутог српског песника и редовног професора на Филозофском факултету у Косовској Митровици, говорили су, поред проф. др Драгија Маликовића, декана ове високошколске установе, и проф. др Драгомир Костић, проф. др Драгиша Бојовић и Милан Михајловић, председник Књижевног друштва Косова и Метохије.
На скупу је још једном наглашено да је Слободан Костић био цењени професор, истрајни борац за српску истину и идентитет, одан до последњег тренутка вери православној и поезији, у којој је сваки његов стих одисао традиционализмом, а опет био потпуно особен, заогрнут новим, савременим рухом.
Сахрана Слободана Костића обавиће се данас, на београдском гробљу Орловача. Опело почиње у 12.30 часова.
____________________________________________________________________________________________________
ВАСКРШЊИ САЈАМ
27. март – 8. април
П Р О Г Р А М
Уторак, 27. март, 18.00
СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ САЈМА
Сајам ће благословити Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј
Поздравно слово у име Издавачког фонда: протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић, главни и одговорни уредник
Поје: Београдски мушки хор под диригентским руководством ђакона Владимира Руменића
Среда, 28. март
14.00 – Српски код – нова образовна парадигма
Представљање образовног система, уџбеника и сајта Српски код, у издању Наше Србије: Ђакон Ненад Илић, Анастасија-Весна Илић и Ивица Живковић
16.00 – Представљање делатности чланова Ризнице српске духовности
Предраг Јовановић, директор, и Миле В. Пајић, главни и одговорни уредник, са гостима
18.00 – Представљање књиге Хараламбоса-Хариса Скарлакидиса Свети огањ – чудо на Христовом Гробу на дан Велике Суботе
Харис Скарлакидис, аутор, певничка група Чувари при храму Светог Саве у Београду и Владимир Алавања, преводилац, водитељ Зорица Зец
Четвртак, 29. март
14.00 – Српски звук, откровење код западних слушалаца
Представљање Светлане Спајић и њене Пјевачке дружине, пројекта Жегар живи, сарадњe уметнице са Марином Абрамовић и редитељем Робертом Вилсоном
16.00 – Српска књига, Рума – представљање најновије издавачке делатности
Милутин Живановић, главни и одговорни уредник са гостима
18.00 – Сећање на Патријарха Павла
Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Давид (Перовић)
Петак, 30. март
14.00 – Дунав, Хришћанство, Словени
Др Ђорђе Јанковић говори о могућности археолошких трагова апостола и апостолских ученика на нашем тлу. Станко Трифуновић говори о најновијим археолошких открићима о древним становницима Подунавља и њиховим могућим везама са Старим Словенима.
16.00 – Друштво уметника РАС АРТ
Уметност на територији централног Балкана: античко сликарство и његов утицај на уметност Средњег века
Јелена Анђелковић, историчар уметности
18.00 – Вече о Хиландару
Јеромонах Доситеј, Никола Дробњаковић и Стефан Миленковић из Задужбине мана-стира Хиландар
Субота, 31. март
14.00 – Нови живот српске лексикографије
Представљање Српске енциклопедије и Википедије, Слободне енциклопедије
Учествују: проф. др Драган Станић, председник Уређивачког одбора Српске енци-клопедије, и Драган Сатарић, председник Управног одбора Викимедија Србија
16.00 – Представљање дечјег часописа Витез
Недељко Попадић, главни и одговорни уредник, са гостима
18.00 – Моји сусрети са духовницима
Веља Павловић, уредник телевизије Студио Б
Недеља, 1. април
14.00 – Изворно српско појање
Срђан Асановић, појац, и др Мирјана Закић, етномузиколог
16.00 – Здрави стилови живота код младих
Др Божица Фатовић Милићевић, аутор, презвитер Вукашин Милићевић, уредник Ра-дија Слово љубве, др сци Иванка Гајић, др Споменка Ћирић, проф. др Слађана Јовић, др Мила Паунић, проф. др Радмила Јаничић, Зорица Зец, књижевник
18.00 – Сећање на велике игумане Српске православне цркве
Архимандрит Јован Радосављевић
Понедељак, 2. април
14.00 – Српска штампа за децу – поводом десет година магазина Муња
Представљање часописа Муња, Политикиног забавника и Светосавског звонца: Здравко Зупан, уредник и аутор, Зефирино Граси, уредник и Радмила Мишев, уредница
16.00 – Друштво уметника РАС АРТ
Представљање књиге Неуништиви свет духовне лепоте са освртом на савремену српску ликовну уметност
Др Станислав-Сташа Живковић, историчар уметности са гостима
18.00 – Школство у Српској православној цркви данас
Протојереј-ставрофор Драган Протић, ректор Богословије Светог Саве у Београду, са гостима
19.00 – Јеротићева мисао: модерно сведочење о вечно младом Христу
Академик Владета Јеротић и Ненад Арсић, издавач
Уторак, 3. април
14.00 – Српски језик, душа народа
Програмски пакет за српски језик РАС, Електронски правопис српског језика и Еле-ктронски речник српског језика
Милорад Симић, лингвиста и лексикограф, Агенција Србософ и Институт за српски језик САНУ
16.00 – Монографија о Небојши Митрићу, вајару вароши београдске
Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, др Станислав-Сташа Живковић, историчар уметности, аутор монографије, Слободан Савић, вајар, и Миодраг Јовковић
У оквиру представљања промоције одржаће се пригодна изложба дела из уметникове заоставштине
18.00 – Округли сто на тему: Средства јавног информисања о Цркви – Црква о средствима јавног информисања
Презвитер Вукашин Милићевић, уредник радија Слово љубве, презвитер Оливер Суботић, уредник часописа мисионар, Сања Лубардић, уредник ТВ Студио Б, Раде Драговић, новинар Новости, Зорица Зец, Српска дијаспора и Печат, Јелена Чалија, новинар листа Политика и други гости
Среда, 4. април
14.00 – Светски поход последњег Византинца, Милорад Павић
Представљање најновијих од 300 светских издања Павића, утицај научног опуса и тумачења наше културе и цивилизације, нове делатности Легата Милорада Павића, Јасмина Михајловић, управник Легата
16.00 – Дан родољубиве поезије
Добрица Ерић, Љубомир Ћорилић, Недељко Попадић, Милош Јанковић и Божидар Глоговац
18.00 – Допринос веронауке школском образовању Србије
Његово Преосвештенство Епископ хвостански Атанасије (Ракита), јереј Јован Бабић, ђакон Ненад Илић и Хор Катихета Архиепископије београдско-карловачке
Четвртак, 5. април
14.00 – Наша Србија – људскост и саосећање
Представљање хуманитарно-културне делатности НВО Наша Србија и подухвата Школа пријатељства који спаја децу из свих српских крајева
Гордана Гавриловић, директор Школе пријатељства, и Мина Милићевић, директор НВО Наша Србија
16.00 – Гусларски дан
Др Данка Лајић-Михајловић, етномузиколог, Жељко Чуровић-Лисански, гусларка Бојана Пековић, победник такмичења Ја имам таленат, Михаило Шћепановић и Милан Мрдовић
18.00 – Православна издавачка делатност – издања Издавачког фонда Архиепис-копије београдско-карловачке
Протојереј-ставрофор проф. др Владо Вукашиновић, главни и одговорни уредник Издавачког фонда Архиепископије-београдско карловачке, и остали учесници
19.00 – Представљање књиге Зорице Зец Волф – Пут ка истини
Проф. др Радивоје Паповић, Ненад Радош књижевник, Немања Стојков, сликар, Биљана Ђуровић, драмски уметник
Петак, 6. април
14.00 – Представљање Средње школе за уметничке занате из Шапца и радионице са децом са посебним потребама из удружења МНРО
16.00 – Издања Православног богословског факултета
18.00 – Издавачка делатност Светог Архијерејског Синода СПЦ
Његово Преосвештенство Епископ бачки Иринеј (Буловић), протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, главни и одговорни уредник Гласника, службеног листа СПЦ, јереј мр Александар Ђаковац, уредник новина Православље и часописа Теолошки погледи, презвитер Оливер Суботић, уредник листа Мисионар и Радмила Мишев, уредник часописа за децу Светосавско Звонце
Субота, 7. април – Дечје стваралаштво
11.00 – Радионице Мала школа иконописа, мозаика и калиграфије
18.00 – Представа Звезда Рождества
19.00 – Представа за децу Ми смо њихови потомци
Тихомир Арсић, драмски уметник
Паралелни програми НА САЈМУ: „Оживљено сликом“
Школа стрипа и илустрације „Ђорђе Лобачев“ гостоваће са бесплатним часовима за децу и родитеље у двадесет термина, са укупно 50 сати дешавања током трајања Сајма. Присуство педагога и ликовног уметника Владимира Весовића од 12 до 15 и од 17 до 19 часова сваког дана Сајма омогућава посетиоцима да уђу у чаробни свет стварања популарне културе.
Као посебну атракцију „Наша Србија“ најављује двосатне програме са угледним српским стрипарима: „Лаза Средановић и Дикан“, „Владимир Весовић и српска митологија“, „Горан Ђукић - Горски и витешка времена“, „Зоран Туцић и зачудна архитектура“, „Здравко Зупан, Муња и другари“, „Тихомир Челановић и свет бубица“, „Боривоје Грбић и доба суперјунака“, „Синиша Бановић и Стари Словени“, као и „Јован Укропина и дух пустоловине“. Током ових гостовања у терминима од 15 до 17 часова деца и родитељи моћи ће да се друже и цртају теме из српске културе заједно са ауторима својих омиљених стрипова.
____________________________________________________________________________________________________
28. марта 2012. године у 19 часова
у Нишком културном центру
у оквиру манифестације Дани Бранка Миљковића
одржаће се
промоција књиге
Vergeblich ich sie wecke/Узалуд је будим
Бранка Миљковића
у преводу Јохана Лавундија на немачки језик
у издању Банатског културног центра из Новог Милошева
О књизи говоре преводилац Јохан Лавунди из Улма (Немачка) и уредник и директор Банатског културног центра Радован Влаховић из Новог Милошева. Водитељка програма: Стана Динић Скочајић.
Ово капитално двојезично немачко-српско издање, које садржи све четири за живота објављене збирке Бранка Миљковића и део песама ван збирки, представљено је на протеклим сајмовима књига у Франкфурту, Београду, Новом Саду и Лајпцигу. Штампање књиге финансијски је помогло Министарство културе Републике Србије.
____________________________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 28. МАРТ 2012, 19.00
Ј Е З И Ч К А Т Р И Б И Н А
ПУТЕВИ
СРПСКОГ ЈЕЗИКА
И ЋИРИЛИЦЕ
УЧЕСТВУЈУ:
ПРОФ. ДР МИЛОШ КОВАЧЕВИЋ
ПРОФ. ДР МИХАИЛО ШЋЕПАНОВИЋ
МР ДРАГАНА КЕРКЕЗ
УРЕДНИК:
МИЛЕ МЕДИЋ
__________________________________________________________________________________________________________________________
Књижевност 1/2012.
Изашао је нови, први број за 2012. годину, најстаријег живог београдског књижевног часописа Књижевност, који од јануара 1946. године издаје ИП „Просвета“. По одлуци директора и главног и одговорног уредника „Просвете“ Јована Јањића, сваки број у „новој серији“ Књижевности потписује други уредник.
Број 1/2012. уредио је Јован Пејчић.
Часопис отвара надалеко позната програмска беседа Јована Цвијића „О националном раду“. Цвијић је крајем 1912. године објавио књигу Србија и Балкански рат па на овај начин, као и репродукцијом чувене слике Надежде Петровић „Косовски божури“ на првој корици, Књижевност обележава стогодишњицу ослобођења Старе и Јужне Србије.
Следи поезија Слободана Ракитића, Дејана Алексића, Душка Новаковића, Селимира Радуловића, Ивана Негришорца, Милосава Славка Пешића, Милице Шуице, Верољуба Вукашиновића, Милице Јефтимијевић Лилић и Слободана Бранковића.
Прозу објављују: Дамир Јоцић, Милован Марчетић, Ратко Адамовић, Слађана Илић и Стојан Ђорђић.
Дневничке записе о својим новосадским данима потписује Радован Поповић.
Од нових превода број доноси: „Гаврана“ Едгара Алана Поа (препев Дејана Михаиловића), ране песме Езре Паунда (у преводу Бојана Белића) и избор стихова Игора Хољина (преводилац Светислав Травица).
Аутори одабраних огледа су: Данило Баста, Драган Жунић, Бошко Томашевић, Маријан Мишић, Мирослав Јосић Вишњић и Вук Крњевић.
Иван Ивановић објављује полемички есеј „Дијалекатска књижевност не постоји“.
О новим књигама Радована Вучковића, Јована Делића, Недељка Богдановића, Милана Радуловића, Тихомира Нешића и Јове Бајића пишу: Горан Максимовић, Марко М. Радуловић, Владимир Мичић, Александра Ристић, Душан Стојковић и Јелена Ранђеловић.
Следећи број Књижевности изаћи ће почетком јуна ове године, а уредиће га Гојко Тешић.
_________________________________________________________________________________________________________________________________
БРАНКОВО КОЛО
Карловачка гимназија
Среда, 28. март, 11 часова
ПРОСЛАВА 188. РОЂЕНДАНА
БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
ОЈ, КАРЛОВЦИ, МЕСТО МОЈЕ ДРАГО,
КО ДЕТЕНЦЕ ДОШАО САМ АМО...
СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ ПЕСНИЧКЕ НАГРАДЕ
''ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ''
Манојлу Гавриловићу и Драгославу Дедовићу
Театар поезије Бранковог кола:
Весна Чипчић, Соња Младенов,
Бошко Петров и Верица Николић
Промоција двеју нових књига младих песника Бранковог кола:
Дубравка Миленковић: Мелем-песме
Александра Мариловић: Мираз у звијездама
Оперски глас:
Агота Виткаи Кучера, мецосопран
Давид Клем, пијаниста
Етно-глас:
''Момци Буковице''
Хор Карловачке гимназије
__________________________________
БРАНКОВО КОЛО
Кућа Ђуре Јакшића, Београд, Скарадлија,
Среда, 28. март, 19 часова
АО, ДАНЧЕ, АЛА СИ МИ БЕО,
ЈОШ БИ` ДУГО ГЛЕДАТИ ТЕ `ТЕО...
Добитници
''Печата вароши сремскокарловачке''
и награде ''Стражилово'':
Манојле Гавриловић,
Драгослав Дедовић
и Иван Деспотовић
Песници Бранковог кола:
Иван Лаловић, Маја Белегишанин,
Биљана Тасић, Владан Ракић, Дубравка Миленковић,
Александра Мариловић и Борислава Дворанац
Драмски уметници:
Тихомир Станић, Весна Чипчић и Јелена Милошевић
Етно-певачи:
Срђан Асановић и Школа изворног певања Бојане Николић
Уводна реч:
Ненад Грујичић, директор Бранковог кола
_________________________________________________________________________________________________________________________________Среда, 28. март у 19 сати
Задужбина Гојковић
Дубљанска 10Београд
Поетско-музичко вече
Емилије Церовић Млађе
и Драгана Млађеновића
Мирна жеђ љубави
Представљање збирке Сенка пламена (L'Ombre de la flamme, Paris, l’Harmattan) и нових поетских записа Емилије Церовић Млађе и представљање диска Драгуљи средњовековне музике (Gems ofMedieval Music, Athens, Musica viva) Драгана Млађеновића.
Eмилија Церовић Млађа за собом има више од две деценије плодног књижевног рада. Пише есеје, поезију, критику, и прозу за младе, и преводи прозу и поезију са енглеског, француског и италијанског језика. До сада је објавила близу четири стотине радова, међу којима су најзначајније књиге: Сенка пламена – L'Ombre de la flamme (L’Harmattan, Paris 2009), Аутопортрети српских сликара 19. века (Српска академија наука и уметности, Београд, 1993), Деда-Благојеве приче (Нолит, Београд, 2000), На крилима Талије (антологија поезије надахнуте позориштем, Нолит, Београд, 2006), Приче из Богородичиног врта (Београд, у штампи), Вињете о позоришту (у штампи). Међу преведеним делима су: Бери Стејвис,Светлост у ноћи (Југословенско драмско позориште); Х.Х. Арнасон, Историја модерне уметности (Орионарт, Београд); Мари Ндије, Врачара (Агора, Зрењанин); Маијас Енар, Бревијар за пиротехничаре (Агора, Зрењанин); Филип Танселен,Шапат међу повицима (избор песама, превод и поговор, Бранково коло, Сремски Карловци).Њени есеји и поезија преведени су на франциски, енглески, украјински и мађарски језик. Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења књижевних преводилаца Србије.
Драган Р. Млађеновић, музичар, истраживач и интерпретатор ране европске и српске музике. Оснивач ансамбла „Ренесанс“ (1969) у оквиру кога свира различите инструменте и наступа као вокални солиста. Оснивач хора младих Вазнесенске цркве у Београду и Певачке дружине „Руковет“. Компонује духовну музику, а његове композиције су изводили и изводе хорови „Мелоди“, „Руковет“ и црквени хорови у Србији и на Новом Зеланду. Године 2000. објавио је две збирке српске духовне музике: Васкрсно јутрење (Санба, Београд, 2000, стр. 1-48) и Рождество Христово или Божић (Санба, Београд, 2000, стр. 1-54). Издао је више компакт компакт дискова ране и традиционалне музике, сам или са ансамблом „Ренесанс“, а грчки издавач Јанис Цамалис објавио је CD Драгуљи средњовековне музике(Gems of Medieval Music, Musica Viva, Athens, 1993).
Емилија Церовић Млађа ОЧИ Косово
На гранама бившег дрвећа неми пој некадашњих птицаНа некадашњим трговима врева бивших пролазникаНа бившим путевима нечујни бат некадашњих корака
Само очи, очи деце међу рушевинама
У бившим кујнама некадашњи мирис топлог млека
У некадашњим вртовима боје бившег цвећа
У бившем миру недељног јутра звук звона некадашње цркве
Само очи, очи деце међу рушевинама
међу зидовима бивших кућа некадашње лопте и лутке
Међу сенкама некадашњих грана блуд бивших љуљашки
Међу бившим играма безгласни повици некадашњих радости
Само очи, очи деце међу рушевинама
међу зидовима бивших кућа некадашње лопте и лутке
Међу сенкама некадашњих грана блуд бивших љуљашки
Међу бившим играма безгласни повици некадашњих радости
Само очи, очи деце међу рушевинама
Над бившим књигама некадашња знања
Над некадашњим свескама бивши снови
Над бившим молитвеницима некадашње молитве
Само очи, очи деце међу рушевинама
Иза светлости на спаљеним фрескама
Иза бодљикаве жице-гаранта права на живот
Иза стварности неумивене сновима
Само очи, очи деце међу рушевинама
* * *
синовима жртава трговине органима на Косову
Препознаћеш очи
оца свога
у очим мојим
o, сине другога
Њихов сјај
теби знан
пробошће твоју ноћ
да бих ја видео
дан синова својих
У тишини
мој ће поглед тумарати
ка теби
А када те пронађе
моје срце неће заиграти
пред твојим лепим лицем
* * *
Ја, властелинка рођењем
видех те
где ходиш путем крсташким
кораком пораженог
у мандорли светлости Свете
како рамиш очи своје очима мојим
Ја, коњушар
и хлебар краљев
племић рођењем
корачам путем крсташа
обележеним јоргованом
рамим очи своје очима твојим
Ја, властелинка рођењем
предата тишини
затворена у кули својој
сјајној
у долини јоргована
вековима
ја, вереница лабудова
сањам
Ја, некада коњушар
и хлебар краљев
племић рођењем
чекам те
у селу свом
Цртам лабудове
по љубичастом песку
обале
________________________________________________________________________________________________________________________________
У СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ СВЕТИ ПЕТАР И ПАВЛЕ У АТЛАНТИ (ЏОРЏИЈА),
ЧЛАН УКС ИЗ АМЕРИКЕ ДАНИЛО МАРИЋ ПРЕДСТАВИО ЈЕ 25. МАРТА СВОЈА КЊИЖЕВНА ДЕЛА.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 28. МАРТ 2012, 19.00
Ј Е З И Ч К А Т Р И Б И Н А
ПУТЕВИ
СРПСКОГ ЈЕЗИКА
И ЋИРИЛИЦЕ
УЧЕСТВУЈУ:
ПРОФ. ДР МИЛОШ КОВАЧЕВИЋ
ПРОФ. ДР МИХАИЛО ШЋЕПАНОВИЋ
МР ДРАГАНА КЕРКЕЗ
УРЕДНИК:
МИЛЕ МЕДИЋ
__________________________________________________________________________________________________________________________
Књижевност 1/2012.
Изашао је нови, први број за 2012. годину, најстаријег живог београдског књижевног часописа Књижевност, који од јануара 1946. године издаје ИП „Просвета“. По одлуци директора и главног и одговорног уредника „Просвете“ Јована Јањића, сваки број у „новој серији“ Књижевности потписује други уредник.
Број 1/2012. уредио је Јован Пејчић.
Часопис отвара надалеко позната програмска беседа Јована Цвијића „О националном раду“. Цвијић је крајем 1912. године објавио књигу Србија и Балкански рат па на овај начин, као и репродукцијом чувене слике Надежде Петровић „Косовски божури“ на првој корици, Књижевност обележава стогодишњицу ослобођења Старе и Јужне Србије.
Следи поезија Слободана Ракитића, Дејана Алексића, Душка Новаковића, Селимира Радуловића, Ивана Негришорца, Милосава Славка Пешића, Милице Шуице, Верољуба Вукашиновића, Милице Јефтимијевић Лилић и Слободана Бранковића.
Прозу објављују: Дамир Јоцић, Милован Марчетић, Ратко Адамовић, Слађана Илић и Стојан Ђорђић.
Дневничке записе о својим новосадским данима потписује Радован Поповић.
Од нових превода број доноси: „Гаврана“ Едгара Алана Поа (препев Дејана Михаиловића), ране песме Езре Паунда (у преводу Бојана Белића) и избор стихова Игора Хољина (преводилац Светислав Травица).
Аутори одабраних огледа су: Данило Баста, Драган Жунић, Бошко Томашевић, Маријан Мишић, Мирослав Јосић Вишњић и Вук Крњевић.
Иван Ивановић објављује полемички есеј „Дијалекатска књижевност не постоји“.
О новим књигама Радована Вучковића, Јована Делића, Недељка Богдановића, Милана Радуловића, Тихомира Нешића и Јове Бајића пишу: Горан Максимовић, Марко М. Радуловић, Владимир Мичић, Александра Ристић, Душан Стојковић и Јелена Ранђеловић.
Следећи број Књижевности изаћи ће почетком јуна ове године, а уредиће га Гојко Тешић.
_________________________________________________________________________________________________________________________________
БРАНКОВО КОЛО
Карловачка гимназија
Среда, 28. март, 11 часова
ПРОСЛАВА 188. РОЂЕНДАНА
БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
ОЈ, КАРЛОВЦИ, МЕСТО МОЈЕ ДРАГО,
КО ДЕТЕНЦЕ ДОШАО САМ АМО...
СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ ПЕСНИЧКЕ НАГРАДЕ
''ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ''
Манојлу Гавриловићу и Драгославу Дедовићу
Театар поезије Бранковог кола:
Весна Чипчић, Соња Младенов,
Бошко Петров и Верица Николић
Промоција двеју нових књига младих песника Бранковог кола:
Дубравка Миленковић: Мелем-песме
Александра Мариловић: Мираз у звијездама
Оперски глас:
Агота Виткаи Кучера, мецосопран
Давид Клем, пијаниста
Етно-глас:
''Момци Буковице''
Хор Карловачке гимназије
__________________________________
БРАНКОВО КОЛО
Кућа Ђуре Јакшића, Београд, Скарадлија,
Среда, 28. март, 19 часова
АО, ДАНЧЕ, АЛА СИ МИ БЕО,
ЈОШ БИ` ДУГО ГЛЕДАТИ ТЕ `ТЕО...
Добитници
''Печата вароши сремскокарловачке''
и награде ''Стражилово'':
Манојле Гавриловић,
Драгослав Дедовић
и Иван Деспотовић
Песници Бранковог кола:
Иван Лаловић, Маја Белегишанин,
Биљана Тасић, Владан Ракић, Дубравка Миленковић,
Александра Мариловић и Борислава Дворанац
Драмски уметници:
Тихомир Станић, Весна Чипчић и Јелена Милошевић
Етно-певачи:
Срђан Асановић и Школа изворног певања Бојане Николић
Уводна реч:
Ненад Грујичић, директор Бранковог кола
_________________________________________________________________________________________________________________________________Среда, 28. март у 19 сати
Задужбина Гојковић
Дубљанска 10Београд
Поетско-музичко вече
Емилије Церовић Млађе
и Драгана Млађеновића
Мирна жеђ љубави
Представљање збирке Сенка пламена (L'Ombre de la flamme, Paris, l’Harmattan) и нових поетских записа Емилије Церовић Млађе и представљање диска Драгуљи средњовековне музике (Gems ofMedieval Music, Athens, Musica viva) Драгана Млађеновића.
Eмилија Церовић Млађа за собом има више од две деценије плодног књижевног рада. Пише есеје, поезију, критику, и прозу за младе, и преводи прозу и поезију са енглеског, француског и италијанског језика. До сада је објавила близу четири стотине радова, међу којима су најзначајније књиге: Сенка пламена – L'Ombre de la flamme (L’Harmattan, Paris 2009), Аутопортрети српских сликара 19. века (Српска академија наука и уметности, Београд, 1993), Деда-Благојеве приче (Нолит, Београд, 2000), На крилима Талије (антологија поезије надахнуте позориштем, Нолит, Београд, 2006), Приче из Богородичиног врта (Београд, у штампи), Вињете о позоришту (у штампи). Међу преведеним делима су: Бери Стејвис,Светлост у ноћи (Југословенско драмско позориште); Х.Х. Арнасон, Историја модерне уметности (Орионарт, Београд); Мари Ндије, Врачара (Агора, Зрењанин); Маијас Енар, Бревијар за пиротехничаре (Агора, Зрењанин); Филип Танселен,Шапат међу повицима (избор песама, превод и поговор, Бранково коло, Сремски Карловци).Њени есеји и поезија преведени су на франциски, енглески, украјински и мађарски језик. Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења књижевних преводилаца Србије.
Драган Р. Млађеновић, музичар, истраживач и интерпретатор ране европске и српске музике. Оснивач ансамбла „Ренесанс“ (1969) у оквиру кога свира различите инструменте и наступа као вокални солиста. Оснивач хора младих Вазнесенске цркве у Београду и Певачке дружине „Руковет“. Компонује духовну музику, а његове композиције су изводили и изводе хорови „Мелоди“, „Руковет“ и црквени хорови у Србији и на Новом Зеланду. Године 2000. објавио је две збирке српске духовне музике: Васкрсно јутрење (Санба, Београд, 2000, стр. 1-48) и Рождество Христово или Божић (Санба, Београд, 2000, стр. 1-54). Издао је више компакт компакт дискова ране и традиционалне музике, сам или са ансамблом „Ренесанс“, а грчки издавач Јанис Цамалис објавио је CD Драгуљи средњовековне музике(Gems of Medieval Music, Musica Viva, Athens, 1993).
Емилија Церовић Млађа ОЧИ Косово
На гранама бившег дрвећа неми пој некадашњих птицаНа некадашњим трговима врева бивших пролазникаНа бившим путевима нечујни бат некадашњих корака
Само очи, очи деце међу рушевинама
У бившим кујнама некадашњи мирис топлог млека
У некадашњим вртовима боје бившег цвећа
У бившем миру недељног јутра звук звона некадашње цркве
Само очи, очи деце међу рушевинама
међу зидовима бивших кућа некадашње лопте и лутке
Међу сенкама некадашњих грана блуд бивших љуљашки
Међу бившим играма безгласни повици некадашњих радости
Само очи, очи деце међу рушевинама
међу зидовима бивших кућа некадашње лопте и лутке
Међу сенкама некадашњих грана блуд бивших љуљашки
Међу бившим играма безгласни повици некадашњих радости
Само очи, очи деце међу рушевинама
Над бившим књигама некадашња знања
Над некадашњим свескама бивши снови
Над бившим молитвеницима некадашње молитве
Само очи, очи деце међу рушевинама
Иза светлости на спаљеним фрескама
Иза бодљикаве жице-гаранта права на живот
Иза стварности неумивене сновима
Само очи, очи деце међу рушевинама
* * *
синовима жртава трговине органима на Косову
Препознаћеш очи
оца свога
у очим мојим
o, сине другога
Њихов сјај
теби знан
пробошће твоју ноћ
да бих ја видео
дан синова својих
У тишини
мој ће поглед тумарати
ка теби
А када те пронађе
моје срце неће заиграти
пред твојим лепим лицем
* * *
Ја, властелинка рођењем
видех те
где ходиш путем крсташким
кораком пораженог
у мандорли светлости Свете
како рамиш очи своје очима мојим
Ја, коњушар
и хлебар краљев
племић рођењем
корачам путем крсташа
обележеним јоргованом
рамим очи своје очима твојим
Ја, властелинка рођењем
предата тишини
затворена у кули својој
сјајној
у долини јоргована
вековима
ја, вереница лабудова
сањам
Ја, некада коњушар
и хлебар краљев
племић рођењем
чекам те
у селу свом
Цртам лабудове
по љубичастом песку
обале
________________________________________________________________________________________________________________________________
У СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ СВЕТИ ПЕТАР И ПАВЛЕ У АТЛАНТИ (ЏОРЏИЈА),
ЧЛАН УКС ИЗ АМЕРИКЕ ДАНИЛО МАРИЋ ПРЕДСТАВИО ЈЕ 25. МАРТА СВОЈА КЊИЖЕВНА ДЕЛА.
|
|
Удружење књижевника Србије...26.3.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 27. МАРТ 2012, 12.00
ЗОРАН РАНКИЋ
КОД ЦАРА У ПОДНЕ
Учествују:
Зоран Ранкић
др Ратко Божовић
Драгутин Минић Карло
драмски уметник Срба Милин
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
_____________________________________________________________
Зоран Ранкић је истакнути драмски уметник,
дугогодишњи првак Београдског драмског позоришта.
Члан је Удружења драмских уметника Србије,
Удружења књижевника Србије, секције сатиричара УКС,
Удружења драмских писаца Србије и Удружења књижевника Републике Српске.
Ранкић је за свој књижевни и глумачки рад и допринос сатири у области филма,
позоришта, телевизије и радија у децембру 2011. године добио најзначајнију домаћу награду
за хумористичко-сатирично стваралаштво "Радоје Домановић" Удружења књижевника Србије
и Фонда "Радоје Домановић".
СЕКЦИЈА САТИРИЧАРА УКС
____________________________________________________________________________________________________
Афоризми Зорана Ранкића
1.
Циљ нашега пута је да пронађемо пут до нашега циља.
2.
Народ је дворска луда демократије.
3.
Ова држава не сме против света. Ја смем, ал` не смем од ове државе!
4.
Не зна дрво што расте да ли ће бити грађа за престо или вешала.
5.
Једно питање из пакла, шта је са обећаним рајем?!
6.
Слобода је соба са хиљаду врата. Свака воде из слободе.
7.
Добар се свети тако што прашта.
8.
Јаз је све шири! Будућност припада кенгурима!
9.
Ноћ без снова, као дан без наде.
10.
Кад год пропадне, држава то сам ја!
11.
Успео сам у свему, осим у животу!
12.
Стигла је слобода али је нема па нема.
13.
Ти си, Србине, кажеш, грађанин света! Дакле, будала без отаџбине!
14.
Ја прво запазим оно што не примећујем.
15.
Ови су бољи. Штета што не ваљају.
16.
Пристали смо на ропство, да нам не би узели слободу!
17.
Прође Цезар, па ће проћи и овај дан.
18.
Кад сину отаџбине отмеш гроб, гроб му је цела отаџбина.
19.
Птица пева у кавезу, човек у животу.
20.
Зло ниједно постојало не би, да зло свако није неком добро.
21.
И врх травке небо додирује.
22.
Кад народ није бољи од државе, та држава не ваља.
23.
Човек мрава у принципу поштује, али га у животу гази.
24.
Поштен не лаже, луд истину говори.
25.
Умри и вечан ћеш бити, вечан ли будеш, неће те бити.
26.
Отаџбина је држава. Држава није отаџбина!
27.
Ко на раскршћу стоји, ил' не зна куда ће даље, ил' је дотле хтео.
28.
Ако вам је тежак живот, покушајте с нечим лакшим!
29.
Пишем ћирилицом јер тако и мислим.
30.
Волимо своју земљу, као да је наша!
____________________________________________________________________________________________________
"ПРОСВЕТА" ПРЕДСТАВИЛА КЊИГУ ЖЕЉКА СИМИЋА "МАНИФЕСТ ЖИЖЕК"
ПОРТРЕТ ПОСТ-ПОСТМОДЕРНЕ
Издавако предузеће "Просвета" објавило је и ових дана представило обимну полемичку расправу Жељка Симића "Манифест Жижек" (342 стр.), која је посвећена расветљавању аутентичних филозофских становишта једног од најутицајнијих мислилаца савременог доба Славоја Жижека.
Анализујући обиман и разуђен опус овог "миљеника" епохе, Симић се усредсредио на демистификовање распрострањеног става да је Жижек један од најрадикалнијих критичара постмодернитета, и да је, штавише, реч о теоретичару који је најпозванији да открије све заблуде постмодерног концепта стварности.
Клонећи се било каквих личних (дис)квалификација и отворено изражавајући поштовање према Жижековој несвакидашњој ерудицији и елоквенцији, Жељко Симић је овом књигом покушао да докаже да је овај мислилац глобалне репутације, ипак, све слабости постмодернистичког мишљења довео до њиховог врхунца и пуне афирмације, чиме је пресудно утицао на рушење Универзалног, и на устоличавање Мондијалног.
Симић изводи закључак да је Жижек бренд иза којег стоји безлични систем корпорацијске моћи завођења и манипулисања, и да он својим ангажманом, нарочито оним на недавним демонстрацијама у Вол-стриту, никако не прекорачује границу која доброћудни естрадни бунт дели од аутентичне побуне самоосвешћеног Субјекта. Тај стари Субјект ишчезава са повесне сцене као и класично схваћен Интелектуалац, при чему Жижек - инсистира на томе Симић - утемељује дискурс којим манифестује, да би нешто суштински истинито могао да сакрије.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 27. МАРТ 2012, 12.00
ЗОРАН РАНКИЋ
КОД ЦАРА У ПОДНЕ
Учествују:
Зоран Ранкић
др Ратко Божовић
Драгутин Минић Карло
драмски уметник Срба Милин
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
_____________________________________________________________
Зоран Ранкић је истакнути драмски уметник,
дугогодишњи првак Београдског драмског позоришта.
Члан је Удружења драмских уметника Србије,
Удружења књижевника Србије, секције сатиричара УКС,
Удружења драмских писаца Србије и Удружења књижевника Републике Српске.
Ранкић је за свој књижевни и глумачки рад и допринос сатири у области филма,
позоришта, телевизије и радија у децембру 2011. године добио најзначајнију домаћу награду
за хумористичко-сатирично стваралаштво "Радоје Домановић" Удружења књижевника Србије
и Фонда "Радоје Домановић".
СЕКЦИЈА САТИРИЧАРА УКС
____________________________________________________________________________________________________
Афоризми Зорана Ранкића
1.
Циљ нашега пута је да пронађемо пут до нашега циља.
2.
Народ је дворска луда демократије.
3.
Ова држава не сме против света. Ја смем, ал` не смем од ове државе!
4.
Не зна дрво што расте да ли ће бити грађа за престо или вешала.
5.
Једно питање из пакла, шта је са обећаним рајем?!
6.
Слобода је соба са хиљаду врата. Свака воде из слободе.
7.
Добар се свети тако што прашта.
8.
Јаз је све шири! Будућност припада кенгурима!
9.
Ноћ без снова, као дан без наде.
10.
Кад год пропадне, држава то сам ја!
11.
Успео сам у свему, осим у животу!
12.
Стигла је слобода али је нема па нема.
13.
Ти си, Србине, кажеш, грађанин света! Дакле, будала без отаџбине!
14.
Ја прво запазим оно што не примећујем.
15.
Ови су бољи. Штета што не ваљају.
16.
Пристали смо на ропство, да нам не би узели слободу!
17.
Прође Цезар, па ће проћи и овај дан.
18.
Кад сину отаџбине отмеш гроб, гроб му је цела отаџбина.
19.
Птица пева у кавезу, човек у животу.
20.
Зло ниједно постојало не би, да зло свако није неком добро.
21.
И врх травке небо додирује.
22.
Кад народ није бољи од државе, та држава не ваља.
23.
Човек мрава у принципу поштује, али га у животу гази.
24.
Поштен не лаже, луд истину говори.
25.
Умри и вечан ћеш бити, вечан ли будеш, неће те бити.
26.
Отаџбина је држава. Држава није отаџбина!
27.
Ко на раскршћу стоји, ил' не зна куда ће даље, ил' је дотле хтео.
28.
Ако вам је тежак живот, покушајте с нечим лакшим!
29.
Пишем ћирилицом јер тако и мислим.
30.
Волимо своју земљу, као да је наша!
____________________________________________________________________________________________________
"ПРОСВЕТА" ПРЕДСТАВИЛА КЊИГУ ЖЕЉКА СИМИЋА "МАНИФЕСТ ЖИЖЕК"
ПОРТРЕТ ПОСТ-ПОСТМОДЕРНЕ
Издавако предузеће "Просвета" објавило је и ових дана представило обимну полемичку расправу Жељка Симића "Манифест Жижек" (342 стр.), која је посвећена расветљавању аутентичних филозофских становишта једног од најутицајнијих мислилаца савременог доба Славоја Жижека.
Анализујући обиман и разуђен опус овог "миљеника" епохе, Симић се усредсредио на демистификовање распрострањеног става да је Жижек један од најрадикалнијих критичара постмодернитета, и да је, штавише, реч о теоретичару који је најпозванији да открије све заблуде постмодерног концепта стварности.
Клонећи се било каквих личних (дис)квалификација и отворено изражавајући поштовање према Жижековој несвакидашњој ерудицији и елоквенцији, Жељко Симић је овом књигом покушао да докаже да је овај мислилац глобалне репутације, ипак, све слабости постмодернистичког мишљења довео до њиховог врхунца и пуне афирмације, чиме је пресудно утицао на рушење Универзалног, и на устоличавање Мондијалног.
Симић изводи закључак да је Жижек бренд иза којег стоји безлични систем корпорацијске моћи завођења и манипулисања, и да он својим ангажманом, нарочито оним на недавним демонстрацијама у Вол-стриту, никако не прекорачује границу која доброћудни естрадни бунт дели од аутентичне побуне самоосвешћеног Субјекта. Тај стари Субјект ишчезава са повесне сцене као и класично схваћен Интелектуалац, при чему Жижек - инсистира на томе Симић - утемељује дискурс којим манифестује, да би нешто суштински истинито могао да сакрије.
Удружење књижевника Србије...22.3.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 22. МАРТ 2012, 19.00
БИЉАНА ЖИВКОВИЋ
ЈАСЕНОВАЦ И СРЕБРЕНИЧКИ МИТ
(са предговором Предрага Р. Драгића Кијука)
Учествују:
Биљана Живковић, аутор
Миле Медић, књижевник
Миливоје Иванишевић, историчар
Јован Пејин, историчар
проф. др Милоје Пршић, историчар
Зорка Скиба, гост
Весна Павловић, драмски уметник
____________________________________________________________________________________________________
КАФА У СКЗ НОВИ РАЗГОВОРИ ЗОРАНА РАДИСАВЉЕВИЋА
На редовној трибини за новинаре културних редакција, Српска књижевна задруга представља нову књигу Зорана Радисављевића, новинара Политике, под насловом 33 ПИТАЊА - 12 РАЗГОВОРА - издање ""Филипа Вишњића" 2012.
Добитник Награде Српске књижевне задруге за животно дело, г. Радисављевић још једном књигом разговора са српским књижевницима и научницима даје својеврстан допринос будућој историји књижевности и времена у којем је она настајала, читана и тумачена.У новој књизи овај несебични новинар, хроничар и песник бележи исцрпне разговоре и пажљиво одабрана актуелна питања са низом угледних саговорника: Никола Милошевић, Василије Крестић, Предраг Палавестра, Слободан Ракитић, Дарко Танасковић, Петар Пајић, Видосав Стевановић.
О књизи говори др Марко Недић. Одабране одговоре чита глумац Срба Милин. ____________________________________________________________________________________________________
Писмо из Јерменије
ШЕЗДЕСЕТ ПРОЛЕЋА
БАБКЕНА СИМОЊАНА
У Јеревану, јерменској престоници, 13. марта свечано је обележен шездесети рођендан јерменског песника, преводиоца, есејисте, културолога и Почасног конзула Србије у Јерменији Бабкена Симоњана.
Током јубиларне вечери Бабкен Симоњан је нагласио да не осећа терет својих 60 година на леђима, мада огрејан топлим снегом, који је већ покрио његову седу главу, с вером и надом гледа на снежнобеле и величанствене врхове Арарата, с надом да ће света планина једном бити враћена својој матици и окупити, раштркане широм света, своје синове и кћери.
О поезији Бабкена Симоњана својевремено с топлином и љубављу говорили су класици јерменске поезије Ованес Шираз, Силва Капутикјан, Геворк Емин, Маро Маркарјан и Лудвиг Дурјан. А ево шта је говорила позната јерменска песникиња, академик Силва Капутикјан о Бабкену Симоњану: „Истинити патриота је онај који својим животом и делом умножава број пријатеља сопственог народа. Бабкен Симоњан је такав патриота. Да би био такав, помажу му његово топло поетско срце и оданост високим идејама. У том смислу срећне су и Јерменија и Србија које имају посвећеника попут Симоњана који својим искреним деловањем и оданошћу обнавља вишевековну духовну сродност Јермена и Срба“.
О списатељској и преводилачкој делатности Бабкена Симоњана говорио је књижевни критичар, професор Филолошког факултета Јереванског универзитета Рачја Бајрамјан. Он је представио Симоњана као врсног песника и преводиоца, одличног познаваоца српских прилика, пре свега српске књижевности и духовности, анализирајући и стављајући акценат на превођење српске поезије, а нарочито Његошеве песме „Ноћ скупља вијека“. Књижевни критичар је на крају додао да је Бабкен Симоњан заиста прави архитекта јерменско-српских културних веза. Он је направио трајни мост пријатељства који никада неће бити срушен.
На јубиларној вечери Бабкен Симоњан се присетио својих година проведених у Србији. Говорио је о јерменско-српским културним везама и сусретима са познатим Србима. Публика је нарочито била дирнута ауторовим казивањем сопствених стихова са српском тематиком, уз чувену српску песму „Видовдан“.
Својим музичким прилозима јубиларно вече улепшали су млади и даровити певачи Алина Гојан и Ајдин Давуди.
Познати рецитатор и водитељ Симоњанове јубиларне вечери Лиана Зурабјан на уметнички начин представила је читалачкој публици најлепше стихове из палете Симоњанове поезије.
Захјаљујући се свим организаторима и публици Бабкен Симоњан прочтао је свој катрен посвећен Јерменији и Србији:
Када умрем ја, уждите ми тело
И распите гâр на јерменске горе,
Па развејте један сићушни део
И на прелепе свесрпске просторе.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 22. МАРТ 2012, 19.00
БИЉАНА ЖИВКОВИЋ
ЈАСЕНОВАЦ И СРЕБРЕНИЧКИ МИТ
(са предговором Предрага Р. Драгића Кијука)
Учествују:
Биљана Живковић, аутор
Миле Медић, књижевник
Миливоје Иванишевић, историчар
Јован Пејин, историчар
проф. др Милоје Пршић, историчар
Зорка Скиба, гост
Весна Павловић, драмски уметник
____________________________________________________________________________________________________
КАФА У СКЗ НОВИ РАЗГОВОРИ ЗОРАНА РАДИСАВЉЕВИЋА
На редовној трибини за новинаре културних редакција, Српска књижевна задруга представља нову књигу Зорана Радисављевића, новинара Политике, под насловом 33 ПИТАЊА - 12 РАЗГОВОРА - издање ""Филипа Вишњића" 2012.
Добитник Награде Српске књижевне задруге за животно дело, г. Радисављевић још једном књигом разговора са српским књижевницима и научницима даје својеврстан допринос будућој историји књижевности и времена у којем је она настајала, читана и тумачена.У новој књизи овај несебични новинар, хроничар и песник бележи исцрпне разговоре и пажљиво одабрана актуелна питања са низом угледних саговорника: Никола Милошевић, Василије Крестић, Предраг Палавестра, Слободан Ракитић, Дарко Танасковић, Петар Пајић, Видосав Стевановић.
О књизи говори др Марко Недић. Одабране одговоре чита глумац Срба Милин. ____________________________________________________________________________________________________
Писмо из Јерменије
ШЕЗДЕСЕТ ПРОЛЕЋА
БАБКЕНА СИМОЊАНА
У Јеревану, јерменској престоници, 13. марта свечано је обележен шездесети рођендан јерменског песника, преводиоца, есејисте, културолога и Почасног конзула Србије у Јерменији Бабкена Симоњана.
Током јубиларне вечери Бабкен Симоњан је нагласио да не осећа терет својих 60 година на леђима, мада огрејан топлим снегом, који је већ покрио његову седу главу, с вером и надом гледа на снежнобеле и величанствене врхове Арарата, с надом да ће света планина једном бити враћена својој матици и окупити, раштркане широм света, своје синове и кћери.
О поезији Бабкена Симоњана својевремено с топлином и љубављу говорили су класици јерменске поезије Ованес Шираз, Силва Капутикјан, Геворк Емин, Маро Маркарјан и Лудвиг Дурјан. А ево шта је говорила позната јерменска песникиња, академик Силва Капутикјан о Бабкену Симоњану: „Истинити патриота је онај који својим животом и делом умножава број пријатеља сопственог народа. Бабкен Симоњан је такав патриота. Да би био такав, помажу му његово топло поетско срце и оданост високим идејама. У том смислу срећне су и Јерменија и Србија које имају посвећеника попут Симоњана који својим искреним деловањем и оданошћу обнавља вишевековну духовну сродност Јермена и Срба“.
О списатељској и преводилачкој делатности Бабкена Симоњана говорио је књижевни критичар, професор Филолошког факултета Јереванског универзитета Рачја Бајрамјан. Он је представио Симоњана као врсног песника и преводиоца, одличног познаваоца српских прилика, пре свега српске књижевности и духовности, анализирајући и стављајући акценат на превођење српске поезије, а нарочито Његошеве песме „Ноћ скупља вијека“. Књижевни критичар је на крају додао да је Бабкен Симоњан заиста прави архитекта јерменско-српских културних веза. Он је направио трајни мост пријатељства који никада неће бити срушен.
На јубиларној вечери Бабкен Симоњан се присетио својих година проведених у Србији. Говорио је о јерменско-српским културним везама и сусретима са познатим Србима. Публика је нарочито била дирнута ауторовим казивањем сопствених стихова са српском тематиком, уз чувену српску песму „Видовдан“.
Својим музичким прилозима јубиларно вече улепшали су млади и даровити певачи Алина Гојан и Ајдин Давуди.
Познати рецитатор и водитељ Симоњанове јубиларне вечери Лиана Зурабјан на уметнички начин представила је читалачкој публици најлепше стихове из палете Симоњанове поезије.
Захјаљујући се свим организаторима и публици Бабкен Симоњан прочтао је свој катрен посвећен Јерменији и Србији:
Када умрем ја, уждите ми тело
И распите гâр на јерменске горе,
Па развејте један сићушни део
И на прелепе свесрпске просторе.
ПРОМОЦИЈА
два ексклузивна романа у издању „Просвете“
у среду, 21. марта, у 12 часова, на галерији књижаре „Геца Кон“ (Кнез Михаилова 12) биће представљена два романа из јединствене трилогије Момира Васиљевића:
„ЖАКОВА ПРАВИЛА“
и
„ЖАКОВА МОЛИТВА“
Трилогију новинара и писца из Сремске Митровице Момира Васиљевића, под називом „Грех, покајање и искупљење“, поред романа „Жакова правила“ и „Жакова молитва“, чини и роман „Жаково причешће“, који би требало да се појави до краја ове године.
„Жакова правила“ - роман у којем је исписана истинита и потресна прича о човеку који је на Интерполовој потерници означен као „највећи балкански гангстер, без доказа“, а о чијим су спектакуларним пљачкама банака по Немачкој, Италији, Француској... светски медији извештавали као о врхунцу гангстерске вештине. Овај роман је аутентично сведочанство о свету криминала, у коме опстанак зависи искључиво од војничког придржавања мафијашких „правила“!
„Жакова молитва“ je роман у којем је описан Жаков (Жарко Јакић Жак) пут избављења из пакла у који је запао. Спасавајући се из понора, уз помоћ старог монаха Хиландарца, Жак добија задатак да од пљачке сачува јединствене и невероватне реликвије (до сада непознате у светској литератури, публицистици и митологији), пронађене у једној келији на Светој Гори, а којих покушавају да се домогну највеће светске тајне службе. У том контексту развија се и прича о стравичном пожару у Хиландару 2004. године...
У трећем делу трилогије, у роману „Жаково причешће“ (који је у завршној фази писања), Жак се коначно суочава сам са собом... И даље тече шпијунска борба за Свете реликвије...
Добро нам дошли!
два ексклузивна романа у издању „Просвете“
у среду, 21. марта, у 12 часова, на галерији књижаре „Геца Кон“ (Кнез Михаилова 12) биће представљена два романа из јединствене трилогије Момира Васиљевића:
„ЖАКОВА ПРАВИЛА“
и
„ЖАКОВА МОЛИТВА“
Трилогију новинара и писца из Сремске Митровице Момира Васиљевића, под називом „Грех, покајање и искупљење“, поред романа „Жакова правила“ и „Жакова молитва“, чини и роман „Жаково причешће“, који би требало да се појави до краја ове године.
„Жакова правила“ - роман у којем је исписана истинита и потресна прича о човеку који је на Интерполовој потерници означен као „највећи балкански гангстер, без доказа“, а о чијим су спектакуларним пљачкама банака по Немачкој, Италији, Француској... светски медији извештавали као о врхунцу гангстерске вештине. Овај роман је аутентично сведочанство о свету криминала, у коме опстанак зависи искључиво од војничког придржавања мафијашких „правила“!
„Жакова молитва“ je роман у којем је описан Жаков (Жарко Јакић Жак) пут избављења из пакла у који је запао. Спасавајући се из понора, уз помоћ старог монаха Хиландарца, Жак добија задатак да од пљачке сачува јединствене и невероватне реликвије (до сада непознате у светској литератури, публицистици и митологији), пронађене у једној келији на Светој Гори, а којих покушавају да се домогну највеће светске тајне службе. У том контексту развија се и прича о стравичном пожару у Хиландару 2004. године...
У трећем делу трилогије, у роману „Жаково причешће“ (који је у завршној фази писања), Жак се коначно суочава сам са собом... И даље тече шпијунска борба за Свете реликвије...
Добро нам дошли!
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 21. МАРТ 2012, 12.00
ПОЗДРАВ ПРОЛЕЋУ 2012:
ПЕСНИЦИ – ВЕСНИЦИ
Учествују:
Јанко Вујиновић, Војислав Милић,
Милица Јефтимијевић Лилић, Витомир Теофиловић, Милош Јанковић, Слободан Шкеровић,
Раде Ђокановић, Мирјана Ковачевић, Слађана Ристић, Иван Лаловић, Срђан Опачић, Живко Николић,
Биљана Тасић, Раденко Поповић, Светлана Мићуновић, Чедомир Љубичић, Божидар Андрејић, Милко Грбовић,
Марија Шкорнички, Маја Белегишанин, Бојан Срдоч, Немања Драгаш, Мина Глигоријевић,
Зорица Ћираковић, Нада Малек, Мирјана Антић......
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
____________________________________________________________________________________________________
Представљање књиге Добрице Ћосића "Босански рат"
одржаће се у четвртак, 22. 3. 2012. године у 19.30 часова,
у сали 29 Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске у Бањалуци.
Говоре:
проф. др Дарко Танасковић
проф. др Душко Певуља
Владимир Кецмановић
Марко Крстић
Добрица Ћосић обратиће се присутнима посредством видео линка.
____________________________________________________________________________________________________
УЗ СВЕТЛОСТ СРЦА
Светски дан поезије под покровитељством УНЕСКО-а
Академија моде и дизајна, Београд, Булевар деспота Стефана 68цсреда, 21. март, 19.00
Хуманитарно вече са аукцијом сликау корист школе "Свети Јосип" у граду Јијиги, Етиопија Приредиле ДУШКА ВРХОВАЦ и МОНИКА ОЗНАТО
Учествују познати српски и италијански песници, сликари и музичари Покровитељи:Покрет песници света (Poetas del Mundo), Италијански институт за културу у Београду, Удружење књижевника Србије, Општина Богатић, Народна библиотека “Јанко Веселиновић“ из Богатића, Историјски архив у Смедереву, Општина Костолац и Клуб љубитеља књиге „Мајдан“ из Костолца.
Медијски покровитељ: Радио Београд.
Добро
дошли!
____________________________________________________________________________________________________
ЧЕТВРТИ „МЕДИЈАНА“ ФЕСТИВАЛ
У Нишу се 21. и 22. марта 2012. године, у организацији Градске општине Медијана, одржава четврти по реду „Медијана“ фестивал дечјег стваралаштва и стваралаштва за децу. Тим поводом, са основцима и средњошколцима дружиће се Добрица Ерић, Љубивоје Ршумовић, Бошко Ломовић, Бранислав Вељковић, Душан Поп Ђурђев, Пеђа Трајковић, Власта Ценић, Мирјана Булатовић, Тоде Николетић, Виолета Јовић, Бранко Стевановић, Игор Коларов и млада песникиња Јелена Игњатовић. На овогодишњи конкурс, расписан у областима литерарног и ликовног стваралаштва, пристигло је више од две хиљаде дечјих радова, како из Србије тако и из околних земаља.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 21. МАРТ 2012, 12.00
ПОЗДРАВ ПРОЛЕЋУ 2012:
ПЕСНИЦИ – ВЕСНИЦИ
Учествују:
Јанко Вујиновић, Војислав Милић,
Милица Јефтимијевић Лилић, Витомир Теофиловић, Милош Јанковић, Слободан Шкеровић,
Раде Ђокановић, Мирјана Ковачевић, Слађана Ристић, Иван Лаловић, Срђан Опачић, Живко Николић,
Биљана Тасић, Раденко Поповић, Светлана Мићуновић, Чедомир Љубичић, Божидар Андрејић, Милко Грбовић,
Марија Шкорнички, Маја Белегишанин, Бојан Срдоч, Немања Драгаш, Мина Глигоријевић,
Зорица Ћираковић, Нада Малек, Мирјана Антић......
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
____________________________________________________________________________________________________
Представљање књиге Добрице Ћосића "Босански рат"
одржаће се у четвртак, 22. 3. 2012. године у 19.30 часова,
у сали 29 Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске у Бањалуци.
Говоре:
проф. др Дарко Танасковић
проф. др Душко Певуља
Владимир Кецмановић
Марко Крстић
Добрица Ћосић обратиће се присутнима посредством видео линка.
____________________________________________________________________________________________________
УЗ СВЕТЛОСТ СРЦА
Светски дан поезије под покровитељством УНЕСКО-а
Академија моде и дизајна, Београд, Булевар деспота Стефана 68цсреда, 21. март, 19.00
Хуманитарно вече са аукцијом сликау корист школе "Свети Јосип" у граду Јијиги, Етиопија Приредиле ДУШКА ВРХОВАЦ и МОНИКА ОЗНАТО
Учествују познати српски и италијански песници, сликари и музичари Покровитељи:Покрет песници света (Poetas del Mundo), Италијански институт за културу у Београду, Удружење књижевника Србије, Општина Богатић, Народна библиотека “Јанко Веселиновић“ из Богатића, Историјски архив у Смедереву, Општина Костолац и Клуб љубитеља књиге „Мајдан“ из Костолца.
Медијски покровитељ: Радио Београд.
Добро
дошли!
____________________________________________________________________________________________________
ЧЕТВРТИ „МЕДИЈАНА“ ФЕСТИВАЛ
У Нишу се 21. и 22. марта 2012. године, у организацији Градске општине Медијана, одржава четврти по реду „Медијана“ фестивал дечјег стваралаштва и стваралаштва за децу. Тим поводом, са основцима и средњошколцима дружиће се Добрица Ерић, Љубивоје Ршумовић, Бошко Ломовић, Бранислав Вељковић, Душан Поп Ђурђев, Пеђа Трајковић, Власта Ценић, Мирјана Булатовић, Тоде Николетић, Виолета Јовић, Бранко Стевановић, Игор Коларов и млада песникиња Јелена Игњатовић. На овогодишњи конкурс, расписан у областима литерарног и ликовног стваралаштва, пристигло је више од две хиљаде дечјих радова, како из Србије тако и из околних земаља.
| 1.pdf |
| 2.pdf |
Удружење књижевника Србије...19.3.2012.
НАГРАДА "БОРИСАВ СТАНКОВИЋ"
ПРИПАЛА ВОЈИ ЧОЛАНОВИЋУ
ЗА РОМАН "ОДА МАЊЕМ ЗЛУ"
Данас је, у Удружењу књижевника Србије, Књижевна заједница „Борисав Станковић“ одржала конференцију за новинаре на којој је жири саопштио име овогодишњег добитника награде „Борисав Станковић":
ВОЈА ЧОЛАНОВИЋ, "ОДА МАЊЕМ ЗЛУ", РОМАН
("МОНО И МАЊАНА, 2011)
Жири је радио у саставу: проф. др Александар Јовановић (председник), проф. др Мило Ломпар и проф. др Горан Максимовић.
Одлука о добитнику награде "Борисав Станковић" донета је једногласно.
Мирослав Цера Михаиловић и председник Управног одбора КЗ проф. др Радивоје Микић представили су програм 46. Борине недеље, која ће се одржати у Врању од 23. до 29. марта.
____________________________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 20. МАРТ 2012, 12.00
САЛОН УКС
ДАНИЦА АНДРЕЈЕВИЋ
ВИДОВИ
СРПСКОГ МОДЕРНИЗМА
Учествују:
Марко Недић
Мило Ломпар
Милица Јефтимијевић Лилић
Ратомир Рале Дамјановић
Даница Андрејевић
Текстове чита глумац Синиша Кукић
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
____________________________________________________________________________________________________
ВУКОВА ЗАДУЖБИНА, БЕОГРАД, КРАЉА МИЛАНА 2УТОРАК, 20. МАРТ 2012, 12.00
ЂОРЂЕ ЈАЊАТОВИЋ:БОРБА ЗА ЋИРИЛИЦУ
ИЗДАВАЧ: ПРОМЕТЕЈ, НОВИ САД
УЧЕСТВУЈУ: ПРОФ. ДР ДРАГОЉУБ ПЕТРОВИЋ
ДР ДРАГО ЊЕГОВАН
ЂОРЂЕ ЈАЊАТОВИЋ
ЗОРАН КОЛУНЏИЈА
____________________________________________________________________________________________________
СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО
ФРАНЦУСКА 7, ВЕЛИКА САЛА
УТОРАК, 20. МАРТ 2012, 12.00
ПРОМОЦИЈА НОВОГ БРОЈА
БЕОГРАДСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЧАСОПИСА
УЧЕСТВУЈУ:
БИСЕРКА РАЈЧИЋ
ВАЊА РАДАКОВИЋ
МЛАДИ ПЕСНИЦИ:
ТАМАРА ШУШКИЋ, УРОШ КОТЛАЈИЋ,
ГОРАН КОРУНОВИЋ, НИКОЛА ЖИВАНОВИЋ,
ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК
МИЛОВАН МАРЧЕТИЋ
ПРИПАЛА ВОЈИ ЧОЛАНОВИЋУ
ЗА РОМАН "ОДА МАЊЕМ ЗЛУ"
Данас је, у Удружењу књижевника Србије, Књижевна заједница „Борисав Станковић“ одржала конференцију за новинаре на којој је жири саопштио име овогодишњег добитника награде „Борисав Станковић":
ВОЈА ЧОЛАНОВИЋ, "ОДА МАЊЕМ ЗЛУ", РОМАН
("МОНО И МАЊАНА, 2011)
Жири је радио у саставу: проф. др Александар Јовановић (председник), проф. др Мило Ломпар и проф. др Горан Максимовић.
Одлука о добитнику награде "Борисав Станковић" донета је једногласно.
Мирослав Цера Михаиловић и председник Управног одбора КЗ проф. др Радивоје Микић представили су програм 46. Борине недеље, која ће се одржати у Врању од 23. до 29. марта.
____________________________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 20. МАРТ 2012, 12.00
САЛОН УКС
ДАНИЦА АНДРЕЈЕВИЋ
ВИДОВИ
СРПСКОГ МОДЕРНИЗМА
Учествују:
Марко Недић
Мило Ломпар
Милица Јефтимијевић Лилић
Ратомир Рале Дамјановић
Даница Андрејевић
Текстове чита глумац Синиша Кукић
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
____________________________________________________________________________________________________
ВУКОВА ЗАДУЖБИНА, БЕОГРАД, КРАЉА МИЛАНА 2УТОРАК, 20. МАРТ 2012, 12.00
ЂОРЂЕ ЈАЊАТОВИЋ:БОРБА ЗА ЋИРИЛИЦУ
ИЗДАВАЧ: ПРОМЕТЕЈ, НОВИ САД
УЧЕСТВУЈУ: ПРОФ. ДР ДРАГОЉУБ ПЕТРОВИЋ
ДР ДРАГО ЊЕГОВАН
ЂОРЂЕ ЈАЊАТОВИЋ
ЗОРАН КОЛУНЏИЈА
____________________________________________________________________________________________________
СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО
ФРАНЦУСКА 7, ВЕЛИКА САЛА
УТОРАК, 20. МАРТ 2012, 12.00
ПРОМОЦИЈА НОВОГ БРОЈА
БЕОГРАДСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЧАСОПИСА
УЧЕСТВУЈУ:
БИСЕРКА РАЈЧИЋ
ВАЊА РАДАКОВИЋ
МЛАДИ ПЕСНИЦИ:
ТАМАРА ШУШКИЋ, УРОШ КОТЛАЈИЋ,
ГОРАН КОРУНОВИЋ, НИКОЛА ЖИВАНОВИЋ,
ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК
МИЛОВАН МАРЧЕТИЋ
Удружење књижевника Србије...16.3.2012.
УЗ СВЕТЛОСТ СРЦА Светски дан поезије под покровитељством УНЕСКО-а
Академија моде и дизајна, Београд, Булевар деспота Стефана 68цсреда, 21. март, у 19.00 сати
Хуманитарно вече са аукцијом сликау корист школе "Свети Јосип" у граду Јијиги, Етиопија
Приредиле ДУШКА ВРХОВАЦ и МОНИКА ОЗНАТО
Учествују познати српски и италијански песници, сликари и музичари
Покровитељи: Покрет песници света (Poetas del Mundo), Италијански институт за културу у Београду, Удружење књижевника Србије, Општина Богатић, Народна библиотека “Јанко Веселиновић“ из Богатића, Историјски архив у Смедереву, Општина Костолац и Клуб љубитеља књиге „Мајдан“ из Костолца. Медијски покровитељ Радио Београд.
Добро дошли!
Академија моде и дизајна, Београд, Булевар деспота Стефана 68цсреда, 21. март, у 19.00 сати
Хуманитарно вече са аукцијом сликау корист школе "Свети Јосип" у граду Јијиги, Етиопија
Приредиле ДУШКА ВРХОВАЦ и МОНИКА ОЗНАТО
Учествују познати српски и италијански песници, сликари и музичари
Покровитељи: Покрет песници света (Poetas del Mundo), Италијански институт за културу у Београду, Удружење књижевника Србије, Општина Богатић, Народна библиотека “Јанко Веселиновић“ из Богатића, Историјски архив у Смедереву, Општина Костолац и Клуб љубитеља књиге „Мајдан“ из Костолца. Медијски покровитељ Радио Београд.
Добро дошли!
|
|
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 19. МАРТ 2012, 12.00
ВЛАДАН РАДОМАН
БЕОГРАДСКЕ ДЕВОЈКЕ МЕ
НИКАД НИСУ ВОЛЕЛЕ
(РОМАН, ДРУГО ИЗДАЊЕ)
Учествују: професори Михајло Павловић,
Јелена Новаковић, Татјана Миливојевић,
издавач Миле Баврлић (Гутенбергова галаксија),
Владан Радоман
Одломке чита:
Тома Курузовић
Уредник и водитељ:
Миљурко Вукадиновић
____________________________________________________________________________________________________
Српски и француски писац Владан Радоман из Београда рођен је 1936. године у Новом Саду.
Доктор медицине.
Лекар Француског Црвеног крста у време рата у Биафри.
Суоснивач ЛЕКАРА БЕЗ ГРАНИЦА. Та организација добила је Нобелову награду за мир 1999.
Суоснивач ЛЕКАРА СВЕТА.
Хуманитарне акције у Перуу, Никарагви, Малезији, Југославији...
Одликовања:
ОФИЦИР ЛЕГИЈЕ ЧАСТИ;
МЕДАЉА ЗА ЗАСЛУГЕ У ФРАНЦУСКОЈ;
ЗЛАТНА МЕДАЉА ФРАНЦУСКОГ ЦРВЕНОГ КРСТА;
ОФИЦИР ПЕРУАНСКОГ РЕДА ХИПОЛИТО УНАНО.
Објављени романи – у Француској:
LA FAUTE – „Грешка“, Независне свеске, 1975;
UN PAYS EN EXIL – „Земља у изгнаству“, Calmann Levy, 1982;
LE RAVIN – „Јаруга“, Olivier Orban, 1984 – Награда Saint-Beuve и Награда Biguet Француске академије;
LES DEPOSSEDES – „Обесправљени“, Olivier Orban, 1986;
LES FILLES DE BELGRADE NE M ONT JAMAIS AIMES – „Београдске девојке ме никад нису волеле“, La Table ronde, 1991 – преведен на српски и двапут објављен у Гутенберговој галаксији;
LE SOURIRE DE L АССОRDЕОNISТЕ – „Хармоникашев осмех“, La Table ronde, 1993 – објављен на српском у Стубовима културе;
LUCIOLEDEGLACE – „Ледени свитац“, La Table ronde, 1995 – објављен на српском у Гутенберговој галаксији; драматизован и игран 2005. у Мадленијануму (адаптација: Јован Ћирилов, режија: Тања Мандић Ригонат);
BLEU MISTRAL – „Плави мистрал“, ORPHELIN DE MER „Сироче од мора“, 6 RUE BONAPARTE , „6. Улица Бонапарта“, Galimar, 2000;
„Постоји ли сексуални живот после смрти“, Galimar, 2003 – preveden на српски и објављен у издавачкој кући Паидеа;
MA LANGUE AU CHAT – „Предајем се“, Рошер, 2003 – преведен на српски и објављен код Zepter Book World;
LAREGLEDETROIS – „Тројно правило“, La Table ronde, 2005;
„Чаробњак из Аза“, Врачарски брег, 2007 – роман написан на француском и најпре објављен у електронском издању.
Награда Стојан Стив Тешић Министарства за дијаспору Србије и Удружења књижевника Србије, 2005.
Приче на српском (2006–2009):
„Човек плаче над телећом главом“, ПОЛИТИКА;
„Мек као душа“, ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ;
„Лиза“, ВЕРЧЕРЊЕ НОВОСТИ;
„Састанак са липом“, ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ;
„Опрости оче“, ПОЛИТИКА;
„Храст у контејнеру“, ПОЛИТИКА.
__________________________________________________________________________________
Сва дела Владана Радомана изузев „Хармоникашевог осмеха“ превела је Татјана Миливојевић.
_________________________________________________________________________
ПРИЛОГ 129-164: ИЗ РОМАНА ВЛАДАНА РАДОМАНА "БЕОГРАДСКЕ ДЕВОЈКЕ МЕ НИКАД НИСУ ВОЛЕЛЕ".
ЦЕЛОКУПНО ДЕЛО БРАНКА МИЉКОВИЋА НА НЕМАЧКОМ
На предстојећем сајму књига у Лајпцигу, од 15. до 19. марта 2012. године, Министарство културе Владе Републике Србије представиће се са тридесетак наслова преведених на немачки језик, а од тога је чак осам књига у издању Банатског културног центра из Новог Милошева.
Најзначајнија међу њима је превод целокупног песничког дела Бранка Миљковића на немачки „Vergeblich ich sie wecke / Узалуд је будим“ објављена као капитално двојезично српско-немачко издање у преводу Јохана Лавундија, чије је штампање суфинансирало Министарство културе. Превод Миљковића се појавио на прошлогодишњем сајму књига у Франкфурту, промовисан на сајму књига у Београду и Салону књиге у Новом Саду, а биће двојезично промовисан и на штанду Министарства културе на сајму књига у Лајпцигу у суботу, 17. марта у 14 часова. О књизи ће говорити: Јохан Лавунди, Милош Латиновић, Радован Влаховић и Сенка Влаховић Филипов. Специјални гост: Богданка Ракић, победница трећег Европског фејсбук песничког фестивала
Истог дана, двојезично ће бити промовисан и превод на немачки књиге „Приче ветрова“Милоша Латиновића (превео Јохан Лавунди) у 14.30 часова, а након тога, у 15 часова ће бити промовисане две књиге Радована Влаховића преведене на немачки „Ненајављено као смрт: Facebook белешке I“ (превела Далиборка Стојановић) и „Мој Господе“ (превео Јохан Лавунди). На сајму у Лајпцигу биће представљени и преводи књига „НН лице“ Николе Китановића (превео Јохан Лавунди) и „Лет у гнезду“ Гордане Рошчић (превела Светлана Пејновић), као и књиге „Eine Deutsche Liebesgeschichte“ Јохана Лавундија и „Seelenliebe: Vom Finden und Höherstreben“ Петера Бинзбергера.
Финансијску подршку за одлазак аутора Банатског културног центра на Сајам књига у Лајпцигу дале су Општина Кикинда и Општина Нови Бечеј.
http://www.banatskikulturnicentar.blogspot.com/
БРАНКОВО КОЛО
16. марта 2012.
Са свечане прославе 188. рођендана Бранка Радичевића
ТЕМИШВАРСКИ ПИСЦИ У БРАНКОВОМ КОЛУ
У Новом Саду, програмом ''Дан Темишвара'', по старом календару, свечано је обележена 188. годишњица рођења Бранка Радичевића, великог песника српског романтизма. Овај богат садржај био је увод у пролећне програме Бранковог кола, а завршна свечаност ће бити реализована 28. марта, на дан песниковог рођења по новом календару, у Карловачкој гимназији свечаним уручењем награде ''Печат вароши сремскокарловaчке'' Драгославу Дедовићу и Манојлу Гавриловићу.
Директор Бранковог кола Ненад Грујичић у уводном слову предочио је ретке детаље из Бранковог боравка у Темишвару од 1841. до 1843. године: ''Завршивши шест разреда најстарије српске гимназије у Сремским Карловцима, Алексије (Бранко) Радичевић долази у Темишвар и уписује ''мудрољубије'' (филозофију), седми и осми разред гимназије. Присећајући се аркадијски лепог амбијента карловачког школовања, Бранко у Темишвару 1843. године пише своју прву песму на српском језику, ''Девојка на студенцу''. Бранков отац Теодор Радичевић радио је као царински службеник у Темишвару. У богатој очевој библиотеци, Бранко чита Вергилија, Хорација и Хомера, али и Бокача, Таса, Бајрона, Молијера, Милтон, Лафонтена и друге. Нарочито је Бранко читао немачке ауторе, Шилера, Гетеа, Уланда, Клопштока, Ранкеа и Хајнеа. У првој Бранковој књизи, објављеној у Бечу, налази се списак претплатника међу којима највише има Срба из Темишвара. Данас се у Темишвару налазе гробови и споменици оцу Теодору и брату Стевану Радичевићу.''
Прошле године у децембру, Бранково коло је у Темишвару обележило 170. годишњицу доласка Бранка Радичевића у овај град.
У вечерњем програму у Градској библиотеци у Новом Саду учествовали су еминентни гости из Румуније: Стеван Бугарски, писац, научник, истраживач српске културне и духовне баштине Срба у Румунији, члан Управног одбора Матице српске, Славомир Гвозденовић песник, професор универзитета, председник Савеза Срба у Румунији, и Горан Мракић, темишварски песник и афористичар.
Велику пажњу изазвало је надахнуто предавање Стевана Бугарског о генези српске прошлости, првих списа на српском језику и издавачке делатности Срба на терену данашње Румуније. Он је сликовито описао вековно настојање Срба у Темишвару и Румунији да очувају свој језик, писмо, књижевност, културу и дух. Поменуо је српске великане везане за Темишвар, Доситеја, Текелију и Црњанског, а посебно осветлио боравак Бранка Радичевића у овом граду. Издавачка књижевна делатност Срба у Темишвару најбогатија је у дијаспори српског народа у свету. Сваке године појави се 15- 20 нових наслова из књижевности, уметности и науке, нарочито знатан број монографија и других врста. Посебан значај представља посредовање Срба у Румунији и њихово учествовање у превођењу српских класика на румунски језик, као што су Андрић, Црњански и други.
Поменута је и антологија ''Бећарац'', коју су сачинили Стеван Бугарски и Светозар Марков, штампана у Букурешту 1982. године, у чувеној издавачкој кући на српском језику ''Критерион''. Стеван Бугарски је истакао да у Румунији не постоји српско село где се не пева бећарац. Овим податком указано је на ограниченост и невалидност одлуке УНЕСКА да Хрватској призна бећарац као њено нематеријално културно наслеђе, када се зна да је ова појава раширена и животно присутна у Србији (Војводини) и, ево, код Срба у Румунији.
Театар поезије Бранковог кола, у част гостију из Темишвара, приредио је том приликом руковет Радичевићевих песама, међу којима су и чувене: ''Девојка на студенцу'', ''Никад није вито твоје тело'', ''Кад млидијах умрети'' и ''Враголије''. На радост многобројне публике, у Театру поезије су учествовали драмски уметници: Тихомир Станић, Соња Младенов, Бошко Петров и Верица Николић. У музичком делу програма, посебну пажњу изазвала је интерпретација Бранкове песме ''Рибаречета сан'', композитора Станојла Рајчића, у изведби оперске певачице Аготе Виткаи Кучера и пијанисте Давида Клема.
Изненaђење вечери било је блиц-представљање двеју свеже штампаних књига младих песника Бранковог кола, Дубравке Миленковић (''Мелем-песме'') и Александре Мариловић (''Мираз у звијездама'').
У сусрет 28. марту, дану рођења Бранка Радичевића по грегоријанском календару, Бранково коло ће приредити неколико значајних програма међу којима и ''Бранков дан'' у Кући Ђуре Јакшића на Скадарлији.
Информативна служба Бранковог кола
Сњежана Станишић
| 129-164_strane.pdf |
Удружење књижевника Србије...15.3.2012.
ИЗДАВАЧКИ ПОДВИГ
„ПРОСВЕТА“ ОБЈАВИЛА ИЗАБРАНА ДЕЛА РАДОСЛАВА БРАТИЋА,
ИСТАКНУТОГ ЧЛАНА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
У издању "Просвете" и "Филипа Вишњића" из Београда
објављена су, у девет књига, изабрана дела Радослава Братића,
једног од најистакнутијих српких приповедача.
Реч је о другом издању изабраних Братићевих дела,
у тврдом повезу, која чине романи
"Смрт спасиоца", "Сумња у биографију" и "Трг соли",
књиге приповедака "Слика без оца",
"Страх од звона", "Зима у Херцеговини",
као и две књиге из поетике читања
– "Шехерезадин љубавник" и "Писац и документ".
Посебна књига објављена је под насловом
"Књижевна и научна рецепција Братићевог дела".
Радослав Братић,
носилац Националног признања за врхунски допринос култури Србије,
недавно је добио и награду Вељкова голубица,
у завичају Вељка Петровића, у Сомбору.
___________________________________________________________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 19. МАРТА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 19. 3. 2012, 12.00
Владан Радоман: „БЕОГРАДСКЕ ДЕВОЈКЕ МЕ НИКАД НИСУ ВОЛЕЛЕ“ – роман, друго издање.
Учествују: професори Михајло Павловић, Јелена Новаковић, Татјана Миливојевић, издавач Миле Баврлић (Гутенбергова галаксија); одломке чита Тома Курузовић...
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
УТОРАК, 20. 3. 2012, 12.00
Даница Андрејевић: „ВИДОВИ СРПСКОГ МОДЕРНИЗМА“
Учествују: Марко Недић, Мило Ломпар, Милица Јефтимијевић Лилић, Ратомир Рале Дамјановић и Даница Андрејевић.
Текстове чита глумац Синиша Кукић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 21. 3. 2012, 12.00
ПОЗДРАВ ПРОЛЕЋУ 2012: ПЕСНИЦИ – ВЕСНИЦИ
Учествују: Јанко Вујиновић, Војислав Милић, Милица Јефтимијевић Лилић, Витомир Теофиловић, Милош Јанковић, Слободан Шкеровић, Раде Ђокановић, Мирјана Ковачевић, Слађана Ристић, Иван Лаловић, Срђан Опачић, Живко Николић, Биљана Тасић, Раденко Поповић, Светлана Мићуновић, Чедомир Љубичић, Божидар Андрејић, Милко Грбовић, Марија Шкорнички, Маја Белегишанин, Бојан Срдоч, Немања Драгаш, Мина Глигоријевић, Нада Малек, Мирјана Антић...
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ЧЕТВРТАК, 22. 3. 2012, 19.00
Биљана Живковић: „ЈАСЕНОВАЦ И СРЕБРЕНИЧКИ МИТ“ (са предговором Предрага Р. Драгића Кијука)
Учествују: Биљана Живковић, аутор, Миле Медић, књижевник, Миливоје Иванишевић, историчар, Јован Пејин, историчар, проф. др Милоје Пршић, историчар, Зорка Скиба, гост, Весна Павловић, драмски уметник.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
„ПРОСВЕТА“ ОБЈАВИЛА ИЗАБРАНА ДЕЛА РАДОСЛАВА БРАТИЋА,
ИСТАКНУТОГ ЧЛАНА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
У издању "Просвете" и "Филипа Вишњића" из Београда
објављена су, у девет књига, изабрана дела Радослава Братића,
једног од најистакнутијих српких приповедача.
Реч је о другом издању изабраних Братићевих дела,
у тврдом повезу, која чине романи
"Смрт спасиоца", "Сумња у биографију" и "Трг соли",
књиге приповедака "Слика без оца",
"Страх од звона", "Зима у Херцеговини",
као и две књиге из поетике читања
– "Шехерезадин љубавник" и "Писац и документ".
Посебна књига објављена је под насловом
"Књижевна и научна рецепција Братићевог дела".
Радослав Братић,
носилац Националног признања за врхунски допринос култури Србије,
недавно је добио и награду Вељкова голубица,
у завичају Вељка Петровића, у Сомбору.
___________________________________________________________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 19. МАРТА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 19. 3. 2012, 12.00
Владан Радоман: „БЕОГРАДСКЕ ДЕВОЈКЕ МЕ НИКАД НИСУ ВОЛЕЛЕ“ – роман, друго издање.
Учествују: професори Михајло Павловић, Јелена Новаковић, Татјана Миливојевић, издавач Миле Баврлић (Гутенбергова галаксија); одломке чита Тома Курузовић...
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
УТОРАК, 20. 3. 2012, 12.00
Даница Андрејевић: „ВИДОВИ СРПСКОГ МОДЕРНИЗМА“
Учествују: Марко Недић, Мило Ломпар, Милица Јефтимијевић Лилић, Ратомир Рале Дамјановић и Даница Андрејевић.
Текстове чита глумац Синиша Кукић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 21. 3. 2012, 12.00
ПОЗДРАВ ПРОЛЕЋУ 2012: ПЕСНИЦИ – ВЕСНИЦИ
Учествују: Јанко Вујиновић, Војислав Милић, Милица Јефтимијевић Лилић, Витомир Теофиловић, Милош Јанковић, Слободан Шкеровић, Раде Ђокановић, Мирјана Ковачевић, Слађана Ристић, Иван Лаловић, Срђан Опачић, Живко Николић, Биљана Тасић, Раденко Поповић, Светлана Мићуновић, Чедомир Љубичић, Божидар Андрејић, Милко Грбовић, Марија Шкорнички, Маја Белегишанин, Бојан Срдоч, Немања Драгаш, Мина Глигоријевић, Нада Малек, Мирјана Антић...
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ЧЕТВРТАК, 22. 3. 2012, 19.00
Биљана Живковић: „ЈАСЕНОВАЦ И СРЕБРЕНИЧКИ МИТ“ (са предговором Предрага Р. Драгића Кијука)
Учествују: Биљана Живковић, аутор, Миле Медић, књижевник, Миливоје Иванишевић, историчар, Јован Пејин, историчар, проф. др Милоје Пршић, историчар, Зорка Скиба, гост, Весна Павловић, драмски уметник.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
Удружење књижевника Србије...14.3.2012.
КАФА У СКЗ
КЊИГА ВЛАДИКЕ ЈОВАНА (ПУРИЋА)
На редовној трибини "Кафа у СКЗ", која је четвртком намењена новинарима, Српска књижевна задруга представља нову књигу Његовог преосвештенства Епископа Нишког Г. Јована (Пурића) под насловом ЛИТУРГИЈА И САВРЕМЕНИ СВЕТ. Књигу је Задруга објавила у едицији "Поучник", основаној 1897. године.
Књига Владике Јована тумачи улогу литургије и литургијског осећања на еколошку свест савременог човека, при чему је екологија схваћена свеобухватно - од свакодневног окружења до моралних, менталних и метафизичких значења.
Учени теолог, Епископ нишки, писао је ово дело недавно, док је био игуман манастира Острог и Епископ диоклијски.
У представљању учествују: аутор, проф. др Димитрије Калезић, а одабране целине чита глумац Срба Милин.
_______________________________________________________________________________
ЗАВИЧАЈНО ДРУШТВО «ЗМИЈАЊЕ» БАЊА ЛУКА
Улица Марије Бурсаћ 3-5, 78000 Бања Лука
Телефон и факс: + 387.51.218741; е-пошта: [email protected]
Завичајно друштво „Змијање“, као официјелни организатор Кочићевог збора, објављује позив за предлагање кандидата за
Кочићеву награду за 2012.
(према важећем Правилнику о Кочићевој награди)
Кочићева награда се додјељује аутору за цјелокупно стваралаштво или за појединачно дјело на српском језику (приповјетке, драмe и поезија) које – поред неспорних умјетничких вриједности – одликује Кочићевски дух, чистота и пуноћа језика, родољубивост, чврстина и јасноћа става, те афирмација слободе и правде као универзалних вриједности.
Ако се предлаже аутор за појединачно дјело, онда то дјело мора бити објављено прошле или ове године до истека рока за подношење приједлога.
Награда се састоји од грамате и новчаног износа који сваке године утврђује Организациони одбор Кочићевог збора.
Аутора за Кочићеву награду могу предложити: удружења књижевника, издавачи, библиотеке, образовне и научне институције за област српски језик и књижевност и поједници, уз обавезу да жирију доставе образложен приједог у писаној или електронској форми, са ширим изводима из рецензија и критика, ако је приједлог за цјелокупно стваралаштво, односно три (3) примјерка предложеног дјела и писано образложење, ако је приједлог за једно књижевно дјело.
Рок за подношење предлога је 30. април 2012. године, на адресу:
Завичајно друштво "Змијање", Бања Лука,
Улица Марије Бурсаћ број 3.
78000 Бања Лука,
Република Српска, Босна и Херцеговина.
Одлука жирија биће објављена до 31. јула, а награда уручена на Кочићевом збору на Змијању, у Стричићима, 26. августа 2012. године испред родне куће Петра Кочића.
Предсједник Друштва
Недељко Чубриловић
___________________________________________________________________________________________________
ФЕСТИВАЛ МЛАДИХ ПЕСНИКА „ДАНИ ПОЕЗИЈЕ“
Центар за културу Града Зајечара расписује
К О Н К У Р С
за учешће на 27. Фестивалу младих песника „Дани поезије“.
Циклус од десет необјављених песама, потписан шифром
(решење шифре, у посебној коверти, доставити са пријавом),
умножен у четири примерка, послати на адресу:
Центар за културу Града Зајечара,
Доситејева 1/Б, 19000 Зајечар,
са назнаком "за Фестивал".
Право учешћа имају песници до 30 година старости
који пишу на српском језику а немају објављену књигу.
Пријаве доставити до 14. 4. 2012. године.
Песници чије радове одабере Стручни жири Фестивала
стичу право учешћа на
27. Фестивалу младих песника „Дани поезије“
који ће се одржати од 23. до 26. маја 2012. године у Зајечару.
Лауреат Фестивала стиче право на објављивање књиге.
Рукописи се не враћају.
Додатне информације: 019/44-11-38
______________________________________________________________________________
КОСТОЛАЦ ПУН МИСТЕРИЈЕ ЉУБАВИ
У препуној сали Културног центра у Костолцу у недавно је представљена књига "Мистерија љубави", Милице Јефтимијевић Лилић. Организатор вечери је био Клуб љубитеља књиге "Мајдан". У програму су учествовали: Славица Пејовић. Драгана Лилић, Хор "Дунавска лира ", Василија Петровић и Милица Јефтимијевић Лилић.
"Мистерија љубави" је књига изабраних и нових љубавних песама ове песникиње. Рецензент мр Душан Стојковић истиче да је то њена најбоља књига, "прави лирски пољубац доживљеног и одсањаног који у себе укључује и благи додир анђеоског и онострсаног. При том то онострано додирује саму језу тамног, празнину саму...." Изабране и нове љубавне песме Милице Јефтимијевић Лилић, недавно су промовисане и у Републици Српској, у Градишки и Добоју.
Милица Лефтимијевић Лилић
МИСТЕРИЈА ЉУБАВИ
Без поговора
и неопозвио изјављујем:
проглашавам те
патолошком појавом
мог несна.
Бежиш
и бежим.
Ниси нити хоћу.
Ту смо.
У поретку ствари без смисла
Бит си.
Мистерија љубави опседа.
стрма је обала душе.
Свемир без мира сам,
све си што не појмих о себи.
Кроз тебе падам у време,
бацаш ми нит по нит
за нежно ткање покрова.
КЊИГА ВЛАДИКЕ ЈОВАНА (ПУРИЋА)
На редовној трибини "Кафа у СКЗ", која је четвртком намењена новинарима, Српска књижевна задруга представља нову књигу Његовог преосвештенства Епископа Нишког Г. Јована (Пурића) под насловом ЛИТУРГИЈА И САВРЕМЕНИ СВЕТ. Књигу је Задруга објавила у едицији "Поучник", основаној 1897. године.
Књига Владике Јована тумачи улогу литургије и литургијског осећања на еколошку свест савременог човека, при чему је екологија схваћена свеобухватно - од свакодневног окружења до моралних, менталних и метафизичких значења.
Учени теолог, Епископ нишки, писао је ово дело недавно, док је био игуман манастира Острог и Епископ диоклијски.
У представљању учествују: аутор, проф. др Димитрије Калезић, а одабране целине чита глумац Срба Милин.
_______________________________________________________________________________
ЗАВИЧАЈНО ДРУШТВО «ЗМИЈАЊЕ» БАЊА ЛУКА
Улица Марије Бурсаћ 3-5, 78000 Бања Лука
Телефон и факс: + 387.51.218741; е-пошта: [email protected]
Завичајно друштво „Змијање“, као официјелни организатор Кочићевог збора, објављује позив за предлагање кандидата за
Кочићеву награду за 2012.
(према важећем Правилнику о Кочићевој награди)
Кочићева награда се додјељује аутору за цјелокупно стваралаштво или за појединачно дјело на српском језику (приповјетке, драмe и поезија) које – поред неспорних умјетничких вриједности – одликује Кочићевски дух, чистота и пуноћа језика, родољубивост, чврстина и јасноћа става, те афирмација слободе и правде као универзалних вриједности.
Ако се предлаже аутор за појединачно дјело, онда то дјело мора бити објављено прошле или ове године до истека рока за подношење приједлога.
Награда се састоји од грамате и новчаног износа који сваке године утврђује Организациони одбор Кочићевог збора.
Аутора за Кочићеву награду могу предложити: удружења књижевника, издавачи, библиотеке, образовне и научне институције за област српски језик и књижевност и поједници, уз обавезу да жирију доставе образложен приједог у писаној или електронској форми, са ширим изводима из рецензија и критика, ако је приједлог за цјелокупно стваралаштво, односно три (3) примјерка предложеног дјела и писано образложење, ако је приједлог за једно књижевно дјело.
Рок за подношење предлога је 30. април 2012. године, на адресу:
Завичајно друштво "Змијање", Бања Лука,
Улица Марије Бурсаћ број 3.
78000 Бања Лука,
Република Српска, Босна и Херцеговина.
Одлука жирија биће објављена до 31. јула, а награда уручена на Кочићевом збору на Змијању, у Стричићима, 26. августа 2012. године испред родне куће Петра Кочића.
Предсједник Друштва
Недељко Чубриловић
___________________________________________________________________________________________________
ФЕСТИВАЛ МЛАДИХ ПЕСНИКА „ДАНИ ПОЕЗИЈЕ“
Центар за културу Града Зајечара расписује
К О Н К У Р С
за учешће на 27. Фестивалу младих песника „Дани поезије“.
Циклус од десет необјављених песама, потписан шифром
(решење шифре, у посебној коверти, доставити са пријавом),
умножен у четири примерка, послати на адресу:
Центар за културу Града Зајечара,
Доситејева 1/Б, 19000 Зајечар,
са назнаком "за Фестивал".
Право учешћа имају песници до 30 година старости
који пишу на српском језику а немају објављену књигу.
Пријаве доставити до 14. 4. 2012. године.
Песници чије радове одабере Стручни жири Фестивала
стичу право учешћа на
27. Фестивалу младих песника „Дани поезије“
који ће се одржати од 23. до 26. маја 2012. године у Зајечару.
Лауреат Фестивала стиче право на објављивање књиге.
Рукописи се не враћају.
Додатне информације: 019/44-11-38
______________________________________________________________________________
КОСТОЛАЦ ПУН МИСТЕРИЈЕ ЉУБАВИ
У препуној сали Културног центра у Костолцу у недавно је представљена књига "Мистерија љубави", Милице Јефтимијевић Лилић. Организатор вечери је био Клуб љубитеља књиге "Мајдан". У програму су учествовали: Славица Пејовић. Драгана Лилић, Хор "Дунавска лира ", Василија Петровић и Милица Јефтимијевић Лилић.
"Мистерија љубави" је књига изабраних и нових љубавних песама ове песникиње. Рецензент мр Душан Стојковић истиче да је то њена најбоља књига, "прави лирски пољубац доживљеног и одсањаног који у себе укључује и благи додир анђеоског и онострсаног. При том то онострано додирује саму језу тамног, празнину саму...." Изабране и нове љубавне песме Милице Јефтимијевић Лилић, недавно су промовисане и у Републици Српској, у Градишки и Добоју.
Милица Лефтимијевић Лилић
МИСТЕРИЈА ЉУБАВИ
Без поговора
и неопозвио изјављујем:
проглашавам те
патолошком појавом
мог несна.
Бежиш
и бежим.
Ниси нити хоћу.
Ту смо.
У поретку ствари без смисла
Бит си.
Мистерија љубави опседа.
стрма је обала душе.
Свемир без мира сам,
све си што не појмих о себи.
Кроз тебе падам у време,
бацаш ми нит по нит
за нежно ткање покрова.
Удружење књижевника Србије честитало је великој српској глумици Љиљани Благојевић Награду ЖАНКА СТОКИЋ.
Убрзо је стигао одговор:
Хвала, драги моји писци!
Ви сте духовна вертикала српског народа,
зато ми је ваша честитка још дража.
Без вас нема ни нас глумаца!
Љиљана Благојевић
____________________________________________________________________________________________________
СКУПШТИНА И КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ
БЕОГРАДСКОГ АФОРИСТИЧАРСКОГ КРУГА
Годишња Скупштина Београдског афористичарског круга биће одржана у четвртак, 15. марта, с почетком у 17 часова и 30 минута, у сали Високе школе електротехнике и рачунарства у Београду, на Вождовцу, Улица Војводе Степе, број 283.
На Скупштини, коју је сазвао председник овог тела Витомир Теофиловић, биће разматрани извештаји за претходну годину које ће поднети председник БАК-а Александар Баљак и генерални секретар Душан Пуача. Разговараће се и о плану рада у 2012. години, пре свега, о организацији 10. Сатира феста који ће бити у знаку 220 година од објављивања "Малог буквара за велику децу" Михаила Максимовића, прве књиге афоризама на српском језику, која је изашла 1792. године у Бечу.
На Скупштини се очекује доношење одлука о пријему нових чланова и установљењу годишње награде за најбољу књигу афоризама објављену на српском језику. Предвиђено је и да БАК заслужним ствараоцима додели звање почасних чланова.
У истој сали, од 19 часова биће одржано књижевно вече чланова БАК-а, који ће публици говорити афоризме на тему мушко-женских односа.
Позивају се чланови БАК-а да присуствују Годишњој скупштини, а љубитељи афоризама - књижевној вечери, на којој ће моћи да чују нове мисли најбољих српских афористичара о удварању, љубави, браку, еротици...
Заинтересовани ће на књижевној вечери моћи да купе зборник афоризама о женама и мушкарцима "Лепота је пролазна", који је приредио Душан Пуача, а објавио Београдски афористичарски круг.
__________________________________________________________
СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО
ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 15. МАРТ 2012, 19.00
Представљање књига
РАЂАЊЕ ПЕСНИКА Небојше Ћосића
и ПЛОВНО СТАЊЕ ИСТОРИЈЕ Славољуба Марковића
__________________________________________________________
КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА
СКАДАРЛИЈА
СРЕДА, 14. МАРТ 2012, 19.00
СЕЋАЊЕ НА ПЕСНИКА МИЛАНА ЛАЛИЋА
Учествују: Б. Прелевић, Ј. Гробаров и А. Џафић.
ПЕТАК, 16. МАРТ 2012, 19.00
СЕЋАЊЕ НА ПЕСНИКА АМБРУ МАРОШЕВИЋА
Учествују: Р. Андрић, Д. Мраовић, Б. Андрејевић, Ј. Гробаров, А. Џафић;
Музички прилози: М. Вукићевић (гитара) и М. Павловић (флаута).
ПРИЛОГ Т: ДАН ТЕМИШВАРА У НОВОМ САДУ
Убрзо је стигао одговор:
Хвала, драги моји писци!
Ви сте духовна вертикала српског народа,
зато ми је ваша честитка још дража.
Без вас нема ни нас глумаца!
Љиљана Благојевић
____________________________________________________________________________________________________
СКУПШТИНА И КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ
БЕОГРАДСКОГ АФОРИСТИЧАРСКОГ КРУГА
Годишња Скупштина Београдског афористичарског круга биће одржана у четвртак, 15. марта, с почетком у 17 часова и 30 минута, у сали Високе школе електротехнике и рачунарства у Београду, на Вождовцу, Улица Војводе Степе, број 283.
На Скупштини, коју је сазвао председник овог тела Витомир Теофиловић, биће разматрани извештаји за претходну годину које ће поднети председник БАК-а Александар Баљак и генерални секретар Душан Пуача. Разговараће се и о плану рада у 2012. години, пре свега, о организацији 10. Сатира феста који ће бити у знаку 220 година од објављивања "Малог буквара за велику децу" Михаила Максимовића, прве књиге афоризама на српском језику, која је изашла 1792. године у Бечу.
На Скупштини се очекује доношење одлука о пријему нових чланова и установљењу годишње награде за најбољу књигу афоризама објављену на српском језику. Предвиђено је и да БАК заслужним ствараоцима додели звање почасних чланова.
У истој сали, од 19 часова биће одржано књижевно вече чланова БАК-а, који ће публици говорити афоризме на тему мушко-женских односа.
Позивају се чланови БАК-а да присуствују Годишњој скупштини, а љубитељи афоризама - књижевној вечери, на којој ће моћи да чују нове мисли најбољих српских афористичара о удварању, љубави, браку, еротици...
Заинтересовани ће на књижевној вечери моћи да купе зборник афоризама о женама и мушкарцима "Лепота је пролазна", који је приредио Душан Пуача, а објавио Београдски афористичарски круг.
__________________________________________________________
СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО
ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 15. МАРТ 2012, 19.00
Представљање књига
РАЂАЊЕ ПЕСНИКА Небојше Ћосића
и ПЛОВНО СТАЊЕ ИСТОРИЈЕ Славољуба Марковића
__________________________________________________________
КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА
СКАДАРЛИЈА
СРЕДА, 14. МАРТ 2012, 19.00
СЕЋАЊЕ НА ПЕСНИКА МИЛАНА ЛАЛИЋА
Учествују: Б. Прелевић, Ј. Гробаров и А. Џафић.
ПЕТАК, 16. МАРТ 2012, 19.00
СЕЋАЊЕ НА ПЕСНИКА АМБРУ МАРОШЕВИЋА
Учествују: Р. Андрић, Д. Мраовић, Б. Андрејевић, Ј. Гробаров, А. Џафић;
Музички прилози: М. Вукићевић (гитара) и М. Павловић (флаута).
ПРИЛОГ Т: ДАН ТЕМИШВАРА У НОВОМ САДУ
| .doc |
Удружење књижевника Србије...13.3.2012.
Иво Андрић - 37 година од смрти Једини српски нобеловац, књижевник Иво Андрић преминуо 13. марта 1975. године, у Војномедицинској академији у Београду.
У часу смрти имао је непуне 83 године, а у Андрићевој бележници је остао запис: "Помисао на смрт изазива, већ сама по себи, код човека страх. А код књижевника и сваког ''јавног радника'' долази уз то још и одвратност од глупих и неискрених некролога који нас чекају..." Данас, 37 година доцније, Србија је обележила два јубилеја - 100 година од објављивања Андрићевог првог књижевног рада (у часопису "Босанска вила") и 50 година од како је добио Нобелову награду, а у октобру 2012. године ће бити 120 година од његовог рођења.
Андрић, рођен 10. октобра у Долцу крај Травника, примио је децембра 1961. у Стокхолму Нобелову награду за књижевност као први и за сада једини писац јужних Словена који је понео то највише литерарно признање. Андрић је као нобеловац и академик, и већ онда најпревођенији српски писац у свету, сахрањен уз највише почасти, а у Одбору за сахрану било је 45 најугледнијих личности из политичког и културног живота целе Југославије - јер он јесте припадао и Босни и Херцеговини у којој је рођен и Хрватској и Србији по пореклу родитеља, али је себе сматрао српским писцем.
Према тестаменту који је јуна 1975. проглашен пуноважним, образована је Задужбина Иве Андрића којој су припала сва средства од ауторских хонорара као и пишчева уштеђевина укљчујући новчани део Нобелове награде.
Прва седница Управног одбора којом је председавао Родољуб Чолаковић одржана је годину дана након пишчеве смрти, 12. марта 1976, а за првог управника изабрана је његова вишедецинијска сарадница Вера Стојић. Од тада па до данас Задужбина бди над Андрићевом књижевном баштином и додељује награду која носи његово име, а додељује се годишње за најбољу приповетку или књигу прича. Сваке године Задужбина прода права на објављивање Андрићевих дела на разним светским језицима, а током 2011. издала је, у сарадњи са Матицом српском, и комплетну пишчеву библиографију са око 16.000 библиографских јединица.
Осим Задужбине, Андрићу и години јубилеја одужили су се и други издавачи издавањем бројних Андрићевих дела, а током 2011. организована је и серија изложби о Андрићу, издата је јубиларна поштанска марка, а централна прослава пола века од Нобелове награде за књижевност организована је, уз присуство великог броја људи из културног, јавног и дипломатског живота, крајем године у Кинотеци.
Вечерас, 13. марта, поводом годишњице смрти великог писца, у Београдском драмском позоришту биће изведена представа "Ноћ у кафани Титаник" коју је по мотивима приче "Бифе Титаник" Иве Андрића, режирао Небојша Брадић.
*извор: www.tanjug.rs
-------------------------------------------------------
ПРИЛОЗИ ЗА УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ У 2012. ГОДИНИ:
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, ПОЧАСНИ ЧЛАН УКС - 500 ДОЛАРА.
____________________________________________________________________________________________________
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7 УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СРЕДА, 14. МАРТ, 18.00
Заки Шалтаф, „Тамбуријеви опанци“, проза за децу и вечно младе.
Учествују: Вера Чукић, Анђелка Митровић, Милена Јовановић, Башар Ал-Хадла, Набил бен Заки Шагра, Љубица Вујић, Сандра Делић,Тамара Марковић, Бојана Милићевић, Драгана Петровић, Јусеф Ала Ал-Аши и Заки Шалтаф.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 14. МАРТ 2012, 19.30
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
ПРОФ. ДР МИЛОШ КОВАЧЕВИЋ
ПРОФ. ДР МИХАИЛО ШЋЕПАНОВИЋ
СРПСКИ ЈЕЗИК
У ВРТЛОГУ ПОЛИТИКЕ
УРЕДНИК: МИЛЕ МЕДИЋ
____________________________________________________________________________________________________
Банатски културни центар из Новог Милошева
поводом петог „Пролећа Симе Цуцића”
расписује КОНКУРС за награду „Сима Цуцић”
за најбоље књиге из области књижевности за децу.
KOНКУРС
за награду „Сима Цуцић”за најбоље књиге
из следећих научно-књижевних области:
1. Науке о књижевности за децу
- Историјa књижевности за децу
- Теоријa књижевности за децу
- Критикa књижевности за децу
2. Белетристике књижевности за децу
- Поезија за децу
- Приче, приповетке, и бајке за децу
- Романи за децу
- Драмско стваралаштво за децу
Напомена:
Долазе у обзир илустовани романи, басне, стрипови и сликовнице за децу
3. За најбољу књигу из области дечјег стваралаштва
- Стваралаштво у школама: књиге песничких и прозних радова ученика
- Индивидуално дечје стваралаштво: песничка збирка, збирка прича, роман
Напомена:
Долазе у обзир све хрестоматије, антологијски избори, било да је реч о научном стваралаштву из области књижевности за децу, било да је реч о белетристици (песнички, афористички, прозни избори, избори критика...).
Према већ утврђеним пропозицијама статутом пројекта у обзир долазе књиге објављене у 2011/12. години написане, или преведене на српски језик. У обзир долазе и двојезична издања.
Жири: проф. др Тихомир Петровић (председник), проф. др Предраг Јашовић и Радован Влаховић.
Конкурс је отворен до 01. маја 2012.
Књигу у четири примерка (три књиге за чланове жирија, а једну за библиотеку савременог књижевног стваралаштва за децу која ће носити име Симе Цуцића) слати на адресу: Банатски културни центар, ЈНА 35, Ново Милошево 23273.
За све информације обратити се на телефон: 023/781-552.
ПРИЛОГ Т: ДАН ТЕМИШВАРА У НОВОМ САДУ
У часу смрти имао је непуне 83 године, а у Андрићевој бележници је остао запис: "Помисао на смрт изазива, већ сама по себи, код човека страх. А код књижевника и сваког ''јавног радника'' долази уз то још и одвратност од глупих и неискрених некролога који нас чекају..." Данас, 37 година доцније, Србија је обележила два јубилеја - 100 година од објављивања Андрићевог првог књижевног рада (у часопису "Босанска вила") и 50 година од како је добио Нобелову награду, а у октобру 2012. године ће бити 120 година од његовог рођења.
Андрић, рођен 10. октобра у Долцу крај Травника, примио је децембра 1961. у Стокхолму Нобелову награду за књижевност као први и за сада једини писац јужних Словена који је понео то највише литерарно признање. Андрић је као нобеловац и академик, и већ онда најпревођенији српски писац у свету, сахрањен уз највише почасти, а у Одбору за сахрану било је 45 најугледнијих личности из политичког и културног живота целе Југославије - јер он јесте припадао и Босни и Херцеговини у којој је рођен и Хрватској и Србији по пореклу родитеља, али је себе сматрао српским писцем.
Према тестаменту који је јуна 1975. проглашен пуноважним, образована је Задужбина Иве Андрића којој су припала сва средства од ауторских хонорара као и пишчева уштеђевина укљчујући новчани део Нобелове награде.
Прва седница Управног одбора којом је председавао Родољуб Чолаковић одржана је годину дана након пишчеве смрти, 12. марта 1976, а за првог управника изабрана је његова вишедецинијска сарадница Вера Стојић. Од тада па до данас Задужбина бди над Андрићевом књижевном баштином и додељује награду која носи његово име, а додељује се годишње за најбољу приповетку или књигу прича. Сваке године Задужбина прода права на објављивање Андрићевих дела на разним светским језицима, а током 2011. издала је, у сарадњи са Матицом српском, и комплетну пишчеву библиографију са око 16.000 библиографских јединица.
Осим Задужбине, Андрићу и години јубилеја одужили су се и други издавачи издавањем бројних Андрићевих дела, а током 2011. организована је и серија изложби о Андрићу, издата је јубиларна поштанска марка, а централна прослава пола века од Нобелове награде за књижевност организована је, уз присуство великог броја људи из културног, јавног и дипломатског живота, крајем године у Кинотеци.
Вечерас, 13. марта, поводом годишњице смрти великог писца, у Београдском драмском позоришту биће изведена представа "Ноћ у кафани Титаник" коју је по мотивима приче "Бифе Титаник" Иве Андрића, режирао Небојша Брадић.
*извор: www.tanjug.rs
-------------------------------------------------------
ПРИЛОЗИ ЗА УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ У 2012. ГОДИНИ:
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, ПОЧАСНИ ЧЛАН УКС - 500 ДОЛАРА.
____________________________________________________________________________________________________
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7 УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СРЕДА, 14. МАРТ, 18.00
Заки Шалтаф, „Тамбуријеви опанци“, проза за децу и вечно младе.
Учествују: Вера Чукић, Анђелка Митровић, Милена Јовановић, Башар Ал-Хадла, Набил бен Заки Шагра, Љубица Вујић, Сандра Делић,Тамара Марковић, Бојана Милићевић, Драгана Петровић, Јусеф Ала Ал-Аши и Заки Шалтаф.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 14. МАРТ 2012, 19.30
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
ПРОФ. ДР МИЛОШ КОВАЧЕВИЋ
ПРОФ. ДР МИХАИЛО ШЋЕПАНОВИЋ
СРПСКИ ЈЕЗИК
У ВРТЛОГУ ПОЛИТИКЕ
УРЕДНИК: МИЛЕ МЕДИЋ
____________________________________________________________________________________________________
Банатски културни центар из Новог Милошева
поводом петог „Пролећа Симе Цуцића”
расписује КОНКУРС за награду „Сима Цуцић”
за најбоље књиге из области књижевности за децу.
KOНКУРС
за награду „Сима Цуцић”за најбоље књиге
из следећих научно-књижевних области:
1. Науке о књижевности за децу
- Историјa књижевности за децу
- Теоријa књижевности за децу
- Критикa књижевности за децу
2. Белетристике књижевности за децу
- Поезија за децу
- Приче, приповетке, и бајке за децу
- Романи за децу
- Драмско стваралаштво за децу
Напомена:
Долазе у обзир илустовани романи, басне, стрипови и сликовнице за децу
3. За најбољу књигу из области дечјег стваралаштва
- Стваралаштво у школама: књиге песничких и прозних радова ученика
- Индивидуално дечје стваралаштво: песничка збирка, збирка прича, роман
Напомена:
Долазе у обзир све хрестоматије, антологијски избори, било да је реч о научном стваралаштву из области књижевности за децу, било да је реч о белетристици (песнички, афористички, прозни избори, избори критика...).
Према већ утврђеним пропозицијама статутом пројекта у обзир долазе књиге објављене у 2011/12. години написане, или преведене на српски језик. У обзир долазе и двојезична издања.
Жири: проф. др Тихомир Петровић (председник), проф. др Предраг Јашовић и Радован Влаховић.
Конкурс је отворен до 01. маја 2012.
Књигу у четири примерка (три књиге за чланове жирија, а једну за библиотеку савременог књижевног стваралаштва за децу која ће носити име Симе Цуцића) слати на адресу: Банатски културни центар, ЈНА 35, Ново Милошево 23273.
За све информације обратити се на телефон: 023/781-552.
ПРИЛОГ Т: ДАН ТЕМИШВАРА У НОВОМ САДУ
Удружење књижевника Србије...10.3.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ ЧЕСТИТА ВЕЛИКОЈ СРПСКОЈ ГЛУМИЦИ ЉИЉАНИ БЛАГОЈЕВИЋ НАГРАДУ ЖАНКА СТОКИЋ.
____________________________________________________________________________________________________
КОЛЕГИ ДРАГАНУ ЈОВАНОВИЋУ ДАНИЛОВУ ЧЕСТИТАМО ДИСОВУ НАГРАДУ.
____________________________________________________________________________________________________
ОБЈАВЉЕНА АНТОЛОГИЈА
СРПСКОГ АФОРИЗМА ЗА ДЕЦУ
Антологија српског афоризма за децу "Раздељак", коју је приредио Александар Чотрић (46), објављена је у издању београдског Завода за уџбенике.
Чотрић је аутор две књиге афоризама за децу „Дечја посла“ и „Својеглава књига“, а прошле године је добио признање „Доситејево перо“, које додељује жири састављен од 250 ученика десет београдских основних школа, оцењујући књиге за децу објављене у претходној години.
Рецензенти Антологије су писац за децу Слободан Станишић и књижевни критичар Витомир Теофиловић. Стручни консултант при састављању Антологије био је афористичар Александар Баљак, а афоризме је илустровао Младен Ољача.
Књига је штампана у тврдом повезу, на квалитетном папиру у боји, на 170 страна.
Приређивач је на овом делу радио три године и у избор је уврстио седамдесет аутора који пишу на српском језику из Србије, БиХ, Румуније и Немачке. Избор је обухватио писце рођене у распону од века и по – од Јована Јовановића Змаја (1833 – 1904), до Станислава Томића, рођеног 1986. године.
Значајнијим бројем афоризама представаљени су Душан Радовић, Митар Митровић, Милован Витезовић, Раде Ђерговић, Александар Баљак, Зоран Т. Поповић, Дејан Милојевић, Петар Лазић, Горан Гаћеша и Бојан Љубеновић, као и сам приређивач, чије афоризме је изабрао Александар Баљак.
У антологичаревом избору налазе се и Јован Хаџи-Костић, Брана Црнчевић, Љубивоје Ршумовић, Миљенко Жуборски, Ранко Гузина, Милован Илић Минимакс, Дејан Патаковић, Растко Закић, Драгутин Минић Карло, Милан Бештић, Слободан Симић и други аутори.
„Избор је направљен стручно, са доста критичности и осећаја за духовито и лепо, из њега се види како људи који воле децу стварају за младу генерацију“, истиче у предговору књизи Слободан Станишић, који напомиње да „по квалитету, наши афоризми за децу не заостају за онима који су намењени одраслима“.
„Карактерише их истанчано осећање хумора и имају завидну литерарну вредност, која често добија лирско обележје.
Понегде је афоризам кратак, убојит, негде права мала, добронамерна шала, негде, опет, представља истинску песму сажету на оно мало простора колико је потребно да се оваква мисао искаже. Писани су великом инвентивношћу, савремени, спремни да направе скок у дубину мисли чиме богате мудрост, како млађих, тако и старијих“, истиче Слободан Станишић.
„Најбољи међу овим афоризмима могу се поредити са бисерима народне мудрости. Овде заступљени писци су нас, летећи на крилима дечје маште, увели у чаробни свет деце, изазивајући у нама и дивљење и смех свих боја, мириса и тонова“, примећује рецензент Витомир Теофиловић.
Међу око 750 афоризама, налазе се и следећи:
„Има у животу човечјем ствари које се не даду описати,
него које се само осетити могу.
На пример, батине.“ (Јован Јовановић Змај)
„Тешко је бити дете и бити добар.
Лакше је бити стар и разумети децу.“ (Душан Радовић)
„Мене деда увек сачека испред школе.
А онда га ја одведем до куће, да не залута.“ (Митар Митровић)
„Књига је најбољи друг.
Али мене више привлаче другарице!“ (Раде Јовановић)
„Прозрео ме школски лекар.
Питао ме да ли ме били писмени из српског
или из математике.“ (Дејан Патаковић)
„Извини што ти прилазим на улици,
али не знам бољи начин како да се упознам
са твојом другарицом.“ (Милован Витезовић)
„Нисам покварио оцене.
Такве сам их добио.“ (Александар Баљак)
„Да мама није упознала тату,
мене би донела рода“. (Зоран Т. Поповић)
„Јаје је старије од кокошке
јер га једемо за доручак,
а кокошку тек за ручак.“ (Дејан Милојевић)
„Море је толико слано,
као да га је мама спремала.“ (Петар Лазић)
„Имам високе оцене у школи.
Добијам кечеве к'о врата.“ (Александар Чотрић)
„Једва чекам да ми мама постане кева!“ (Бојан Љубеновић) (крај)
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Секција сатиричара
____________________________________________________________________________________________________
У ПЕТАК, 23. МАРТА У 18 ЧАСОВА
У П Р О М Е Т Е Ј У
Трг Марије Трандафил 11
Нови Сад
СТЕЛА МАНАСИЈЕВИЋ, члан УКС из Грчке,
представља своју књигу
„КОНОБАРСКЕ И СВАКАКВЕ ПРИЧЕ“
Стела Манасијевић је рођена 16. маја 1973. у Брилу у Немачкој.
Дипломирала је југословенску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду 1997. године. Објавила је збирку песама „Пискарања на балкону“ (Бранково коло, 2007). Другу збирку песама „Под маском“ објавила је 2009, такође у Бранковом колу, и за њу добила Награду Стражилово.
Појављује се као писац из дијаспоре на промотивном штанду Министарства за дијаспору на сајму књига у Београду; редован је учесник манифестације Бранково коло.
Песме и кратке приче објављивала је у часописима и листовима „Поља“, „Кровови“, „Књижевне новине“ и „Политика“, као и на сајту „Метафора“.
Члан је Удружења књижевника Србије од 2011. године.
Од 1998. живи у Грчкој.
„КОНОБАРСКЕ И СВАКАКВЕ ПРИЧЕ“
(ОДЛОМАК)
Сад седимо сви за овим столом, за овим чаршавом што је прекрајан па крпљен толико пута. Свако на свом месту, остали су нам прсти у порубу од вучења на своју страну, а доња усна проштепана до зуба. И седимо тако... Сви! Сви! Сви!
Ви што сте главу завукли у супу и што језичком лапћете кришом, јурите зубима резанац и нећете је подићи чак ни да вас са стола мртве однесу!
Ви, што су вам џепови масни од батака и што толико костију под вашим столицама крцка да нико не зна чује ли се шкргут или нова коштица клеца!
Ви, што се за столом дерете, и нису вас научили да се пре јела прво прекрсти; вири вам салвета из ушију, гласнији сте од звецкања, од есцајга, од своје буке сте гласнији!
Ви, што су вас васпитали да се за столом седи скупљених лактова, седите с лактовима у бубрезима и никад се нисте лактали! Нисте ни писнули, нисте ни реч рекли, нисте ни шапнули... седите главе у раменима, вирите са врха тањира срећни што има да се умочи, болесно трепћете!
Ви, што халапљиво отварате кљунове и у лету хватате комаде: хап! хап! Ево га још један: хап! Шија вам дужа од свећњака, хап! хап! није битно шта, само да се улови, окрећете главу као новорођенче ка сиси тамо одакле стиже следеће нешто... хап!
Ви што под столом вребате сакривени у чарапама, склупчани с бактеријом испод нокта, што вас има око сваке ноге, што сте зубе изгулили о шлицеве а руке сте заборавили по туђим џеповима; чекате да сто преврнете па да у хаосу дограбите све, убодени на виљушку као на ђавољи троножац... Ви сте вечни, под столом и земљом, дојени кртичњаком.
Ви, што око стола трчкате и кичма вам је од пужа, вама тужнима залогај промакне...
И Ви, Ви у прочељу, што више не можете, Ви претите јер ако се Ваше дугме откине и Ваш стомак пукне, излетеће генерације.
Ту смо с вама и ми, на свакој страни света по један конобар, и није наше да судимо већ да служимо..У круг, у круг, око Вас и света, око свих што сте дошли или били ту, око Вас што ћете доћи а то не знате – знамо ми.
Бићемо ту да Вас подмиримо: нећемо Вам судити ни претити, нећемо Вас волети ни терати – нама је доста што добро знамо ко сте.
____________________________________________________________________________________________________
Tenenum Art Projekt & Cafe Ccappuccino
позива Вас и Ваше пријатеље на:
Поетски сусрет са Нином Живанчевић
Basel
Недеља, 25.3.2012.
Време: 14h - 16h.
Место: Blotzheimerstrasse 61, 4055 Basel
(Аутоптем према Француској, излаз Kannenfeld, 3. семафор десно - паркинг,
аутобус бр. 36, Станица Buschweilerweg)
Улаз бесплатан. Број места ограницен.
Резервација пожељна, тел. 061 381 47 17.
Поведите и пријатеље!
[email protected] или СМС на 078 766 16 42. ХВАЛА.
Нина ЖиванчевићНина Живанчевић, песникиња, прозни и драмски писац, критичар, универзитетски професор и преводилац, ових дана је наш гост из Париза у Базелу. Њена поезија је била импулс за Tenenum Art Projekt да организује ово гостовање наше истакнуте песникиње. Први пут у Швајцарској. "Службени гласник" је објавио и њену књигу разговора "Изненадни блесак" – са некима од најважнијих интелектуалаца нашег доба: Жаном Бодријаром, Жан-Пјером Фајем, Јулијом Кристевом, Вилијамом Бароузом, Аленом Гинзбергом и другима. Сарађивала је са најугледнијим америчким књижевним и уметничким часописима. Живи и ради у Паризу, где је, на Сорбони, одбранила докторат о Црњанском. Објавила преко 50 наслова; најновија књига поезије "Исцелење". Предаје позоришну авангарду на истом Универзитету у Паризу.
Из интервјуа са Нином Живанчевић објављеног 3. 6. 2009. у "Политици":
Марина Вулићевић:
Како сада, већ дуго живећи на Западу, прво у Америци, сада у Француској, осећате ту везу са својом земљом?
Нина Живанчевић:
Византија није само филозофско-историјски појам, већ и филозофско-естетски. На великом Универзитету, на Паризу осам, где предајем, најближе колеге су ми Грци и Бугари, дакле људи који долазе из наших крајева. Тачно знам и осећам како биће из тих крајева може да одреагује, било по боји одеће, јелу које ће изабрати, или по начину размишљања. Када живимо у родним земљама, тада примећујемо само разлике. Међутим, што се више удаљујемо из нашег краја, мале разлике, које су деловале непремостиве, бришу се.
____________________________________________________________________________________________________
КОЛЕГИ ДРАГАНУ ЈОВАНОВИЋУ ДАНИЛОВУ ЧЕСТИТАМО ДИСОВУ НАГРАДУ.
____________________________________________________________________________________________________
ОБЈАВЉЕНА АНТОЛОГИЈА
СРПСКОГ АФОРИЗМА ЗА ДЕЦУ
Антологија српског афоризма за децу "Раздељак", коју је приредио Александар Чотрић (46), објављена је у издању београдског Завода за уџбенике.
Чотрић је аутор две књиге афоризама за децу „Дечја посла“ и „Својеглава књига“, а прошле године је добио признање „Доситејево перо“, које додељује жири састављен од 250 ученика десет београдских основних школа, оцењујући књиге за децу објављене у претходној години.
Рецензенти Антологије су писац за децу Слободан Станишић и књижевни критичар Витомир Теофиловић. Стручни консултант при састављању Антологије био је афористичар Александар Баљак, а афоризме је илустровао Младен Ољача.
Књига је штампана у тврдом повезу, на квалитетном папиру у боји, на 170 страна.
Приређивач је на овом делу радио три године и у избор је уврстио седамдесет аутора који пишу на српском језику из Србије, БиХ, Румуније и Немачке. Избор је обухватио писце рођене у распону од века и по – од Јована Јовановића Змаја (1833 – 1904), до Станислава Томића, рођеног 1986. године.
Значајнијим бројем афоризама представаљени су Душан Радовић, Митар Митровић, Милован Витезовић, Раде Ђерговић, Александар Баљак, Зоран Т. Поповић, Дејан Милојевић, Петар Лазић, Горан Гаћеша и Бојан Љубеновић, као и сам приређивач, чије афоризме је изабрао Александар Баљак.
У антологичаревом избору налазе се и Јован Хаџи-Костић, Брана Црнчевић, Љубивоје Ршумовић, Миљенко Жуборски, Ранко Гузина, Милован Илић Минимакс, Дејан Патаковић, Растко Закић, Драгутин Минић Карло, Милан Бештић, Слободан Симић и други аутори.
„Избор је направљен стручно, са доста критичности и осећаја за духовито и лепо, из њега се види како људи који воле децу стварају за младу генерацију“, истиче у предговору књизи Слободан Станишић, који напомиње да „по квалитету, наши афоризми за децу не заостају за онима који су намењени одраслима“.
„Карактерише их истанчано осећање хумора и имају завидну литерарну вредност, која често добија лирско обележје.
Понегде је афоризам кратак, убојит, негде права мала, добронамерна шала, негде, опет, представља истинску песму сажету на оно мало простора колико је потребно да се оваква мисао искаже. Писани су великом инвентивношћу, савремени, спремни да направе скок у дубину мисли чиме богате мудрост, како млађих, тако и старијих“, истиче Слободан Станишић.
„Најбољи међу овим афоризмима могу се поредити са бисерима народне мудрости. Овде заступљени писци су нас, летећи на крилима дечје маште, увели у чаробни свет деце, изазивајући у нама и дивљење и смех свих боја, мириса и тонова“, примећује рецензент Витомир Теофиловић.
Међу око 750 афоризама, налазе се и следећи:
„Има у животу човечјем ствари које се не даду описати,
него које се само осетити могу.
На пример, батине.“ (Јован Јовановић Змај)
„Тешко је бити дете и бити добар.
Лакше је бити стар и разумети децу.“ (Душан Радовић)
„Мене деда увек сачека испред школе.
А онда га ја одведем до куће, да не залута.“ (Митар Митровић)
„Књига је најбољи друг.
Али мене више привлаче другарице!“ (Раде Јовановић)
„Прозрео ме школски лекар.
Питао ме да ли ме били писмени из српског
или из математике.“ (Дејан Патаковић)
„Извини што ти прилазим на улици,
али не знам бољи начин како да се упознам
са твојом другарицом.“ (Милован Витезовић)
„Нисам покварио оцене.
Такве сам их добио.“ (Александар Баљак)
„Да мама није упознала тату,
мене би донела рода“. (Зоран Т. Поповић)
„Јаје је старије од кокошке
јер га једемо за доручак,
а кокошку тек за ручак.“ (Дејан Милојевић)
„Море је толико слано,
као да га је мама спремала.“ (Петар Лазић)
„Имам високе оцене у школи.
Добијам кечеве к'о врата.“ (Александар Чотрић)
„Једва чекам да ми мама постане кева!“ (Бојан Љубеновић) (крај)
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Секција сатиричара
____________________________________________________________________________________________________
У ПЕТАК, 23. МАРТА У 18 ЧАСОВА
У П Р О М Е Т Е Ј У
Трг Марије Трандафил 11
Нови Сад
СТЕЛА МАНАСИЈЕВИЋ, члан УКС из Грчке,
представља своју књигу
„КОНОБАРСКЕ И СВАКАКВЕ ПРИЧЕ“
Стела Манасијевић је рођена 16. маја 1973. у Брилу у Немачкој.
Дипломирала је југословенску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду 1997. године. Објавила је збирку песама „Пискарања на балкону“ (Бранково коло, 2007). Другу збирку песама „Под маском“ објавила је 2009, такође у Бранковом колу, и за њу добила Награду Стражилово.
Појављује се као писац из дијаспоре на промотивном штанду Министарства за дијаспору на сајму књига у Београду; редован је учесник манифестације Бранково коло.
Песме и кратке приче објављивала је у часописима и листовима „Поља“, „Кровови“, „Књижевне новине“ и „Политика“, као и на сајту „Метафора“.
Члан је Удружења књижевника Србије од 2011. године.
Од 1998. живи у Грчкој.
„КОНОБАРСКЕ И СВАКАКВЕ ПРИЧЕ“
(ОДЛОМАК)
Сад седимо сви за овим столом, за овим чаршавом што је прекрајан па крпљен толико пута. Свако на свом месту, остали су нам прсти у порубу од вучења на своју страну, а доња усна проштепана до зуба. И седимо тако... Сви! Сви! Сви!
Ви што сте главу завукли у супу и што језичком лапћете кришом, јурите зубима резанац и нећете је подићи чак ни да вас са стола мртве однесу!
Ви, што су вам џепови масни од батака и што толико костију под вашим столицама крцка да нико не зна чује ли се шкргут или нова коштица клеца!
Ви, што се за столом дерете, и нису вас научили да се пре јела прво прекрсти; вири вам салвета из ушију, гласнији сте од звецкања, од есцајга, од своје буке сте гласнији!
Ви, што су вас васпитали да се за столом седи скупљених лактова, седите с лактовима у бубрезима и никад се нисте лактали! Нисте ни писнули, нисте ни реч рекли, нисте ни шапнули... седите главе у раменима, вирите са врха тањира срећни што има да се умочи, болесно трепћете!
Ви, што халапљиво отварате кљунове и у лету хватате комаде: хап! хап! Ево га још један: хап! Шија вам дужа од свећњака, хап! хап! није битно шта, само да се улови, окрећете главу као новорођенче ка сиси тамо одакле стиже следеће нешто... хап!
Ви што под столом вребате сакривени у чарапама, склупчани с бактеријом испод нокта, што вас има око сваке ноге, што сте зубе изгулили о шлицеве а руке сте заборавили по туђим џеповима; чекате да сто преврнете па да у хаосу дограбите све, убодени на виљушку као на ђавољи троножац... Ви сте вечни, под столом и земљом, дојени кртичњаком.
Ви, што око стола трчкате и кичма вам је од пужа, вама тужнима залогај промакне...
И Ви, Ви у прочељу, што више не можете, Ви претите јер ако се Ваше дугме откине и Ваш стомак пукне, излетеће генерације.
Ту смо с вама и ми, на свакој страни света по један конобар, и није наше да судимо већ да служимо..У круг, у круг, око Вас и света, око свих што сте дошли или били ту, око Вас што ћете доћи а то не знате – знамо ми.
Бићемо ту да Вас подмиримо: нећемо Вам судити ни претити, нећемо Вас волети ни терати – нама је доста што добро знамо ко сте.
____________________________________________________________________________________________________
Tenenum Art Projekt & Cafe Ccappuccino
позива Вас и Ваше пријатеље на:
Поетски сусрет са Нином Живанчевић
Basel
Недеља, 25.3.2012.
Време: 14h - 16h.
Место: Blotzheimerstrasse 61, 4055 Basel
(Аутоптем према Француској, излаз Kannenfeld, 3. семафор десно - паркинг,
аутобус бр. 36, Станица Buschweilerweg)
Улаз бесплатан. Број места ограницен.
Резервација пожељна, тел. 061 381 47 17.
Поведите и пријатеље!
[email protected] или СМС на 078 766 16 42. ХВАЛА.
Нина ЖиванчевићНина Живанчевић, песникиња, прозни и драмски писац, критичар, универзитетски професор и преводилац, ових дана је наш гост из Париза у Базелу. Њена поезија је била импулс за Tenenum Art Projekt да организује ово гостовање наше истакнуте песникиње. Први пут у Швајцарској. "Службени гласник" је објавио и њену књигу разговора "Изненадни блесак" – са некима од најважнијих интелектуалаца нашег доба: Жаном Бодријаром, Жан-Пјером Фајем, Јулијом Кристевом, Вилијамом Бароузом, Аленом Гинзбергом и другима. Сарађивала је са најугледнијим америчким књижевним и уметничким часописима. Живи и ради у Паризу, где је, на Сорбони, одбранила докторат о Црњанском. Објавила преко 50 наслова; најновија књига поезије "Исцелење". Предаје позоришну авангарду на истом Универзитету у Паризу.
Из интервјуа са Нином Живанчевић објављеног 3. 6. 2009. у "Политици":
Марина Вулићевић:
Како сада, већ дуго живећи на Западу, прво у Америци, сада у Француској, осећате ту везу са својом земљом?
Нина Живанчевић:
Византија није само филозофско-историјски појам, већ и филозофско-естетски. На великом Универзитету, на Паризу осам, где предајем, најближе колеге су ми Грци и Бугари, дакле људи који долазе из наших крајева. Тачно знам и осећам како биће из тих крајева може да одреагује, било по боји одеће, јелу које ће изабрати, или по начину размишљања. Када живимо у родним земљама, тада примећујемо само разлике. Међутим, што се више удаљујемо из нашег краја, мале разлике, које су деловале непремостиве, бришу се.
Удружење књижевника Србије...9.3.2012.
ДАНАС У 19 ЧАСОВА
У КУЋИ ЂУРЕ ЈАКШИЋА НА СКАДАРЛИЈИ
ПРЕДСТАВЉАЊЕ МОНОГРАФИЈЕ ВОЈИСЛАВА ВУЈАНОВИЋА
ДОБРОТВОР 1991-2011.
И ИСТОИМЕНОГ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА РАТКА ОРОЗОВИЋА - О ДВАДЕСЕТОГОДИШЊИЦИ ХУМАНИТАРНОГ РАДА
СРПСКОГ ХУМАНИТАРНОГ УДРУЖЕЊА ДОБРОТВОР-САРАЈЕВО
УЧЕСТВУЈУ:
ВОЈИСЛАВ ВУЈАНОВИЋ
РАТКО ОРОЗОВИЋ
ЖИВКА ЖИВОТИЋ
ДР МИЋО ЦВИЈЕТИЋ
АЛЕКСА ЋЕБИЋ
___________________________________________________________________________________________________
Р Е А Г О В А Њ Е
Вест да је врањанска власт застала пред Борином капијом установивши истоимену манифестацију, значи само једно: није смела даље, у Борину авлију! Нова манифестација не може да баштини традицију Борине недеље, коју Књижевна заједница Борисав Станковић организује дуже од две деценије, а још мање традицију награде Борисав Станковић, коју је Заједница установила још својим оснивачким актом, маја 1989.године, те није истина да се мења назив манифестације, јер то није у моћи градске власти, нити, пак, сме да се додељује истоимена награда. Заједница ће и ове, 2012. године, од 23. до 29. марта организовати 46. Борину недељу и доделити награду, тако да неће изневерити очекивања како грађана Врања, тако и културне јавности Србије.
Аналогно називу нове властодржачке манифестације, награда која се о оквиру ње додељује могла би да носи назив Борина кентра или Борина квака.
С обзиром на време одржавања, Борина капија може да буде само журнал пред пројекцију филма, или, спортским речником речено, разигравање или предигра пред финалну утакмицу. Програм за ту манифестацију једноставно не постоји, програм су сама по себи имена њених учесника.
Реч је, сада је то бар очигледно, о својеврсним националном културоциду који актуелна власт покушава да спроведе или, како би Јан Бјежицки рекао, на сцени је културни катастрофизам. Нажалост, грађани Србије и Врања скупо плаћају цех једне накарадне, ауторитарне, пропале, надамо се одлазеће политике.
У Врању, 8. 3. 2012. УО КЗ Борисав Станковић
Мирослав Цера Михаиловић,
главни и одговорни уредник
____________________________________________________________________________________________________
У К С
МОЛБА ЗА ПОМОЋ
У П Л А Т Е
2011.
● Милун Мића Бабић, члан УКС из Трстеника – 10.000 динара.
● Радомир Путниковић, члан УКС из Енглеске – 150 евра.
● Проф. др Радмилa Милентијевић, почасни члан УКС из Америке – 1.000 долара.
● Милена Вукоје Стаменковић, члан УКС из Швајцарске – 200 франака.
● Др Владан Радоман, члан УКС из Београда – 100 евра.
● Др Радомир Батуран, члан УКС из Канаде – 200 долара.
● Удружење писаца Седмица из Франкфурта на Мајни – 300 евра.
● Света Маџаревић, члан УКС из Крагујевца – 10.000 динара.
● Јездимир Петковић из Чачка – 1.000 динара.
● Бранко Шкорић из Холандије – 100 евра.
● Љубомир Ћорилић, члан УКС из Лознице – 10.000 динара.
● Симонида Рајчевић, сликар из Београда – 100 евра.
● Удружење писаца Десанка Максимовић, Торонто – 500 долара.
● Јавно предузеће ПТТ саобраћаја СРБИЈА, директор Горан Ћирић – 50.000 динара.
● Проф. др Милоје Ракочевић из Београда, члан УКС по позиву – 100 евра.
● Ратомир Тимотијевић, члан УКС из Београда – 20.000 динара.
● Мирјана Караџић Костић, у име лекара и писца др Радована Караџића – 100 евра.
● Ранко Радовић, члан УКС из Торонта – 100 евра.
● Даница Клаћ, члан УКС из Америке – 150 евра.
● АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ – 1.000 евра.
● Александар Милошевић, члан УКС из Шведске – 250 евра.
● Ранка Тодоровић Грубешић, члан УКС из Француске – 4.000 динара.
● Дана Додић, члан УКС из Француске – 170 евра.
● Звонимир Поповић, члан УКС из Шведске – 250 евра (17. 10. 2011).
● Сава Костадиновић, љубитељ књижевности из Берлина – 50 евра (24. 10. 2011).
● АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ – 250 евра.
● Видоје Пурић, Француска – 600 ЕВРА.
● Петар Милатовић Острошки, члан УКС из Беча – 80 евра.
● Раде Адамовић, писац из Француске – 200 евра.
● Живомир Петровић Пуринко, писац из Француске – 100 евра.
● SWESS CLEAN COMPANY – БЕОГРАД – 100 евра.
● АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ – 200 евра. (20. 12. 2011)
___________________________________________________________________________________________________________________
ПАНТЕЛИЈА ДУДИЋ из Немачке (хотелијер и писац, још није члан УКС) крајем 2011. године двапут приложио по 500 евра за штампање „Књижевних новина“.
ПОМОЋ УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ЗА 48. БЕОГРАДСКЕ МЕЂУНАРОДНЕ СУСРЕТЕ ПИСАЦА
● РАДИНГ, ДОО, Београд – 600.000 динара.
● ПУТЕВИ, Ужице – 5.000 динара.
___________________________________________________________________________________________________
ПИСАМЦЕ ИЗ АМЕРИКЕ
1. МАРТ 2012.
Удружење књижевника Србије
Управни одбор
Поштовани,
Желим да Вас обавестим да се као почасни члан УКС обавезујем да сваке године приложм почасну чланарину од $1.000. На овогодишњу чланарину можете да рачунате у априлу око Ускрса, када ћу бити у посети Београду.
Радмила Милентијевић
______________________________________________________________________________________
У КУЋИ ЂУРЕ ЈАКШИЋА НА СКАДАРЛИЈИ
ПРЕДСТАВЉАЊЕ МОНОГРАФИЈЕ ВОЈИСЛАВА ВУЈАНОВИЋА
ДОБРОТВОР 1991-2011.
И ИСТОИМЕНОГ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА РАТКА ОРОЗОВИЋА - О ДВАДЕСЕТОГОДИШЊИЦИ ХУМАНИТАРНОГ РАДА
СРПСКОГ ХУМАНИТАРНОГ УДРУЖЕЊА ДОБРОТВОР-САРАЈЕВО
УЧЕСТВУЈУ:
ВОЈИСЛАВ ВУЈАНОВИЋ
РАТКО ОРОЗОВИЋ
ЖИВКА ЖИВОТИЋ
ДР МИЋО ЦВИЈЕТИЋ
АЛЕКСА ЋЕБИЋ
___________________________________________________________________________________________________
Р Е А Г О В А Њ Е
Вест да је врањанска власт застала пред Борином капијом установивши истоимену манифестацију, значи само једно: није смела даље, у Борину авлију! Нова манифестација не може да баштини традицију Борине недеље, коју Књижевна заједница Борисав Станковић организује дуже од две деценије, а још мање традицију награде Борисав Станковић, коју је Заједница установила још својим оснивачким актом, маја 1989.године, те није истина да се мења назив манифестације, јер то није у моћи градске власти, нити, пак, сме да се додељује истоимена награда. Заједница ће и ове, 2012. године, од 23. до 29. марта организовати 46. Борину недељу и доделити награду, тако да неће изневерити очекивања како грађана Врања, тако и културне јавности Србије.
Аналогно називу нове властодржачке манифестације, награда која се о оквиру ње додељује могла би да носи назив Борина кентра или Борина квака.
С обзиром на време одржавања, Борина капија може да буде само журнал пред пројекцију филма, или, спортским речником речено, разигравање или предигра пред финалну утакмицу. Програм за ту манифестацију једноставно не постоји, програм су сама по себи имена њених учесника.
Реч је, сада је то бар очигледно, о својеврсним националном културоциду који актуелна власт покушава да спроведе или, како би Јан Бјежицки рекао, на сцени је културни катастрофизам. Нажалост, грађани Србије и Врања скупо плаћају цех једне накарадне, ауторитарне, пропале, надамо се одлазеће политике.
У Врању, 8. 3. 2012. УО КЗ Борисав Станковић
Мирослав Цера Михаиловић,
главни и одговорни уредник
____________________________________________________________________________________________________
У К С
МОЛБА ЗА ПОМОЋ
У П Л А Т Е
2011.
● Милун Мића Бабић, члан УКС из Трстеника – 10.000 динара.
● Радомир Путниковић, члан УКС из Енглеске – 150 евра.
● Проф. др Радмилa Милентијевић, почасни члан УКС из Америке – 1.000 долара.
● Милена Вукоје Стаменковић, члан УКС из Швајцарске – 200 франака.
● Др Владан Радоман, члан УКС из Београда – 100 евра.
● Др Радомир Батуран, члан УКС из Канаде – 200 долара.
● Удружење писаца Седмица из Франкфурта на Мајни – 300 евра.
● Света Маџаревић, члан УКС из Крагујевца – 10.000 динара.
● Јездимир Петковић из Чачка – 1.000 динара.
● Бранко Шкорић из Холандије – 100 евра.
● Љубомир Ћорилић, члан УКС из Лознице – 10.000 динара.
● Симонида Рајчевић, сликар из Београда – 100 евра.
● Удружење писаца Десанка Максимовић, Торонто – 500 долара.
● Јавно предузеће ПТТ саобраћаја СРБИЈА, директор Горан Ћирић – 50.000 динара.
● Проф. др Милоје Ракочевић из Београда, члан УКС по позиву – 100 евра.
● Ратомир Тимотијевић, члан УКС из Београда – 20.000 динара.
● Мирјана Караџић Костић, у име лекара и писца др Радована Караџића – 100 евра.
● Ранко Радовић, члан УКС из Торонта – 100 евра.
● Даница Клаћ, члан УКС из Америке – 150 евра.
● АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ – 1.000 евра.
● Александар Милошевић, члан УКС из Шведске – 250 евра.
● Ранка Тодоровић Грубешић, члан УКС из Француске – 4.000 динара.
● Дана Додић, члан УКС из Француске – 170 евра.
● Звонимир Поповић, члан УКС из Шведске – 250 евра (17. 10. 2011).
● Сава Костадиновић, љубитељ књижевности из Берлина – 50 евра (24. 10. 2011).
● АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ – 250 евра.
● Видоје Пурић, Француска – 600 ЕВРА.
● Петар Милатовић Острошки, члан УКС из Беча – 80 евра.
● Раде Адамовић, писац из Француске – 200 евра.
● Живомир Петровић Пуринко, писац из Француске – 100 евра.
● SWESS CLEAN COMPANY – БЕОГРАД – 100 евра.
● АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ – 200 евра. (20. 12. 2011)
___________________________________________________________________________________________________________________
ПАНТЕЛИЈА ДУДИЋ из Немачке (хотелијер и писац, још није члан УКС) крајем 2011. године двапут приложио по 500 евра за штампање „Књижевних новина“.
ПОМОЋ УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ЗА 48. БЕОГРАДСКЕ МЕЂУНАРОДНЕ СУСРЕТЕ ПИСАЦА
● РАДИНГ, ДОО, Београд – 600.000 динара.
● ПУТЕВИ, Ужице – 5.000 динара.
___________________________________________________________________________________________________
ПИСАМЦЕ ИЗ АМЕРИКЕ
1. МАРТ 2012.
Удружење књижевника Србије
Управни одбор
Поштовани,
Желим да Вас обавестим да се као почасни члан УКС обавезујем да сваке године приложм почасну чланарину од $1.000. На овогодишњу чланарину можете да рачунате у априлу око Ускрса, када ћу бити у посети Београду.
Радмила Милентијевић
______________________________________________________________________________________
Удружење књижевника Србије...8.3.2012.
RИНG
Ispovesti zlostavljanih žena / Исповести злостављаних жена
петак 9. март 2012. у 18.00
Удружење књижевника Србије, Француска 7, Београд
Говоре:
Предраг Аздејковић, новинар
Раде Божовић, публициста
Владан Глишић, публициста
Зорица Кубурић, социолог
Игор Митровић, издавач
Марко Новаковић, редитељ
Учествују:
Љубица Вујић
Сандра Делић
Тамара Марковић
Бојана Милићевић
Драгана Петровић
Заки Шалтаф
и гости из „јавног дискурса“
Јунаци:
Аида Димов, новинарка
Емилија Недељковић, учитељица
Петра Петровић, сликарка
Мина Јанковић, бизнисвумен
Кристина Сеочанин, инспекторка
Слободанка Пижуровац, пензионерка
Звонимир Кељ, терапеут
Аутор:
Оливера Дуњић
„Можда су се времена променила и можда би држава реаговала друкчије,
али из ове куће нема више ко да је позове.“
Удружење књижевника Србије...7.3.2012.
У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ДУШКО М. ПЕТРОВИЋ, ЛАБУД ДРАГИЋ, БРАНИМИР НЕШИЋ И МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ПОДСЕТИЛИ ПОШТОВАОЦЕ ПРЕДРАГА Р. ДРАГИЋА КИЈУКА НА ДУХОВНЕ ДИМЕНЗИЈЕ
ЈЕДНОГ ОД НАЈВЕЋИХ СРПСКИХ СИНОВА НОВОГ ДОБА
Лабуд Драгић
ЗВОНА ЗА КИЈУКА
Поштована породицо Предрага Драгића Кијука,
Поштоване колеге,
Све сам могао замислити пре од ове невеселе дужности које се снебивљиво прихватих не бих ли макар унеколико посведочио о човеку кога сам кратко познавао и у чији спомен се данас окуписмо.
Дугујемо му захвалност за пријатељску наклоност, госпоственост и отменост, за племенитост у опхђењу, искреност и честитост у пријатељству. Верујући да је то пријатељство тек почело и да ће за неке дуге разговоре бити времена – све ово што ћу казати сада подразумевасмо оба са сваким поздравом и стиском руке.
За Кијука сам чуо још као студент, читаао сам његове есеје у часописима и доцније сабране у књигама. Упознали смо се доста давно и сасвим случајно како бисмо истом прилком установили да нисмо род иако имамо исто презиме; да су његови са Баније а моји из Херцеговине, да његови славе једну а моји другу славу.
Кијук је име неког од његових предака који је на Банији дизао буну, у време Марије Терезије или касније.
Свако од нас таји у себи неког великог претка као потајну реликвију, као резервну судбину и опомену да се у последњем часу може или мора кренути његовим путем.
Доцније ме је, негде на измаку минулог века, позвао у редакцију Књижевних новина. Правили смо новине које су тражиле истину, а бејасмо под просмотром и пизмом новоуспостављених комесаријата из којих се гласнуше медиокритети и ништаци свих врста, уверени да мимо петог октобра нема историје, нити Бога мимо НАТО-а и Уније.
Било је тешко опстати у општем заносу октобарског преврата, кад је град преко ноћи буквално преплављен букачима октобарског преокрета, носиоцима препорода и европеизма, уколико ниси био један од њих.
Ту сам га упознао као стрпљивог, одговорног и озбиљног човека, сјајног интелектуалца, врсног беседника, честитог пријатеља. Толико пута сам присуствовао његовим предавањима: били су то есеји који су с магнетофонске треке траке могли ићи у књигу, међу корице, а да се ни запета не дода.
Са сваким је био људски одмерен, на Ви чак и са пријатељима, а уједно питом и благ, те су се сви договори и поздрави завршавали са: Добро роде, тако роде!...
Ретко сам га виђао с цигаретом. И ту је био одмерен и отмен, и рекао бих да његова цигарета никоме није сметала.
Хришћански кротак и својтљив, питоме нарави и болећа срца, беше суздржан и обазрив и према онима који друкчије мисле. Чак и према онима који то не заслужују. Увек окренут својој култури, свом народу, својој цркви – тих а постојан, беше монашки предан и посвећен послу да се одбрани истина и оно што је свето, стоички се носећи са свим оним што је носило његово опредељење у друштву какво је ово наше и у држави каква је ова наша.
Понекад ми се чинило да живи онај Шантићев стих: Мене све ране мога рода боле и да од те болљке неосетно копни.
Одржавао је везе са најумнијим ствараоцима који живе у расејању не би ли истина о нама дошла до ума и срца охолог, једноумног и често безумног света.
Живот поставља највеће загоонетке. Од оног дана кад сам из Удружења електронском поштом добио вест о Кијуковој смрти, ја сам у некој врсти зачуђенсти и недоумице. Како је то могуће? Зашто се нисмо сусретали чешће? Зашто нам тако олако измакну тако важни људи?
Зато што никад не помишљамо нити претпостављамо такав исход. И што са многим пријатељима умемо да разговарамо ћутке и на даљину. Ову вештину Срби су увежбавали више од триста година, било да је то хамлетовско или сужањско ћутање. Само Бог зна хоће ли се икад више појавити Црни Ђорђе и обзнанити да је дозвољено гласно зборизти из свих цеви и свих калибара. Засад су у свеопштој циркуској брбљаоници умукли сви од ума и памети. Ућутали су и слепи гуслари.
Онога снегом завејанога и непроходнога дана кад смо испраћали Кијука, стешњен личним обавезама морао сам се вратити нешто раније. Излазећи са гробља чуо сам звона. Разумео сам то као неку врсту поздрава и сетио се оног познатог енглеског песника:
„Ниједан човек није острво, сам за себе целина. Сваки је човек део Земље, део континента. Ако грудву земље онесе море, Европе је мање као да је однело неки рт, као да је однело посед твојих пријатеља или твој. Смрт сваког човека смањује и мене јер ја сам обухваћен човечанством. И зато никад не питај за ким звоно звони: оно звони и за тобом.“
Отишао је још један велики Наш Човек!
Тамо је, кажу, више народа него овамо и, одлазећи, придружиће се великом братству праведника многих времена, чију је свету истину овде за живота бранио чиста срца и светла образа; приклониће се онима који светле, дозивају и опомињу из дубоких тмина времена, трајно се уписујући у опширни летопис вечности.
____________________________________________________________________________________________________
К А Ф А У С К З
ЗАПИШИ И НАПИШИ
На редовној трибини за новинаре културних рубрика, под насловом КАФА У СКЗ, у четвртак у подне биће представљена књига Запиши и напиши - Рајка Петрова Нога, коју је објавила Београдска књига.
У овом издању налазе се реминисцентни есеји Р. П. Нога, које су у књизи ЗАПИШИ ТО, РАЈКО прошле године објавили Српска књижевна задруга и Београдска књига. Тим текстовима аутор је придодао аналитичке есеје и погледе на стварање писаца о којима пише: Андрић, Ћопић, Селимовић, Црнчевић, Капор, Сијарић, Раичковић, Десанка...
У СКЗ о књизи ће говорити проф. др Дарко Танасковић, а одломак о Душану Радовићу читаће глумац Срба Милин.
___________________________________________________________________________________________________
ЧЛАН УКС ЕВА РАС У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА
Позивамо Вас да у четвртак, 8. марта у 12 сати у галерији Артгет Културног центра Београда (Трг републике 5/И) присуствујете представљању књиге
ЕВЕ РАС
Бадерисани
Екрем и Ева
(Евро-Гиунти, Београд 2011)
Учествују: Мирјана Јуричић и ауторка Ева Рас
Издавч Евро-Ђунти објавио је најновију књигу Еве Рас Бадерисани у другој половини прошеле године, уз напомену: књига је језички и технички уређена у складу са жељама ауторке. И сама ауторка, Ева Рас наводи да је од првобитног издавача одустала јер није прихватио њено решење корица…
Књига која је пред нама већ на корицама нуди визуелна и текстуална објашњења шта се заправо крије иза наслова Бадерисани. Екрем и Ева, чији су ликови на корицама, затим: Фарма (три пута), па: 106 дана и још +18. Дакле, само за пунолетне. На почетним страницама још мало детаља о садржају књиге: Врх фарме! (…) Са имања у селу Лисовићи надомак Барајева, без хронолошког реда, занемарујући многе ликове, књига је то првих утисака из прве руке. Следи затим преко четиристо страница текста са сто шест поглавља (дана) необичних, занимљивих, шармантних, веселих, драматичних и упитних наслова (Ругала се коза овци, Живот је пасуљ, Ко да баби штапић, гореће у паклу, Ципелице секиром скројене, Букет је пустио корен, Мајстро за педикир, Сировино женска…).
„Ева Рас је документарним романом Бадерисани Екрем и Ева, понудила темељан феноменолошки, културолошки и социолошки пресек једног болесног друштва у целини, користећи „репрезентативан узорак“ од тзв. ВИП личности које су се добровољно затвориле у ријалити програм на примитивном сеоском имању ТВ Пинк. Србија је књигом Бадерисани Екрем и Ева добила једно искрено, потресно сведочанство о времену које једе своју децу.“ (Мирјана Јуричић).
Ева Рас, глумица, сликарка и списатељица, рођена је у Суботици. Дипломирала је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. С мужем Радомиром Стевићем Расом, сликаром и графичарем, 1964. је основала Театар националне драме, где су се изводила дела искључиво домаћих писаца. Играла је и у филмовима Роберта Сиодмака, Душана Макавејева, Александра Саше Петровића, Живка Николића, Емира Кустурице, Срађана Карановића, Ђорђа Кадијевића, Срђана Драгојевића… Са филмом Душана Макавејева „Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ“ (1967) постигла је светску славу. Играла је и у великом броју мађарских филмова, које су режирали: Ливија Ђармати, Јанош Роза и Ференц Кардош. Добитница је многих филмских награда у земљи и иностранству. Као писац, дебитовала је 1971. са књигом Немој да гракћеш за мном на степеништу да сам најлепши. Шест година касније издаје једноглави роман Сива жена. (1978). Објављуе романе, збирке приповедака и поезију, укупно деветнаст наслова. Добитница је више књижевних награда у земљи и свету. Ева Рас се бави и сликарством, излаже на групним изложбама и учествује на сликарским колонијама.
Били бисмо почаствовани Вашим присуством.
С поштовањем,
Добрила Синђелић Ибрајтер
СТРУЧНА САРАДНИЦА КЊИЖЕВНО-ТРИБИНСКОГ ПРОГРАМА
____________________________________________________________________________________________________
ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ И ОБРАЗОВАЊЕ РАКОВИЦА
КЊИЖЕВНО ДРУШТВО РАКОВИЦА
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ
Проф. др Драгослав Словић
АНАТОМИЈА СРПСКЕ ДУШЕ
У програму учествују: проф. др. Јован Стриковић и Миљурко Вукадиновић
Домаћини вечери:
Милан Ђорђевић
Понедељак, 12. 3. 2012, 19.00
Галерија Центра за културу и образовање Раковица
Мишка Крањца 7
Удружење књижевника Србије...6.3.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 7. МАРТ 2012, 19.00
О М А Ж
ПРЕДРАГУ Р. ДРАГИЋУ
КИЈУКУ
Учествују:
ПЕТАР АРБУТИНА
ЛАБУД ДРАГИЋ
ДУШКО М. ПЕТРОВИЋ
БРАНИМИР НЕШИЋ
Водитељ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
____________________________________________________________________________________________________
КЊИЖЕВНИ КОНКУРС
"ЈЕЗИК НАМ ЈЕ ОТАЏБИНА"
Драга децо, драге омладнке и омладинци,
поштовани писци за децу из европске дијаспоре,
Удружење писаца "Седмица" и Централни савет Срба Хесена (Немачка), расписују Књижевни конкурс "ЈЕЗИК НАМ ЈЕ ОТАЏБИНА" - за поезију и прозу за децу.
Позивамо све младе таленте и писце за децу из европске дијаспоре да своје књижевне и ликовне прилоге пошаљу најкасније до 22. априла 2012. на следећу e-mail адресу:
[email protected] или [email protected]
Радови се могу послати и поштом на адресу:
SCHRIFTSTELLERVEREIN SIEBEN e.V.
Postfach 160619
60069 Frankfurt am Main
Стручни жири изабраће најквалитетније књижевне и ликовне прилоге, који ће бити објављени у двојезичном (на српском и немачком) зборнику за децу.
Промоција зборника одржаће се на Франкфуртском сајму књига од 10. до 14. октобра, и на Сајму књига у Београду од 22. до 28.октобра 2012. године.
Срдачан поздрав.
УП "Седмица"
и Централни савет Срба Хесена (Немачка)
____________________________________________________________________________________________________
ПРИЛОГ: Милица Лилић у Барију
СТВАРАЛАШТВО ЖЕНА, ПОВОДОМ ДАНА ЖЕНА У БАРИЈУ
Mеђународна манифестација у Барију, на којој ће бити представљено ствралаштво жена, започеће у четвртак, 8. марта, у 10.30, у клубу „Ризнице Сицилије“. Под геслом,“Свака песма би могла бити тренутак“ биће одата почаст Вислви Шимборској, Сeверини де Лилиа и другим значајним књижевницама. У мултимедијалном програму којим руководи песникиња Ана Сантоликвидо, биће представљено стваралаштво песникиња из више земаља света: Барбаре Греко, Симхе Сиани, Стефаније Масари, Јарославе Пахове, Милице Јефтимијевић Лилић, Роси Палмизано, Маје Разборшек, и других.
____________________________________________________________________________________________________
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 7. МАРТ 2012, 19.00
О М А Ж
ПРЕДРАГУ Р. ДРАГИЋУ
КИЈУКУ
Учествују:
ПЕТАР АРБУТИНА
ЛАБУД ДРАГИЋ
ДУШКО М. ПЕТРОВИЋ
БРАНИМИР НЕШИЋ
Водитељ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
____________________________________________________________________________________________________
КЊИЖЕВНИ КОНКУРС
"ЈЕЗИК НАМ ЈЕ ОТАЏБИНА"
Драга децо, драге омладнке и омладинци,
поштовани писци за децу из европске дијаспоре,
Удружење писаца "Седмица" и Централни савет Срба Хесена (Немачка), расписују Књижевни конкурс "ЈЕЗИК НАМ ЈЕ ОТАЏБИНА" - за поезију и прозу за децу.
Позивамо све младе таленте и писце за децу из европске дијаспоре да своје књижевне и ликовне прилоге пошаљу најкасније до 22. априла 2012. на следећу e-mail адресу:
[email protected] или [email protected]
Радови се могу послати и поштом на адресу:
SCHRIFTSTELLERVEREIN SIEBEN e.V.
Postfach 160619
60069 Frankfurt am Main
Стручни жири изабраће најквалитетније књижевне и ликовне прилоге, који ће бити објављени у двојезичном (на српском и немачком) зборнику за децу.
Промоција зборника одржаће се на Франкфуртском сајму књига од 10. до 14. октобра, и на Сајму књига у Београду од 22. до 28.октобра 2012. године.
Срдачан поздрав.
УП "Седмица"
и Централни савет Срба Хесена (Немачка)
____________________________________________________________________________________________________
ПРИЛОГ: Милица Лилић у Барију
СТВАРАЛАШТВО ЖЕНА, ПОВОДОМ ДАНА ЖЕНА У БАРИЈУ
Mеђународна манифестација у Барију, на којој ће бити представљено ствралаштво жена, започеће у четвртак, 8. марта, у 10.30, у клубу „Ризнице Сицилије“. Под геслом,“Свака песма би могла бити тренутак“ биће одата почаст Вислви Шимборској, Сeверини де Лилиа и другим значајним књижевницама. У мултимедијалном програму којим руководи песникиња Ана Сантоликвидо, биће представљено стваралаштво песникиња из више земаља света: Барбаре Греко, Симхе Сиани, Стефаније Масари, Јарославе Пахове, Милице Јефтимијевић Лилић, Роси Палмизано, Маје Разборшек, и других.
____________________________________________________________________________________________________
| giornata_internazionale_della_donna_8_marzo_2012.pdf |
Удружење књижевника Србије...5.3.2012.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7 УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
УТОРАК, 6 МАРТ, 19.00
ПОРТРЕТ ПИСЦА: МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ
Учествују: Марко Недић, Радомир Андрић, Драган Мраовић, Миљурко Вукадиновић. Текстове казује: Милан Цаци Михаиловић.
__________________________________________________________________________
„Босански рат“ Добрице Ћосића
Нова књига угледног српског писца, члана УКС Добрице Ћосића – "Босански рат", у издању београдског "Службеног гласника", биће представљена у уторак, 6. марта, у 19 часова, у београдском Дому омладине.
Како истиче издавач – писац, иначе некадашњи председник СР Југославије, у књизи даје одговоре на питања шта се заиста догађало преко Дрине и како је створена Република Српска. Ћосић, као непосредни сведок и политички учесник у тим историјским збивањима, у својој новој књизи говори о политичким притисцима, уценама, договорима иза затворених врата, неприхватљивим понудама, гордостима и предрасудама, памети и фанатизму, херојству и издајама, неоствареним плановима и пропуштеним шансама, Дејтонском споразуму и миру.
На промоцији књиге "Босански рат", уз аутора, говориће и проф. др Дарко Танасковић, Владимир Кецмановић, Марко Крстић и Драгослав Бокан.
___________________________________________________________________________________________________
ЗОРАН БИНГУЛАЦ
НА МАКЕДОНСКОМ ЈЕЗИКУ
У Струги, граду светских сусрета поезије и граду пријатељства, ових дана је у издању Медитеранске академије „Браћа Миладинови“ изашла из штампе друга књига већ провереног романописца Зорана Бингулца,Витоперена времена, на македонском језику: КРИВОКОЛЧЕНИ ВРЕМИЊА. Књигу је на македонски језик превео Илија Бетински.
Први роман Зорана Бингулца, Е6, доживео је већ неколико издања на српском и енглеском језику, док се његов други роман провокативног наслова Витоперена времена на српском, појавио 21. 12. 2011, а ево већ изазива пажњу и македонске јавности.
___________________
ЗОРАН БИНГУЛАЦ рођен је 1953. године у Шапцу, где је завршио гимназију. Дипломирао је на Економском факултету, а магистрирао и докторирао на Правном факултету у Београду.
Бингулац је дугогодишњи министар у Савезној влади, амбасадор СР Југославије у
Јужноафричкој републици, потпредседник Извршног савета Града Београда,
професор на економским факултетима и фудбалер ФК "Црвена звезда".
Сада је редовни професор и декан Факултета за предузетнички бизнис.
Аутор је бројних уџбеника из области финансија, књига (Prepositions, Слепи црвено-бели дани) и романа Е6, који је имао више издања на
српском и енглеском језику.
Роман Витоперена времена је посвећен немирним сенкама добрих душа у његовим међупросторима.
____________________________________________________________________________________________________
АПЕЛ ЗА "ПРОСВЕТУ"
Београдска "Просвета" оставила је неизбрисив траг у српском издаваштву и, уопште, у српској култури. Нема генерације у протеклом веку која није стасавала уз књиге ове некад највеће српске и југословенске издавачке куће. Зато су поражавајуће деловале вести о агонији кроз коју је "Просвета" пролазила протеклих неколико година, поготово у току неуспеле приватизације, када је остала без великог дела своје имовине. Али, охрабрују вести да је "Просвета", доласком новог директора, веома успешно обновила издавачку продукцију.
Управни одбор Удружења књижевника Србије даје подршку "Просвети", на челу са директором Јованом Јањићем, у настојању да се ова кућа сачува и да она поново буде један од стубова српског издаваштва.
"Просвета" не може сама, без помоћи државе. Зато, позивамо надлежне државне органе да се заузму за очување "Просвете" и санирају последице катастрофалне приватизације.
Не смемо дозволити да „Просвета“ нестане, јер би то значило да се одричемо богатог културног и духовног наслеђа насталог под овим именом.
Радомир Андрић,
Београд, 5. 3. 2012. председник Удружења
књижевника Србије
УТОРАК, 6 МАРТ, 19.00
ПОРТРЕТ ПИСЦА: МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ
Учествују: Марко Недић, Радомир Андрић, Драган Мраовић, Миљурко Вукадиновић. Текстове казује: Милан Цаци Михаиловић.
__________________________________________________________________________
„Босански рат“ Добрице Ћосића
Нова књига угледног српског писца, члана УКС Добрице Ћосића – "Босански рат", у издању београдског "Службеног гласника", биће представљена у уторак, 6. марта, у 19 часова, у београдском Дому омладине.
Како истиче издавач – писац, иначе некадашњи председник СР Југославије, у књизи даје одговоре на питања шта се заиста догађало преко Дрине и како је створена Република Српска. Ћосић, као непосредни сведок и политички учесник у тим историјским збивањима, у својој новој књизи говори о политичким притисцима, уценама, договорима иза затворених врата, неприхватљивим понудама, гордостима и предрасудама, памети и фанатизму, херојству и издајама, неоствареним плановима и пропуштеним шансама, Дејтонском споразуму и миру.
На промоцији књиге "Босански рат", уз аутора, говориће и проф. др Дарко Танасковић, Владимир Кецмановић, Марко Крстић и Драгослав Бокан.
___________________________________________________________________________________________________
ЗОРАН БИНГУЛАЦ
НА МАКЕДОНСКОМ ЈЕЗИКУ
У Струги, граду светских сусрета поезије и граду пријатељства, ових дана је у издању Медитеранске академије „Браћа Миладинови“ изашла из штампе друга књига већ провереног романописца Зорана Бингулца,Витоперена времена, на македонском језику: КРИВОКОЛЧЕНИ ВРЕМИЊА. Књигу је на македонски језик превео Илија Бетински.
Први роман Зорана Бингулца, Е6, доживео је већ неколико издања на српском и енглеском језику, док се његов други роман провокативног наслова Витоперена времена на српском, појавио 21. 12. 2011, а ево већ изазива пажњу и македонске јавности.
___________________
ЗОРАН БИНГУЛАЦ рођен је 1953. године у Шапцу, где је завршио гимназију. Дипломирао је на Економском факултету, а магистрирао и докторирао на Правном факултету у Београду.
Бингулац је дугогодишњи министар у Савезној влади, амбасадор СР Југославије у
Јужноафричкој републици, потпредседник Извршног савета Града Београда,
професор на економским факултетима и фудбалер ФК "Црвена звезда".
Сада је редовни професор и декан Факултета за предузетнички бизнис.
Аутор је бројних уџбеника из области финансија, књига (Prepositions, Слепи црвено-бели дани) и романа Е6, који је имао више издања на
српском и енглеском језику.
Роман Витоперена времена је посвећен немирним сенкама добрих душа у његовим међупросторима.
____________________________________________________________________________________________________
АПЕЛ ЗА "ПРОСВЕТУ"
Београдска "Просвета" оставила је неизбрисив траг у српском издаваштву и, уопште, у српској култури. Нема генерације у протеклом веку која није стасавала уз књиге ове некад највеће српске и југословенске издавачке куће. Зато су поражавајуће деловале вести о агонији кроз коју је "Просвета" пролазила протеклих неколико година, поготово у току неуспеле приватизације, када је остала без великог дела своје имовине. Али, охрабрују вести да је "Просвета", доласком новог директора, веома успешно обновила издавачку продукцију.
Управни одбор Удружења књижевника Србије даје подршку "Просвети", на челу са директором Јованом Јањићем, у настојању да се ова кућа сачува и да она поново буде један од стубова српског издаваштва.
"Просвета" не може сама, без помоћи државе. Зато, позивамо надлежне државне органе да се заузму за очување "Просвете" и санирају последице катастрофалне приватизације.
Не смемо дозволити да „Просвета“ нестане, јер би то значило да се одричемо богатог културног и духовног наслеђа насталог под овим именом.
Радомир Андрић,
Београд, 5. 3. 2012. председник Удружења
књижевника Србије
Удружење књижевника Србије...1.3.2012.
КЊИЖЕВНИЦИ ИЗ СРБИЈЕ ГОСТИ МАРИБОРА – ЕВРОПСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ КУЛТУРЕ 2012.
Чланови Удружења књижевника Србије Гордана Влајић, Миодраг Јакшић, Сања Петровић и Владимир Благојевић представиће у Марибору у петак 2. марта, своју заједничку књигу „А да, стварно, одемо на кафу?“, као први уметници из Србије у оквиру пројекта „Марибор европска престоница културе 2012.“. Књижевно вече биће одржано у 18 сати у „Литерарној хиши Марибор“, Војашнишка улица 12, у Марибору.
Дан пре ове промоције иста књига биће представљена и у Загребу у четвртак 1. марта, у Централној библиотеци Срба у Прерадовићевој улици 18.
Књига „А да, стварно, одемо на кафу?“ објављена је почетком 2012. године, у издању куће АРТЕ из Београда, и за веома кратко време постала је веома тражена код публике што је резултирало да се досадашње промоције овог дела претворе у праве уметничке хепенинге, у јавно испијање кафе у литерарне сврхе, са великим бројем гледалаца и гостију.
Упркос фејсбуковима, спејсовима, линкединима, телефонима, есемесовима, скајповима, ајподовима... Треба доћи на кафу. Треба прихватити позив... Док се поново не навикнемо. На дружење. На искрену и срдачну комуникацију, али не виртуелну. У марту месецу књига ће бити представљена и у Шапцу, Смедереву и Паризу.
„АРТЕ“, кућа добрих књига
Ивана Арсић, оперативни секретар
011 / 361 21 577
Чланови Удружења књижевника Србије Гордана Влајић, Миодраг Јакшић, Сања Петровић и Владимир Благојевић представиће у Марибору у петак 2. марта, своју заједничку књигу „А да, стварно, одемо на кафу?“, као први уметници из Србије у оквиру пројекта „Марибор европска престоница културе 2012.“. Књижевно вече биће одржано у 18 сати у „Литерарној хиши Марибор“, Војашнишка улица 12, у Марибору.
Дан пре ове промоције иста књига биће представљена и у Загребу у четвртак 1. марта, у Централној библиотеци Срба у Прерадовићевој улици 18.
Књига „А да, стварно, одемо на кафу?“ објављена је почетком 2012. године, у издању куће АРТЕ из Београда, и за веома кратко време постала је веома тражена код публике што је резултирало да се досадашње промоције овог дела претворе у праве уметничке хепенинге, у јавно испијање кафе у литерарне сврхе, са великим бројем гледалаца и гостију.
Упркос фејсбуковима, спејсовима, линкединима, телефонима, есемесовима, скајповима, ајподовима... Треба доћи на кафу. Треба прихватити позив... Док се поново не навикнемо. На дружење. На искрену и срдачну комуникацију, али не виртуелну. У марту месецу књига ће бити представљена и у Шапцу, Смедереву и Паризу.
„АРТЕ“, кућа добрих књига
Ивана Арсић, оперативни секретар
011 / 361 21 577
| .doc |
ПИСАМЦЕ ИЗ АМЕРИКЕ Удружење Књижевника Србије
Управни одбор
Поштовани,
Желим да Вас обавестим да се као почасни члан УКС
обавезујем да сваке године приложим почасну чланарину од $1.000.
Радмила Милентијевић
Управни одбор
Поштовани,
Желим да Вас обавестим да се као почасни члан УКС
обавезујем да сваке године приложим почасну чланарину од $1.000.
Радмила Милентијевић
ПЕСНИЦИ ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ
Издавачка кућа Глобосино Александрија и ове године ће,
поводом великог празника Педесетнице и Духовских вечери
које се одржавају пред црквом Свете Петке на Калемегдану
под покровитељством Његове Светости патријарха Српског господина Иринеја,
објавити тематску антологију
која ће бити представљена на Духовским вечерима.
Овогодишња тема је
ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА.
Антологија ће носити наслов Песници Пресветој Богородици.
Уместо хонорара, сваки песник добиће по два примерка књиге,
а ако буде прихода од продаје, он ће бити поклоњен Цркви Свете Петке.
Позивамо све песнике који су већ писали о Мајци Божјој,
као и оне који осете жељу и надахнуће да пишу о Њој пошто прочитају овај позив,
да своје радове пошаљу на адресу [email protected]
најкасније до 30.априла 2012. године.
Песме које стигну касније, неће моћи да буду објављене.
Издавачка кућа Глобосино Александрија и ове године ће,
поводом великог празника Педесетнице и Духовских вечери
које се одржавају пред црквом Свете Петке на Калемегдану
под покровитељством Његове Светости патријарха Српског господина Иринеја,
објавити тематску антологију
која ће бити представљена на Духовским вечерима.
Овогодишња тема је
ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА.
Антологија ће носити наслов Песници Пресветој Богородици.
Уместо хонорара, сваки песник добиће по два примерка књиге,
а ако буде прихода од продаје, он ће бити поклоњен Цркви Свете Петке.
Позивамо све песнике који су већ писали о Мајци Божјој,
као и оне који осете жељу и надахнуће да пишу о Њој пошто прочитају овај позив,
да своје радове пошаљу на адресу [email protected]
најкасније до 30.априла 2012. године.
Песме које стигну касније, неће моћи да буду објављене.
Удружење књижевника Србије...29.2.2012.
ПРИЛОГ 1: ВАСКРШЊИ САЈАМ КЊИГА У БЕОГРАДУ
________________________________________________
К А Ф А У С К З
ОМАЖ МИЉКОВИЋУ
После избора песама Бранка Миљковића у Колу Српске књижевне задруге, Слободан Ракитић приредио је један краћи избор, овај пут у Брошираној серији Мале библиотеке. Свом избору Ракитић је додао поговор и Календар песника - хронологију живота и рада.
Представљање овог издања Миљковићеве поезије новинарима културних рубрика - предвиђено је за четвртак, 1. марта 2012, у 11 сати, на традиционалном састанку КАФА У СКЗ.
Сусрет с новинарима замишљен је као омаж песнику у виду погледа на једну песму по избору говорника: Матија Бећковић, Душко Бабић, Милица Лилић Јевтимијевић, Слађана Илић.Глумац Срба Милин чита изабране примере.ПОЛА ВЕКА КЊИЖЕВНОГ РАДА МИЛОСАВА СЛАВКА ПЕШИЋА
Самиздатом романа "Исаија" на луксузном папиру ручно пресвученом 24-каратним златом, књижевник Милосав Славко Пешић из Смедерева обележава пола века списатељског рада.
Роман је назван по иноку Исаији, једном од најзначајнијих православних монаха у Европи 14. века, летописцу, каламару, логотету и преводиоцу који је умро непосредно пред Косовски бој и сахрањен је уз темељ Грижичке цркве.
Пешић исписује повест, хронику успона и нестанка лозе оснивача Смедерева, преплићући сан и јаву, реално и фиктивно.
"Ову књигу сам истински сневао још од јуна 1968. Роман је исписан као алегорична бајка с горким пасажима који ће читаоцу, ако не загребе, но само клизи погледом по редовима, лако промаћи", указује аутор.
У "Исаији" нема споредних ликова. Сви ликови су стварни, историјски, огрнути својим именима и делима и сви су на небу, сем неименованог наратора, Титове удовице Јованке Броз, директора Београдске филхармоније Ивана Тасовца и сликара Владимира Дуњића, каже аутор.
http://www.seecult.org/vest/roman-na-papiru-od-zlata
www.pesic.name
СВЕТОСАВСКА ПОВЕЉА ВОЈИСЛАВУ МИЛИЋУ
Председник Општине Мерошина Слободан Тодоровић доделио је Светосавску повељу књижевнику Војиславу Милићу – „за нарочит труд на очувању културне баштине и традиционалних вредности Добрича и чин несебичног рада на стварању нових вредности нашег живота који обасјава пламен са Врачара“.
РОМАН СЛАЂАНЕ ЛУКИЋ ОБЈАВЉЕН У АМЕРИЦИ
Недавно је у Америци објављен роман Слађане Лукић „Сена“, најпре у електронском издању, а следи и штампање књиге.
Роман се може наћи на
http://www.publishamerica.net/product45848.html
Product Description
"Love story about young lady Sharlote Mont-Englishwoman-Bankwoman in Frankfurt and Paris and her boyfriend and husband Stiv Mcgregori-American-Aikido master, they live in Germany and French and moved in USA in New Orleans."Члан УКС Слађана Лукић рођена је 20. 6. 1970. у Лозници. Пише прозу и поезију. Објавила је следеће књиге:
1. Чежња – лирска збирка песама на српском и енглеском језику;
2. Deutsche Grammatik (Немачка граматика).Књига је објављена у Берлину за PalmArtPress;
3. Сена-љубавни роман на српском и на енглеском језику.
Студирала је права у Београду, Франкфурту и Крагујевцу, као и германистику у Франкфурту.
До сада је добила пет књижевних награда.
Пет њених песама је компоновано на немачком језику и могу се чути на www.youtube.com.
| 1.pdf |
Удружење књижевника Србије...28.2.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 29. ФЕБРУАР 2012, 12.00
ПОРТРЕТ ПИСЦА:
ЈАНКО ВУЈИНОВИЋ
Учествују:
Љиљана ШОП
Милета АЋИМОВИЋ ИВКОВ
Љубомир ЋОРИЛИЋ
Радосав СТОЈАНОВИЋ
Милан ЛУКИЋ
Јанко ВУЈИНОВИЋ
Уредник и водитељ: Миљурко ВУКАДИНОВИЋ
Одломке казује драмски уметник Љубивоје ТАДИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 29. ФЕБРУАР 2012, 12.00
ПОРТРЕТ ПИСЦА:
ЈАНКО ВУЈИНОВИЋ
Учествују:
Љиљана ШОП
Милета АЋИМОВИЋ ИВКОВ
Љубомир ЋОРИЛИЋ
Радосав СТОЈАНОВИЋ
Милан ЛУКИЋ
Јанко ВУЈИНОВИЋ
Уредник и водитељ: Миљурко ВУКАДИНОВИЋ
Одломке казује драмски уметник Љубивоје ТАДИЋ
| 1.pdf |
СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА УКС
*
УПРАВНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
УСВОЈИО ЈЕ ИЗВЕШТАЈ О ФИНАНСИЈСКОМ ПОСЛОВАЊУ УКС У 2011. ГОДИНИ.
ПОСЛОВАЊЕ УДРУЖЕЊА ЈЕ МУКОТРПНО, ЈЕР ОД ГРАДА И РЕПУБЛИКЕ СКУПА ДОБИЈАМО
ЈЕДНУ ТРЕЋИНУ СРЕДСТАВА НЕОПХОДНИХ ДА ПРЕЖИВИМО ГОДИНУ.
СКРОМНЕ ПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИ ПРИМАЈУ СА ЗАКАШЊЕЊЕМ, А И ТО ЈЕ МОГУЋЕ ЗАХВАЉУЈУЋИ ДОНАТОРИМА.
ЧЛАНСТВО ЈЕ НЕОДГОВОРНО ПРЕМА ОБАВЕЗИ ЧЛАНАРИНЕ, КОЈА БИ, ДА СЕ ПЛАЋА КАКО ДОЛИКУЈЕ, ОМОГУЋАВАЛА ТРИ-ЧЕТИРИ МЕСЕЦА МИРНОГ ЖИВОТА И РАДА УДРУЖЕЊА. СТОГА ЈЕ УПРАВНИ ОДБОР РЕШИО ДА СЕ ЧЛАНОВИ УКС КОЈИ НЕ ПЛАЋАЈУ БЛАГОВРЕМЕНО ЧЛАНАРИНУ УБУДУЋЕ ИСКЉУЧУЈУ ИЗ УДРУЖЕЊА.
* *
УПРАВНИ ОДБОР И ПРЕДСЕДНИК ОДБОРА ЗА МЕЂУНАРОДНУ САРАДЊУ ДРАГАН МРАОВИЋ ЗАПОЧЕЛИ СУ РАЗГОВОР О ПРИПРЕМИ 49. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА, РЕШЕНИ ДА ПО СВАКУ ЦЕНУ ОЧУВАЈУ ОВУ ДРАГОЦЕНУ ТРАДИЦИЈУ.
* * *
УПРАВНИ ОДБОР ЈЕДНОГЛАСНО ЈЕ ОДЛУЧИО ДА ЗА ПОЧАСНОГ ЧЛАНА УКС ПРИМИ ЕПИСКОПА НИШКОГ ЈОВАНА (ПУРИЋА).
Епископ нишки Јован Пурић за нишког владику изабран је на Сабору СПЦ у мају 2011, а у Ниш је дошао са места старешине манастира Острог и викара митрополита црногорско-приморског Амфилохија.
Рођен је 1965. године у Мијачима код Ваљева. Уписао је Богословски факултет у Београду, а студије наставио и завршио у Петрограду.
Владика Јован бави се научним и педагошким радом, аутор је више књига. Тема његове докторске дисертације је "Филозофија васпитања у делу Светог Јована Златоуста".
Ванредни је професор на Академији СПЦ за уметност и конзервацију у Београду, на катедри за иконологију и на докторским студијама Универзитета уметности у Београду.
*
УПРАВНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
УСВОЈИО ЈЕ ИЗВЕШТАЈ О ФИНАНСИЈСКОМ ПОСЛОВАЊУ УКС У 2011. ГОДИНИ.
ПОСЛОВАЊЕ УДРУЖЕЊА ЈЕ МУКОТРПНО, ЈЕР ОД ГРАДА И РЕПУБЛИКЕ СКУПА ДОБИЈАМО
ЈЕДНУ ТРЕЋИНУ СРЕДСТАВА НЕОПХОДНИХ ДА ПРЕЖИВИМО ГОДИНУ.
СКРОМНЕ ПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИ ПРИМАЈУ СА ЗАКАШЊЕЊЕМ, А И ТО ЈЕ МОГУЋЕ ЗАХВАЉУЈУЋИ ДОНАТОРИМА.
ЧЛАНСТВО ЈЕ НЕОДГОВОРНО ПРЕМА ОБАВЕЗИ ЧЛАНАРИНЕ, КОЈА БИ, ДА СЕ ПЛАЋА КАКО ДОЛИКУЈЕ, ОМОГУЋАВАЛА ТРИ-ЧЕТИРИ МЕСЕЦА МИРНОГ ЖИВОТА И РАДА УДРУЖЕЊА. СТОГА ЈЕ УПРАВНИ ОДБОР РЕШИО ДА СЕ ЧЛАНОВИ УКС КОЈИ НЕ ПЛАЋАЈУ БЛАГОВРЕМЕНО ЧЛАНАРИНУ УБУДУЋЕ ИСКЉУЧУЈУ ИЗ УДРУЖЕЊА.
* *
УПРАВНИ ОДБОР И ПРЕДСЕДНИК ОДБОРА ЗА МЕЂУНАРОДНУ САРАДЊУ ДРАГАН МРАОВИЋ ЗАПОЧЕЛИ СУ РАЗГОВОР О ПРИПРЕМИ 49. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА, РЕШЕНИ ДА ПО СВАКУ ЦЕНУ ОЧУВАЈУ ОВУ ДРАГОЦЕНУ ТРАДИЦИЈУ.
* * *
УПРАВНИ ОДБОР ЈЕДНОГЛАСНО ЈЕ ОДЛУЧИО ДА ЗА ПОЧАСНОГ ЧЛАНА УКС ПРИМИ ЕПИСКОПА НИШКОГ ЈОВАНА (ПУРИЋА).
Епископ нишки Јован Пурић за нишког владику изабран је на Сабору СПЦ у мају 2011, а у Ниш је дошао са места старешине манастира Острог и викара митрополита црногорско-приморског Амфилохија.
Рођен је 1965. године у Мијачима код Ваљева. Уписао је Богословски факултет у Београду, а студије наставио и завршио у Петрограду.
Владика Јован бави се научним и педагошким радом, аутор је више књига. Тема његове докторске дисертације је "Филозофија васпитања у делу Светог Јована Златоуста".
Ванредни је професор на Академији СПЦ за уметност и конзервацију у Београду, на катедри за иконологију и на докторским студијама Универзитета уметности у Београду.
Удружење књижевника Србије...27.2.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 28. ФЕБРУАР 2012, 18.00
ДР СТОЈАН ЂОРЂИЋ:
СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ
(ОГЛЕДИ ИЗ УПОРЕДНЕ КРИТИКЕ)
Учествују:
ДР МАРКО НЕДИЋ
ДР РАДИВОЈЕ МИКИЋ
ДР АЛЕКСАНДАР ЈЕРКОВ
ДР СТОЈАН ЂОРЂИЋ
Уредник и водитељ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 28. ФЕБРУАР 2012, 18.00
ДР СТОЈАН ЂОРЂИЋ:
СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ
(ОГЛЕДИ ИЗ УПОРЕДНЕ КРИТИКЕ)
Учествују:
ДР МАРКО НЕДИЋ
ДР РАДИВОЈЕ МИКИЋ
ДР АЛЕКСАНДАР ЈЕРКОВ
ДР СТОЈАН ЂОРЂИЋ
Уредник и водитељ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Удружење књижевника Србије...23.2.2012.
ИСТАКНУТИ УМЕТНИК ИВАН ГАЂАНСКИ
ПРЕМИНУО ЈЕ У БЕОГРАДУ 23. ФЕБРУАРА 2012,
У СЕДАМДЕСЕТ ПЕТОЈ ГОДИНИ.
Иван Гађански био је ретко маркантна фигура српског песништва (Богдан А. Поповић). Објавио је више књига поезије, есеја и превода са немачког, енглеског и грчког.
Божидар Милидраговић је давно у Вечерњим новостима истакао: „Гађански је у данашњој поезији једини до краја урбани песник… У његовом духу и интелекту су се природно сложили слојеви древних и модерних цивилизација и висока лична култура“.
Насо Вајена, водећи грчки критичар и врло истакнути европски интелектуалац у беседи поводом пријема Ивана Гађанског у најугледнију грчку културну институцију „Парнас“ рекао је: „…Гађански је један од најзначајнијих песника данас… он је врста песника ретка у наше време, који сажима специфичности различитих песника у чудесну и хармоничну синтезу. Човек села али и човек града, Србин али и Балканац, Балканац али истовремено и Европљанин. Европљанин али и грађанин света… То је идеалан тип, зато што је хармоничан амалгам наведених карактеристика, амалгам натопљен потпуно осећањем историје. Претежно историјом Балкана у дијахронији… То је, по мом уверењу, хуманистички амалгам који чини језгро поезије Гађанског, на начин на који Гађански усваја свет у његовој егзистенцијалној дубини, дубини која му дозвољава да изрази своја осећања о људској судбини с једном трагичношћу која садржи и могућности за њено превазилажење…“.
Многи домаћи и страни критичари истакли су похвале овом песнику (Васко Попа, Иван В. Лалић, Александар Петров, Иван Шоп, Јовица Аћин, Нада Поповић Перишић, Света Лукић, Вено Тауфер, Чарлс Симић, Ричард Бернс, Насо Вајена…).
Као један од три песника из света (Гађански, Вознесенски, Ашбери), по позиву организатора имао је самосталну презентацију у Културној престоници Европе – Солун 97, где је добио и награду за изврсне стихове. Припала му је и Златна медаља за поезију (Олимпија, Грчка 1999). Председник је и члан Поетског савета Евробалканског уточишта за поезију и песнике, који издаје часопис Asylum (ту је Гађански као уредник представио српске писце дотле непознате у Грчкој – Момчила Настасијевића, Бору Станковић…).
Иван Гађански је добитник и Змајеве награде за поезију, Награде Лаза Костић, Награде за животно дело Павле Марковић Адамов, и других.
Заступљен је у Маркизовим издањима Ко је ко у свету и Ко је ко у свету уметности. Изабран је за Човека године – 1997 Америчког биографског института и другим енциклопедијама.
Био је председник више домаћих и страних књижевних жирија: „Ђура Јакшић“, „Златни кључ Смедерева“, „Европска награда КОВ“, „Награде Културне престонице Европе 1997 за младе песнике“, за наше писце у дијаспори…
Гађански је био члан Међународног ПЕН-а, Матице српске, Књижевног друштва Парнас у Атини, Друштва за античке студије Србије, Удружења књижевника Србије...
ПРЕМИНУО ЈЕ У БЕОГРАДУ 23. ФЕБРУАРА 2012,
У СЕДАМДЕСЕТ ПЕТОЈ ГОДИНИ.
Иван Гађански био је ретко маркантна фигура српског песништва (Богдан А. Поповић). Објавио је више књига поезије, есеја и превода са немачког, енглеског и грчког.
Божидар Милидраговић је давно у Вечерњим новостима истакао: „Гађански је у данашњој поезији једини до краја урбани песник… У његовом духу и интелекту су се природно сложили слојеви древних и модерних цивилизација и висока лична култура“.
Насо Вајена, водећи грчки критичар и врло истакнути европски интелектуалац у беседи поводом пријема Ивана Гађанског у најугледнију грчку културну институцију „Парнас“ рекао је: „…Гађански је један од најзначајнијих песника данас… он је врста песника ретка у наше време, који сажима специфичности различитих песника у чудесну и хармоничну синтезу. Човек села али и човек града, Србин али и Балканац, Балканац али истовремено и Европљанин. Европљанин али и грађанин света… То је идеалан тип, зато што је хармоничан амалгам наведених карактеристика, амалгам натопљен потпуно осећањем историје. Претежно историјом Балкана у дијахронији… То је, по мом уверењу, хуманистички амалгам који чини језгро поезије Гађанског, на начин на који Гађански усваја свет у његовој егзистенцијалној дубини, дубини која му дозвољава да изрази своја осећања о људској судбини с једном трагичношћу која садржи и могућности за њено превазилажење…“.
Многи домаћи и страни критичари истакли су похвале овом песнику (Васко Попа, Иван В. Лалић, Александар Петров, Иван Шоп, Јовица Аћин, Нада Поповић Перишић, Света Лукић, Вено Тауфер, Чарлс Симић, Ричард Бернс, Насо Вајена…).
Као један од три песника из света (Гађански, Вознесенски, Ашбери), по позиву организатора имао је самосталну презентацију у Културној престоници Европе – Солун 97, где је добио и награду за изврсне стихове. Припала му је и Златна медаља за поезију (Олимпија, Грчка 1999). Председник је и члан Поетског савета Евробалканског уточишта за поезију и песнике, који издаје часопис Asylum (ту је Гађански као уредник представио српске писце дотле непознате у Грчкој – Момчила Настасијевића, Бору Станковић…).
Иван Гађански је добитник и Змајеве награде за поезију, Награде Лаза Костић, Награде за животно дело Павле Марковић Адамов, и других.
Заступљен је у Маркизовим издањима Ко је ко у свету и Ко је ко у свету уметности. Изабран је за Човека године – 1997 Америчког биографског института и другим енциклопедијама.
Био је председник више домаћих и страних књижевних жирија: „Ђура Јакшић“, „Златни кључ Смедерева“, „Европска награда КОВ“, „Награде Културне престонице Европе 1997 за младе песнике“, за наше писце у дијаспори…
Гађански је био члан Међународног ПЕН-а, Матице српске, Књижевног друштва Парнас у Атини, Друштва за античке студије Србије, Удружења књижевника Србије...
ИВАН ГАЂАНСКИ
У ПЕТАК, 24. 2. 2012, У 16 ЧАСОВА,
НА САЈМУ ТУРИЗМА И ВИНА, У ХАЛИ БЕОГРАДСКОГ САЈМА
БИЋЕ ПРЕДСТАВЉЕНА "ПРОСВЕТИНА" КЊИГА
ВИНОПЕВ (ИЗБОР ПЕСАМА О ВИНУ)
У програму учествују: песници Радомир Андрић (приређивач), Адам Пуслојић, Мићо Цвијетић, Виктор Б. Шећеровски, Душица Илин; драмски уметник Милан Цаци Михаиловић, мајстор гитаре Урош Дојчиновић, директор "Просвете" Јован Јањић, донатор и винар Радослав Чворовић.
НА САЈМУ ТУРИЗМА И ВИНА, У ХАЛИ БЕОГРАДСКОГ САЈМА
БИЋЕ ПРЕДСТАВЉЕНА "ПРОСВЕТИНА" КЊИГА
ВИНОПЕВ (ИЗБОР ПЕСАМА О ВИНУ)
У програму учествују: песници Радомир Андрић (приређивач), Адам Пуслојић, Мићо Цвијетић, Виктор Б. Шећеровски, Душица Илин; драмски уметник Милан Цаци Михаиловић, мајстор гитаре Урош Дојчиновић, директор "Просвете" Јован Јањић, донатор и винар Радослав Чворовић.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 24. ФЕБРУАР 2012, 12.00
ПОРТРЕТ ПИСЦА:
ЛАБУД ДРАГИЋ
Учествују:
Драган Лакићевић
Младен Весковић
Драгослав Бокан
Лабуд Драгић
Одломке чита: Вицо Дардић
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 24. ФЕБРУАР 2012, 12.00
ПОРТРЕТ ПИСЦА:
ЛАБУД ДРАГИЋ
Учествују:
Драган Лакићевић
Младен Весковић
Драгослав Бокан
Лабуд Драгић
Одломке чита: Вицо Дардић
| 1.doc |
| 1.pdf |
Удружење књижевника Србије...22.2.2012.
ЛАНСЕЛОТ У КОЛУ СКЗ
После ПАРСИФАЛА, или Легенде о светом гралу, у редовном Колу Српске књижевне задруге објављен је и други роман у стиху аутора Кретјена де Троа: ЛАНСЕЛОТ, или витез од таљига.Оба дела превео је са старофранцуског - виртуоз српског стиха Коља Мићевић, који је уз ове књиге написао акрибичне предговоре и напомене.ЛАНСЕЛОТ ће бити представљен у четвртак, на редовној конференцији за новинаре културних рубрика, популарно "Кафа у СКЗ".О делу ће говорити Коља Мићевић.Одабране одломке чита глумац Срба Милин.
____________________________________________________________________________________________________
САОПШТЕЊЕ ДРУШТВА СВЕТИ САВА О ОДЛУЦИ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ДА КЊИЖЕВНИКА МИЛОВАНА ВИТЕЗОВИЋА ОДЛИКУЈЕ ОРДЕНОМ СВЕТОГ ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА.
После ПАРСИФАЛА, или Легенде о светом гралу, у редовном Колу Српске књижевне задруге објављен је и други роман у стиху аутора Кретјена де Троа: ЛАНСЕЛОТ, или витез од таљига.Оба дела превео је са старофранцуског - виртуоз српског стиха Коља Мићевић, који је уз ове књиге написао акрибичне предговоре и напомене.ЛАНСЕЛОТ ће бити представљен у четвртак, на редовној конференцији за новинаре културних рубрика, популарно "Кафа у СКЗ".О делу ће говорити Коља Мићевић.Одабране одломке чита глумац Срба Милин.
____________________________________________________________________________________________________
САОПШТЕЊЕ ДРУШТВА СВЕТИ САВА О ОДЛУЦИ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ДА КЊИЖЕВНИКА МИЛОВАНА ВИТЕЗОВИЋА ОДЛИКУЈЕ ОРДЕНОМ СВЕТОГ ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА.
Друштво “Свети Сава”
|
Милован Витезовић
|
| 2.doc |
Удружење књижевника Србије...21.2.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 22. ФЕБРУАР 2012, 12.00
НОВЕ КЊИГЕ МАКЕДОНСКОГ
ИНФОРМАТИВНО-ИЗДАВАЧКОГ ЦЕНТРА
Учествују:
Виктор Б. Шећеровски
(директор и главни и одговорни уредник),
Радован Благојевић, Милан Стојановић,
Љиљана Јанаћковић, Круне Алексовски,
Живко Стојановски, Анка Јаћимовска,
Јелица Геориевска и Соња Коневска Жугић.
Поздравна реч: Борче Величковски, председник Националног савета Македонаца у Србији.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_________________________________________________________________________________
ОБРЕН РИСТИЋ УКЊИЖЕН НА ПОЉСКОМ
Почетком ове године појавила се и књига Ристићевих изабраних песама под насловом Na wschodzie v Serbii (На истоку, у Сербији) у преводу истакнутог пољског преводица Олге Лалић Krowicke.
Познати српски песник средње генерације ОБРЕН РИСТИЋ доживео је, пре појаве ове књиге, током 2010. и 2011. године завидну афирмацију у Пољској. Циклуси његових песама штампани су у седам најпознатијих пољских књижевних часописа: Радостова, бр. 155 – 156; Доза 3 / 2010; Газета културална 6 / 2011; Мигатониа 2 / 2011; Чехановске књижевне свеске 13 / 2011 (преводилац Ристићевих песама у набројаним часописима била песникиња Олгa Лалић Krowicka); Текстуалија 1 / 2011 (преводилац Милош Валгорски) и Поезија данас 89 / 2011 (преводилац Гжегож Валчак). Наш аутор је био заступљен и у неколиким антологијама на овом словенском језику.
Д. Стојковић
__________________________________________________________________________________________
ПОЕЗИЈА САБАХУДИНА ХАЏИАЛИЋА НА ТУРСКОМ ЈЕЗИКУ
Уз уводну реч уредника културне рубрике „Поетски атлас“, песника Цевата Сапана, познати дневни лист из Турске “Cumhuriyet’s Kitap Eki” (Истанбул) је у свом специјалном књижевном додатку објавио девет песама уредника ДИОГЕН про култура магазина и МаxМинус магазина, књижевника Сабахудина Хаџиалића, које је на турски језик превео песник Али Ихсан Билир.
Поезија књижевника Хаџиалића, члана УКС из Сарајева, преведена је на енглески, шпански, немачки, француски, румунски, албански, aрапски и италијански језик. _________________________________________________________________________________________
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 22. ФЕБРУАР 2012, 12.00
НОВЕ КЊИГЕ МАКЕДОНСКОГ
ИНФОРМАТИВНО-ИЗДАВАЧКОГ ЦЕНТРА
Учествују:
Виктор Б. Шећеровски
(директор и главни и одговорни уредник),
Радован Благојевић, Милан Стојановић,
Љиљана Јанаћковић, Круне Алексовски,
Живко Стојановски, Анка Јаћимовска,
Јелица Геориевска и Соња Коневска Жугић.
Поздравна реч: Борче Величковски, председник Националног савета Македонаца у Србији.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_________________________________________________________________________________
ОБРЕН РИСТИЋ УКЊИЖЕН НА ПОЉСКОМ
Почетком ове године појавила се и књига Ристићевих изабраних песама под насловом Na wschodzie v Serbii (На истоку, у Сербији) у преводу истакнутог пољског преводица Олге Лалић Krowicke.
Познати српски песник средње генерације ОБРЕН РИСТИЋ доживео је, пре појаве ове књиге, током 2010. и 2011. године завидну афирмацију у Пољској. Циклуси његових песама штампани су у седам најпознатијих пољских књижевних часописа: Радостова, бр. 155 – 156; Доза 3 / 2010; Газета културална 6 / 2011; Мигатониа 2 / 2011; Чехановске књижевне свеске 13 / 2011 (преводилац Ристићевих песама у набројаним часописима била песникиња Олгa Лалић Krowicka); Текстуалија 1 / 2011 (преводилац Милош Валгорски) и Поезија данас 89 / 2011 (преводилац Гжегож Валчак). Наш аутор је био заступљен и у неколиким антологијама на овом словенском језику.
Д. Стојковић
__________________________________________________________________________________________
ПОЕЗИЈА САБАХУДИНА ХАЏИАЛИЋА НА ТУРСКОМ ЈЕЗИКУ
Уз уводну реч уредника културне рубрике „Поетски атлас“, песника Цевата Сапана, познати дневни лист из Турске “Cumhuriyet’s Kitap Eki” (Истанбул) је у свом специјалном књижевном додатку објавио девет песама уредника ДИОГЕН про култура магазина и МаxМинус магазина, књижевника Сабахудина Хаџиалића, које је на турски језик превео песник Али Ихсан Билир.
Поезија књижевника Хаџиалића, члана УКС из Сарајева, преведена је на енглески, шпански, немачки, француски, румунски, албански, aрапски и италијански језик. _________________________________________________________________________________________
ОБРЕН РИСТИЋ
|
САБАХУДИН ХАЏИАЛИЋ
|
Удружење књижевника Србије...20.2.2012.
Уторак, 21. фебруар у 12 часова
Српско књижевно друштво
Свечана сала
Француска 7
Представљање књиге
Коље Мићевића
Лирска историја музике - Од Питагоре до Баха у 4 тома (Службени гласник, Београд 2011)
Учествују:
Драгослав-Павле Акеснтијевић са сапојцима
Милета Аћимовић Ивков
аутор
_________________________________________________________________________________
У оквиру прославе Српског државног празника у Варшави, у присуству бројних угледних пољских грађана и дипломатског кора, Амбасадор Републике Србије Радојко Богојевић, уз пригодан говор, уручио је ПОВЕЉУ ЗАХВАЛНОСТИ члану УКС Браниславу Бранку Ћирлићу, за дугогодишњи допринос унапређивању пријатељских, културних и привредних веза између Републике Србије и Републике Пољске.
_________________________________________________________________________________
Милун Мића Бабић о Сави Илићу
Недавно је у Трстенику, у салону породичне винарије „Стемина“, приређено гостовање члана Удружења књижевника Србије из Швајцарске, песника Саве Илића, о којем је надахнуто говорио члан УКС Милун Мића Бабић.Хвалаећи Илићеву лакоћу писања о разним темама, истакао је његово родољубиво песништво:"Реците ми, поштовани, колико се данас негује патриотска поезија? Писци су вазда звонили на узбуну и били будно око свог народа. А данас? Изгледа да је старомодно и зазорно гласно рећи и стихом исказати љубав према својој земљи. Лакше је слагати строфе и риме о птицама и цвећу, о пчелињем брују и о окаченом облачку у зениту плавог неба. Није ли то нека врста поетског конформизма? Зар родољубива поезија није увек бујала када је неко насртао на родну груду? Зар и сада и але и вране не гракћу над нашим домовима? Срећом да има часних примера родољубивог песништва и међу најугледнијим, а и оним мање афирмисаним нашим књижевницима..."
Српско књижевно друштво
Свечана сала
Француска 7
Представљање књиге
Коље Мићевића
Лирска историја музике - Од Питагоре до Баха у 4 тома (Службени гласник, Београд 2011)
Учествују:
Драгослав-Павле Акеснтијевић са сапојцима
Милета Аћимовић Ивков
аутор
_________________________________________________________________________________
У оквиру прославе Српског државног празника у Варшави, у присуству бројних угледних пољских грађана и дипломатског кора, Амбасадор Републике Србије Радојко Богојевић, уз пригодан говор, уручио је ПОВЕЉУ ЗАХВАЛНОСТИ члану УКС Браниславу Бранку Ћирлићу, за дугогодишњи допринос унапређивању пријатељских, културних и привредних веза између Републике Србије и Републике Пољске.
_________________________________________________________________________________
Милун Мића Бабић о Сави Илићу
Недавно је у Трстенику, у салону породичне винарије „Стемина“, приређено гостовање члана Удружења књижевника Србије из Швајцарске, песника Саве Илића, о којем је надахнуто говорио члан УКС Милун Мића Бабић.Хвалаећи Илићеву лакоћу писања о разним темама, истакао је његово родољубиво песништво:"Реците ми, поштовани, колико се данас негује патриотска поезија? Писци су вазда звонили на узбуну и били будно око свог народа. А данас? Изгледа да је старомодно и зазорно гласно рећи и стихом исказати љубав према својој земљи. Лакше је слагати строфе и риме о птицама и цвећу, о пчелињем брују и о окаченом облачку у зениту плавог неба. Није ли то нека врста поетског конформизма? Зар родољубива поезија није увек бујала када је неко насртао на родну груду? Зар и сада и але и вране не гракћу над нашим домовима? Срећом да има часних примера родољубивог песништва и међу најугледнијим, а и оним мање афирмисаним нашим књижевницима..."
ЋИРЛИЋ
|
|
| 190.pdf |
Удружење књижевника Србије...16.2.2012.
220 ГОДИНА
ОД ПРВОГ САТИРИЧНОГ ДЕЛА
У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
- Ова година за српске сатиричаре биће у знаку обележавања значајне годишњице - 220 година од објављивања првог сатиричног дела у српској књижевности, истовремено и прве књиге афоризама - "Малог буквара за велику децу", аутора Михаила Максимовића. Ово дело штампано је 1792. године у Бечу, у Првој српској штампарији Стефана Новаковића, и сматра се претечом сатиричних драма Јована Стерије Поповића. Афоризми и кратке приче у овој књизи представљају оштру критику тадашњег српског младог грађанства, неморала и покондирености - изјавио је Александар Чотрић, сатиричар и члан Управног одбора Београдског афористичарског круга. - Овогодишњи, десети по реду међународни фестивал сатире "Сатира фест 2012", који организује Београдски афористичарски круг, биће у знаку ове значајне годишњице. О стваралаштву Михаила Максимовића и његовој личности биће у Београду одржан Округли сто, на којем ће учествовати историчари српске књижевности, професори универзитета, књижевни критичари и сатиричари из земље и иностранства - наглашава Чотрић. - Књига "Мали буквар за велику децу" биће представљена 2012. године на књижевним сајмовима, у школама, институцијама културе и на промоцијама у градовима у којима је њен аутор Михаило Максимовић живео и радио, а то су Београд, Земун, Нови Сад, Темишвар, Будимпешта и Беч - најавио је Чотрић, напомињући да ће на овом послу заједно учествовати Београдски афористичарски круг, Секција сатиричара Удружења књижевника Србије, Савез Срба у Румунији, Српска самоуправа у Мађарској, СКД "Просвјета" у Аустрији, као и катедре за српски језик универзитета градова у иностранству. -
Многи мисле да се сатирични афоризми на српском језику пишу тек од шездесетих година прошлог века, међутим ову врсту афоризама, поред Максимовића, писали су у 18. и 19. веку Јован Јовановић Змај, Љубомир Ненадовић, Јован Стерија Поповић, Илија Огњановић Абуказем и други значајни српски књижевници - указује Чотрић. Он истиче да ће "ова година биће значајна за српску сатиру и по томе што ће у издању новосадске "Агоре" бити објављена дуго очекивана капитална антологија српског афоризма на којој је Александар Баљак радио безмало две деценије". - До краја фебруара Завод за уџбенике из Београда објавиће Антологију српског афоризма за децу "Раздељак", приређивача Александра Чотрића, а од истог аутора ће ускоро бити публикован зборник афоризама о спорту под насловом "Дриблинг духа". Београдски афористичарски круг ће објавити Антологију словеначког афоризма, у избору и преводу Франција Чеча. Такође, ове године у Италији ће изаћи антологија српског афоризма, коју је приредио и превео Фабрицио Карамања из Торина, а у Бугарској ће се појавити Антологија српске хумористичке приче, приређивача и преводиоца Ганча Савова, професора Универзитета у Великом Трнову - каже Александар Чотрић.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ СЕКЦИЈА САТИРИЧАРА
ОД ПРВОГ САТИРИЧНОГ ДЕЛА
У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
- Ова година за српске сатиричаре биће у знаку обележавања значајне годишњице - 220 година од објављивања првог сатиричног дела у српској књижевности, истовремено и прве књиге афоризама - "Малог буквара за велику децу", аутора Михаила Максимовића. Ово дело штампано је 1792. године у Бечу, у Првој српској штампарији Стефана Новаковића, и сматра се претечом сатиричних драма Јована Стерије Поповића. Афоризми и кратке приче у овој књизи представљају оштру критику тадашњег српског младог грађанства, неморала и покондирености - изјавио је Александар Чотрић, сатиричар и члан Управног одбора Београдског афористичарског круга. - Овогодишњи, десети по реду међународни фестивал сатире "Сатира фест 2012", који организује Београдски афористичарски круг, биће у знаку ове значајне годишњице. О стваралаштву Михаила Максимовића и његовој личности биће у Београду одржан Округли сто, на којем ће учествовати историчари српске књижевности, професори универзитета, књижевни критичари и сатиричари из земље и иностранства - наглашава Чотрић. - Књига "Мали буквар за велику децу" биће представљена 2012. године на књижевним сајмовима, у школама, институцијама културе и на промоцијама у градовима у којима је њен аутор Михаило Максимовић живео и радио, а то су Београд, Земун, Нови Сад, Темишвар, Будимпешта и Беч - најавио је Чотрић, напомињући да ће на овом послу заједно учествовати Београдски афористичарски круг, Секција сатиричара Удружења књижевника Србије, Савез Срба у Румунији, Српска самоуправа у Мађарској, СКД "Просвјета" у Аустрији, као и катедре за српски језик универзитета градова у иностранству. -
Многи мисле да се сатирични афоризми на српском језику пишу тек од шездесетих година прошлог века, међутим ову врсту афоризама, поред Максимовића, писали су у 18. и 19. веку Јован Јовановић Змај, Љубомир Ненадовић, Јован Стерија Поповић, Илија Огњановић Абуказем и други значајни српски књижевници - указује Чотрић. Он истиче да ће "ова година биће значајна за српску сатиру и по томе што ће у издању новосадске "Агоре" бити објављена дуго очекивана капитална антологија српског афоризма на којој је Александар Баљак радио безмало две деценије". - До краја фебруара Завод за уџбенике из Београда објавиће Антологију српског афоризма за децу "Раздељак", приређивача Александра Чотрића, а од истог аутора ће ускоро бити публикован зборник афоризама о спорту под насловом "Дриблинг духа". Београдски афористичарски круг ће објавити Антологију словеначког афоризма, у избору и преводу Франција Чеча. Такође, ове године у Италији ће изаћи антологија српског афоризма, коју је приредио и превео Фабрицио Карамања из Торина, а у Бугарској ће се појавити Антологија српске хумористичке приче, приређивача и преводиоца Ганча Савова, професора Универзитета у Великом Трнову - каже Александар Чотрић.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ СЕКЦИЈА САТИРИЧАРА
BookILL Fest
Фестивал илустрације књиге
BookILL Fest - Фестивал илустрације књиге по први пут организују Банатски културни центар и Новосадски сајам, у оквиру 18. Међународног салона књиге у Новом Саду.
Салон књиге ће се одржати од 1. до 6. марта 2012. године, а сам Фестивал илустрације књиге 2. марта 2012, на Новосадском сајму.
BookILL Fest подразумева интернет конкурс за најбољу илустрацију књиге, видео и интернет презентацију изабраних радова, као и проглашење победника, пратеће изложбе и предавања везана за илустрацију књиге.
Илустровање књига је специфична и софистицирана област у процесу дизајнирања књига. Књига је уметнички објекат. Колико год је важна садржина књиге, толика је важна и њена спољашност. Илустровање, дизајнирање и опремање књига уопште, нераздвојни су део процеса производње књига и с те стране BookILL Fest тежи да скрене пажњу на визуелне уметнике и афирмише ауторе који се баве илустровањем књига. Конкурси за илустрацију књиге су у свету веома ретки, а тиме је значај овог Фестивала већи.
ПРИЈАВЉИВАЊЕ на Интернет конкурс BookILL Fest-a:
Конкурс је отворен за ауторе из целог света.
Сваки аутор шаље 4 илустрације књиге, и то: обавезно бар 1 илустрацију насловне стране књиге и по сопственом избору 3 илустрације из књиге дизајниране заједно са текстом (комплетне странице), у дигиталној форми (JPG, TIFF, PSD формату, RGB моду, 300 dpi, до формата A4).
Све послати на мејл адресу [email protected]
Могу се слати илустрације рађене у свим ликовним и графичким техникама или компјутерским дорадама. Долази у обзир и фотографија која је у функцији илустрације књиге.
Могу се слати и необјављена ликовно-дизајнерска решења и објављене књиге, као скенирани готови радови или само као пројекти. Уколико аутор жели, може послати и књигу на следећу адресу: Банатски културни центар, ЈНА 35, 23273, Ново Милошево.
Аутори, такође, треба у е-маилу да пошаљу своје податке: име, презиме, адреса, телефон, кратка професионална биографија и називе радова и у оквиру које, од доле наведених, категорија шаљу радове. Навести да ли је књига објављена или је у пројекту.
Радове слати до 25. фебруара 2012. године.
Категорије за слање радова:
1. Илустрација песничке књиге
2. Илустрација прозне књиге
3. Илустрација књиге за децу
4. Фотоилустрација књиге
Жири/Уметнички савет
Селекцију радова и доделу награда – по једну за сваку од категорија - извршиће жири у саставу:
- Слободан Ивков, историчар уметности и председник управног одбора УЛУПУДС-а (Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије), председник жирија
- Сибила Петењи Арбутина, магистар графике, професор, потпредседник жирија
- Сенка Влаховић Филипов, специјалиста илустрације, члан жирија
Организациони одбор
Радован Влаховић, директор Банатског културног центра
Маја Јосимовић, специјалиста илустрације, председница удружења илустратора Илустарт
Калман Молдваи, специјалиста илустрације
Христина Белић, графички инжењер и дизајнер
Милош Војновић, инжењер фотографије
Миодраг Надлачки, сликар
Дамир Влаховић, академски вајар
Проглашење победника и дигитална изложба
Проглашење победника и додела награда одржаће се 02. марта 2012. године на Новосадском сајму, као и отварање изложбе, тј. пројекција селектованих и награђених радова.
Детаљан програм Фестивала биће објављен по завршетку конкурса.
Организатор ће направити електронски каталог радова који ће бити постављен на Интернету.
Организатор задржава право да дигиталну изложбу представи до следећег фестивала и у другим градовима. Такође задражава право да, у зависности од радова, штампа публикацију са пристиглим радовима у пропагандне сврхе изложбе.
Слањем радова, аутори прихватају горе наведене ставке.
Планови
Жеља организатора је да фестивал прерасте у традицију и да се одржава сваке године на Салону књиге.
Контакт
За све додатне информације, предлоге и сугестије, јавити се на мејл: [email protected] или телефон: 00381(0)23/781-552.
Фестивал илустрације књиге
BookILL Fest - Фестивал илустрације књиге по први пут организују Банатски културни центар и Новосадски сајам, у оквиру 18. Међународног салона књиге у Новом Саду.
Салон књиге ће се одржати од 1. до 6. марта 2012. године, а сам Фестивал илустрације књиге 2. марта 2012, на Новосадском сајму.
BookILL Fest подразумева интернет конкурс за најбољу илустрацију књиге, видео и интернет презентацију изабраних радова, као и проглашење победника, пратеће изложбе и предавања везана за илустрацију књиге.
Илустровање књига је специфична и софистицирана област у процесу дизајнирања књига. Књига је уметнички објекат. Колико год је важна садржина књиге, толика је важна и њена спољашност. Илустровање, дизајнирање и опремање књига уопште, нераздвојни су део процеса производње књига и с те стране BookILL Fest тежи да скрене пажњу на визуелне уметнике и афирмише ауторе који се баве илустровањем књига. Конкурси за илустрацију књиге су у свету веома ретки, а тиме је значај овог Фестивала већи.
ПРИЈАВЉИВАЊЕ на Интернет конкурс BookILL Fest-a:
Конкурс је отворен за ауторе из целог света.
Сваки аутор шаље 4 илустрације књиге, и то: обавезно бар 1 илустрацију насловне стране књиге и по сопственом избору 3 илустрације из књиге дизајниране заједно са текстом (комплетне странице), у дигиталној форми (JPG, TIFF, PSD формату, RGB моду, 300 dpi, до формата A4).
Све послати на мејл адресу [email protected]
Могу се слати илустрације рађене у свим ликовним и графичким техникама или компјутерским дорадама. Долази у обзир и фотографија која је у функцији илустрације књиге.
Могу се слати и необјављена ликовно-дизајнерска решења и објављене књиге, као скенирани готови радови или само као пројекти. Уколико аутор жели, може послати и књигу на следећу адресу: Банатски културни центар, ЈНА 35, 23273, Ново Милошево.
Аутори, такође, треба у е-маилу да пошаљу своје податке: име, презиме, адреса, телефон, кратка професионална биографија и називе радова и у оквиру које, од доле наведених, категорија шаљу радове. Навести да ли је књига објављена или је у пројекту.
Радове слати до 25. фебруара 2012. године.
Категорије за слање радова:
1. Илустрација песничке књиге
2. Илустрација прозне књиге
3. Илустрација књиге за децу
4. Фотоилустрација књиге
Жири/Уметнички савет
Селекцију радова и доделу награда – по једну за сваку од категорија - извршиће жири у саставу:
- Слободан Ивков, историчар уметности и председник управног одбора УЛУПУДС-а (Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије), председник жирија
- Сибила Петењи Арбутина, магистар графике, професор, потпредседник жирија
- Сенка Влаховић Филипов, специјалиста илустрације, члан жирија
Организациони одбор
Радован Влаховић, директор Банатског културног центра
Маја Јосимовић, специјалиста илустрације, председница удружења илустратора Илустарт
Калман Молдваи, специјалиста илустрације
Христина Белић, графички инжењер и дизајнер
Милош Војновић, инжењер фотографије
Миодраг Надлачки, сликар
Дамир Влаховић, академски вајар
Проглашење победника и дигитална изложба
Проглашење победника и додела награда одржаће се 02. марта 2012. године на Новосадском сајму, као и отварање изложбе, тј. пројекција селектованих и награђених радова.
Детаљан програм Фестивала биће објављен по завршетку конкурса.
Организатор ће направити електронски каталог радова који ће бити постављен на Интернету.
Организатор задржава право да дигиталну изложбу представи до следећег фестивала и у другим градовима. Такође задражава право да, у зависности од радова, штампа публикацију са пристиглим радовима у пропагандне сврхе изложбе.
Слањем радова, аутори прихватају горе наведене ставке.
Планови
Жеља организатора је да фестивал прерасте у традицију и да се одржава сваке године на Салону књиге.
Контакт
За све додатне информације, предлоге и сугестије, јавити се на мејл: [email protected] или телефон: 00381(0)23/781-552.
Удружење књижевника Србије...15.2.2012.
Уторак, 21. фебруар у 12 часова
Српско књижевно друштво
Свечана сала
Француска 7
Представљање књиге
Коље Мићевића
Лирска историја музике - Од Питагоре до Баха у 4 тома (Службени гласник, Београд 2011)
Учествују:
Драгослав Павле Акеснтијевић са сапојцима
Милета Аћимовић Ивков
аутор
Српско књижевно друштво
Свечана сала
Француска 7
Представљање књиге
Коље Мићевића
Лирска историја музике - Од Питагоре до Баха у 4 тома (Службени гласник, Београд 2011)
Учествују:
Драгослав Павле Акеснтијевић са сапојцима
Милета Аћимовић Ивков
аутор
Удружење књижевника Србије...14.2.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО
Француска 7
Среда, 15. фебруар 2012, 12.00
КЊИЖЕВНИ ПОРТРЕТ
НОВИЦЕ ТАДИЋА
Учествују:
Радивоје Микић
Михајло Пантић
Гојко Божовић
Марјан Чакаревић
Миљурко Вукадиновић
Стихове казује: Атиф Џафић
____________________________________________________________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 20. ФЕБРУАРА 2012.
Среда, 22. фебруар, 12.ОО
НОВЕ КЊИГЕ МАКЕДОНСКОГ ИНФОРМАТИВНО-ИЗДАВАЧКОГ ЦЕНТРА
Учествују: Виктор Б. Шећеровски (директор и главни и одговорни уредник), Радован Благојевић, Милан Стојановић, Љиљана Јанаћковић, Круне Алексовски, Живко Стојановски, Анка Јаћимовска, Јелица Геориевска и Соња Коневска Жугић.
Поздравна реч: Борче Величковски, председник Националног савета Македонаца у Србији.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
Петак, 23. фебруар, 12.00
***
ПОРТРЕТ ПИСЦА: ЛАБУД ДРАГИЋ
Учествују: Драган Лакићевић, Младен Весковић, Драгослав Бокан, Лабуд Драгић и Миљурко Вукадиновић.
Одломке чита: Вицо Дардић.
СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО
Француска 7
Среда, 15. фебруар 2012, 12.00
КЊИЖЕВНИ ПОРТРЕТ
НОВИЦЕ ТАДИЋА
Учествују:
Радивоје Микић
Михајло Пантић
Гојко Божовић
Марјан Чакаревић
Миљурко Вукадиновић
Стихове казује: Атиф Џафић
____________________________________________________________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 20. ФЕБРУАРА 2012.
Среда, 22. фебруар, 12.ОО
НОВЕ КЊИГЕ МАКЕДОНСКОГ ИНФОРМАТИВНО-ИЗДАВАЧКОГ ЦЕНТРА
Учествују: Виктор Б. Шећеровски (директор и главни и одговорни уредник), Радован Благојевић, Милан Стојановић, Љиљана Јанаћковић, Круне Алексовски, Живко Стојановски, Анка Јаћимовска, Јелица Геориевска и Соња Коневска Жугић.
Поздравна реч: Борче Величковски, председник Националног савета Македонаца у Србији.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
Петак, 23. фебруар, 12.00
***
ПОРТРЕТ ПИСЦА: ЛАБУД ДРАГИЋ
Учествују: Драган Лакићевић, Младен Весковић, Драгослав Бокан, Лабуд Драгић и Миљурко Вукадиновић.
Одломке чита: Вицо Дардић.
Удружење књижевника Србије...10.2.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕИ СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО
Трибина Француска 7
Среда, 15. фебруар 2012, у 12.00
КЊИЖЕВНИ ПОРТРЕТ НОВИЦЕ ТАДИЋА
Учествују: Радивоје Микић, Михајло Пантић, Гојко Божовић, Марјан Чакаревић и Миљурко Вукадиновић.
Стихове казује Атиф Џафић, рецитатор.
____________________________________________________________________________________________________
КОНКУРС ЗА ДОДЈЕЛУ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ „АЛЕКСА ШАНТИЋ“
Књижевна награда “Алекса Шантић” на основу одлука Скупштине општине Мостар, од децембра 1968. године, и Управног одбора СПКД „Просвјета“ – ГО Мостар, од 30. јануара 2012. године, додјељује се сваке треће године.
Право учешћа на конкурсу имају пјесници са збирком (збиркама) пјесама објављеном у Босни и Херцеговини, региону и расијању. Награда може да се додијели и за животно дјело или стваралачки опус.
Право предлагања имају аутори, издавачи, удружења књижевника и појединци.
Предлагач књигу (књиге) пјесама, објављену током протекле три године, треба доставити у пет примјерака на адресу:
СПКД „Просвјета“ – Градски одбор Мостар
Ул. Конак бр. 7
88 000 Мостар
са назнаком: За књижевну награду „Алекса Шантић“
Награда се састоји од Шантићевог шешира и штапа, те новчаног дијела у износу од 5.000 КМ (пет хиљада конвертибилних марака). Награда ће бити уручена на „Шантићевим вечерима поезије“ 2012. године.
Конкурс је отворен од дана објављивања до 1.8.2012, а жири ће своју одлуку саопштити на завршној вечери „Шантићевих вечери поезије“ 2012. године.
Примјерци достављених књига не враћају се предлагачу.
Све додане информације можете добити на бројеве телефона: +387 63/ 484-874, +387 63/ 715-143 и +387 36/ 981-183.
Мостар, 2. 2. 2012.
Трибина Француска 7
Среда, 15. фебруар 2012, у 12.00
КЊИЖЕВНИ ПОРТРЕТ НОВИЦЕ ТАДИЋА
Учествују: Радивоје Микић, Михајло Пантић, Гојко Божовић, Марјан Чакаревић и Миљурко Вукадиновић.
Стихове казује Атиф Џафић, рецитатор.
____________________________________________________________________________________________________
КОНКУРС ЗА ДОДЈЕЛУ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ „АЛЕКСА ШАНТИЋ“
Књижевна награда “Алекса Шантић” на основу одлука Скупштине општине Мостар, од децембра 1968. године, и Управног одбора СПКД „Просвјета“ – ГО Мостар, од 30. јануара 2012. године, додјељује се сваке треће године.
Право учешћа на конкурсу имају пјесници са збирком (збиркама) пјесама објављеном у Босни и Херцеговини, региону и расијању. Награда може да се додијели и за животно дјело или стваралачки опус.
Право предлагања имају аутори, издавачи, удружења књижевника и појединци.
Предлагач књигу (књиге) пјесама, објављену током протекле три године, треба доставити у пет примјерака на адресу:
СПКД „Просвјета“ – Градски одбор Мостар
Ул. Конак бр. 7
88 000 Мостар
са назнаком: За књижевну награду „Алекса Шантић“
Награда се састоји од Шантићевог шешира и штапа, те новчаног дијела у износу од 5.000 КМ (пет хиљада конвертибилних марака). Награда ће бити уручена на „Шантићевим вечерима поезије“ 2012. године.
Конкурс је отворен од дана објављивања до 1.8.2012, а жири ће своју одлуку саопштити на завршној вечери „Шантићевих вечери поезије“ 2012. године.
Примјерци достављених књига не враћају се предлагачу.
Све додане информације можете добити на бројеве телефона: +387 63/ 484-874, +387 63/ 715-143 и +387 36/ 981-183.
Мостар, 2. 2. 2012.
Удружење књижевника Србије...9.2.2012.
НА МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ КЊИГА У МИНСКУ
НАГРАЂЕНА НЕВЕНА ВИТОШЕВИЋ ЋЕКЛИЋ
Након прве награде (у категорији "Књига за децу и омладину") на Међународном конкурсу последњег Московског сајма књига, књига Мали Анђео – Хришћанска почетница (Маленкий Ангел – Христианская азбука), коју је написала и илустровала Невена Витошевић Ћеклић, победник је и 51. белоруског националног конкурса "Уметност књиге" у категорији "Духовна књига", на XIX Међународном сајму књига у Минску, који се управо одржава.
Ово књижевно-ликовно дело обухвата све важније теме везане за Православну Цркву и живот Исуса Христа. Намењено је деци свих узраста и већ се налази у књижарама Руске Православне Цркве у Русији, Белорусији, Украјини и широм Западне Европе.
Књигу је у луксузном колорном издању издало Братство у част светог Архистратига Михаила (у оквиру издавачке делатности Белоруског Егзархата), са благословом и предговором белоруског митрополита Филарета и нашег митрополита Амфилохија Радовића и поговором Владике Давида Перовића.
Малог Анђела превео је на руски језик проф. др Иван Чарота, шеф Катедре за словенске књижевности из Минска и инострани члан САНУ, који је до сада превео велики број српских теолошких и књижевних дела (Николаја Велимировића, Јустина Поповића, патријарха Павла, Добрице Ћосића, Гроздане Олујућ...).
Код нас су изашла два скромно одштампана издања Малог Анђела у једној боји у издавачкој кући Драганић, 2003. и 2004. године.
НАГРАЂЕНА НЕВЕНА ВИТОШЕВИЋ ЋЕКЛИЋ
Након прве награде (у категорији "Књига за децу и омладину") на Међународном конкурсу последњег Московског сајма књига, књига Мали Анђео – Хришћанска почетница (Маленкий Ангел – Христианская азбука), коју је написала и илустровала Невена Витошевић Ћеклић, победник је и 51. белоруског националног конкурса "Уметност књиге" у категорији "Духовна књига", на XIX Међународном сајму књига у Минску, који се управо одржава.
Ово књижевно-ликовно дело обухвата све важније теме везане за Православну Цркву и живот Исуса Христа. Намењено је деци свих узраста и већ се налази у књижарама Руске Православне Цркве у Русији, Белорусији, Украјини и широм Западне Европе.
Књигу је у луксузном колорном издању издало Братство у част светог Архистратига Михаила (у оквиру издавачке делатности Белоруског Егзархата), са благословом и предговором белоруског митрополита Филарета и нашег митрополита Амфилохија Радовића и поговором Владике Давида Перовића.
Малог Анђела превео је на руски језик проф. др Иван Чарота, шеф Катедре за словенске књижевности из Минска и инострани члан САНУ, који је до сада превео велики број српских теолошких и књижевних дела (Николаја Велимировића, Јустина Поповића, патријарха Павла, Добрице Ћосића, Гроздане Олујућ...).
Код нас су изашла два скромно одштампана издања Малог Анђела у једној боји у издавачкој кући Драганић, 2003. и 2004. године.
Књижевно вече
Дечанска звона
поводом пет година од смрти песникиње Даринке Јеврић
Учествују:
Митра Рељић, Милица Јефтимијевић Лилић, Нада Петронијевић, протојереј-ставрофор Димитрије Калезић, Небојша Јеврић, Братислав Милановић, Живојин Ракочевић, Радомир Стојановић.
Вече приредила глумица Мирјана Вукојчић
Дечанска звона
поводом пет година од смрти песникиње Даринке Јеврић
Учествују:
Митра Рељић, Милица Јефтимијевић Лилић, Нада Петронијевић, протојереј-ставрофор Димитрије Калезић, Небојша Јеврић, Братислав Милановић, Живојин Ракочевић, Радомир Стојановић.
Вече приредила глумица Мирјана Вукојчић
Удружење књижевника Србије...7.2.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 9. ФЕБРУАР 2012, 19.00
КЊИЖЕВНИ ПОРТРЕТ
ВИТОМИРА ТЕОФИЛОВИЋА
Учествују:
проф. др Ратко Божовић,
Бане Јовановић,
Адам Пуслојић,
Александар Баљак,
Миљурко Вукадиновић
Витомир Теофиловић
____________________________________________________________________________________________________
БОГДАНОЛОГИЈА У СКЗ
О стогодишњици првог издања чувене АНТОЛОГИЈЕ НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ - Богдана Поповића, које је изишло у Загребу 1911, Српска књижевна задруга објавила је још једно издање - у истој опреми у којој се прошле године појавило прво издање АНТОЛОГИЈЕ ПОЕЗИЈЕ СРПСКОГ РОМАНТИЗМА - Слободана Ракитића.
Управо Слободан Ракитић представиће у четвртак у СКЗ, на редовној конференцији за новинаре - 24. издање славне "Богданологије", огледне књиге која показује како се у крајње субјективном избору може постићи много објективних резултата, како се може мало грешити а доста погађати итд.Сматра се да је Антологија Богдана Поповића имала најснажнији утицај на схватање наше поезије "новијег доба", њено вредновање и тумачење.
У Задругиној едицији Антологија највише издања имала је АНТОЛОГИЈА ЈУНАЧКИХ НАРОДНИХ ПЕСАМА - Војислава Ђурића, а као прворазредни догађаји и датуми у издавању антологија, забележене су књиге: АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЛИРСКИХ ПЕСАМА - Владана Недића, АНТОЛОГИЈА СРПСКОГ ПЕСНИШТВА - Миодрага Павловића, АНТОЛОГИЈА РУСКЕ ПОЕЗИЈЕ 18. и 19. ВЕКА - Владимира Јагличића, АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ - Душана Радовића и др.Новинарима културних рубрика изабране песме из Антологије Богдана Поповића - чита глумац Срба Милин.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 9. ФЕБРУАР 2012, 19.00
КЊИЖЕВНИ ПОРТРЕТ
ВИТОМИРА ТЕОФИЛОВИЋА
Учествују:
проф. др Ратко Божовић,
Бане Јовановић,
Адам Пуслојић,
Александар Баљак,
Миљурко Вукадиновић
Витомир Теофиловић
____________________________________________________________________________________________________
БОГДАНОЛОГИЈА У СКЗ
О стогодишњици првог издања чувене АНТОЛОГИЈЕ НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ - Богдана Поповића, које је изишло у Загребу 1911, Српска књижевна задруга објавила је још једно издање - у истој опреми у којој се прошле године појавило прво издање АНТОЛОГИЈЕ ПОЕЗИЈЕ СРПСКОГ РОМАНТИЗМА - Слободана Ракитића.
Управо Слободан Ракитић представиће у четвртак у СКЗ, на редовној конференцији за новинаре - 24. издање славне "Богданологије", огледне књиге која показује како се у крајње субјективном избору може постићи много објективних резултата, како се може мало грешити а доста погађати итд.Сматра се да је Антологија Богдана Поповића имала најснажнији утицај на схватање наше поезије "новијег доба", њено вредновање и тумачење.
У Задругиној едицији Антологија највише издања имала је АНТОЛОГИЈА ЈУНАЧКИХ НАРОДНИХ ПЕСАМА - Војислава Ђурића, а као прворазредни догађаји и датуми у издавању антологија, забележене су књиге: АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЛИРСКИХ ПЕСАМА - Владана Недића, АНТОЛОГИЈА СРПСКОГ ПЕСНИШТВА - Миодрага Павловића, АНТОЛОГИЈА РУСКЕ ПОЕЗИЈЕ 18. и 19. ВЕКА - Владимира Јагличића, АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ - Душана Радовића и др.Новинарима културних рубрика изабране песме из Антологије Богдана Поповића - чита глумац Срба Милин.
Удружење књижевника Србије...3.2.2012.
ПЕСНИК РАША ЛИВАДА ДОБИО ПЛАТО У ЗЕМУНУ!
Комисија за споменике и називе тргова и улица Града Београда усвојила је молбу Иницијативног одбора за именовање Трга Раша Ливада, код Старе Капетаније, на кеју у Земуну. После трогодишње акције, а нарочито после трећег дописа упућеног поменутој Комисији и постављања незваничне табле с натписом Трг песника Раше Ливаде, надлежне градске власти су донеле одлуку да плато код Старе Капетаније добије име песника Раше Ливаде.
Дајемо текст овог последњег дописа Иницијативног одбора градској Комисији, због увида у акцију, а нарочито после оне расправе о врсти писма на табли коју су незванично поставили пријатељи Раше Ливаде, јер је била израђена привремено и с најбољим намерама - да се градске власти подстакну на прихватање предлога, на машини намењеној одређеној врсти производа која има само један фонт, а поклон је власника радионице. Нема сумње да ће градске власти исписати таблу у складу са прописима, ћириличним писмом.
Било би лепо да се, у оквиру уређења земунског кеја које је у току, постави клупа на платоу на којој би «седела» и скулптура Раше Ливаде, како бисмо могли, као некада, да седнемо крај великог песника.
Милован Здравковић
Драган Мраовић
ИНИЦИЈАТИВНИ ОДБОР
ЗА ИМЕНОВАЊЕ ТРГА РАШЕ ЛИВАДЕ У ЗЕМУНУ
СКУПШТИНА ГРАДА БЕОГРАДА
Комисија за споменике и називе тргова и улица
Београд, Краљице Марије 1
Поштовани,
Прошло је четири године откако је умро наш суграђанин Раденко Раша Ливада, значајан српски песник, културни радник и интелектуалац. Из познатог искуства, својственог овој средини, знамо да се значајне личности олако предају забораву, те је у том смислу упућена иницијатива одговарајућем органу општине (пре годину дана) и града (пре три године) којом се предлаже да се део улице Кеј ослобођења у Земуну (садашњи паркинг до зграде Стара капетанија) преименује у ТРГ РАШЕ ЛИВАДЕ.
Значај личности Раше Ливаде за нашу средину је евидентан, те Вам у прилогу шаљемо део његове биографије. Напомињемо да преименовање овог дела улице не ремети постојеће адресе пошто је то простор у облику трга, а сада је паркинг без објеката, што се добро види на фотографији коју Вам шаљемо у прилогу.
Иницијативни одбор:
Милован Здравковић, театролог
Миодраг Табачки, сценограф
Радомир Путник, театролог
Александар Берчек, драмски уметник
Давид Албахари, књижевник
Петар Катанић, фотограф-дизајнер
Љиљана Благојевић, драмска уметница
Ивана Жигон, драмска уметница
Герослав Зарић, сценограф
Живадин Митровић, журналиста
Петар Зец, редитељ
Јадранка Јовановић, оперска уметница
Драгана дел Монако, оперска уметница
Миодраг Д. Јовановић, оперски уметник
Александра Ангелов Јовановић, оперска уметница
Оливер Њего, оперски уметник
Предраг Милетић, драмски уметник
Мирко Жарић, театролог
Миодраг Дабижић, професор
Милутин Петровић, песник
Драган Мраовић, књижевник
Мирко Нишовић, спортиста
Мома Радосављевић, професор
Божидар Зец, преводилац
Борислав Радовић, песник
Борислав Балаћ, позоришни продуцент
Милан Игњатовић, професор
Драган Поповић, журналиста
Ђорђе Недељковић, адвокат За Иницијативни одбор
Милован Здравковић
Комисија за споменике и називе тргова и улица Града Београда усвојила је молбу Иницијативног одбора за именовање Трга Раша Ливада, код Старе Капетаније, на кеју у Земуну. После трогодишње акције, а нарочито после трећег дописа упућеног поменутој Комисији и постављања незваничне табле с натписом Трг песника Раше Ливаде, надлежне градске власти су донеле одлуку да плато код Старе Капетаније добије име песника Раше Ливаде.
Дајемо текст овог последњег дописа Иницијативног одбора градској Комисији, због увида у акцију, а нарочито после оне расправе о врсти писма на табли коју су незванично поставили пријатељи Раше Ливаде, јер је била израђена привремено и с најбољим намерама - да се градске власти подстакну на прихватање предлога, на машини намењеној одређеној врсти производа која има само један фонт, а поклон је власника радионице. Нема сумње да ће градске власти исписати таблу у складу са прописима, ћириличним писмом.
Било би лепо да се, у оквиру уређења земунског кеја које је у току, постави клупа на платоу на којој би «седела» и скулптура Раше Ливаде, како бисмо могли, као некада, да седнемо крај великог песника.
Милован Здравковић
Драган Мраовић
ИНИЦИЈАТИВНИ ОДБОР
ЗА ИМЕНОВАЊЕ ТРГА РАШЕ ЛИВАДЕ У ЗЕМУНУ
СКУПШТИНА ГРАДА БЕОГРАДА
Комисија за споменике и називе тргова и улица
Београд, Краљице Марије 1
Поштовани,
Прошло је четири године откако је умро наш суграђанин Раденко Раша Ливада, значајан српски песник, културни радник и интелектуалац. Из познатог искуства, својственог овој средини, знамо да се значајне личности олако предају забораву, те је у том смислу упућена иницијатива одговарајућем органу општине (пре годину дана) и града (пре три године) којом се предлаже да се део улице Кеј ослобођења у Земуну (садашњи паркинг до зграде Стара капетанија) преименује у ТРГ РАШЕ ЛИВАДЕ.
Значај личности Раше Ливаде за нашу средину је евидентан, те Вам у прилогу шаљемо део његове биографије. Напомињемо да преименовање овог дела улице не ремети постојеће адресе пошто је то простор у облику трга, а сада је паркинг без објеката, што се добро види на фотографији коју Вам шаљемо у прилогу.
Иницијативни одбор:
Милован Здравковић, театролог
Миодраг Табачки, сценограф
Радомир Путник, театролог
Александар Берчек, драмски уметник
Давид Албахари, књижевник
Петар Катанић, фотограф-дизајнер
Љиљана Благојевић, драмска уметница
Ивана Жигон, драмска уметница
Герослав Зарић, сценограф
Живадин Митровић, журналиста
Петар Зец, редитељ
Јадранка Јовановић, оперска уметница
Драгана дел Монако, оперска уметница
Миодраг Д. Јовановић, оперски уметник
Александра Ангелов Јовановић, оперска уметница
Оливер Њего, оперски уметник
Предраг Милетић, драмски уметник
Мирко Жарић, театролог
Миодраг Дабижић, професор
Милутин Петровић, песник
Драган Мраовић, књижевник
Мирко Нишовић, спортиста
Мома Радосављевић, професор
Божидар Зец, преводилац
Борислав Радовић, песник
Борислав Балаћ, позоришни продуцент
Милан Игњатовић, професор
Драган Поповић, журналиста
Ђорђе Недељковић, адвокат За Иницијативни одбор
Милован Здравковић
ПОНЕДЕЉАК, 6. ФЕБРУАР, 12 ЧАСОВА
СУДСКА РЕХАБИЛИТАЦИЈА ДР МИЛАНА МЛАДЕНОВИЋА ОД ЛУЖИЦЕ
Учествују: проф. др Ђорђије Вуковић, проф. др Јовица Тркуља, др Драган Лакићевић, др Срђан Цветковић и адвокати Витомир Ћаловић и др Слободан Гавриловић.
Текстове из дела др Милана Младеновића чита Љубивоје Тадић.
Музички програм: мр Зоран Све Јовановић.
СУДСКА РЕХАБИЛИТАЦИЈА ДР МИЛАНА МЛАДЕНОВИЋА ОД ЛУЖИЦЕ
Учествују: проф. др Ђорђије Вуковић, проф. др Јовица Тркуља, др Драган Лакићевић, др Срђан Цветковић и адвокати Витомир Ћаловић и др Слободан Гавриловић.
Текстове из дела др Милана Младеновића чита Љубивоје Тадић.
Музички програм: мр Зоран Све Јовановић.
| ._..pdf |
Удружење књижевника Србије...2.2.2012.
ПРЕДРАГ Р. ДРАГИЋ КИЈУК БИЋЕ САХРАЊЕН У ПЕТАК, 3. ФЕБРУАРА.
ОПЕЛО У ЦРКВИ СВЕТОГ НИКОЛЕ НА БЕОГРАДСКОМ НОВОМ ГРОБЉУ
ПОЧЕЋЕ У 14 ЧАСОВА.
ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ ПИСАЦА УВАЖЕНОМ КОЛЕГИ
УПУТИЋЕ ПЕТАР АРБУТИНА.
_________________________________________________________________________________________________
СРПСКО-КАНАДСКО УДРУЖЕЊЕ
„ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ“
и
КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС И КЛУБ „ЉУДИ ГОВОРЕ“
Поводом изненадне и преране смрти једног од најистакнутијих српских књижевника и мислилаца нашег доба
ПРЕДРАГА Р. ДРАГИЋА КИЈУКА
позивамо
све поштоваоце његових изузетно значајних дела из области књижевности, историје и философије, његовог слободоумног интелектуалног ангажовања у одбрани српског народа и његових првака у времену када је нападнуто све што је српско, као и његових задужења у просветним и културним установама Србије, да нам се придруже у давању
ПОМЕНА
за његову племениту душу.
Помен ће служити Његово преосвештенство владика канадски Георгије.
Помен ће се одржати у петак, 3. фебруара 2012. у 19 часова у Цркви Светог Саве(203 River Str.Toronto)
После помена о књижевнику и философу Кијуку и његовим делима говориће његови пријатељи који су интезивно и дуго сарађивали са њим: Катарина Костић, др Радомир Батуран и Миро Микетић.
НЕКА ЈЕ ВЕЛИКОМ СТВАРАОЦУ И ЗАСЛУЖНОМ СРБИНУ ПРЕДРАГУ Р. ДРАГИЋУ КИЈУКУ ВЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА!
____________________________________________________________________________________________________
СИНОЋ У 23.25, ОД ПОСЛЕДИЦА МОЖДАНОГ УДАРА,
У БЕОГРАДСКОЈ БОЛНИЦИ "СВЕТИ САВА" ПРЕМИНУО ЈЕ
ПОТПРЕДСЕДНИК ОДБОРА ЗА ОДБРАНУ СЛОБОДЕ И ПРАВА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ПРЕДРАГ. Р. ДРАГИЋ КИЈУК.
КИЈУК ЈЕ БИО ВИШЕГОДИШЊИ КАНДИДАТ УКС ЗА НАЦИОНАЛНУ ПЕНЗИЈУ, КОЈУ НИЈЕ ДОЧЕКАО.
ЕВО БЕЛЕШКЕ КОЈА ЈЕ ПОСЛЕДЊИ ПУТ УПУЋЕНА КОМИСИЈИ ЗА НАЈВЕЋЕ НАЦИОНАЛНО ПРИЗНАЊЕ:
ПРЕДРАГ Р. ДРАГИЋ КИЈУК. Један од најистакнутијих српских есејиста Предраг Р. Драгић Кијук (1945), аутор 20 књига, био је седам година оперативни уредник часописа Serbian Literary Magazine и четири године главни и одговорни уредник Књижевних новина. Спадa у оне есејисте који су, по оцени Ј. Аћина, „инве-стирали у приступ књижевном делу читав низ нових методолошких идеја, равнајући се са нивоом најразвијенијих европских и светских култура“.
Као аутохтоног мислиоца и „интелектуалца изузетне унутрашње снаге“, који се издваја из владајућег теоријског дискурса, преводили су га на десет светских језика.
О делу овог истакнутог уметника похвално су писали угледни српски и европски критичари и универзитетски професори: З. Глушчевић, З. Гавриловић, Celia Hawkesworth, Р. Маринковић И. Мандић, Richard Burns, David A. Hill, John Gery, С. Ракитић, Ј. Аћин, Т. Росић, Л. Прошић, М. Радовић, М. Петровић, П. Арбутина...
Посебан допринос националној култури представља Кијуково лексикографско дело Catena mundi I-II, које је „особена духовна енциклопедија српског народа“, као и књига CHILANDAR (The Little Legacy) у којој је „извршио преиспитивање српске баштине у кључу православне филозофије“.
Инспирисан Кијуковом књигом Mediaeval and Renaissance Serbian Poetry, најпопуларнији британски композитор са репутацијом класичног уметника – Сер Џон Тавенер, компоновао је дело Epistle of Love (Посланица љубави). Тавенер је самоиницијативно користио Кијукову књигу и за монументално дело The Veil of the Temple (Покров храма), у трајању од седам сати...
Заступљен је у биографском лексикону Ко је ко у свету (2010) најстаријег америчког лексикографског издавача (Marquis).
У Кембриџовом енциклопедијском издању (Cambridge, England) 2000 интелектуалаца у 21. веку добио је одредницу на уреднички позив.
Интернационални биографски центар (St.ThomasPlace,England) прогласио га је 2010. године за једног од 100 слободних мислилаца у свету.
ОПЕЛО У ЦРКВИ СВЕТОГ НИКОЛЕ НА БЕОГРАДСКОМ НОВОМ ГРОБЉУ
ПОЧЕЋЕ У 14 ЧАСОВА.
ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ ПИСАЦА УВАЖЕНОМ КОЛЕГИ
УПУТИЋЕ ПЕТАР АРБУТИНА.
_________________________________________________________________________________________________
СРПСКО-КАНАДСКО УДРУЖЕЊЕ
„ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ“
и
КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС И КЛУБ „ЉУДИ ГОВОРЕ“
Поводом изненадне и преране смрти једног од најистакнутијих српских књижевника и мислилаца нашег доба
ПРЕДРАГА Р. ДРАГИЋА КИЈУКА
позивамо
све поштоваоце његових изузетно значајних дела из области књижевности, историје и философије, његовог слободоумног интелектуалног ангажовања у одбрани српског народа и његових првака у времену када је нападнуто све што је српско, као и његових задужења у просветним и културним установама Србије, да нам се придруже у давању
ПОМЕНА
за његову племениту душу.
Помен ће служити Његово преосвештенство владика канадски Георгије.
Помен ће се одржати у петак, 3. фебруара 2012. у 19 часова у Цркви Светог Саве(203 River Str.Toronto)
После помена о књижевнику и философу Кијуку и његовим делима говориће његови пријатељи који су интезивно и дуго сарађивали са њим: Катарина Костић, др Радомир Батуран и Миро Микетић.
НЕКА ЈЕ ВЕЛИКОМ СТВАРАОЦУ И ЗАСЛУЖНОМ СРБИНУ ПРЕДРАГУ Р. ДРАГИЋУ КИЈУКУ ВЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА!
____________________________________________________________________________________________________
СИНОЋ У 23.25, ОД ПОСЛЕДИЦА МОЖДАНОГ УДАРА,
У БЕОГРАДСКОЈ БОЛНИЦИ "СВЕТИ САВА" ПРЕМИНУО ЈЕ
ПОТПРЕДСЕДНИК ОДБОРА ЗА ОДБРАНУ СЛОБОДЕ И ПРАВА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ПРЕДРАГ. Р. ДРАГИЋ КИЈУК.
КИЈУК ЈЕ БИО ВИШЕГОДИШЊИ КАНДИДАТ УКС ЗА НАЦИОНАЛНУ ПЕНЗИЈУ, КОЈУ НИЈЕ ДОЧЕКАО.
ЕВО БЕЛЕШКЕ КОЈА ЈЕ ПОСЛЕДЊИ ПУТ УПУЋЕНА КОМИСИЈИ ЗА НАЈВЕЋЕ НАЦИОНАЛНО ПРИЗНАЊЕ:
ПРЕДРАГ Р. ДРАГИЋ КИЈУК. Један од најистакнутијих српских есејиста Предраг Р. Драгић Кијук (1945), аутор 20 књига, био је седам година оперативни уредник часописа Serbian Literary Magazine и четири године главни и одговорни уредник Књижевних новина. Спадa у оне есејисте који су, по оцени Ј. Аћина, „инве-стирали у приступ књижевном делу читав низ нових методолошких идеја, равнајући се са нивоом најразвијенијих европских и светских култура“.
Као аутохтоног мислиоца и „интелектуалца изузетне унутрашње снаге“, који се издваја из владајућег теоријског дискурса, преводили су га на десет светских језика.
О делу овог истакнутог уметника похвално су писали угледни српски и европски критичари и универзитетски професори: З. Глушчевић, З. Гавриловић, Celia Hawkesworth, Р. Маринковић И. Мандић, Richard Burns, David A. Hill, John Gery, С. Ракитић, Ј. Аћин, Т. Росић, Л. Прошић, М. Радовић, М. Петровић, П. Арбутина...
Посебан допринос националној култури представља Кијуково лексикографско дело Catena mundi I-II, које је „особена духовна енциклопедија српског народа“, као и књига CHILANDAR (The Little Legacy) у којој је „извршио преиспитивање српске баштине у кључу православне филозофије“.
Инспирисан Кијуковом књигом Mediaeval and Renaissance Serbian Poetry, најпопуларнији британски композитор са репутацијом класичног уметника – Сер Џон Тавенер, компоновао је дело Epistle of Love (Посланица љубави). Тавенер је самоиницијативно користио Кијукову књигу и за монументално дело The Veil of the Temple (Покров храма), у трајању од седам сати...
Заступљен је у биографском лексикону Ко је ко у свету (2010) најстаријег америчког лексикографског издавача (Marquis).
У Кембриџовом енциклопедијском издању (Cambridge, England) 2000 интелектуалаца у 21. веку добио је одредницу на уреднички позив.
Интернационални биографски центар (St.ThomasPlace,England) прогласио га је 2010. године за једног од 100 слободних мислилаца у свету.
Удружење књижевника Србије...1.2.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 2. ФЕБРУАР 2012, 12.00
ПИСЦИ
ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ:
ИГОР КОЛАРОВ
И
БРАНКО СТЕВАНОВИЋ
Учествују:
Марија Кркач
Миљурко Вукадиновић
Игор Коларов
Бранко Стевановић
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 2. ФЕБРУАР 2012, 12.00
ПИСЦИ
ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ:
ИГОР КОЛАРОВ
И
БРАНКО СТЕВАНОВИЋ
Учествују:
Марија Кркач
Миљурко Вукадиновић
Игор Коларов
Бранко Стевановић
инфо
| 1.doc |
Удружење књижевника Србије...31.1.2012.
From: <[email protected]>
Date: 2012/1/31
Subject: НОВО
To: Ukslistazapostu <[email protected]>
У УЖИЦУ ОДРЖАНА ИЗБОРНА СКУПШТИНА
КЊИЖЕВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗА ЗЛАТИБОРСКИ ОКРУГ
У Ужицу је одржана годишња Скупшина Књижевне заједнице УКС за Златиборски Округ, која је отворена одавањем почасти колегама преминулим имеђу две изборне скупштине - Хаџи Драгану Тодоровићу и Ненаду Ристановићу Стапарском.
Констатујући да стварају у веома тешким условима, књижевници су сумирали остварене резултате, пре свега на сређивању сопствене евиденције, а у протеклом периоду примљено је седам нових Чланова у УКС који сада делују у овој Књижевној заједници. У сарадњи са књижевним новинама „Свитак“ из Пожеге, штампан је лексикон „Књижевници златиборског округа“ аутора др Милутина Пашића, а како је истакао досадашњи председник Заједнице Милијан Деспотовић, у току је припрема за штамапње другог, допуњеног издања ове документационе књиге за коју је Срба Игњатовић, као рецензент написао: „Камо среће да свака књижевна заједница нашега Удружења има сличну публикацију о своме чланству и раду.“
Поводом изласка првог издања ове књиге у ужичкој Библиотеци одржан је велики књижевни митинг.
У Златиборском округу живи и ствара 42 члана Удружења књижевника Србије, чија је Књижевна заједница у протеклом периоду деловала кроз орагнизације књижевних вечери и промоције књига својих чланова, а у Пожеги, у сарадњи са уметничком галеријом „Рим“, приређено је више књижевних и музичких вечери и изложби слика. Тако су гости били књижевници: Перо Зубац, Раша Попов, Радован Маринковић, Миладин Вукосављевић, Драган Јагличић, Верољуб Вукашиновић... сликари: Де Стил Марковић, Драган Нешић, Драгић Петровић Медош, Драган Јеротијевић Јеротије, Анђелија Благојевић, Сабахудин Мурановић Муран, Мирослав Бербатовић Бербат, Љубивоје Јовановић.... а у сарадњи са прибојском галеријом „Спирала“ приређене су и две изложбе мултимедијалних уметника - Тим Сканела из Америке и швајцарца Мориса Стефена.
Књижевна заједница у сарадњи са пожешким „Свитком“ и Народном библиотеком, објављује сабране песме рано преминулог песника Пауна Петронијевића у осам књига, по једну годишње. Из штампе је изашла четврта књига, дајући тако и допринос обнављању „Паунове награде“ у оквиру традиционалне манифестације „Одзиви Пауну“ коју организује Народна библиотека у Ужицу.
Обновљена је и књижевна награда „Печат кнеза Лазара“, коју УКС у сарадњи са Црквеном општином додељује у Прилипцу, код Пожеге.
Већ три године заредом додељује се књижевна награда „Хаџи Драган“ која носи име хаџи Драгана Тодоровића, оснивача Подружнице Удружења књижевника Србије за Златиборски округ, а прошле године, поводом стогодишњице од рођења Момчила Тешића, установљена је књижевна награда која носи његово име.
На овој Скупштини изабрано је ново руководство Књижевне заједнице УКС за Златиборски округ. Председник је професор Иван Ршумовић, библиотекар Научног одељења Народне библиотеке у Ужицу, а секретар мр Драгиша Милосављевић, историчар уметности из Ужица. Мирко Иконић, професор из Прибоја, и Милијан Деспотовић, уредник књижевних новина „Свитак“ из Пожеге, изабрани су за потпредседнике.
Скупштина се захвалила колективу Народне библиотеке Ужице, на чијем је челу Анђа Бјелић, за несебичну помоћ коју увек пружа Књижевној заједници и њеним члановима.
________________________________________________________________________________________
Поезија Сабахудина Хаџиалића на турском језику
Уз уводну ријеч уредника културне рубрике „Поетски атлас“, пјесника Цевата Çапана, познати дневни лист из Турске “Цумхуриyет’с Китап Еки” (Истанбул) је, у свом специјалном књижном додатку објавио девет пјесама гл. и одг. уредника ДИОГЕН про култура магазина и МаxМинус магазина, књижевника Сабахудина Хаџиалића преведених/препјеваних на турски језик од стране пјесника Али Ихсан Билира. Поезија књижевника Хаџиалића је преведена/препјевана на енглески, шпански, њемачки, француски, румуњски, албански и италијански језик.
У додатку вам достављамо пдф. онлине формат објављених пјесама на турском језику и фотографију аутора.
PR
DIOGEN pro kultura
http://diogen.weebly.com
MaxMinus magazin
http://maxminus.weebly.com/
Date: 2012/1/31
Subject: НОВО
To: Ukslistazapostu <[email protected]>
У УЖИЦУ ОДРЖАНА ИЗБОРНА СКУПШТИНА
КЊИЖЕВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗА ЗЛАТИБОРСКИ ОКРУГ
У Ужицу је одржана годишња Скупшина Књижевне заједнице УКС за Златиборски Округ, која је отворена одавањем почасти колегама преминулим имеђу две изборне скупштине - Хаџи Драгану Тодоровићу и Ненаду Ристановићу Стапарском.
Констатујући да стварају у веома тешким условима, књижевници су сумирали остварене резултате, пре свега на сређивању сопствене евиденције, а у протеклом периоду примљено је седам нових Чланова у УКС који сада делују у овој Књижевној заједници. У сарадњи са књижевним новинама „Свитак“ из Пожеге, штампан је лексикон „Књижевници златиборског округа“ аутора др Милутина Пашића, а како је истакао досадашњи председник Заједнице Милијан Деспотовић, у току је припрема за штамапње другог, допуњеног издања ове документационе књиге за коју је Срба Игњатовић, као рецензент написао: „Камо среће да свака књижевна заједница нашега Удружења има сличну публикацију о своме чланству и раду.“
Поводом изласка првог издања ове књиге у ужичкој Библиотеци одржан је велики књижевни митинг.
У Златиборском округу живи и ствара 42 члана Удружења књижевника Србије, чија је Књижевна заједница у протеклом периоду деловала кроз орагнизације књижевних вечери и промоције књига својих чланова, а у Пожеги, у сарадњи са уметничком галеријом „Рим“, приређено је више књижевних и музичких вечери и изложби слика. Тако су гости били књижевници: Перо Зубац, Раша Попов, Радован Маринковић, Миладин Вукосављевић, Драган Јагличић, Верољуб Вукашиновић... сликари: Де Стил Марковић, Драган Нешић, Драгић Петровић Медош, Драган Јеротијевић Јеротије, Анђелија Благојевић, Сабахудин Мурановић Муран, Мирослав Бербатовић Бербат, Љубивоје Јовановић.... а у сарадњи са прибојском галеријом „Спирала“ приређене су и две изложбе мултимедијалних уметника - Тим Сканела из Америке и швајцарца Мориса Стефена.
Књижевна заједница у сарадњи са пожешким „Свитком“ и Народном библиотеком, објављује сабране песме рано преминулог песника Пауна Петронијевића у осам књига, по једну годишње. Из штампе је изашла четврта књига, дајући тако и допринос обнављању „Паунове награде“ у оквиру традиционалне манифестације „Одзиви Пауну“ коју организује Народна библиотека у Ужицу.
Обновљена је и књижевна награда „Печат кнеза Лазара“, коју УКС у сарадњи са Црквеном општином додељује у Прилипцу, код Пожеге.
Већ три године заредом додељује се књижевна награда „Хаџи Драган“ која носи име хаџи Драгана Тодоровића, оснивача Подружнице Удружења књижевника Србије за Златиборски округ, а прошле године, поводом стогодишњице од рођења Момчила Тешића, установљена је књижевна награда која носи његово име.
На овој Скупштини изабрано је ново руководство Књижевне заједнице УКС за Златиборски округ. Председник је професор Иван Ршумовић, библиотекар Научног одељења Народне библиотеке у Ужицу, а секретар мр Драгиша Милосављевић, историчар уметности из Ужица. Мирко Иконић, професор из Прибоја, и Милијан Деспотовић, уредник књижевних новина „Свитак“ из Пожеге, изабрани су за потпредседнике.
Скупштина се захвалила колективу Народне библиотеке Ужице, на чијем је челу Анђа Бјелић, за несебичну помоћ коју увек пружа Књижевној заједници и њеним члановима.
________________________________________________________________________________________
Поезија Сабахудина Хаџиалића на турском језику
Уз уводну ријеч уредника културне рубрике „Поетски атлас“, пјесника Цевата Çапана, познати дневни лист из Турске “Цумхуриyет’с Китап Еки” (Истанбул) је, у свом специјалном књижном додатку објавио девет пјесама гл. и одг. уредника ДИОГЕН про култура магазина и МаxМинус магазина, књижевника Сабахудина Хаџиалића преведених/препјеваних на турски језик од стране пјесника Али Ихсан Билира. Поезија књижевника Хаџиалића је преведена/препјевана на енглески, шпански, њемачки, француски, румуњски, албански и италијански језик.
У додатку вам достављамо пдф. онлине формат објављених пјесама на турском језику и фотографију аутора.
PR
DIOGEN pro kultura
http://diogen.weebly.com
MaxMinus magazin
http://maxminus.weebly.com/
| poetry_atlas_29.12.2011._turska.pdf |
Удружење књижевника Србије...30.1.2012.
ФОНДАЦИЈА "МИОДРАГ И БРАНКА ЋУПИЋ"
расписује
КОНКУРС
за Књижевну награду "Миодраг Ћупић"
Награда, која ће бити додијељена за најбољу књигу прозе или поезије, састоји се из дипломе и новчаног износа од 1.000 евра.
Жири ће радити у саставу: Андрија Радуловић (предсједник), др Драган Копривица и др Радоје Головић.
Књиге штампане 2011. године аутори могу слати до 1. априла 2012. године на адресу: Улица Радосава Бурића 169, Подгорица, са назнаком - за Књижевну награду "Миодраг Ћупић".
Проглашење лауерата и додјела награде биће почетком маја ове године у Подгорици.
Конкурс је отворен за писце Црне Горе, Србије и Републике Српске.
_______________________________________________________________________________________________
СРЕТЕНУ ВУЈКОВИЋУ ГОДИШЊА НАГРАДА ЗА РОМАН
Годишња награда за најбољу књигу у 2011. године коју додјељују Град Бања Лука и Удружење књижевника Српске, Подружница Бања Лука, добио је Миленко Стојичић за роман "Пиши тише Андрићево име".
Жири је радио у саставу; Сретен Вујковић, (предсједник), Живко Малешевић и Александра Чворовић.
Миленко Стојичић је 17. добитник ове награде, која се додјељује већ тринаесту годину
о Савинданским свечаностима, а добитнику је уручена 26. јануара 2012. у Банском двору. Награда се састоји од Повеље и новчаног износа.
_______________________________________________________________________________________________
ПИСМО ИЗ ЈЕРЕВАНА
Срби и Српкиње,
Данас, тачно шест сати непрекидно, пратио сам на телевизији врхунску
игру Новака Ђоковића у Мелбурну. Од срца се радујем и честитам велику
и сјајну Новакову победу.
Бабкен Симоњан, писац и преводилац,
почасни конзул Републике Србије у Јерменији
29. 1. 2012, Јереван
расписује
КОНКУРС
за Књижевну награду "Миодраг Ћупић"
Награда, која ће бити додијељена за најбољу књигу прозе или поезије, састоји се из дипломе и новчаног износа од 1.000 евра.
Жири ће радити у саставу: Андрија Радуловић (предсједник), др Драган Копривица и др Радоје Головић.
Књиге штампане 2011. године аутори могу слати до 1. априла 2012. године на адресу: Улица Радосава Бурића 169, Подгорица, са назнаком - за Књижевну награду "Миодраг Ћупић".
Проглашење лауерата и додјела награде биће почетком маја ове године у Подгорици.
Конкурс је отворен за писце Црне Горе, Србије и Републике Српске.
_______________________________________________________________________________________________
СРЕТЕНУ ВУЈКОВИЋУ ГОДИШЊА НАГРАДА ЗА РОМАН
Годишња награда за најбољу књигу у 2011. године коју додјељују Град Бања Лука и Удружење књижевника Српске, Подружница Бања Лука, добио је Миленко Стојичић за роман "Пиши тише Андрићево име".
Жири је радио у саставу; Сретен Вујковић, (предсједник), Живко Малешевић и Александра Чворовић.
Миленко Стојичић је 17. добитник ове награде, која се додјељује већ тринаесту годину
о Савинданским свечаностима, а добитнику је уручена 26. јануара 2012. у Банском двору. Награда се састоји од Повеље и новчаног износа.
_______________________________________________________________________________________________
ПИСМО ИЗ ЈЕРЕВАНА
Срби и Српкиње,
Данас, тачно шест сати непрекидно, пратио сам на телевизији врхунску
игру Новака Ђоковића у Мелбурну. Од срца се радујем и честитам велику
и сјајну Новакову победу.
Бабкен Симоњан, писац и преводилац,
почасни конзул Републике Србије у Јерменији
29. 1. 2012, Јереван
СИНОЋ У 23.25, ОД ПОСЛЕДИЦА МОЖДАНОГ УДАРА,
У БЕОГРАДСКОЈ БОЛНИЦИ "СВЕТИ САВА" ПРЕМИНУО ЈЕ
ПОТПРЕДСЕДНИК ОДБОРА ЗА ОДБРАНУ СЛОБОДЕ И ПРАВА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ПРЕДРАГ. Р. ДРАГИЋ КИЈУК.
КИЈУК ЈЕ БИО ВИШЕГОДИШЊИ КАНДИДАТ УКС ЗА НАЦИОНАЛНУ ПЕНЗИЈУ, КОЈУ НИЈЕ ДОЧЕКАО.
ЕВО БЕЛЕШКЕ КОЈА ЈЕ ПОСЛЕДЊИ ПУТ УПУЋЕНА КОМИСИЈИ ЗА НАЈВЕЋЕ НАЦИОНАЛНО ПРИЗНАЊЕ:
ПРЕДРАГ Р. ДРАГИЋ КИЈУК. Један од најистакнутијих српских есејиста Предраг Р. Драгић Кијук (1945), аутор 20 књига, био је седам година оперативни уредник часописа Serbian Literary Magazine и четири године главни и одговорни уредник Књижевних новина. Спадa у оне есејисте који су, по оцени Ј. Аћина, „инве-стирали у приступ књижевном делу читав низ нових методолошких идеја, равнајући се са нивоом најразвијенијих европских и светских култура“.
Као аутохтоног мислиоца и „интелектуалца изузетне унутрашње снаге“, који се издваја из владајућег теоријског дискурса, преводили су га на десет светских језика.
О делу овог истакнутог уметника похвално су писали угледни српски и европски критичари и универзитетски професори: З. Глушчевић, З. Гавриловић, Celia Hawkesworth, Р. Маринковић И. Мандић, Richard Burns, David A. Hill, John Gery, С. Ракитић, Ј. Аћин, Т. Росић, Л. Прошић, М. Радовић, М. Петровић, П. Арбутина...
Посебан допринос националној култури представља Кијуково лексикографско дело Catena mundi I-II, које је „особена духовна енциклопедија српског народа“, као и књига CHILANDAR (The Little Legacy) у којој је „извршио преиспитивање српске баштине у кључу православне филозофије“.
Инспирисан Кијуковом књигом Mediaeval and Renaissance Serbian Poetry, најпопуларнији британски композитор са репутацијом класичног уметника – Сер Џон Тавенер, компоновао је дело Epistle of Love (Посланица љубави). Тавенер је самоиницијативно користио Кијукову књигу и за монументално дело The Veil of the Temple (Покров храма), у трајању од седам сати...
Заступљен је у биографском лексикону Ко је ко у свету (2010) најстаријег америчког лексикографског издавача (Marquis).
У Кембриџовом енциклопедијском издању (Cambridge, England) 2000 интелектуалаца у 21. веку добио је одредницу на уреднички позив.
Интернационални биографски центар (St.ThomasPlace,England) прогласио га је 2010. године за једног од 100 слободних мислилаца у свету.
У БЕОГРАДСКОЈ БОЛНИЦИ "СВЕТИ САВА" ПРЕМИНУО ЈЕ
ПОТПРЕДСЕДНИК ОДБОРА ЗА ОДБРАНУ СЛОБОДЕ И ПРАВА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ПРЕДРАГ. Р. ДРАГИЋ КИЈУК.
КИЈУК ЈЕ БИО ВИШЕГОДИШЊИ КАНДИДАТ УКС ЗА НАЦИОНАЛНУ ПЕНЗИЈУ, КОЈУ НИЈЕ ДОЧЕКАО.
ЕВО БЕЛЕШКЕ КОЈА ЈЕ ПОСЛЕДЊИ ПУТ УПУЋЕНА КОМИСИЈИ ЗА НАЈВЕЋЕ НАЦИОНАЛНО ПРИЗНАЊЕ:
ПРЕДРАГ Р. ДРАГИЋ КИЈУК. Један од најистакнутијих српских есејиста Предраг Р. Драгић Кијук (1945), аутор 20 књига, био је седам година оперативни уредник часописа Serbian Literary Magazine и четири године главни и одговорни уредник Књижевних новина. Спадa у оне есејисте који су, по оцени Ј. Аћина, „инве-стирали у приступ књижевном делу читав низ нових методолошких идеја, равнајући се са нивоом најразвијенијих европских и светских култура“.
Као аутохтоног мислиоца и „интелектуалца изузетне унутрашње снаге“, који се издваја из владајућег теоријског дискурса, преводили су га на десет светских језика.
О делу овог истакнутог уметника похвално су писали угледни српски и европски критичари и универзитетски професори: З. Глушчевић, З. Гавриловић, Celia Hawkesworth, Р. Маринковић И. Мандић, Richard Burns, David A. Hill, John Gery, С. Ракитић, Ј. Аћин, Т. Росић, Л. Прошић, М. Радовић, М. Петровић, П. Арбутина...
Посебан допринос националној култури представља Кијуково лексикографско дело Catena mundi I-II, које је „особена духовна енциклопедија српског народа“, као и књига CHILANDAR (The Little Legacy) у којој је „извршио преиспитивање српске баштине у кључу православне филозофије“.
Инспирисан Кијуковом књигом Mediaeval and Renaissance Serbian Poetry, најпопуларнији британски композитор са репутацијом класичног уметника – Сер Џон Тавенер, компоновао је дело Epistle of Love (Посланица љубави). Тавенер је самоиницијативно користио Кијукову књигу и за монументално дело The Veil of the Temple (Покров храма), у трајању од седам сати...
Заступљен је у биографском лексикону Ко је ко у свету (2010) најстаријег америчког лексикографског издавача (Marquis).
У Кембриџовом енциклопедијском издању (Cambridge, England) 2000 интелектуалаца у 21. веку добио је одредницу на уреднички позив.
Интернационални биографски центар (St.ThomasPlace,England) прогласио га је 2010. године за једног од 100 слободних мислилаца у свету.