|
NA LISTI Od 04.8.2010.g. /
LISTED SINCE August 4th, 2010 among leading European magazines:  |
All Rights Reserved
Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić, MSc Sarajevo & Bugojno, Bosnia and Herzegovina MI OBJEDINJUJEMO RAZLIČITOSTI... WE ARE UNIFYING DIVERSITIES |
 |
Narudžba knjiga / Purchasing of the books / Bücher bestellen
|
|
|
|
ВИЈЕСТИ/NEWS/ВЕСТИ
Удружење књижевника Србије...06.7.2012.
Прилози: ДАРУЈМО РЕЧ Мачкату
______________________________________________________________________________________________
ПИСМО УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
28. јуни, на Видовдан 2012.
Хаг
Драге моје колеге,
Недавно сам обавештена од мог издавача господина Данила Јокановића да сам примљена за почасног члана Удружења књижевника Србије. Посебно се радујем да сте мислили на мене – као што сам и ја увек у мислима тамо са вама, и у добру и у злу, у овим тако тешким и сложеним данима за земљу и нашу културу и историју.
Француска 7 је адреса моје младости. Многе дане и вечери, у првим корацима мога стварања, провела сам тамо. Толико великих писаца, песника а мојих личних пријатеља (којих више нема међу живима)... Толико њих ме је бодрило. Поносна сам да сам их познавала и да су ме бодрили, поносна сам и на ове данашње, који носе бакљу светлости, и не губим наду у наше будуће срећније дане. На свему хвала.
Из даљине, са вама,
Ваша Вера Србиновић
_____________________________________________________________________
У Књажевцу је недавно одржан ФЕСТИВАЛ КУЛТУРЕ МЛАДИХ СРБИЈЕ,
чији је селектор био Братислав Милановић.
Жири је радио у саставу: Радомир Андрић (председник), Тамара Крстић
из Радио Београда и Обрен Ристић.
Прву награду, ТИМОЧКУ ЛИРУ, коју додељује Други програм Радио Београда,
добила је Милица Миленковић из Сврљига, другу - Немања Драгаш из Београда,
а две треће - Ана Митрашиновић из Младеновца и Ана Глигорић из Београда.
Сви награђени и учесници Фестивала добили су и књиге - дар Удружења
књижевника Србије и Радио Београда.
____________________________________________________________________
ИЗ ТОРОНТА
ПИСМО ЗАХВАЛНОСТИ И ПОЗИВ ЗА ПОДРШКУ
Драги професоре Живановићу и моји драги пријатељи који сте нам помогли да успешно огрганизујемо предавања нашег цењеног академика у Канади и да их публикујемо на сајту часописа ”Људи говоре” на оба језика (српски и енглески): www.ljudigovore.com
Сви ви који сте радили и радите на уређивању класичног и електронског издања часописа и вођење програма часописа и клуба ”Људи говоре”,
Обраћам Вам се с радошћу и захвалношћу да Вам се захвалим што сте нам помогли да ове значајне пројекте успешно приведемо крају.
Сви који смо присуствовали предавањима проф. Живановића искрено смо му захвални на изутетном квалитету и садржају ових научних предавања и за његов нeуморни и неизмерни научни и патриотски рад. На предавање на енглеском језику у Торонту дошао је рабин из Јеврејске заједнице са више Јевреја, потпреседник Ромске заједнице који је уручио повељу про. Живановићу, више Грка, Јермена, Италијана и Црнаца. Управа клуба и Редакција часописа искрено се захваљује свима који су помогли да овај пројекат доведемо до краја.
Ових дана комплетирамо и наш сајт. Скоро сви досадашњи бројеви су подигнути у архиву, са свим рубрикама, текстовима и сетовима уметничких репродукција које смо у њима објавили. Поставили смо могућност да се наши читаоци могу аутоматски претплатити и на електронско издање часописа које је знатно јефтиније: www.ljudigovore.com
Крећемо у акцију да се што више читалаца претплати и на електронско и на класично издање часописа, како бисмо га могли одржати. Зато све писце и читаоце и вас које сам на почетку поменуо молимо да својим пријатељима, преко Ваше листе адреса, пошаљете ово обавештење да су постављени филмиски записи предавања у Канади академика Србољуба Живановића о Јасеновцу, да је комплетиран сајт двојезичног српског часописа ”Људи говоре” и да га препоручите да се Ваши пријатељи и познаници претплате на овај часопис који врши, убеђени смо, значајну мисију у народу српском.
Циљ нам је да путем претплата и донација оснујемо фонд часописа, како не бисмо за сваки број просили и дрхтали да ли ћемо имати чиме да га штампамо.
Са жељом да будете у свакодневној заштити Господа, срдачно Вас позддрављам,
Радомир Батуран
_______________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 9. ЈУЛА 2012.
УТОРАК, 10. ЈУЛ, 19.00
ДРАГАН КОЛАРЕВИЋ: „УХВАЋЕН НА ДЕЛУ“ (ПЕСМЕ)
Учествују: Радован Калабић, Синиша Ранков, Жика Ајдачић, Бранислав Вељковић, Миљурко Вукадиновић и аутор.
Стихове казује: Бранислав Платиша.
СРЕДА, 11. ЈУЛ, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
МИЛЕ МЕДИЋ:
СТАНДАРДИ И СТАНДАРДИЗАЦИЈЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
_________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 16. ЈУЛА 2012.
УТОРАК, 17. ЈУЛ, 19.00
ВОЈИСЛАВ МАКСИМОВИЋ: „ЗИМСКИ САН“ (ПРОЗА)
Учествују: Војислав Максимовић, мр Јордан Ристић, Виктор Б. Шећеровски и Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 18. ЈУЛ, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
МИЛЕ МЕДИЋ:
ПРАВОПИС И ПРАВОПИСИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
ЧЕТВРТАК, 19. ЈУЛ, 19.00
ПОРТРЕТ КЊИЖЕВНИКА ОБРЕНА РИСТИЋА
Учествују: Обрен Ристић, Радомир Андрић, Адам Пуслојић, Срба Игњатовић и Миљурко Вукадиновић.
______________________________________________________________________________________________
ПИСМО УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
28. јуни, на Видовдан 2012.
Хаг
Драге моје колеге,
Недавно сам обавештена од мог издавача господина Данила Јокановића да сам примљена за почасног члана Удружења књижевника Србије. Посебно се радујем да сте мислили на мене – као што сам и ја увек у мислима тамо са вама, и у добру и у злу, у овим тако тешким и сложеним данима за земљу и нашу културу и историју.
Француска 7 је адреса моје младости. Многе дане и вечери, у првим корацима мога стварања, провела сам тамо. Толико великих писаца, песника а мојих личних пријатеља (којих више нема међу живима)... Толико њих ме је бодрило. Поносна сам да сам их познавала и да су ме бодрили, поносна сам и на ове данашње, који носе бакљу светлости, и не губим наду у наше будуће срећније дане. На свему хвала.
Из даљине, са вама,
Ваша Вера Србиновић
_____________________________________________________________________
У Књажевцу је недавно одржан ФЕСТИВАЛ КУЛТУРЕ МЛАДИХ СРБИЈЕ,
чији је селектор био Братислав Милановић.
Жири је радио у саставу: Радомир Андрић (председник), Тамара Крстић
из Радио Београда и Обрен Ристић.
Прву награду, ТИМОЧКУ ЛИРУ, коју додељује Други програм Радио Београда,
добила је Милица Миленковић из Сврљига, другу - Немања Драгаш из Београда,
а две треће - Ана Митрашиновић из Младеновца и Ана Глигорић из Београда.
Сви награђени и учесници Фестивала добили су и књиге - дар Удружења
књижевника Србије и Радио Београда.
____________________________________________________________________
ИЗ ТОРОНТА
ПИСМО ЗАХВАЛНОСТИ И ПОЗИВ ЗА ПОДРШКУ
Драги професоре Живановићу и моји драги пријатељи који сте нам помогли да успешно огрганизујемо предавања нашег цењеног академика у Канади и да их публикујемо на сајту часописа ”Људи говоре” на оба језика (српски и енглески): www.ljudigovore.com
Сви ви који сте радили и радите на уређивању класичног и електронског издања часописа и вођење програма часописа и клуба ”Људи говоре”,
Обраћам Вам се с радошћу и захвалношћу да Вам се захвалим што сте нам помогли да ове значајне пројекте успешно приведемо крају.
Сви који смо присуствовали предавањима проф. Живановића искрено смо му захвални на изутетном квалитету и садржају ових научних предавања и за његов нeуморни и неизмерни научни и патриотски рад. На предавање на енглеском језику у Торонту дошао је рабин из Јеврејске заједнице са више Јевреја, потпреседник Ромске заједнице који је уручио повељу про. Живановићу, више Грка, Јермена, Италијана и Црнаца. Управа клуба и Редакција часописа искрено се захваљује свима који су помогли да овај пројекат доведемо до краја.
Ових дана комплетирамо и наш сајт. Скоро сви досадашњи бројеви су подигнути у архиву, са свим рубрикама, текстовима и сетовима уметничких репродукција које смо у њима објавили. Поставили смо могућност да се наши читаоци могу аутоматски претплатити и на електронско издање часописа које је знатно јефтиније: www.ljudigovore.com
Крећемо у акцију да се што више читалаца претплати и на електронско и на класично издање часописа, како бисмо га могли одржати. Зато све писце и читаоце и вас које сам на почетку поменуо молимо да својим пријатељима, преко Ваше листе адреса, пошаљете ово обавештење да су постављени филмиски записи предавања у Канади академика Србољуба Живановића о Јасеновцу, да је комплетиран сајт двојезичног српског часописа ”Људи говоре” и да га препоручите да се Ваши пријатељи и познаници претплате на овај часопис који врши, убеђени смо, значајну мисију у народу српском.
Циљ нам је да путем претплата и донација оснујемо фонд часописа, како не бисмо за сваки број просили и дрхтали да ли ћемо имати чиме да га штампамо.
Са жељом да будете у свакодневној заштити Господа, срдачно Вас позддрављам,
Радомир Батуран
_______________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 9. ЈУЛА 2012.
УТОРАК, 10. ЈУЛ, 19.00
ДРАГАН КОЛАРЕВИЋ: „УХВАЋЕН НА ДЕЛУ“ (ПЕСМЕ)
Учествују: Радован Калабић, Синиша Ранков, Жика Ајдачић, Бранислав Вељковић, Миљурко Вукадиновић и аутор.
Стихове казује: Бранислав Платиша.
СРЕДА, 11. ЈУЛ, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
МИЛЕ МЕДИЋ:
СТАНДАРДИ И СТАНДАРДИЗАЦИЈЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
_________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 16. ЈУЛА 2012.
УТОРАК, 17. ЈУЛ, 19.00
ВОЈИСЛАВ МАКСИМОВИЋ: „ЗИМСКИ САН“ (ПРОЗА)
Учествују: Војислав Максимовић, мр Јордан Ристић, Виктор Б. Шећеровски и Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 18. ЈУЛ, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
МИЛЕ МЕДИЋ:
ПРАВОПИС И ПРАВОПИСИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
ЧЕТВРТАК, 19. ЈУЛ, 19.00
ПОРТРЕТ КЊИЖЕВНИКА ОБРЕНА РИСТИЋА
Учествују: Обрен Ристић, Радомир Андрић, Адам Пуслојић, Срба Игњатовић и Миљурко Вукадиновић.
|
|
Удружење књижевника Србије...05.7.2012.
КЊИЖЕВНИК МИОДРАГ ЈАКШИЋ У МАРИБОРУ
У ОКВИРУ ПРОГРАМА „МАРИБОР - ЕВРОПСКА ПРЕСТОНИЦА КУЛТУРЕ“
Књижевник Миодраг Јакшић одржаће своје књижевно вече у Марибору, у оквиру званичног програма „Марибор – европска престоница културе“.
Програм ће бити одржан у петак, 6. јула 2012.године , у Литерарној хиши у Марибору, улица Војашнишка 12, у 18 сати.
Миодраг Јакшић представиће своју нову поетску књигу „Једна од друге“, као и прозни рукопис „Абецеда градова једног песника“. Јакшићева поезија ове године је преведена и на словеначки, па ће то бити прилика да се на овој књижевној вечери премијерно чују читања ових превода. У програму учествују српски и словеначки драмски уметници, а промоцији ће присусвовати и Његова екселенција Александар Радовановић, амбасадор Србије у Словенији.
Након званичног пријема код градоначелника Марибора Франца Каглера, Јакшић ће присуствовати и радионици кретивног писања и другим програмима фестивала „Лент“.
Проф. др Мирјана Влајисављевић
Роман „Против субине“ Миодрага Лукића Р Е Ц Е H З И Ј А
Нема збора: у овом једанаестом по реду роману са насловом Против судбине Миодраг Лукић исказао је приповједачко умијеће вишег реда.
Најмање су два разлога за овакав суд: први се огледа у брижљиво изабраној и постављеној позицији приповједача из чијег угла аутор слика романескни свијет своје јунакиње и води њену нарацију.
Други лежи у томе што је ово роман о једној жени, Петри, и њеној судбини исприповједаној из дубоко личног угла кроз својеврсну исповијест испричану Мргуду и испресијецану драмски интонираним догађајима из прошлости прожетим богатим дијалогом.
Као такав, овај роман се уврштава у репрезентативну збирку српских романа у чијем епицентру је женски лик који `не желећи више да се сјећа` свог суморног животног пута печалбарке залутале у велики Беч, у ноћи уочи објављивања књиге о њој и њеноме животу пада у замке злих духова раздирана сумњом и страховима да ли је учинила правилан избор тиме што је своју животну причу повјерила преко фесбука непознатом јој човјеку, Лакију.
1. У овоме роману јунакиња Петра наступа не само као драматизовани приповједач присутан у роману са својим приповједним „ја“ већ се њена наративна позиција мултиплицира у неколико тзв. „приповједача – свједока“, при чему је она и актер властите исповјести. Наратологија би устврдила да се ради о „дјелатном приповједачу“ који према Вејн Бут производи „мјерљиво дејство на ток догађаја“ . Унутар пребогате романескне радње Петра је најдиректнији учесник своје властите приче, али постављен тако да буде на граници између стварног и фикционалног свијета; у приповједном смислу аутор је свога властитог романа, али у исти мах и није него је то Лаки којем је дала на читање своје „неповезане текстове“.
Остаје непознаница да ли су они уопште присутни у роману будући да се прича ломи не око њих већ око онога што је било прећутано у фејзбук-исповјестима, а све захваљујући лику Мргуда, још једној од ауторових аутопрезентација, додали бисмо, оних демонских, који постепено прераста у правог ђавола, исконског непријатеља људског који запосједа јунакињин стан без питања и у одсутној ноћи отпочиње да је нагриза сумњама у погледу Лакија и одлуке да му препусти да публикује потресну причу о њеном животу.
Та сумња којом је трује током ноћи најтежиих духовних искушења поступно прераста у својеврсну посједнутост демоном аутора изобличеног до демонске сподобе која добија физичку реалност у лику Мргуда.
У тој дугој валпургијској ноћи без краја у којем Петра настоји по цијену живота да пређе тај зид који се испријечио између ње и њеног живота`она је принуђена да води исцрпљујући дијалог са тим Лакијевим alter egоm Мргудом који је сву ноћ запосједа исљеђујући је и стављајући на највеће духовне муке сумњичењем како није искрена и да није испричала баш све у својој књизи у којој, иначе, `нема довољно патње која би задовољила публику научену на крв и сузе!
Кроз дијалоге са Мргудом Петра се с времена на вријеме асоцијативно враћа у прошлост скидајући маске са лица главних актера у њеном животу, да би кроз тај духовни напоp постепено духовно сазријевала одбијајући мисао о самоубиству као избављењу од мука на коју је наводи демон Мргуд, онај који се нуди да умјесто Лакија буде њен писац. Пред јутро, измасакрирана борбом са демоном, али и поновно духовно рођена, Петра одлучно изабире да живи показујући нам да је њена душа избављена и спашена из демонских канџи ријечима: - Не желим да умрем. Хоћу да живим.
2. Бројне су сцене насиља духа таме које писац даје са невјероватном упечатљивошћу. Скинемо ли слој по слој романа ми улазимо у један невјероватно сложен свијет у којем спознајемо величину труда, али и дар који је аутор уложио „спашавајући“ душу своје јунакиње Петре од духова злобе и катарзично прочишћавајући њену душу. Исцјељујући је кроз ријеч.
Стога овај роман, уз многе своје неоспорне врлине, међу осталим опомиње на духовни немар и на то како се лако може духовно разбољети не разрачунамо ли се на искрен начин са властитим демонима. У исти мах овим романом Лукић исказује похвалу и своме протолику од кога је маестрално створио овај метастварни лик јунакиње Петре дивећи се њеном сопственом труду који је кроз исповјест преко фејзбука уложила како би из себе изгнала зле духове прошлости. То је онај велики моменат спознаје који се намеће након читања овог ванредног штива.
3. Петрино духовно прочишћење и њена борба против демона прошлости отпочела је онога часа када се одлучила да своју животну исповјест повјери њој непознатом човјеку, путем фејзбука. Као хришћани, ми опет морамо да знамо оно што су давно потврдили и православни егзорцисти, међу њима и јеромонах Пантелејмон (Ледин) да - „апсолутно сви зли духови не воле исповијест.“
Немогућим нам се чини да осим кроз дословну репродукцију препричамо на који то начин Лукићево сигурно приповједачко перо описује Петрин улазак у духовни свијет, када наједном бива ухваћена у замке злих духова који се при повратку са посла у стан почињу да око ње плету да би већ ускоро постала њихов плијен.
Те духовне муке на које бива стављена показују се стопут горим од физичких патњи које је проживјела на своме мукотрпном путу на коме је живјела „против судбије“.
У овом ванредно обликованом роману препуном уобразиње, али и сцена суровог Петриног живота и њеном посједнутости демонима прошлости у којој је једини свијетао лик њен Анђео, сјена њене покојне цурице, најмаркантнија сцена је свакако она са краја романа и, уједно, краја ноћи у којој јунакиња на симболичан начин саму себе исцјељује истјеравши са првим зрацима јутра тог злог демона из себе који се, као и сваки демон, боји свјетла. С првим јутром, зли духови се наједном повлаче, утапајући се једно у друго. Не један зао дух, већ три, сва три црна, пријетећа, наказна, јасно видљива.
Радња је временски омеђена на једну ноћ у којој демон посједа Петру која постаје плијен „ловца на причу“ који од ње тражи да му поново испричу свој живот, али „до краја“, и то оно што није испричала Лакију. Аутор у фокус приче уводи не Лакија, већ Мргуда, таштог на своје пјесничко умијеће, који намјерава да од Петре украде и отме њену причу и послије је прода, а за кога Петра каже: Али ти ниси Лаки, иако покушаваш да ме збуниш да можда јеси.
Као лик присутан у одсуству, Лаки се у роману повукао у дубоку позадину, да би умјесто њега проговарио његов дијаболички двојник Мргуд, а кроз кога и страшне силе. Киклповске вањштине, он, колико год то парадоксално звучало, наступа као својеврсни егзорциста који из Петре истјерује демоне док је и сам демон који исљеднички успијева да од ње искамчи онај исповједни додатак који постаје угаони камен романа.
Сво то вријеме он не престаје да је излаже подсмјеху, подсмјеху нечастивих сила, рекао би Свети Теофан Затворник, од чега она полако губи здрав разум, не само од Мргуда - исљедника, који у ноћи уочи објављивања романа наступа као ловац на ону неиспричану, прећутану причу, већ су ту и она два демона који чекају попут стражара пред станом, она два пара очију, једне са лица огромног сивог вука, друге испод капуљаче сподобе са штапом на рамену, који су такође својеврсна аутопрезентација Лакијева, тог „пријатеља којег није тражила и који ништа не тражи за своје пријатељство.“
4. Мргуд, ловац на приче, који Петру разобличава, персонификује злобну силу духова таме, показујући се притом у свом постојању истинитијим од Лакија чије је наличје, његова тамна страна, али ништа мање и Петрина, коју раздиру сумње у погледу своје вјере коју у Лакија полаже.
Као зао дух Мргуд је реалнији и постојанији од самог Лакија, тек узгредно поменутог. Он је ђаво који посједа здрави разум доводећи Петру до лудила у којем се она узалудно пита – Боже, шта се ово дешава?
Мргуд, та „звијер која сједи у њеној дневној соби“, мучитељ је Петрине савјести, који упорно инсистира управо на ономе прећутаном, а не исказаном из потресне печалбарске приче некадашње сељанчице из Посавине која бјежи у Беч и тамо почиње живот из нуле, из ништавила, што јунакињу доводи на погибељну мисао о самоубиству
У позно доба ноћи коначног обрачуна са утварама прошлости Петра се унезвијерено пита постоји ли уопште тај Лаки или се то Мргуд дописивао са Петром користећи само Лакијеву адресу и профил на фејсбуку.
Ноћ искушења којом влада тамни свијет духовно палих, отпочиње Петриним повратком у њен бечки стан са посла, када се наједном појављују демони који почињу да је у стопу прате. Један од њих успијева да чак уђе и у њен стан док друга два остају на плочнику. У стан као да улази сам господар таме, Мргуд, дух злобе који Петру „добронамјерно“ савјетује да он напише њену причу, а не Лаки морећи је сумњом да је обманута, да је опет насјела на лаж, мада је мислила да је он њен анђео кад му је без зазора повјерила истину о своме животу у дубокој људској потреби да се ослободи тешких наноса прошлости.
У шетњи по сјећањима Петра „повраћа“ властиту прошлост у пренесеном и буквалном смислу, и то сјећање која излаже Мргуду својеврсно је повраћање живота, горког и тешког, скоро без зраке сунца, изузимајући повремено јављање њеног анђела чувара.
5. Аутор је вишеструко преломљен: кроз лик одсутног Лакија, демонског Мргуда, сподобе са капуљачом, али и кроз лик вука.
Иако је наводно Лаки аутор њене приче, прича је испричана као Петрина исповјед у „ја“- форми кроз њене дијалоге са Мргудом који као ловац на приче понавља: Хоћу твоју причу, ја сам ловац на приче, добијам их, крадем и отимам и после продајем, а твоја прича је занимљива , украо сам је од Лакија .
Он и они (она двојица напољу) морају да чују крај Петрине приче, док Петра измождена не жели више да се сјећа и која умирући од бола понавља да не жели да умре.
До које границе Лукић проблематизује своју улогу аутора, али и приповједача, колико је спреман да се доиста маестрално поигра тачкама гледишта из којих посматра свој литерарни свијет свједочи нам приповједни фрагмент у којем се вампирски Мргуд који има камено лице које сија сјајем надмене охолости, са својим ђаволским и дволичним осмјехом, чији су зуби као код звијери а не човјека`, нуди Петри да буде аутор њене приче: Хоћеш ли да ја будем твој писац?
И у прелитераном свијету када преко фејсбука исписује властиту исповјест Лукићу и у литерарном свијету приповједач је Петра коју у ноћи уочи објављивања романа прате демонске сподобе аутора од којих једна наступа као Мргуд, преображени човјек у човјека-вука, који не личи на вука „него на ружног пса мјешанца какве лоши људи користе за борбе паса, да задовоље најниже пориве руље која долази да гледа и клади се на псе који убијају једни друге за корист и задовољство својих господара.“
Зар ово није наличје свог људског роdа који личи на псе мјешанце, једна од моћних метафора које просто боде читалачку свијест.
Мргуд лови Петрину причу уцјењујући је и пријетећи за разлику од Лакија који је „килав“ јер је ни на шта не присиљавао већ је био само онај који је примао њену исповијест. Управо је Мргуд тај који ће да јој упути ријечи пријекора: Ти живиш против судбине, упозоравајући је да је мир изгубила откад је упознала Лакија. Он неће да повјерује да Петра тек сада може да пронађе духовни мир, након што је исповједила свој живот и све своје, условно говорећи „гријехе“.
6. Ко је Петра?
Дјевојка са села која је одраста у друштву „у којем је ријеч сељак била погрдна“, а сељак био биће ниже врсте, потекла из друштва „у којем је сељачка мајка свакодневно псована.“
Потекла из друштва у којем се разбила сељачка породица а од поносних власника стварали пролетери без земље.
Што се пак тиче Петре као протолика и њене литерарне изведенице, тај однос тиче се литерарне грађе и књижевне конструкције. То пак значи да се међу њима нипошто не може ставити знак једнакости колико год оне биле скоро па идентичне. Петра из Литературе, из Лукићевог романа , колико год била ехо стварне Петре, само чува успомену на свој протолик, али је у односу на њега нужно у отклону будући да је „преломљен“ кроз романескно ткиво и као такав универзализује искуство које носи протојунакиња Петра.
Утолико, јунакиња Петра коју по бечким улицама до њеног стана прате утваре, вук и човјек са капуљачом не може нипошто бити у истој равни са Петром потеклом из посавског села јер међу њима постоји непреступива разлика, а тиче се однoса стварног и имагинарног, могућег свијета у којем су сви ликови подједнако литерарни, како Петра тако и Мргуд, како Лаки тако и Франц и сви остали.
Они су сви вјероватни, али не обавезно и истинити будући да роман и кад има за темељ старност и истине стварности, оне су неизбјежно транспоноване у метастварност, која је као таква под императивом вјероватне, могуће стварности, а не под императивом истините слике стварности. Тражити истину у роману значи тражити умјетничку истину која надраста сваки исјечак стварности чинећи те истине универзалнијим.
Стога је овај роман прворазредна потресна приповијест о свим нашим Петрама, печалбаркама које су кренуле у свијет у нади да ће тамо створити бољи живот достојан човјека, да не кажемо жене!
7. Зашто овај роман није опширнији мада је имао преобилну грађу већ је релативно кратак?
Зато што управо демони воле опширност! Да је опширнији, уз то написан лијепим стилом и разводњен, он не би много узнемиравао зле духове. Овако, пак, демони из њега бјеже! И треба да бјеже! Од Петре, посебно! Жива нам била, Петро!
___________________________________________________________
МИОДРАГ ЛУКИЋ ЈЕ ЧЛАН УКС ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ.
У ОКВИРУ ПРОГРАМА „МАРИБОР - ЕВРОПСКА ПРЕСТОНИЦА КУЛТУРЕ“
Књижевник Миодраг Јакшић одржаће своје књижевно вече у Марибору, у оквиру званичног програма „Марибор – европска престоница културе“.
Програм ће бити одржан у петак, 6. јула 2012.године , у Литерарној хиши у Марибору, улица Војашнишка 12, у 18 сати.
Миодраг Јакшић представиће своју нову поетску књигу „Једна од друге“, као и прозни рукопис „Абецеда градова једног песника“. Јакшићева поезија ове године је преведена и на словеначки, па ће то бити прилика да се на овој књижевној вечери премијерно чују читања ових превода. У програму учествују српски и словеначки драмски уметници, а промоцији ће присусвовати и Његова екселенција Александар Радовановић, амбасадор Србије у Словенији.
Након званичног пријема код градоначелника Марибора Франца Каглера, Јакшић ће присуствовати и радионици кретивног писања и другим програмима фестивала „Лент“.
Проф. др Мирјана Влајисављевић
Роман „Против субине“ Миодрага Лукића Р Е Ц Е H З И Ј А
Нема збора: у овом једанаестом по реду роману са насловом Против судбине Миодраг Лукић исказао је приповједачко умијеће вишег реда.
Најмање су два разлога за овакав суд: први се огледа у брижљиво изабраној и постављеној позицији приповједача из чијег угла аутор слика романескни свијет своје јунакиње и води њену нарацију.
Други лежи у томе што је ово роман о једној жени, Петри, и њеној судбини исприповједаној из дубоко личног угла кроз својеврсну исповијест испричану Мргуду и испресијецану драмски интонираним догађајима из прошлости прожетим богатим дијалогом.
Као такав, овај роман се уврштава у репрезентативну збирку српских романа у чијем епицентру је женски лик који `не желећи више да се сјећа` свог суморног животног пута печалбарке залутале у велики Беч, у ноћи уочи објављивања књиге о њој и њеноме животу пада у замке злих духова раздирана сумњом и страховима да ли је учинила правилан избор тиме што је своју животну причу повјерила преко фесбука непознатом јој човјеку, Лакију.
1. У овоме роману јунакиња Петра наступа не само као драматизовани приповједач присутан у роману са својим приповједним „ја“ већ се њена наративна позиција мултиплицира у неколико тзв. „приповједача – свједока“, при чему је она и актер властите исповјести. Наратологија би устврдила да се ради о „дјелатном приповједачу“ који према Вејн Бут производи „мјерљиво дејство на ток догађаја“ . Унутар пребогате романескне радње Петра је најдиректнији учесник своје властите приче, али постављен тако да буде на граници између стварног и фикционалног свијета; у приповједном смислу аутор је свога властитог романа, али у исти мах и није него је то Лаки којем је дала на читање своје „неповезане текстове“.
Остаје непознаница да ли су они уопште присутни у роману будући да се прича ломи не око њих већ око онога што је било прећутано у фејзбук-исповјестима, а све захваљујући лику Мргуда, још једној од ауторових аутопрезентација, додали бисмо, оних демонских, који постепено прераста у правог ђавола, исконског непријатеља људског који запосједа јунакињин стан без питања и у одсутној ноћи отпочиње да је нагриза сумњама у погледу Лакија и одлуке да му препусти да публикује потресну причу о њеном животу.
Та сумња којом је трује током ноћи најтежиих духовних искушења поступно прераста у својеврсну посједнутост демоном аутора изобличеног до демонске сподобе која добија физичку реалност у лику Мргуда.
У тој дугој валпургијској ноћи без краја у којем Петра настоји по цијену живота да пређе тај зид који се испријечио између ње и њеног живота`она је принуђена да води исцрпљујући дијалог са тим Лакијевим alter egоm Мргудом који је сву ноћ запосједа исљеђујући је и стављајући на највеће духовне муке сумњичењем како није искрена и да није испричала баш све у својој књизи у којој, иначе, `нема довољно патње која би задовољила публику научену на крв и сузе!
Кроз дијалоге са Мргудом Петра се с времена на вријеме асоцијативно враћа у прошлост скидајући маске са лица главних актера у њеном животу, да би кроз тај духовни напоp постепено духовно сазријевала одбијајући мисао о самоубиству као избављењу од мука на коју је наводи демон Мргуд, онај који се нуди да умјесто Лакија буде њен писац. Пред јутро, измасакрирана борбом са демоном, али и поновно духовно рођена, Петра одлучно изабире да живи показујући нам да је њена душа избављена и спашена из демонских канџи ријечима: - Не желим да умрем. Хоћу да живим.
2. Бројне су сцене насиља духа таме које писац даје са невјероватном упечатљивошћу. Скинемо ли слој по слој романа ми улазимо у један невјероватно сложен свијет у којем спознајемо величину труда, али и дар који је аутор уложио „спашавајући“ душу своје јунакиње Петре од духова злобе и катарзично прочишћавајући њену душу. Исцјељујући је кроз ријеч.
Стога овај роман, уз многе своје неоспорне врлине, међу осталим опомиње на духовни немар и на то како се лако може духовно разбољети не разрачунамо ли се на искрен начин са властитим демонима. У исти мах овим романом Лукић исказује похвалу и своме протолику од кога је маестрално створио овај метастварни лик јунакиње Петре дивећи се њеном сопственом труду који је кроз исповјест преко фејзбука уложила како би из себе изгнала зле духове прошлости. То је онај велики моменат спознаје који се намеће након читања овог ванредног штива.
3. Петрино духовно прочишћење и њена борба против демона прошлости отпочела је онога часа када се одлучила да своју животну исповјест повјери њој непознатом човјеку, путем фејзбука. Као хришћани, ми опет морамо да знамо оно што су давно потврдили и православни егзорцисти, међу њима и јеромонах Пантелејмон (Ледин) да - „апсолутно сви зли духови не воле исповијест.“
Немогућим нам се чини да осим кроз дословну репродукцију препричамо на који то начин Лукићево сигурно приповједачко перо описује Петрин улазак у духовни свијет, када наједном бива ухваћена у замке злих духова који се при повратку са посла у стан почињу да око ње плету да би већ ускоро постала њихов плијен.
Те духовне муке на које бива стављена показују се стопут горим од физичких патњи које је проживјела на своме мукотрпном путу на коме је живјела „против судбије“.
У овом ванредно обликованом роману препуном уобразиње, али и сцена суровог Петриног живота и њеном посједнутости демонима прошлости у којој је једини свијетао лик њен Анђео, сјена њене покојне цурице, најмаркантнија сцена је свакако она са краја романа и, уједно, краја ноћи у којој јунакиња на симболичан начин саму себе исцјељује истјеравши са првим зрацима јутра тог злог демона из себе који се, као и сваки демон, боји свјетла. С првим јутром, зли духови се наједном повлаче, утапајући се једно у друго. Не један зао дух, већ три, сва три црна, пријетећа, наказна, јасно видљива.
Радња је временски омеђена на једну ноћ у којој демон посједа Петру која постаје плијен „ловца на причу“ који од ње тражи да му поново испричу свој живот, али „до краја“, и то оно што није испричала Лакију. Аутор у фокус приче уводи не Лакија, већ Мргуда, таштог на своје пјесничко умијеће, који намјерава да од Петре украде и отме њену причу и послије је прода, а за кога Петра каже: Али ти ниси Лаки, иако покушаваш да ме збуниш да можда јеси.
Као лик присутан у одсуству, Лаки се у роману повукао у дубоку позадину, да би умјесто њега проговарио његов дијаболички двојник Мргуд, а кроз кога и страшне силе. Киклповске вањштине, он, колико год то парадоксално звучало, наступа као својеврсни егзорциста који из Петре истјерује демоне док је и сам демон који исљеднички успијева да од ње искамчи онај исповједни додатак који постаје угаони камен романа.
Сво то вријеме он не престаје да је излаже подсмјеху, подсмјеху нечастивих сила, рекао би Свети Теофан Затворник, од чега она полако губи здрав разум, не само од Мргуда - исљедника, који у ноћи уочи објављивања романа наступа као ловац на ону неиспричану, прећутану причу, већ су ту и она два демона који чекају попут стражара пред станом, она два пара очију, једне са лица огромног сивог вука, друге испод капуљаче сподобе са штапом на рамену, који су такође својеврсна аутопрезентација Лакијева, тог „пријатеља којег није тражила и који ништа не тражи за своје пријатељство.“
4. Мргуд, ловац на приче, који Петру разобличава, персонификује злобну силу духова таме, показујући се притом у свом постојању истинитијим од Лакија чије је наличје, његова тамна страна, али ништа мање и Петрина, коју раздиру сумње у погледу своје вјере коју у Лакија полаже.
Као зао дух Мргуд је реалнији и постојанији од самог Лакија, тек узгредно поменутог. Он је ђаво који посједа здрави разум доводећи Петру до лудила у којем се она узалудно пита – Боже, шта се ово дешава?
Мргуд, та „звијер која сједи у њеној дневној соби“, мучитељ је Петрине савјести, који упорно инсистира управо на ономе прећутаном, а не исказаном из потресне печалбарске приче некадашње сељанчице из Посавине која бјежи у Беч и тамо почиње живот из нуле, из ништавила, што јунакињу доводи на погибељну мисао о самоубиству
У позно доба ноћи коначног обрачуна са утварама прошлости Петра се унезвијерено пита постоји ли уопште тај Лаки или се то Мргуд дописивао са Петром користећи само Лакијеву адресу и профил на фејсбуку.
Ноћ искушења којом влада тамни свијет духовно палих, отпочиње Петриним повратком у њен бечки стан са посла, када се наједном појављују демони који почињу да је у стопу прате. Један од њих успијева да чак уђе и у њен стан док друга два остају на плочнику. У стан као да улази сам господар таме, Мргуд, дух злобе који Петру „добронамјерно“ савјетује да он напише њену причу, а не Лаки морећи је сумњом да је обманута, да је опет насјела на лаж, мада је мислила да је он њен анђео кад му је без зазора повјерила истину о своме животу у дубокој људској потреби да се ослободи тешких наноса прошлости.
У шетњи по сјећањима Петра „повраћа“ властиту прошлост у пренесеном и буквалном смислу, и то сјећање која излаже Мргуду својеврсно је повраћање живота, горког и тешког, скоро без зраке сунца, изузимајући повремено јављање њеног анђела чувара.
5. Аутор је вишеструко преломљен: кроз лик одсутног Лакија, демонског Мргуда, сподобе са капуљачом, али и кроз лик вука.
Иако је наводно Лаки аутор њене приче, прича је испричана као Петрина исповјед у „ја“- форми кроз њене дијалоге са Мргудом који као ловац на приче понавља: Хоћу твоју причу, ја сам ловац на приче, добијам их, крадем и отимам и после продајем, а твоја прича је занимљива , украо сам је од Лакија .
Он и они (она двојица напољу) морају да чују крај Петрине приче, док Петра измождена не жели више да се сјећа и која умирући од бола понавља да не жели да умре.
До које границе Лукић проблематизује своју улогу аутора, али и приповједача, колико је спреман да се доиста маестрално поигра тачкама гледишта из којих посматра свој литерарни свијет свједочи нам приповједни фрагмент у којем се вампирски Мргуд који има камено лице које сија сјајем надмене охолости, са својим ђаволским и дволичним осмјехом, чији су зуби као код звијери а не човјека`, нуди Петри да буде аутор њене приче: Хоћеш ли да ја будем твој писац?
И у прелитераном свијету када преко фејсбука исписује властиту исповјест Лукићу и у литерарном свијету приповједач је Петра коју у ноћи уочи објављивања романа прате демонске сподобе аутора од којих једна наступа као Мргуд, преображени човјек у човјека-вука, који не личи на вука „него на ружног пса мјешанца какве лоши људи користе за борбе паса, да задовоље најниже пориве руље која долази да гледа и клади се на псе који убијају једни друге за корист и задовољство својих господара.“
Зар ово није наличје свог људског роdа који личи на псе мјешанце, једна од моћних метафора које просто боде читалачку свијест.
Мргуд лови Петрину причу уцјењујући је и пријетећи за разлику од Лакија који је „килав“ јер је ни на шта не присиљавао већ је био само онај који је примао њену исповијест. Управо је Мргуд тај који ће да јој упути ријечи пријекора: Ти живиш против судбине, упозоравајући је да је мир изгубила откад је упознала Лакија. Он неће да повјерује да Петра тек сада може да пронађе духовни мир, након што је исповједила свој живот и све своје, условно говорећи „гријехе“.
6. Ко је Петра?
Дјевојка са села која је одраста у друштву „у којем је ријеч сељак била погрдна“, а сељак био биће ниже врсте, потекла из друштва „у којем је сељачка мајка свакодневно псована.“
Потекла из друштва у којем се разбила сељачка породица а од поносних власника стварали пролетери без земље.
Што се пак тиче Петре као протолика и њене литерарне изведенице, тај однос тиче се литерарне грађе и књижевне конструкције. То пак значи да се међу њима нипошто не може ставити знак једнакости колико год оне биле скоро па идентичне. Петра из Литературе, из Лукићевог романа , колико год била ехо стварне Петре, само чува успомену на свој протолик, али је у односу на њега нужно у отклону будући да је „преломљен“ кроз романескно ткиво и као такав универзализује искуство које носи протојунакиња Петра.
Утолико, јунакиња Петра коју по бечким улицама до њеног стана прате утваре, вук и човјек са капуљачом не може нипошто бити у истој равни са Петром потеклом из посавског села јер међу њима постоји непреступива разлика, а тиче се однoса стварног и имагинарног, могућег свијета у којем су сви ликови подједнако литерарни, како Петра тако и Мргуд, како Лаки тако и Франц и сви остали.
Они су сви вјероватни, али не обавезно и истинити будући да роман и кад има за темељ старност и истине стварности, оне су неизбјежно транспоноване у метастварност, која је као таква под императивом вјероватне, могуће стварности, а не под императивом истините слике стварности. Тражити истину у роману значи тражити умјетничку истину која надраста сваки исјечак стварности чинећи те истине универзалнијим.
Стога је овај роман прворазредна потресна приповијест о свим нашим Петрама, печалбаркама које су кренуле у свијет у нади да ће тамо створити бољи живот достојан човјека, да не кажемо жене!
7. Зашто овај роман није опширнији мада је имао преобилну грађу већ је релативно кратак?
Зато што управо демони воле опширност! Да је опширнији, уз то написан лијепим стилом и разводњен, он не би много узнемиравао зле духове. Овако, пак, демони из њега бјеже! И треба да бјеже! Од Петре, посебно! Жива нам била, Петро!
___________________________________________________________
МИОДРАГ ЛУКИЋ ЈЕ ЧЛАН УКС ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ.
Удружење књижевника Србије...03.7.2012.
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СРЕДА, 4. ЈУЛ, 12.00
СТОЈАНКА РАДЕНОВИЋ – ПЕТКОВИЋ (Торонто):
„ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ“
(Избор песама из књига објављених од 1991. до 2011. године, заједно са избором текстова о тим књигама)
Учествују: Радомир Андрић, др Миодраг Игњатовић, Тома Милошевић, Миљурко Вукадиновић, Вицо Дардић и аутор.
СРЕДА, 4. ЈУЛ, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
МИЛЕ МЕДИЋ:
НАЗИВИ РЕЧНИКА СРПСКОГ ЈЕЗИКА
________________________________________________
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА
Удружења књижевника Србије
Француска 7
Ј У Л 2012.
СРЕДОМ У 19 ЧАСОВА
ВРУЋЕ ТЕМЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
4. ЈУЛ
МИЛЕ МЕДИЋ
НАЗИВИ РЕЧНИКА СРПСКОГ ЈЕЗИКА
11. ЈУЛ
МИЛЕ МЕДИЋ
СТАНДАРДИ И СТАНДАРДИЗАЦИЈЕ
СРПСКОГ ЈЕЗИКА
18. ЈУЛ
МИЛЕ МЕДИЋ
ПРАВОПИС И ПРАВОПИСИ
СРПСКОГ ЈЕЗИКА
СТАРИ И НОВИ ПОГЛЕДИ
__________________________________________________________________________________________
СРЕДОМ У ПОДНЕ
КОД ГЕЦЕ КОНА
У среду, 4. јула 2012. у 12 сати,
на галерији књижаре "Геца Кон",
у Кнез Михаиловој улици 12,
представљање ексклузивног романа
у издању "Просвете"
Петар Сарић
"МИТРОВА АМЕРИКА"
О роману говоре:
др Марко Недић, књижевни критичар
Јован Јањић, директор „Просвете“
Милош Јанковић, уредник
Петар Сарић, аутор
____________________________________________________________________________________
23. ВИДОВДАНСКО ПЕСНИЧКО БДЕНИЈЕ У ГРАЧАНИЦИ
Милорад Ивић
НА ХИЛАНДАРСКОМ ПРАГУ
Наћутао сам се за све смрти
Тишине наслушао за свемир цео
Да ме крошња шумом не би сколила
Са обода пања растао
Између неба и земље утихњивао крило
И опет ослухнуо нисам ништа
Док лозу светогорску нисам у сну уснио
Напричао сам се разборио за много себе
За мноштво за руљу за светину
Речју се умножавао Ил то само хтео
Свеприсутан да будем Да ме зборе
Да ме мисле и понове
Бистрог у главама да ме носе
Под хиландарским звоном док се нисам расанио
Нагутао сам се чемерике наупијао ветрова
Препешачио земље за два живота
Истрошио просторе и сате Чега се све дотакао
Исањао изболовао Радост сву на свету
На радосницу свео
А само дан поврх тога
Ван вилиндарског небосклона
Знам био би исто
Нагледао сам се видела и невидела
Себе из листа воденог тока
Са новинског листа из дечјег ока
Из капи са смрекиног игличја
И опет смотрио до овог трена
Нисам ништа
И никога
_______________________________________________________
ИГОР РЕМС ПОЗВАН У ШПАНИЈУ
Под заштитним знаком Лорке, у Аликантеу (Шпанија), традиционално се одржава Међународни поетски фестивал који приређује ANUESCA (Asociación de Nuevos Escritores de Campello y Alicante).
На овом Фестивалу пропозиције су следеће: сваки песник дужан је да пошаље шест песама на изабрану тему, с тим да песме морају бити препеване на шпански језик. О селекцији и избору песника одлучује жири. Ове године на Међународни поетски фестивал позван је наш члан, песник и сликар Игор Ремс. Фестивал траје три дана, од 6. до 9. јула.
Игор Ремс је до сада објавио десет поетских књига. Заступљен је у многобројним страним и нашим антологијама, зборницима и алманасима, као и у књижевним новинама, часописима и листовима. Добитник је бројних међународних и наших књижевних награда и признања. Превођен је на немачки, пољски, шпански, енглески, бугарски, македонски, француски, италијански, румунски...
Имао је више самосталних и групних изложби у земљи и иностранству.
Живи у Бару и Келну, као самостални уметник.
www.igorrems.wordpress.com
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СРЕДА, 4. ЈУЛ, 12.00
СТОЈАНКА РАДЕНОВИЋ – ПЕТКОВИЋ (Торонто):
„ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ“
(Избор песама из књига објављених од 1991. до 2011. године, заједно са избором текстова о тим књигама)
Учествују: Радомир Андрић, др Миодраг Игњатовић, Тома Милошевић, Миљурко Вукадиновић, Вицо Дардић и аутор.
СРЕДА, 4. ЈУЛ, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
МИЛЕ МЕДИЋ:
НАЗИВИ РЕЧНИКА СРПСКОГ ЈЕЗИКА
________________________________________________
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА
Удружења књижевника Србије
Француска 7
Ј У Л 2012.
СРЕДОМ У 19 ЧАСОВА
ВРУЋЕ ТЕМЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
4. ЈУЛ
МИЛЕ МЕДИЋ
НАЗИВИ РЕЧНИКА СРПСКОГ ЈЕЗИКА
11. ЈУЛ
МИЛЕ МЕДИЋ
СТАНДАРДИ И СТАНДАРДИЗАЦИЈЕ
СРПСКОГ ЈЕЗИКА
18. ЈУЛ
МИЛЕ МЕДИЋ
ПРАВОПИС И ПРАВОПИСИ
СРПСКОГ ЈЕЗИКА
СТАРИ И НОВИ ПОГЛЕДИ
__________________________________________________________________________________________
СРЕДОМ У ПОДНЕ
КОД ГЕЦЕ КОНА
У среду, 4. јула 2012. у 12 сати,
на галерији књижаре "Геца Кон",
у Кнез Михаиловој улици 12,
представљање ексклузивног романа
у издању "Просвете"
Петар Сарић
"МИТРОВА АМЕРИКА"
О роману говоре:
др Марко Недић, књижевни критичар
Јован Јањић, директор „Просвете“
Милош Јанковић, уредник
Петар Сарић, аутор
____________________________________________________________________________________
23. ВИДОВДАНСКО ПЕСНИЧКО БДЕНИЈЕ У ГРАЧАНИЦИ
Милорад Ивић
НА ХИЛАНДАРСКОМ ПРАГУ
Наћутао сам се за све смрти
Тишине наслушао за свемир цео
Да ме крошња шумом не би сколила
Са обода пања растао
Између неба и земље утихњивао крило
И опет ослухнуо нисам ништа
Док лозу светогорску нисам у сну уснио
Напричао сам се разборио за много себе
За мноштво за руљу за светину
Речју се умножавао Ил то само хтео
Свеприсутан да будем Да ме зборе
Да ме мисле и понове
Бистрог у главама да ме носе
Под хиландарским звоном док се нисам расанио
Нагутао сам се чемерике наупијао ветрова
Препешачио земље за два живота
Истрошио просторе и сате Чега се све дотакао
Исањао изболовао Радост сву на свету
На радосницу свео
А само дан поврх тога
Ван вилиндарског небосклона
Знам био би исто
Нагледао сам се видела и невидела
Себе из листа воденог тока
Са новинског листа из дечјег ока
Из капи са смрекиног игличја
И опет смотрио до овог трена
Нисам ништа
И никога
_______________________________________________________
ИГОР РЕМС ПОЗВАН У ШПАНИЈУ
Под заштитним знаком Лорке, у Аликантеу (Шпанија), традиционално се одржава Међународни поетски фестивал који приређује ANUESCA (Asociación de Nuevos Escritores de Campello y Alicante).
На овом Фестивалу пропозиције су следеће: сваки песник дужан је да пошаље шест песама на изабрану тему, с тим да песме морају бити препеване на шпански језик. О селекцији и избору песника одлучује жири. Ове године на Међународни поетски фестивал позван је наш члан, песник и сликар Игор Ремс. Фестивал траје три дана, од 6. до 9. јула.
Игор Ремс је до сада објавио десет поетских књига. Заступљен је у многобројним страним и нашим антологијама, зборницима и алманасима, као и у књижевним новинама, часописима и листовима. Добитник је бројних међународних и наших књижевних награда и признања. Превођен је на немачки, пољски, шпански, енглески, бугарски, македонски, француски, италијански, румунски...
Имао је више самосталних и групних изложби у земљи и иностранству.
Живи у Бару и Келну, као самостални уметник.
www.igorrems.wordpress.com
Удружење књижевника Србије...02.7.2012.
САХРАНА ЧЛАНА УКС ВЛАДИМИРА ПРЕДИЋА, КОЈИ ЈЕ ПРЕМИНУО 27. ЈУНА, ОБАВИЋЕ СЕ У ПОНЕДЕЉАК, 2. ЈУЛА,
НА НОВОМ ГРОБЉУ У БЕОГРАДУ, У ВЕЛИКОЈ КАПЕЛИ, ОД 12.30 ЧАСОВА.
__________________________________________________________________________________________________________
23. ВИДОВДАНСКО ПЕСНИЧКО БДЕНИЈЕ У ГРАЧАНИЦИ
Књижевник из Грачанице Ратко Поповић добитник је овогодишње престижне награде "Златни крст Кнеза Лазара", песникиња из Републике Српске Јованка Стојчиновић Николић добитница је награде "Кондир Косовке девојке", док је "Перо Деспота Стефана Лазаревића" припало је др Валентини Питулић из Лешка, а "Грачаничка повеља" новосадском књижевнику Ивану Негришорцу.
Валентина Питулић
Коло
(Приштина, јуни 1999)
Месец кара звијезду Даницу:
„Ђе си била звијездо Данице?
Ђе си била ,ђе си дангубила
Дангубила три бијела дана?“
Виде ли Северњачо
Севером одоше Сербљи?
Селе се селе селе
Видим им мараме беле
Виоре виоре виоре
Виором вихором лахором
Стадоше пођоше не дођоше
Надошли недошли придошли
Обданицом окупани
Од урока оболели.
Страшно коло
Нежењено неудато
Ражењено разудато
Немо коло
Удовица сиротица
Чудно коло од убогих
Што бејаху домаћини
Што очима бисер броје.
Страшно коло заиграше
Наопако окренуше
Коло коло наоколо
Све у црно завијено
Ситно ситно што ситније
Црн се барјак над њим вије.
Селе се селе селе
Сербљи у златно руно
У погачу у прегачу
Змију присојкињу
Лазар им кулу зида
У зеници Белога Вида.
Некрштени дани
То мора да су
некрштени дани.
Дува зло
из осоја
и присоја
из увала
и појата
обданица
заноћница
окућница.
Дува зло
из међа
пређа
некрст
око кућа
до беспућа.
Само да се плетиво
не замрси
и не нестану
богојављењски
откоси
до иже јеси на небеси.
_________________________________________________________________________________________________________________
Недавно је у Радио-Београду представљена
књига афоризама Митра Ђерића Лакија
ДОН КИКОТ
АФОРИЗМЕ ИЗ КЊИГЕ „ДОН КИКОТ“
ИЗАБРАЛА МИРЈАНА БУЛАТОВИЋ
Просјачки штап се прави од ниских грана.
На изборима увек исто.
Ко пређе народ, прешао је и цензус.
Кафане су мушке сигурне куће.
Лако је пензионерима
који имају родитеље.
Зашто се љубавница не рачуна као члан
породичног домаћинства кад највише троши?!
Да ли сте са праве стране решетки?
Ако непријатељ овако настави,
сигурно ће нас изгубити.
Имамо јако бирачко тело,
а слабу главу.
Америка нема ратне злочинце.
Широм су света.
Запад нам шаље демократију у праху.
Пре употребе мора да се мути.
Народ је незаштићени сведок.
Зевс је умро од богиња!
Европа нам отвара сва врата.
Да нас убије промаја.
Што је опозиција јача,
власт брже краде.
И ја сам за професионалну војску.
Да не гинемо за џабе.
Када се Срби сложе,
лакше ће да их упакују!
Ако држава овако настави,
и џепароши ће штрајковати.
Немамо национални интерес.
Нисмо ми овде из интереса.
„Нико не сме да вас бије!“
И неће вас бити.
Када распродамо Србију,
да ли ће купци да је бране?!
Народ не може живети горе.
Горе је све попуњено.
Да ли Кинези чувају наше вазе,
као ми њихове?
Потомци се надају да нећемо све
учинити за њих.
Дијалог, то су два монолога.
НА НОВОМ ГРОБЉУ У БЕОГРАДУ, У ВЕЛИКОЈ КАПЕЛИ, ОД 12.30 ЧАСОВА.
__________________________________________________________________________________________________________
23. ВИДОВДАНСКО ПЕСНИЧКО БДЕНИЈЕ У ГРАЧАНИЦИ
Књижевник из Грачанице Ратко Поповић добитник је овогодишње престижне награде "Златни крст Кнеза Лазара", песникиња из Републике Српске Јованка Стојчиновић Николић добитница је награде "Кондир Косовке девојке", док је "Перо Деспота Стефана Лазаревића" припало је др Валентини Питулић из Лешка, а "Грачаничка повеља" новосадском књижевнику Ивану Негришорцу.
Валентина Питулић
Коло
(Приштина, јуни 1999)
Месец кара звијезду Даницу:
„Ђе си била звијездо Данице?
Ђе си била ,ђе си дангубила
Дангубила три бијела дана?“
Виде ли Северњачо
Севером одоше Сербљи?
Селе се селе селе
Видим им мараме беле
Виоре виоре виоре
Виором вихором лахором
Стадоше пођоше не дођоше
Надошли недошли придошли
Обданицом окупани
Од урока оболели.
Страшно коло
Нежењено неудато
Ражењено разудато
Немо коло
Удовица сиротица
Чудно коло од убогих
Што бејаху домаћини
Што очима бисер броје.
Страшно коло заиграше
Наопако окренуше
Коло коло наоколо
Све у црно завијено
Ситно ситно што ситније
Црн се барјак над њим вије.
Селе се селе селе
Сербљи у златно руно
У погачу у прегачу
Змију присојкињу
Лазар им кулу зида
У зеници Белога Вида.
Некрштени дани
То мора да су
некрштени дани.
Дува зло
из осоја
и присоја
из увала
и појата
обданица
заноћница
окућница.
Дува зло
из међа
пређа
некрст
око кућа
до беспућа.
Само да се плетиво
не замрси
и не нестану
богојављењски
откоси
до иже јеси на небеси.
_________________________________________________________________________________________________________________
Недавно је у Радио-Београду представљена
књига афоризама Митра Ђерића Лакија
ДОН КИКОТ
АФОРИЗМЕ ИЗ КЊИГЕ „ДОН КИКОТ“
ИЗАБРАЛА МИРЈАНА БУЛАТОВИЋ
Просјачки штап се прави од ниских грана.
На изборима увек исто.
Ко пређе народ, прешао је и цензус.
Кафане су мушке сигурне куће.
Лако је пензионерима
који имају родитеље.
Зашто се љубавница не рачуна као члан
породичног домаћинства кад највише троши?!
Да ли сте са праве стране решетки?
Ако непријатељ овако настави,
сигурно ће нас изгубити.
Имамо јако бирачко тело,
а слабу главу.
Америка нема ратне злочинце.
Широм су света.
Запад нам шаље демократију у праху.
Пре употребе мора да се мути.
Народ је незаштићени сведок.
Зевс је умро од богиња!
Европа нам отвара сва врата.
Да нас убије промаја.
Што је опозиција јача,
власт брже краде.
И ја сам за професионалну војску.
Да не гинемо за џабе.
Када се Срби сложе,
лакше ће да их упакују!
Ако држава овако настави,
и џепароши ће штрајковати.
Немамо национални интерес.
Нисмо ми овде из интереса.
„Нико не сме да вас бије!“
И неће вас бити.
Када распродамо Србију,
да ли ће купци да је бране?!
Народ не може живети горе.
Горе је све попуњено.
Да ли Кинези чувају наше вазе,
као ми њихове?
Потомци се надају да нећемо све
учинити за њих.
Дијалог, то су два монолога.
Удружење књижевника Србије...30.6.2012.
ПРИЛОГ 1:
Фондација ИВАНКА МИЛОШЕВИЋ из Чикага доделила Светску православну књижевну награду БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА
ПРИЛОГ 2:
ИЗЈАВА ИГОРА РЕМСА, писца и сликара из Келна
___________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СУБОТА, 30. ЈУН 2012, 20.00
П(Ј)ЕСНИЦИ
КОЗАРИ
Поводом 70 година од геноцида над српским народом
и 70 година од славне Битке на Козари,
своје стихове казују
глумица Биљана Ђуровић
и песници Србије и Српске:
Драган Колунџија, Душка Врховац, Љубивоје Ршумовић,
Милован Витезовић, Зорица Арсић Мандарић, Рајко Срдић,
Здравко Бујић и Душко М. Петровић
__________________________________________________________________________________________________________________
ОДРЖАНО 23. ВИДОВДАНСКО ПЕСНИЧКО БДЕНИЈЕ
У ПОРТИ МАНАСТИРА ГРАЧАНИЦА,
У БАБИНОМ МОСТУ - ЗА ТРПЕЗОМ КНЕЗА ЛАЗАРА
И НА ГАЗИМЕСТАНУ
Учесници:
Душко М. Петровић, Иван Негришорац, Бранислав Вељковић, Давид Дако Кецман, Бећир Вуковић, Јованка Стојчиновић Николић, Љубиша Ђидић, Мома Драгићевић, Валентина Питулић, Милан Михајловић, Радослав Златановић, Радомир Стојановић, Ранко Ђиновић, Живојин Ракочевић, Милорад Ивић, Милица Јефтимијевић Лилић, Ратко Поповић и Мирјана Булатовић.
Књижевник из Грачанице Ратко Поповић добитник је овогодишње престижне награде "Златни крст Кнеза Лазара", песникиња из Републике Српске Јованка Стојчиновић Николић добитница је награде "Кондир Косовке девојке", док је "Перо Деспота Стефана Лазаревића" припало је др Валентини Питулић из Лешка, а "Грачаничка повеља" новосадском књижевнику Ивану Негришорцу.
Тако је одлучио жири у саставу: мр Милица Јефтимијевић Лилић, Живојин Ракочевић и Марко Деспотовић.
_____________________________________________________________________________________________________
23. ВИДОВДАНСКО ПЕСНИЧКО БДЕНИЈЕ
(ПЕСМЕ УЧЕСНИКА ПРИСПЕЛЕ НА ЕЛЕКТРОНСКУ АДРЕСУ УКС 29. ЈУНА)
Милан Михајловић
М А Т И
Шта сам то скривио Кажем да јелек му пристаје
Па ме напушташ? Зар крив сам што Пећку
Шта сам то згрешио Тронручицу свак препознаје
Да ме тако лако остављаш? Зар крив сам што фреске скрнављене
Зар крив сам што зачет Грачаници снаже лепоту
Не бирам где ничем Зар крив сам што у Потоку Дубоком
Зар крив сам што најпре Међ прецима налазим мир и доброту
Теби слова сричем Зар крив сам што гробља
Зар крив сам што дојен Преорана памтим
Твојим млеком растам Зар крив сам што свећом
Зар крив сам уз гусле Сећам их и пламтим
Што с ранама срастам Зар крив сам што Васкрсом
Зар крив сам што црквом Чувар јаје бојим бoжуром
Кунем се и молим Зар крив сам што ђурђевке своје
Зар крив сам пред алом И твоје пељам копривом
Што се не покорим Зар крив сам што прагом
Зар крив сам што боланим Бдијем до сванућа
Призрен, Девич, Дечане, Зар крив сам што страх ме
Зар крив сам што грлим Од нових беспућа
Метохију са брда Звечане
Зар крив сам што Проклетију
Зар крив сам пред вранама
Што још не узмичем
Зар крив сам што међу
Ни за пед не мичем
Зар крив сам што волим те
Силно и бескрајно
Зар крив сам што горим
Очајем истрајно
Зар крив сам што жив сам
И што постојим
Зар крив сам рођењем
Што твојим се бројим ?
Душко М. Петровић
...И ПИТАМ
Боле ли те моје ране,
зликовче?
Можеш ли да се уздигнеш
до бола
или још у злочину
и само злочину
видиш задовољства врх?
Твоје су жртве
одавно над тобом,
али ти не упиреш поглед у Небо,
него
нове жртве иштеш
да увек поново
задовољно вриснеш
у злочину срећан!
Оно зло над злима свим
склања те и крије:
ни од ког другог,
осим од тебе сама,
и боји се да ћеш с нама,
који још вишњим чудом трајемо,
можда и случајно,
да отареш крв с очију
и видиш ко си.
Рука зла и полет злочина –
то си!
Кад би прогледао, кад би
се видео,
верујем и желим да верујем
да би разумео
зашто те питам:
боле ли те ране моје?
Мене не боле, нити ће икад!
Страдање у вери
и за веру
Господа нашег Исуса Христа
поништава бол
и ја овакав,
гарав
од твојих паљевина,
и крвав
од твојих клања –
за те молим,
за те,
зликовче, јадниче!
Молим Бога да прогледаш,
да се видиш
и застидиш
себе
пред Дечанима и Светим архангелима,
пред Зочиштем и Мушутиштем,
пред Пећком патријаршијом,
Соколицом и Грачаницом...
Пред народом овим светим
прогледај!
И да ти да Бог
да више никад и ни од ког
не чујеш то страшно питање:
Боле ли те моје ране,
зликовче?
Београд, Врачар, 14.јуна 2012. у дану преподобног Јустина Ћелијског
Мирјана Булатовић
ЗАЛОГ
Шта Србију за небеса веже
те још није отпала са свода?
Да ли видиш, наш Честити Кнеже,
докле нас је довела слобода?
Кога има на небу, јунаци?!
Чија жртва није потрошена?!
Јавите се! Требају нам знаци
да нас гледа војска покошена.
____________________________________________________________
28.06.2012 09:32 Елемир
Сремчеви дани у Елемиру
Свечаном долелом награде ауторима на књижевном конкурсу и низом културно-уметничких и забавних догађања, 29. јуна у Елемиру ће почети седма по реду културно-уметницка манифестација "Бал у Елемиру -Сремчеви дани".
У част Стевана Сремца, првог дана манифестације на трибини названој "Распричавање", организатори су најавили наступ приповедача из Ниша, Срђана Савића, Стане Динић Скочајић, Зорана Пешића Сигме и Зорана Ћирића.
За 30. јун првиђена је пројекција документарног филма, "Стеван Сремац-живот и дело", редитеља Микија Миомира Станковића, у продукцији Филм фокуса из Ниша.
У Елемиру, банатском селу, које Сремац сликовито представио у својим делима, током два дана биће приређено више културних програма, концерата и позоришних представе.
Организатори: Месна заједница Елемир и Банатски културни центар Ново Милошево
www.tanjug.rs
Фондација ИВАНКА МИЛОШЕВИЋ из Чикага доделила Светску православну књижевну награду БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА
ПРИЛОГ 2:
ИЗЈАВА ИГОРА РЕМСА, писца и сликара из Келна
___________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СУБОТА, 30. ЈУН 2012, 20.00
П(Ј)ЕСНИЦИ
КОЗАРИ
Поводом 70 година од геноцида над српским народом
и 70 година од славне Битке на Козари,
своје стихове казују
глумица Биљана Ђуровић
и песници Србије и Српске:
Драган Колунџија, Душка Врховац, Љубивоје Ршумовић,
Милован Витезовић, Зорица Арсић Мандарић, Рајко Срдић,
Здравко Бујић и Душко М. Петровић
__________________________________________________________________________________________________________________
ОДРЖАНО 23. ВИДОВДАНСКО ПЕСНИЧКО БДЕНИЈЕ
У ПОРТИ МАНАСТИРА ГРАЧАНИЦА,
У БАБИНОМ МОСТУ - ЗА ТРПЕЗОМ КНЕЗА ЛАЗАРА
И НА ГАЗИМЕСТАНУ
Учесници:
Душко М. Петровић, Иван Негришорац, Бранислав Вељковић, Давид Дако Кецман, Бећир Вуковић, Јованка Стојчиновић Николић, Љубиша Ђидић, Мома Драгићевић, Валентина Питулић, Милан Михајловић, Радослав Златановић, Радомир Стојановић, Ранко Ђиновић, Живојин Ракочевић, Милорад Ивић, Милица Јефтимијевић Лилић, Ратко Поповић и Мирјана Булатовић.
Књижевник из Грачанице Ратко Поповић добитник је овогодишње престижне награде "Златни крст Кнеза Лазара", песникиња из Републике Српске Јованка Стојчиновић Николић добитница је награде "Кондир Косовке девојке", док је "Перо Деспота Стефана Лазаревића" припало је др Валентини Питулић из Лешка, а "Грачаничка повеља" новосадском књижевнику Ивану Негришорцу.
Тако је одлучио жири у саставу: мр Милица Јефтимијевић Лилић, Живојин Ракочевић и Марко Деспотовић.
_____________________________________________________________________________________________________
23. ВИДОВДАНСКО ПЕСНИЧКО БДЕНИЈЕ
(ПЕСМЕ УЧЕСНИКА ПРИСПЕЛЕ НА ЕЛЕКТРОНСКУ АДРЕСУ УКС 29. ЈУНА)
Милан Михајловић
М А Т И
Шта сам то скривио Кажем да јелек му пристаје
Па ме напушташ? Зар крив сам што Пећку
Шта сам то згрешио Тронручицу свак препознаје
Да ме тако лако остављаш? Зар крив сам што фреске скрнављене
Зар крив сам што зачет Грачаници снаже лепоту
Не бирам где ничем Зар крив сам што у Потоку Дубоком
Зар крив сам што најпре Међ прецима налазим мир и доброту
Теби слова сричем Зар крив сам што гробља
Зар крив сам што дојен Преорана памтим
Твојим млеком растам Зар крив сам што свећом
Зар крив сам уз гусле Сећам их и пламтим
Што с ранама срастам Зар крив сам што Васкрсом
Зар крив сам што црквом Чувар јаје бојим бoжуром
Кунем се и молим Зар крив сам што ђурђевке своје
Зар крив сам пред алом И твоје пељам копривом
Што се не покорим Зар крив сам што прагом
Зар крив сам што боланим Бдијем до сванућа
Призрен, Девич, Дечане, Зар крив сам што страх ме
Зар крив сам што грлим Од нових беспућа
Метохију са брда Звечане
Зар крив сам што Проклетију
Зар крив сам пред вранама
Што још не узмичем
Зар крив сам што међу
Ни за пед не мичем
Зар крив сам што волим те
Силно и бескрајно
Зар крив сам што горим
Очајем истрајно
Зар крив сам што жив сам
И што постојим
Зар крив сам рођењем
Што твојим се бројим ?
Душко М. Петровић
...И ПИТАМ
Боле ли те моје ране,
зликовче?
Можеш ли да се уздигнеш
до бола
или још у злочину
и само злочину
видиш задовољства врх?
Твоје су жртве
одавно над тобом,
али ти не упиреш поглед у Небо,
него
нове жртве иштеш
да увек поново
задовољно вриснеш
у злочину срећан!
Оно зло над злима свим
склања те и крије:
ни од ког другог,
осим од тебе сама,
и боји се да ћеш с нама,
који још вишњим чудом трајемо,
можда и случајно,
да отареш крв с очију
и видиш ко си.
Рука зла и полет злочина –
то си!
Кад би прогледао, кад би
се видео,
верујем и желим да верујем
да би разумео
зашто те питам:
боле ли те ране моје?
Мене не боле, нити ће икад!
Страдање у вери
и за веру
Господа нашег Исуса Христа
поништава бол
и ја овакав,
гарав
од твојих паљевина,
и крвав
од твојих клања –
за те молим,
за те,
зликовче, јадниче!
Молим Бога да прогледаш,
да се видиш
и застидиш
себе
пред Дечанима и Светим архангелима,
пред Зочиштем и Мушутиштем,
пред Пећком патријаршијом,
Соколицом и Грачаницом...
Пред народом овим светим
прогледај!
И да ти да Бог
да више никад и ни од ког
не чујеш то страшно питање:
Боле ли те моје ране,
зликовче?
Београд, Врачар, 14.јуна 2012. у дану преподобног Јустина Ћелијског
Мирјана Булатовић
ЗАЛОГ
Шта Србију за небеса веже
те још није отпала са свода?
Да ли видиш, наш Честити Кнеже,
докле нас је довела слобода?
Кога има на небу, јунаци?!
Чија жртва није потрошена?!
Јавите се! Требају нам знаци
да нас гледа војска покошена.
____________________________________________________________
28.06.2012 09:32 Елемир
Сремчеви дани у Елемиру
Свечаном долелом награде ауторима на књижевном конкурсу и низом културно-уметничких и забавних догађања, 29. јуна у Елемиру ће почети седма по реду културно-уметницка манифестација "Бал у Елемиру -Сремчеви дани".
У част Стевана Сремца, првог дана манифестације на трибини названој "Распричавање", организатори су најавили наступ приповедача из Ниша, Срђана Савића, Стане Динић Скочајић, Зорана Пешића Сигме и Зорана Ћирића.
За 30. јун првиђена је пројекција документарног филма, "Стеван Сремац-живот и дело", редитеља Микија Миомира Станковића, у продукцији Филм фокуса из Ниша.
У Елемиру, банатском селу, које Сремац сликовито представио у својим делима, током два дана биће приређено више културних програма, концерата и позоришних представе.
Организатори: Месна заједница Елемир и Банатски културни центар Ново Милошево
www.tanjug.rs
| 1.doc |
| 2.pdf |
Удружење књижевника Србије...26.6.2012.
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 27. ДО 30. ЈУНА 2012.
ВЕЧЕРАС У 19 ЧАСОВА
ЂОРЂО СЛАДОЈЕ: "ЗЛАТНЕ ОЛУПИНЕ"
УПРАВО ЈЕ ИЗ ТЕМИШВАРА СТИГЛА ВЕСТ ДА ЈЕ ЂОРЂУ СЛАДОЈУ ПРИПАЛА ЈОШ ЈЕДНА НАГРАДА - ВЕЛИКА БАЗЈАШКА ПОВЕЉА. ЧЕСТИТАМО!
СРЕДА, 27. ЈУН, 12.00
НЕНАД ГРУЈИЧИЋ „ПРИЧЕ ЗА РОМАНЕ“
(Културни центар Новог Сада, 2012)
Учествују: Драгољуб Стојадиновић, Андреа Беата Бицок, Миљурко Вукадиновић и аутор.
________________________
Ненад Грујичић
МАГАРЕЋА ПРИЧА
(фрагмент)
Ја сам трговац сољу. Певам песме од Молдавије до Јадрана. Све сам пропутовао, свуда певушио, џакове соли навелико продавао. Прочуло се за моје певање и со. На магарцу и магарици пронео сам сав свој иметак. Уз њих сам, велим, певао, радовао се животу, били су ми и брат и сестра кроз туђе крајеве, низ пусте друмове света округлога. По магарећем ширењу ушију, знао сам колико ћу да певам. Кад спусте најежене ушне шкољке и фркну, певању је крај. Ако бих којим случајем наставио, они би се, магарећа посла, укопали, и ни макац.
Млеко магарице је најздравије на свету. Лечи многе бoлести, посебно плућа и дисајне органе, обнавља крвну слику и подиже имунитет. Ма да не набрајам – лечи све. Магарица своје младунче, пуле, носи годину и петнаест дана. И то казује да је магарац сложенији створ од човека. Ко би то рекао?
У магарећем млеку купала се и Клеопатра. Оно пролепшава и попут сунца обнавља сјај коже, даје јој здравље и цваст. Сапун од магарећег млека спира видљиве и невидљиве делове тела и коже, храни и оплемењује. Скуп је као злато – за те паре жена би могла да купи читаве цегере обичних сапуна. И то ти је магарећа прича. Узми или остави. Јер, магарица за годину дана даје само двадесетак литара млека. Магареће злато.
Кад магарица зачне, склањам је од магарца. Он тек тад наврће и насрће, против њене воље жели да јој угура своју голему пуздру, дупло већу од коњске. Магарица се брани копитама, удара га по лабрњи и тера, али он још више наваљује. Дешавало се да је савлада и растури, како би рекли у судници – да је силује. И, не ретко, магарица је знала да побаци плод. Зато, кажем, магарца одвајам од магарице док је бременита. Остављам је код куће и сâм с магарцем крећем на пут. Тад је магарац непослушнији, често застаје, укопава се, њаче, реве, хоће да се врати, ради по своме, бесни, ништа му не можеш. Зато поред соли, имам и кесу шећера па га подмићујем и варакам до далекога циља.
Док се маго слади шећером, ја певам. А путујемо, богме, далеко, мало би ко веровао. Али чим слад нестане у његовим крупним зубима, он се укопа и спусти уши. То је, дабоме, значило да морам истог трена престати с певањем. Магаре је сито слаткорије сат-два, па и дуже, ћутећке се пењемо уз брдо с којег ћемо се с ону страну спустити у варош где нас чекају купци соли.
Севдалинка ми прирасла за срце: ''Снијег паде на бехар на воће'', ''Дјевојка соколу зулум учинила'', ''Звијезда тјера мјесеца'', ''Колико је Приједор поље'', ''Ај, срдо моја, не срди се на ме'', ''Ој, дјевојко, ђинђо моја'', ''Врбас вода носила јаблана''... Па ''Откако је Бањалука постала'', ''Сарајево, ватром изгорило'', ''Ај, колика је Јахорина планина'', ''Ах, мерака у вечери ране''... Уз саз или шаргију запевати севдалинку, значило је дисати превојима мелодијске шаре, допрети до жилице светлости сваке речи. Ух!
Без севдалинке мој живот би био много сиромашнији, ништа. Пјевао сам, ето, рећи ћу то ијекавски, и кад ми се плаче. Тад је карасевдах најбољи, црна жуч љубави. Сјетим се Фатиме, најљепше цуре у Приједору, допала ми се док сам продавао со на Береку, нa малој ади с ријеке Сане. Допала, и ништа даље од тога. Кад заљуља преко мостића, све живо, с једне и с друге обале, гледа и уздише. Ајме мени, лијепе ли жене!
На Береку има неколико џамија, оглашавају се пет пута на дан. Православна црква је овамо, преко улице, с десне стране ријеке, прије рачвања око Берека. Звона се помијешају с гласом мујезина па вријеме утекне ушима тамо и овамо. Кад су приједорски муслимани подизали срушену џамију, догодило се чудо. Из дубине хоризонта грунуо вјетар и донио тамну облачину у облику главе старца са два коса ока строгог погледа. Старац је с неба оштро посматрао окупљени свијет док се у фијуку олује чула мујезинова молитва. Многима се крв заледила у жилама. Једни су рекли – Алахова опомена, други – чудо невиних још из оног рата.
Око цркве о празницима зачне се луда ојкача, старо козарско коло повилени па се сви изобразе, озбиљни у лицу, по покрету ногу само видиш да су весели, ускачу у колоплет укрштених руку преко груди и – даворијају. И бркајлије и ђедови, и ожењени и младићи с тек ижђикалом длачицом испод носа, ту су у пуној снази и дјевери и шурјаци, и стричеви и ујаци. Ускачу и снаше, удате и неудате, удовице и старије, виждраче и повијуше. Нагазио сам ти се ја и кола и ојкаче, и цура и жена, напјевао за цијели живот: ''Жено моја, дедер вјерна буди, ко не тражи а ти га понуди!'' А кад жене шевиним гласом поведу коло, цвјета наново крушка испод црквеног звона. ''Ево мене румена ко ружа, удовица крај живога мужа!''
На Береку током године има неколико вашара. Како која вјера и датуми, тако и вашари. Накуповао сам се трубица и пиштаљки, огледалцади и пиштољчића, шећерлема и рахатлокума; све дарови за дјецу у нигдини, за туђу дјецу. Био сам ожењен кратко, ни годину и по, нисам имао дјеце, оставила ме несуђеница. О новој женидби и не размишљам, која би то пошла за мене кад ме код куће никад нема. Волим свачију дјецу као своју. На Береку сам се напјевао и намрчио свега и свачега, али и напродао соли, нема шта. Ту ми се магарац био загледао у једну магарицу трговца из Истре. Пустили смо их уз Сану у ноћ да се ижџилитају.
Берек је и мјесто гдје навраћају и ловци у свој Дом. Ту сам се, вала, наслушао севдалинке. Гледао сам како ловци долазе са преко рамена натовареним фазанима и зечевима, сједају за столове у башти Дома. Уз мезетлук и ракију пјевају најљепши севдах док им крај ногу мирује убијена дивљач од којих је нека већ стигла печена на сто.
У Фатиму се заљубио Младен, црнооки младић јаког корака, из чувене партизанске породице. Фатимин дјед био на супротној страни у Другом свјетском рату. Она и Млађо тајно су се виђали и ашиковали. Различита вјера, то ти је, родитељи били против. Видјевши да нема среће у Приједору, Фатима и Младен побјегну у свијет, шта ће друго! Тек понешто се могло чути о њима, углавном непровјерене приче: да су у Швајцарској, у Њемaчкој, неки рекли – у Шведској, а поштар Лујенда донио причу да су у Америци. Онда опет неки ћућорили да су Младен и Фатима испали из воза, утопили се у мору, авион се срушио, да су се разбољели у бијеломе свијету и шта све не. Долазиле су и лијепе приче: да су се обогатили, да возе по три аута, да је Фатима добила на холандској лутрији премију највећу у историји, да имају ланац апотека, да не знају шта ће од пара, да имају петоро дјеце, да пуцају од здравља.
Много година касније, с магарцима у Бугарској, набасао сам, нећете вјеровати, на Фатиму и Младена, као неке лудспрде раде у циркусу. Она на слону изводи акробатске вјежбе, хвата се за трапез, пење и хода изнад понора раширених руку, озго скаче слону на пружену сурлу. А Младен са змијама игра некакав плес, носа их под пазухом и око врата, па с врха главе, а оне дебљине његових руку и ногу, па их онда принесе и мота око слонове сурле док се Фатима преврће на леђима големе животиње.
Хтјели су да купе, нису питали шта кошта, и магарца и магарицу, кажу, то би у циркусу била атракција. Дресирали би их да реве на дечје гласове и бомбоне, и шта све већ не рекоше. Навалили, нуде и мени посао – да продајем карте на улазу у циркус, а могао бих и са магарцима припремити тачку са пламеним колутовима и шећером. Једва побјегох с магарцима, и не упитах како им је у Бугарској, и откуд ту, како су допељали у турски циркус.
Е, људи, шта све живот намести. Ево ме опет у екавском времеплову, спустио сам се у Срем. Ту има добрих магараца, разликују се од банатских, на пример. Мало је ситнији, али ђаволаст, ради по своме и – тачка. Воли и да попије. Виђам га с газдом испред продавнице како оба цевче пиво из исте флаше, а богами хоће магарац и вино. Тад не слуша газду, овај мора по његовоме – како маго њакне. Растрчи се магарац у круг, па напада децу, маше репом, нагло се укопа, ритне се ногом, удари главом у групу људи што чучећи пијуцкају пред продавницом. Они врисну у смеху и страху, па бежи куд који мили моји. С таквим магарцем ја не бих пошао у свет. У Банату нисам чуо да се магарци тако понашају. Ни у Бачкој, мада је један играо уз сватовску музику, на свадби потомка Дунђерских. Неки рекли да је то душа Гедеона Дунђерског, пала па игра у магарећој опреми.
Ту ти је бећарац мила мајка. То ти је њихова ојкача, само што се види да је мелодија бећарца много млађа, онако варошка и гражданска. А то шта све Сремци запевају и које, око поноћи, безобраштине одерњају уз тамбуру, то нема ни и у два Баната, ма – ни у две Бачке. Мислио сам да тога има само у ојкачи. Старија је, па ко велим, паметнија, има право да лàне. Свугде се у Војводини сербској пева бећарац, али, велим, у Срему, чудо једно: ''Колико си љубила бећара?/ Три пут седам двадесет и један,/ и још осам, ето, толико сам!'' Ово је тростих, бећарац је обично у двостиху: ''Веруј керу, не веруј швалеру...''. Ето, у једном стиху све се већ римује и казује, други нећу ни наводити. А скроз безобразне – хм, неки други пут.
У Банату сам видео како се пева уз њењаре, чудне инструменте који нису ни тамбура ни виолина. А јесу једно и друго, нешто између – кобза зову тај инструмент. Умало их на први поглед на назвах магарећим гаћама, ни сам не знам зашто. А зову их, видиш – кобилина глава! Кажу да у руским степама на шупљу коњску главу пустињаци свирају. Е, овде у пустарским салашима неки певају и свирају уз кобилину главу, зову је и слепачка виолина. Певају слепци од салаша до салаша, за комад сланине и сира, коцку шећера и шаку соли, кесу брашна и ораха. Слепце обично води неумивена девојчица с дуплом торбом пљоскуљом на леђима каквог шантавог магарета. Нико их не одбија, сви дају колико могу, сматрају да им слепи певач доноси срећу, пуштају га да дотакне штапом кокошке отпозади – да више јаја носе, уводе слепца у шталу да прекрсти штапом балегарски воњ – да би краве доста млека давале. Моји магарци почесто реву као те њењаре: ''Ње-њааа-ње-њааа!''
(Из књиге ''Приче за романе'', Културни центар Новог Сада, 2012)
СРЕДА, 27. ЈУН, 19.00
Редакција часописа Отаџбина представља књигу Милана Љепојевића “МЕДИЈИ У СЛУЖБИ МОЋНИКА“
О књизи говоре: Тадеј Лаберник (Љубљана), Драган Јеринић и аутор (Бања Лука). Медијатор: Перо Ђурђевић (Београд), уредник Културе у часопису Отаџбина.
У СРЕДУ, 27. ЈУНА, У 19 ЧАСОВА, У КУЋИ ЂУРЕ ЈАКШИЋА - члан УКС из Америке БИЉАНА Д. ОБРАДОВИЋ
представља двојезичну збирку поезије Little Dirsuptions/ Мали поремећаји
и превод збирке песама унуке Езре Паунда - Патриције де Ракевилц Dear Friends/ Драги пријатељи
ПЕТАК, 29. ЈУН, 19.00
ИВАНА ДОСТАНИЋ: "СВЕТ ОД ЛЕПТИРА И ЗВЕЗДА" - поезија за децу из комплета "И у парку и у кући - забави се и научи"
Учествују: Љубивоје Ршумовић, Ненад Грујичић; Ивана Достанић казује своје стихове; програм воде Дина Чолић и Светлана Луковић.
СУБОТА, 30. ЈУН, 20.00
"П(Ј)ЕСНИЦИ КОЗАРИ"
Поводом 70 година од геноцида над српским народом и 70 година од славне Битке на Козари, своје стихове казују глумица Биљана Ђуровић и песници Србије и Српске: Драган Колунџија, Душка Врховац, Љубивоје Ршумовић, Милован Витезовић, Зорица Арсић Мандарић, Рајко Срдић, Здравко Бујић и Душко М. Петровић.
______________________________________________________________________________________
23. ВИДОВДАНСКО ПЕСНИЧКО БДЕНИЈЕ
У ПОРТИ МАНАСТИРА ГРАЧАНИЦА,
У БАБИНОМ МОСТУ - ЗА ТРПЕЗОМ КНЕЗА ЛАЗАРА
И НА ГАЗИМЕСТАНУ
27. ЈУНА У 12.30
ПЕСНИЦИ У БАБИНОМ МОСТУ, ЗА ТРПЕЗОМ КНЕЗА ЛАЗАРА
27. ЈУНА У 20.00
ПЕСНИЦИ У ПОРТИ МАНАСТИРА ГРАЧАНИЦА
28. ЈУНА У 8.00
ЛИТУРГИЈА У ПОРТИ МАНАСТИРА ГРАЧАНИЦА
У 12.00 - ПАРАСТОС НА ГАЗИМЕСТАНУ
ПОСЛЕ ПАРАСТОСА
ДЕВЕТ ПАСНИКА као ДЕВЕТ ЈУГОВИЋА
Учествују:
Добрица Ерић, Душко М. Петровић, Андреј Јелић Мариоков, Бранислав Вељковић, Иван Негришорац, Давид Дако Кецман, Бећир Вуковић, Јованка Стојчиновић Николић, Љубиша Ђидић, Мома Драгићевић, Валентина Питулић, Петар Сарић, Милан Михајловић, Радослав Златановић, Радомир Стојановић, Ранко Ђиновић, Драгомир Костић, Драган Ничић Циноберски, Милица Јефтимијевић Лилић, Живојин Ракочевић, Ратко Поповић и Мирјана Булатовић.
____________________________________________________________________________________________________
РУСКИ ДОМ у Београду и Удружење ПОЕТА
29. јуна (петак) у 12 часова
ПРЕДСТАВЉАЈУ ДВЕ КЊИГЕ
ЉИЉАНЕ БУЛАТОВИЋ
"РАПОРТ КОМАНДАНТУ"
"РАПОРТ КОМАНДАНТУ У ОГЛЕДАЛУ ЕПОХЕ"
И ТРИ НАГРАДЕ:
ИМПЕРСКА КУЛТУРА Савеза писаца Русије за СЛОВЕНСКО БРАТСТВО
ЗЛАТНИ ВИТЕЗ Првог словенског форума уметности
РЕЧ НАРОДА листа СОВЈЕТСКАЈА РОСИЈА
Учествују:
Веселин Џелетовић Павлов , председник Удружења ПОЕТА, издавач
Академик САНУ др Јелена Јурјевна Гускова, руководилац Института за истраживање савремене кризе на Балкану у РАНУ, сенатор Републике Српске
Мр Момир Булатовић, бивши предсдедник Републике Црне Горе и Савезне владе СР Југославије
Саво Сокановић, генерал ВРС
Др Раде Рајић, пуковник ВРС
Горан Петронијевић, адвокат
Бранко Лукић, шеф тима за одбрану генерала Ратка Младића пред хашким трибуналом
Дарко Младић, син генерала Ратка Младића
Љиљана Булатовић Медић, аутор
Мајстор фруле, Милинко Ивановић Црни
РУСКИ ДОМ у Београду
Ул. Краљице Наталије бр. 33
_________________________________________________________________________________________________
СКУП „ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ“
Вас позива на представљање књиге
ОТИСЦИ ВРЕМЕНА
Из културног летописа Срба у Канади
КАТАРИНЕ КОСТИЋ
Уводна реч: СОФИЈА ШКОРИЋ
Специјални гост: ИВАНА ЂОРЂЕВИЋ
О књизи говоре: др РАДОМИР БАТУРАН и ЖЕЛИМИР МЛАЂЕНОВИЋ
Разговор са аутором и читање текстова из књиге: САЊА КРСТОНОШИЋ
У ПЕТАК, 29. ЈУНА 2012, у 19 часова
КЊИЖАРА „СРБИКА“
2465 Dundas Str. W., Toronto
___________________
"Катарина Костић је деценијама била, а то је и данас у зрелим годинама, активни судионик тамошње књижевне и културне сцене. И више од тога. Она је њихов драгоцени хроничар који је све то преточио у дуготрајније постојање, отиске тога времена, из стварности и своје душе, преточио у реч, оставио драгоцен писани траг. Забележила је готово сваки пажње вредан тренутак у минулим данима испуњен књижевним и уметничким садржајем..."
Уредник књиге Мићо Цвијетић
"Први део „Отисака времена“ чине сабрани сусрети, разговори и портрети писаца и сликара... Поменимо само неке - Мирослава Антића, Мому Капора, Матију Бећковића, Милорада Павића, Стевана Раичковића, Душана Петричића... У овом делу доминирају, без претеривања се може рећи, два антологијска интервјуа. Први је са Десанком Максимовић, а други са „оцем“ српске графике Михаилом Петровим..."
Торонто новости – Живко Церовић
_________________________________
ПИСЦИ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
НА САБОРУ СРПСКЕ ОМЛАДИНЕ
На планини Јавор, у организацији „СТАРЕ РАШКЕ“
недавно је приређен САБОР СРПСКЕ ОМЛАДИНЕ ИЗ ЗЕМЉЕ И РАСЕЈАЊА.
Хуманитарна организација „СТАРА РАШКА“ годинама настоји да врати живот опустелим српским селима,
па је и овог пута тим поводом окупила велики број фолклорних група из Србије, Републике Српске,
Црне Горе, Румуније и других земаља.
Удружење књижевника Србије се придружило и подржало иницијативу да млади остају у селима
и заснивају домаћинства, како бисмо се умножили, усложили и обожили.
Чланови Удружења књижевника Србије читали су своје песме, које је публика срдачно поздравила.
Председник Радомир Андрић представио је колеге - др Мићу Цвијетића, Бранислава Вељковића,
Љиљану Браловић, Војислава Вукотића, Милијана Деспотовића и Јеремију Лазаревића.
Војин Вучићевић, председник хуманитарне организације "СТАРА РАШКА" и Општина ИВАЊИЦА
приредили су одличан програм, који је пратило више од 10 000 људи.
_____________________________________________
РАДОМИР АНДРИЋ
ВИТЕЗ СРПСКЕ КУЛТУРЕ
У Чајетини је недавно, доделом признања „Видовдански витез“
отворено „Златиборско културно лето“.
Организациони одбор „Видовданских културних свечаности“ једногласно је одлучио
да златну плакету „Витез српске културе“додели књижевнику Радомиру Андрићу.
________________________________________
Европска престоница културе -Писци из РС представљени на сајму књига у Марибору
МАРИБОР - У оквиру Европске престонице културе у Марибору је одржан Међународни регионални сајам књига.
Поред домаћих издавача, сајму су присуствовали и издавачи из шире регије,
од Њемачке, преко Аустрије, до Македоније.
На сајаму је учествовало Удружење књижевника Републике Српске, Подружница Бања Лука, а на позив Друштва писаца Словеније, издавача Апокалипса и књижаре Буча. Сајам се одржавао од 19. до 24. јуна, на ком је Подружница УКРС Бања Лука представила својих педесетак наслова, међу којима: Бориса Лазића, „Антологија српске поезије на француском“, „Кључ за двије браве“, двојезично издање српских и словенских прозаиста , „Расуто вријеме“, избор бањалучких пјесника на српском и енглеском језику, часопис "Књижевник", те књиге сл. аутора: Ранка Рисојевића, Станоја Плавшића, Ранка Павловића, Жарка Кецмана, Радмила В. Радовановића, Јованке Стојчиновић - Николић, Миленка Стојичића, Љиљане Лалић, Боре Капетановића, Михајла Орловића, Миладина Берића, Предрага Лазаревића, Маје Видмар, Јурија Худолина, Марјанце Кочевар, Горана Глувића и др.
У оквиру читања које је организовао издавач Апокалипса представљен је роман Здравка Кецмана „Scabiosa trenta“ у преводу на словеначки и књига пјесама Жарка Кецмана „Огледало и ја“. На Сајму је било више тематских разговора, међу њима: Електронска књига и шта се чита, Млади читаоци, Промотери литературе, Литература и друге умјетности, Дигитална књига у Скандинавији, Сусрети са писцима, Борисом Пахором, Kristino Batoceleti, Здравком Кецманом, Бранком Чегецом, Мирославом Мићановићем, Stanislavom Chrobakovom Repar, али и други облици разговора са писцима; Читалачка анимација Јања Видмар, Међународно стручно савјетовање – Шта се чита, шта се преводи (др Thomas Spar, De, Seid Serdarević, Hr, Annemarie Turk, At, Katja Stergar, SL) затим и друге теме на којима су говорили домаћи писци и гости.
Посебно занимљив је био разговр на тему Аутор и издавач у организацији Апокалипсе, гдје су тематски излагали; Примож Репар, Сл, Мариан и Петер Милачек, Словачка, Игор Исаковски, Македонија, Здравко Кецман, РС, и др. Отварање Сајма уприличили су својом изузетно надахнуитом ријечју, Предсједник друштва писаца Словеније Вено Тауфер, Митја Чандер, те организатор и директор сајма Здравко Душа.
Трошкове учешћа подружнице Удружења књижевника Републике Српске Бања Лука највећим дијелом сносио је организатори, Друштво писаца Словеније.
(Фронтал)
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 27. ДО 30. ЈУНА 2012.
ВЕЧЕРАС У 19 ЧАСОВА
ЂОРЂО СЛАДОЈЕ: "ЗЛАТНЕ ОЛУПИНЕ"
УПРАВО ЈЕ ИЗ ТЕМИШВАРА СТИГЛА ВЕСТ ДА ЈЕ ЂОРЂУ СЛАДОЈУ ПРИПАЛА ЈОШ ЈЕДНА НАГРАДА - ВЕЛИКА БАЗЈАШКА ПОВЕЉА. ЧЕСТИТАМО!
СРЕДА, 27. ЈУН, 12.00
НЕНАД ГРУЈИЧИЋ „ПРИЧЕ ЗА РОМАНЕ“
(Културни центар Новог Сада, 2012)
Учествују: Драгољуб Стојадиновић, Андреа Беата Бицок, Миљурко Вукадиновић и аутор.
________________________
Ненад Грујичић
МАГАРЕЋА ПРИЧА
(фрагмент)
Ја сам трговац сољу. Певам песме од Молдавије до Јадрана. Све сам пропутовао, свуда певушио, џакове соли навелико продавао. Прочуло се за моје певање и со. На магарцу и магарици пронео сам сав свој иметак. Уз њих сам, велим, певао, радовао се животу, били су ми и брат и сестра кроз туђе крајеве, низ пусте друмове света округлога. По магарећем ширењу ушију, знао сам колико ћу да певам. Кад спусте најежене ушне шкољке и фркну, певању је крај. Ако бих којим случајем наставио, они би се, магарећа посла, укопали, и ни макац.
Млеко магарице је најздравије на свету. Лечи многе бoлести, посебно плућа и дисајне органе, обнавља крвну слику и подиже имунитет. Ма да не набрајам – лечи све. Магарица своје младунче, пуле, носи годину и петнаест дана. И то казује да је магарац сложенији створ од човека. Ко би то рекао?
У магарећем млеку купала се и Клеопатра. Оно пролепшава и попут сунца обнавља сјај коже, даје јој здравље и цваст. Сапун од магарећег млека спира видљиве и невидљиве делове тела и коже, храни и оплемењује. Скуп је као злато – за те паре жена би могла да купи читаве цегере обичних сапуна. И то ти је магарећа прича. Узми или остави. Јер, магарица за годину дана даје само двадесетак литара млека. Магареће злато.
Кад магарица зачне, склањам је од магарца. Он тек тад наврће и насрће, против њене воље жели да јој угура своју голему пуздру, дупло већу од коњске. Магарица се брани копитама, удара га по лабрњи и тера, али он још више наваљује. Дешавало се да је савлада и растури, како би рекли у судници – да је силује. И, не ретко, магарица је знала да побаци плод. Зато, кажем, магарца одвајам од магарице док је бременита. Остављам је код куће и сâм с магарцем крећем на пут. Тад је магарац непослушнији, често застаје, укопава се, њаче, реве, хоће да се врати, ради по своме, бесни, ништа му не можеш. Зато поред соли, имам и кесу шећера па га подмићујем и варакам до далекога циља.
Док се маго слади шећером, ја певам. А путујемо, богме, далеко, мало би ко веровао. Али чим слад нестане у његовим крупним зубима, он се укопа и спусти уши. То је, дабоме, значило да морам истог трена престати с певањем. Магаре је сито слаткорије сат-два, па и дуже, ћутећке се пењемо уз брдо с којег ћемо се с ону страну спустити у варош где нас чекају купци соли.
Севдалинка ми прирасла за срце: ''Снијег паде на бехар на воће'', ''Дјевојка соколу зулум учинила'', ''Звијезда тјера мјесеца'', ''Колико је Приједор поље'', ''Ај, срдо моја, не срди се на ме'', ''Ој, дјевојко, ђинђо моја'', ''Врбас вода носила јаблана''... Па ''Откако је Бањалука постала'', ''Сарајево, ватром изгорило'', ''Ај, колика је Јахорина планина'', ''Ах, мерака у вечери ране''... Уз саз или шаргију запевати севдалинку, значило је дисати превојима мелодијске шаре, допрети до жилице светлости сваке речи. Ух!
Без севдалинке мој живот би био много сиромашнији, ништа. Пјевао сам, ето, рећи ћу то ијекавски, и кад ми се плаче. Тад је карасевдах најбољи, црна жуч љубави. Сјетим се Фатиме, најљепше цуре у Приједору, допала ми се док сам продавао со на Береку, нa малој ади с ријеке Сане. Допала, и ништа даље од тога. Кад заљуља преко мостића, све живо, с једне и с друге обале, гледа и уздише. Ајме мени, лијепе ли жене!
На Береку има неколико џамија, оглашавају се пет пута на дан. Православна црква је овамо, преко улице, с десне стране ријеке, прије рачвања око Берека. Звона се помијешају с гласом мујезина па вријеме утекне ушима тамо и овамо. Кад су приједорски муслимани подизали срушену џамију, догодило се чудо. Из дубине хоризонта грунуо вјетар и донио тамну облачину у облику главе старца са два коса ока строгог погледа. Старац је с неба оштро посматрао окупљени свијет док се у фијуку олује чула мујезинова молитва. Многима се крв заледила у жилама. Једни су рекли – Алахова опомена, други – чудо невиних још из оног рата.
Око цркве о празницима зачне се луда ојкача, старо козарско коло повилени па се сви изобразе, озбиљни у лицу, по покрету ногу само видиш да су весели, ускачу у колоплет укрштених руку преко груди и – даворијају. И бркајлије и ђедови, и ожењени и младићи с тек ижђикалом длачицом испод носа, ту су у пуној снази и дјевери и шурјаци, и стричеви и ујаци. Ускачу и снаше, удате и неудате, удовице и старије, виждраче и повијуше. Нагазио сам ти се ја и кола и ојкаче, и цура и жена, напјевао за цијели живот: ''Жено моја, дедер вјерна буди, ко не тражи а ти га понуди!'' А кад жене шевиним гласом поведу коло, цвјета наново крушка испод црквеног звона. ''Ево мене румена ко ружа, удовица крај живога мужа!''
На Береку током године има неколико вашара. Како која вјера и датуми, тако и вашари. Накуповао сам се трубица и пиштаљки, огледалцади и пиштољчића, шећерлема и рахатлокума; све дарови за дјецу у нигдини, за туђу дјецу. Био сам ожењен кратко, ни годину и по, нисам имао дјеце, оставила ме несуђеница. О новој женидби и не размишљам, која би то пошла за мене кад ме код куће никад нема. Волим свачију дјецу као своју. На Береку сам се напјевао и намрчио свега и свачега, али и напродао соли, нема шта. Ту ми се магарац био загледао у једну магарицу трговца из Истре. Пустили смо их уз Сану у ноћ да се ижџилитају.
Берек је и мјесто гдје навраћају и ловци у свој Дом. Ту сам се, вала, наслушао севдалинке. Гледао сам како ловци долазе са преко рамена натовареним фазанима и зечевима, сједају за столове у башти Дома. Уз мезетлук и ракију пјевају најљепши севдах док им крај ногу мирује убијена дивљач од којих је нека већ стигла печена на сто.
У Фатиму се заљубио Младен, црнооки младић јаког корака, из чувене партизанске породице. Фатимин дјед био на супротној страни у Другом свјетском рату. Она и Млађо тајно су се виђали и ашиковали. Различита вјера, то ти је, родитељи били против. Видјевши да нема среће у Приједору, Фатима и Младен побјегну у свијет, шта ће друго! Тек понешто се могло чути о њима, углавном непровјерене приче: да су у Швајцарској, у Њемaчкој, неки рекли – у Шведској, а поштар Лујенда донио причу да су у Америци. Онда опет неки ћућорили да су Младен и Фатима испали из воза, утопили се у мору, авион се срушио, да су се разбољели у бијеломе свијету и шта све не. Долазиле су и лијепе приче: да су се обогатили, да возе по три аута, да је Фатима добила на холандској лутрији премију највећу у историји, да имају ланац апотека, да не знају шта ће од пара, да имају петоро дјеце, да пуцају од здравља.
Много година касније, с магарцима у Бугарској, набасао сам, нећете вјеровати, на Фатиму и Младена, као неке лудспрде раде у циркусу. Она на слону изводи акробатске вјежбе, хвата се за трапез, пење и хода изнад понора раширених руку, озго скаче слону на пружену сурлу. А Младен са змијама игра некакав плес, носа их под пазухом и око врата, па с врха главе, а оне дебљине његових руку и ногу, па их онда принесе и мота око слонове сурле док се Фатима преврће на леђима големе животиње.
Хтјели су да купе, нису питали шта кошта, и магарца и магарицу, кажу, то би у циркусу била атракција. Дресирали би их да реве на дечје гласове и бомбоне, и шта све већ не рекоше. Навалили, нуде и мени посао – да продајем карте на улазу у циркус, а могао бих и са магарцима припремити тачку са пламеним колутовима и шећером. Једва побјегох с магарцима, и не упитах како им је у Бугарској, и откуд ту, како су допељали у турски циркус.
Е, људи, шта све живот намести. Ево ме опет у екавском времеплову, спустио сам се у Срем. Ту има добрих магараца, разликују се од банатских, на пример. Мало је ситнији, али ђаволаст, ради по своме и – тачка. Воли и да попије. Виђам га с газдом испред продавнице како оба цевче пиво из исте флаше, а богами хоће магарац и вино. Тад не слуша газду, овај мора по његовоме – како маго њакне. Растрчи се магарац у круг, па напада децу, маше репом, нагло се укопа, ритне се ногом, удари главом у групу људи што чучећи пијуцкају пред продавницом. Они врисну у смеху и страху, па бежи куд који мили моји. С таквим магарцем ја не бих пошао у свет. У Банату нисам чуо да се магарци тако понашају. Ни у Бачкој, мада је један играо уз сватовску музику, на свадби потомка Дунђерских. Неки рекли да је то душа Гедеона Дунђерског, пала па игра у магарећој опреми.
Ту ти је бећарац мила мајка. То ти је њихова ојкача, само што се види да је мелодија бећарца много млађа, онако варошка и гражданска. А то шта све Сремци запевају и које, око поноћи, безобраштине одерњају уз тамбуру, то нема ни и у два Баната, ма – ни у две Бачке. Мислио сам да тога има само у ојкачи. Старија је, па ко велим, паметнија, има право да лàне. Свугде се у Војводини сербској пева бећарац, али, велим, у Срему, чудо једно: ''Колико си љубила бећара?/ Три пут седам двадесет и један,/ и још осам, ето, толико сам!'' Ово је тростих, бећарац је обично у двостиху: ''Веруј керу, не веруј швалеру...''. Ето, у једном стиху све се већ римује и казује, други нећу ни наводити. А скроз безобразне – хм, неки други пут.
У Банату сам видео како се пева уз њењаре, чудне инструменте који нису ни тамбура ни виолина. А јесу једно и друго, нешто између – кобза зову тај инструмент. Умало их на први поглед на назвах магарећим гаћама, ни сам не знам зашто. А зову их, видиш – кобилина глава! Кажу да у руским степама на шупљу коњску главу пустињаци свирају. Е, овде у пустарским салашима неки певају и свирају уз кобилину главу, зову је и слепачка виолина. Певају слепци од салаша до салаша, за комад сланине и сира, коцку шећера и шаку соли, кесу брашна и ораха. Слепце обично води неумивена девојчица с дуплом торбом пљоскуљом на леђима каквог шантавог магарета. Нико их не одбија, сви дају колико могу, сматрају да им слепи певач доноси срећу, пуштају га да дотакне штапом кокошке отпозади – да више јаја носе, уводе слепца у шталу да прекрсти штапом балегарски воњ – да би краве доста млека давале. Моји магарци почесто реву као те њењаре: ''Ње-њааа-ње-њааа!''
(Из књиге ''Приче за романе'', Културни центар Новог Сада, 2012)
СРЕДА, 27. ЈУН, 19.00
Редакција часописа Отаџбина представља књигу Милана Љепојевића “МЕДИЈИ У СЛУЖБИ МОЋНИКА“
О књизи говоре: Тадеј Лаберник (Љубљана), Драган Јеринић и аутор (Бања Лука). Медијатор: Перо Ђурђевић (Београд), уредник Културе у часопису Отаџбина.
У СРЕДУ, 27. ЈУНА, У 19 ЧАСОВА, У КУЋИ ЂУРЕ ЈАКШИЋА - члан УКС из Америке БИЉАНА Д. ОБРАДОВИЋ
представља двојезичну збирку поезије Little Dirsuptions/ Мали поремећаји
и превод збирке песама унуке Езре Паунда - Патриције де Ракевилц Dear Friends/ Драги пријатељи
ПЕТАК, 29. ЈУН, 19.00
ИВАНА ДОСТАНИЋ: "СВЕТ ОД ЛЕПТИРА И ЗВЕЗДА" - поезија за децу из комплета "И у парку и у кући - забави се и научи"
Учествују: Љубивоје Ршумовић, Ненад Грујичић; Ивана Достанић казује своје стихове; програм воде Дина Чолић и Светлана Луковић.
СУБОТА, 30. ЈУН, 20.00
"П(Ј)ЕСНИЦИ КОЗАРИ"
Поводом 70 година од геноцида над српским народом и 70 година од славне Битке на Козари, своје стихове казују глумица Биљана Ђуровић и песници Србије и Српске: Драган Колунџија, Душка Врховац, Љубивоје Ршумовић, Милован Витезовић, Зорица Арсић Мандарић, Рајко Срдић, Здравко Бујић и Душко М. Петровић.
______________________________________________________________________________________
23. ВИДОВДАНСКО ПЕСНИЧКО БДЕНИЈЕ
У ПОРТИ МАНАСТИРА ГРАЧАНИЦА,
У БАБИНОМ МОСТУ - ЗА ТРПЕЗОМ КНЕЗА ЛАЗАРА
И НА ГАЗИМЕСТАНУ
27. ЈУНА У 12.30
ПЕСНИЦИ У БАБИНОМ МОСТУ, ЗА ТРПЕЗОМ КНЕЗА ЛАЗАРА
27. ЈУНА У 20.00
ПЕСНИЦИ У ПОРТИ МАНАСТИРА ГРАЧАНИЦА
28. ЈУНА У 8.00
ЛИТУРГИЈА У ПОРТИ МАНАСТИРА ГРАЧАНИЦА
У 12.00 - ПАРАСТОС НА ГАЗИМЕСТАНУ
ПОСЛЕ ПАРАСТОСА
ДЕВЕТ ПАСНИКА као ДЕВЕТ ЈУГОВИЋА
Учествују:
Добрица Ерић, Душко М. Петровић, Андреј Јелић Мариоков, Бранислав Вељковић, Иван Негришорац, Давид Дако Кецман, Бећир Вуковић, Јованка Стојчиновић Николић, Љубиша Ђидић, Мома Драгићевић, Валентина Питулић, Петар Сарић, Милан Михајловић, Радослав Златановић, Радомир Стојановић, Ранко Ђиновић, Драгомир Костић, Драган Ничић Циноберски, Милица Јефтимијевић Лилић, Живојин Ракочевић, Ратко Поповић и Мирјана Булатовић.
____________________________________________________________________________________________________
РУСКИ ДОМ у Београду и Удружење ПОЕТА
29. јуна (петак) у 12 часова
ПРЕДСТАВЉАЈУ ДВЕ КЊИГЕ
ЉИЉАНЕ БУЛАТОВИЋ
"РАПОРТ КОМАНДАНТУ"
"РАПОРТ КОМАНДАНТУ У ОГЛЕДАЛУ ЕПОХЕ"
И ТРИ НАГРАДЕ:
ИМПЕРСКА КУЛТУРА Савеза писаца Русије за СЛОВЕНСКО БРАТСТВО
ЗЛАТНИ ВИТЕЗ Првог словенског форума уметности
РЕЧ НАРОДА листа СОВЈЕТСКАЈА РОСИЈА
Учествују:
Веселин Џелетовић Павлов , председник Удружења ПОЕТА, издавач
Академик САНУ др Јелена Јурјевна Гускова, руководилац Института за истраживање савремене кризе на Балкану у РАНУ, сенатор Републике Српске
Мр Момир Булатовић, бивши предсдедник Републике Црне Горе и Савезне владе СР Југославије
Саво Сокановић, генерал ВРС
Др Раде Рајић, пуковник ВРС
Горан Петронијевић, адвокат
Бранко Лукић, шеф тима за одбрану генерала Ратка Младића пред хашким трибуналом
Дарко Младић, син генерала Ратка Младића
Љиљана Булатовић Медић, аутор
Мајстор фруле, Милинко Ивановић Црни
РУСКИ ДОМ у Београду
Ул. Краљице Наталије бр. 33
_________________________________________________________________________________________________
СКУП „ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ“
Вас позива на представљање књиге
ОТИСЦИ ВРЕМЕНА
Из културног летописа Срба у Канади
КАТАРИНЕ КОСТИЋ
Уводна реч: СОФИЈА ШКОРИЋ
Специјални гост: ИВАНА ЂОРЂЕВИЋ
О књизи говоре: др РАДОМИР БАТУРАН и ЖЕЛИМИР МЛАЂЕНОВИЋ
Разговор са аутором и читање текстова из књиге: САЊА КРСТОНОШИЋ
У ПЕТАК, 29. ЈУНА 2012, у 19 часова
КЊИЖАРА „СРБИКА“
2465 Dundas Str. W., Toronto
___________________
"Катарина Костић је деценијама била, а то је и данас у зрелим годинама, активни судионик тамошње књижевне и културне сцене. И више од тога. Она је њихов драгоцени хроничар који је све то преточио у дуготрајније постојање, отиске тога времена, из стварности и своје душе, преточио у реч, оставио драгоцен писани траг. Забележила је готово сваки пажње вредан тренутак у минулим данима испуњен књижевним и уметничким садржајем..."
Уредник књиге Мићо Цвијетић
"Први део „Отисака времена“ чине сабрани сусрети, разговори и портрети писаца и сликара... Поменимо само неке - Мирослава Антића, Мому Капора, Матију Бећковића, Милорада Павића, Стевана Раичковића, Душана Петричића... У овом делу доминирају, без претеривања се може рећи, два антологијска интервјуа. Први је са Десанком Максимовић, а други са „оцем“ српске графике Михаилом Петровим..."
Торонто новости – Живко Церовић
_________________________________
ПИСЦИ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
НА САБОРУ СРПСКЕ ОМЛАДИНЕ
На планини Јавор, у организацији „СТАРЕ РАШКЕ“
недавно је приређен САБОР СРПСКЕ ОМЛАДИНЕ ИЗ ЗЕМЉЕ И РАСЕЈАЊА.
Хуманитарна организација „СТАРА РАШКА“ годинама настоји да врати живот опустелим српским селима,
па је и овог пута тим поводом окупила велики број фолклорних група из Србије, Републике Српске,
Црне Горе, Румуније и других земаља.
Удружење књижевника Србије се придружило и подржало иницијативу да млади остају у селима
и заснивају домаћинства, како бисмо се умножили, усложили и обожили.
Чланови Удружења књижевника Србије читали су своје песме, које је публика срдачно поздравила.
Председник Радомир Андрић представио је колеге - др Мићу Цвијетића, Бранислава Вељковића,
Љиљану Браловић, Војислава Вукотића, Милијана Деспотовића и Јеремију Лазаревића.
Војин Вучићевић, председник хуманитарне организације "СТАРА РАШКА" и Општина ИВАЊИЦА
приредили су одличан програм, који је пратило више од 10 000 људи.
_____________________________________________
РАДОМИР АНДРИЋ
ВИТЕЗ СРПСКЕ КУЛТУРЕ
У Чајетини је недавно, доделом признања „Видовдански витез“
отворено „Златиборско културно лето“.
Организациони одбор „Видовданских културних свечаности“ једногласно је одлучио
да златну плакету „Витез српске културе“додели књижевнику Радомиру Андрићу.
________________________________________
Европска престоница културе -Писци из РС представљени на сајму књига у Марибору
МАРИБОР - У оквиру Европске престонице културе у Марибору је одржан Међународни регионални сајам књига.
Поред домаћих издавача, сајму су присуствовали и издавачи из шире регије,
од Њемачке, преко Аустрије, до Македоније.
На сајаму је учествовало Удружење књижевника Републике Српске, Подружница Бања Лука, а на позив Друштва писаца Словеније, издавача Апокалипса и књижаре Буча. Сајам се одржавао од 19. до 24. јуна, на ком је Подружница УКРС Бања Лука представила својих педесетак наслова, међу којима: Бориса Лазића, „Антологија српске поезије на француском“, „Кључ за двије браве“, двојезично издање српских и словенских прозаиста , „Расуто вријеме“, избор бањалучких пјесника на српском и енглеском језику, часопис "Књижевник", те књиге сл. аутора: Ранка Рисојевића, Станоја Плавшића, Ранка Павловића, Жарка Кецмана, Радмила В. Радовановића, Јованке Стојчиновић - Николић, Миленка Стојичића, Љиљане Лалић, Боре Капетановића, Михајла Орловића, Миладина Берића, Предрага Лазаревића, Маје Видмар, Јурија Худолина, Марјанце Кочевар, Горана Глувића и др.
У оквиру читања које је организовао издавач Апокалипса представљен је роман Здравка Кецмана „Scabiosa trenta“ у преводу на словеначки и књига пјесама Жарка Кецмана „Огледало и ја“. На Сајму је било више тематских разговора, међу њима: Електронска књига и шта се чита, Млади читаоци, Промотери литературе, Литература и друге умјетности, Дигитална књига у Скандинавији, Сусрети са писцима, Борисом Пахором, Kristino Batoceleti, Здравком Кецманом, Бранком Чегецом, Мирославом Мићановићем, Stanislavom Chrobakovom Repar, али и други облици разговора са писцима; Читалачка анимација Јања Видмар, Међународно стручно савјетовање – Шта се чита, шта се преводи (др Thomas Spar, De, Seid Serdarević, Hr, Annemarie Turk, At, Katja Stergar, SL) затим и друге теме на којима су говорили домаћи писци и гости.
Посебно занимљив је био разговр на тему Аутор и издавач у организацији Апокалипсе, гдје су тематски излагали; Примож Репар, Сл, Мариан и Петер Милачек, Словачка, Игор Исаковски, Македонија, Здравко Кецман, РС, и др. Отварање Сајма уприличили су својом изузетно надахнуитом ријечју, Предсједник друштва писаца Словеније Вено Тауфер, Митја Чандер, те организатор и директор сајма Здравко Душа.
Трошкове учешћа подружнице Удружења књижевника Републике Српске Бања Лука највећим дијелом сносио је организатори, Друштво писаца Словеније.
(Фронтал)
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 26. ЈУН 2012, 19.00
ЂОРЂО СЛАДОЈЕ
„ЗЛАТНЕ ОЛУПИНЕ“
Учествују:
Ђорђо Сладоје
Јован Делић
Желидраг Никчевић
Драган Хамовић.
Водитељ:
Мирјана Булатовић
________________________________________________________________________________________________________________
ЂОРЂО СЛАДОЈЕ
(из књге „Златне олупине“, СКЗ, 2012, Београд)
СКАКАВЦИ
Кад оно пусти на нас
Скакавце жабе пијавице
Даждевњске и змије
И много других гмизаваца
Штедећи Изгон и Потоп
За крупне изгреднике –
Тада нам – гле чуда –
Бејаше најсличнији
И некако најближи
Као неко од наших –
У очинскоме гневу
У жудњи за осветом
И у мудрости простој –
Гамад на гамад –
Како се од постања
Најлакше влада светом
ВАВИЛОНСКА ФУСНОТА
Једна глава –
Хиљаду језика
Али ни на једном
Молитву не чујем
Само урлици
Вапаји
И скика
Чији се ехо враћа
У празна срца
И у душе глуве
Е ја се не звао Бог
Ако вас не сапнем опет
У једно једино слово –
Ко у ћилибар муве
ОДИСЕЈЕВО НАКЛАПАЊЕ
Видех је у сну већ спремну да крене
Са утваром неком од ветра и пене
Али јој не да тихо и муцаво
Вал који је мојим срцем светлуцао
А можда и слути по шапату тамном
Да ће напослетку просци поћи за мном
Јер их мами жешће но лепота њена
То да виде мене најзад поражена
Ил је ипак знала – морала је знати
Да се само један на Итаку врати
Ко што спознах и ја – нема Пенелопе
Сем ње која светли кад се очи склопе
ШАПАТ О ЛЕТАЧУ
Да није послушо оца
И развио криоца
Кад би са пусте Крете
Пробали да полете
Ови што стално жвачу
Легенду о летачу
А ником не праштају
Ни тренутак у сјају
Навек би тужна Крета
Самотна и уклета
Са кокошијег седала
У страшну звезду гледала
С које се восак цеди
И перје шапће – не вреди
Док вал узвраћа пропет –
Устај и лети опет
______________________________________________________________________________________________________
Издавачки центар Матице српске
приређује свечано приказивање
Антологијске едиције
ДЕСЕТ ВЕКОВА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
(треће коло)
● уторак, 26. јун 2012. године, 12 сати, Свечана сала Матице српске
● среда, 27. јун 2012. године, 19 сати, Коларчева задужбина
_____________________________________________________________________________
КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА
УТОРАК, 26. ЈУН, 19.00
ДОДЕЛА НАГРАДЕ ЂУРИН ШЕШИР
МИЉУРКУ ВУКАДИНОВИЋУ
Жири за доделу награде Ђурин шешир у саставу: Душан Стојковић, председник, и чланови Радивоје Марковић и Милош Јанковић, коју су заједнички установиле Фондација Солидарност Србије и Кућа Ђуре Јакшића, уручиће награду добитнику Миљурку Вукадиновићу на књижевној вечери, у Кући Ђуре Јакшића у Скадарлији, на којој ће се обавити и промоција награђене књиге под насловом ШКР GUT.
На конкурс за Награду се јавило 125 аутора, који су конкурисали са рукописима необјављених песничких књига под шифром, а Жири је већином гласова одлучио да новоустановљену Награду, за 2012 годину, добије рукопис Миљурка Вукадиновића.
Награда се, да подсетимо, састоји од уникатног, ручно израђеног шешира, по угледу на шешир који је носио Ђура Јакшић, плакете – барељефа у бронзи, са ликом Ђуре Јакшића, рад вајара Остоје Балканског, и штампања победничког рукописа у форми књиге, у тиражу од 500 примерака.
Фондација Солидарност Србије
Кућа Ђуре Јакшића
_________________________________________________________________________________________________
КЊИЖЕВНА ЗАЈЕДНИЦА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
"ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ"
ГРАД ЛОЗНИЦА
КЊИЖЕВНИК КЛУБ КУД-а "КАРАЏИЋ"
ЦРКВЕНА ОПШТИНА ЛОЗНИЦА
ПРИРЕЂУЈУ
8.
ВИДОВДАНСКО ПЕСНИЧКО ПРИЧЕШЋЕ
поводом националног празника ВИДОВДАНА
у Храму Покрова Пресвете Богородице
у среду, 27. јуна 2012, у 19 часова
Беседници:
јереј Милош Петровић
књижевница, Зорица Рајкова Лукић
Учесници духовне светковине:
гуслар - др Блажо Дошљак
гости- Књижевна заједница Ваљева: Светлана Јевтић-Петронић (председница), Благоје Ранковић (потпредседник), Весна Милисављевић, Нада Бељић, Бојан Ивановић, Радован Раша Вујић, Милета Мимо Томић, Марија Шкорнички, Снежана Чкојић и Тихомир Несторовић (Република Српска, Бијељина)
Песници Јадра:
Хаџи др Миодраг Богдановић, Светомир Тешмановић, Љубомир Ћорилић, Милан Ивановић, мр Мирослав Радовановић, Петар Петровић, Слађана Р. Лукић, Миодраг Хрњез Љумо, Невена Кокановић, Марко Аврамовић, Миро Моравчевић, Светлана Гајић, Гордана Гвозденовић, Драган Марковић, Мирољуб Ушљо Ивановић Ушљо, Љиљана Лили Манојловић, Стево Бздилик, Љутомир Љутко Рундић, Драган Врањеш, Валентина Марјановић, Добривоје Милановић...
Добро дошли на 8. Видовданско песничко причешће !
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 26. ЈУН 2012, 19.00
ЂОРЂО СЛАДОЈЕ
„ЗЛАТНЕ ОЛУПИНЕ“
Учествују:
Ђорђо Сладоје
Јован Делић
Желидраг Никчевић
Драган Хамовић.
Водитељ:
Мирјана Булатовић
________________________________________________________________________________________________________________
ЂОРЂО СЛАДОЈЕ
(из књге „Златне олупине“, СКЗ, 2012, Београд)
СКАКАВЦИ
Кад оно пусти на нас
Скакавце жабе пијавице
Даждевњске и змије
И много других гмизаваца
Штедећи Изгон и Потоп
За крупне изгреднике –
Тада нам – гле чуда –
Бејаше најсличнији
И некако најближи
Као неко од наших –
У очинскоме гневу
У жудњи за осветом
И у мудрости простој –
Гамад на гамад –
Како се од постања
Најлакше влада светом
ВАВИЛОНСКА ФУСНОТА
Једна глава –
Хиљаду језика
Али ни на једном
Молитву не чујем
Само урлици
Вапаји
И скика
Чији се ехо враћа
У празна срца
И у душе глуве
Е ја се не звао Бог
Ако вас не сапнем опет
У једно једино слово –
Ко у ћилибар муве
ОДИСЕЈЕВО НАКЛАПАЊЕ
Видех је у сну већ спремну да крене
Са утваром неком од ветра и пене
Али јој не да тихо и муцаво
Вал који је мојим срцем светлуцао
А можда и слути по шапату тамном
Да ће напослетку просци поћи за мном
Јер их мами жешће но лепота њена
То да виде мене најзад поражена
Ил је ипак знала – морала је знати
Да се само један на Итаку врати
Ко што спознах и ја – нема Пенелопе
Сем ње која светли кад се очи склопе
ШАПАТ О ЛЕТАЧУ
Да није послушо оца
И развио криоца
Кад би са пусте Крете
Пробали да полете
Ови што стално жвачу
Легенду о летачу
А ником не праштају
Ни тренутак у сјају
Навек би тужна Крета
Самотна и уклета
Са кокошијег седала
У страшну звезду гледала
С које се восак цеди
И перје шапће – не вреди
Док вал узвраћа пропет –
Устај и лети опет
______________________________________________________________________________________________________
Издавачки центар Матице српске
приређује свечано приказивање
Антологијске едиције
ДЕСЕТ ВЕКОВА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
(треће коло)
● уторак, 26. јун 2012. године, 12 сати, Свечана сала Матице српске
● среда, 27. јун 2012. године, 19 сати, Коларчева задужбина
_____________________________________________________________________________
КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА
УТОРАК, 26. ЈУН, 19.00
ДОДЕЛА НАГРАДЕ ЂУРИН ШЕШИР
МИЉУРКУ ВУКАДИНОВИЋУ
Жири за доделу награде Ђурин шешир у саставу: Душан Стојковић, председник, и чланови Радивоје Марковић и Милош Јанковић, коју су заједнички установиле Фондација Солидарност Србије и Кућа Ђуре Јакшића, уручиће награду добитнику Миљурку Вукадиновићу на књижевној вечери, у Кући Ђуре Јакшића у Скадарлији, на којој ће се обавити и промоција награђене књиге под насловом ШКР GUT.
На конкурс за Награду се јавило 125 аутора, који су конкурисали са рукописима необјављених песничких књига под шифром, а Жири је већином гласова одлучио да новоустановљену Награду, за 2012 годину, добије рукопис Миљурка Вукадиновића.
Награда се, да подсетимо, састоји од уникатног, ручно израђеног шешира, по угледу на шешир који је носио Ђура Јакшић, плакете – барељефа у бронзи, са ликом Ђуре Јакшића, рад вајара Остоје Балканског, и штампања победничког рукописа у форми књиге, у тиражу од 500 примерака.
Фондација Солидарност Србије
Кућа Ђуре Јакшића
_________________________________________________________________________________________________
КЊИЖЕВНА ЗАЈЕДНИЦА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
"ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ"
ГРАД ЛОЗНИЦА
КЊИЖЕВНИК КЛУБ КУД-а "КАРАЏИЋ"
ЦРКВЕНА ОПШТИНА ЛОЗНИЦА
ПРИРЕЂУЈУ
8.
ВИДОВДАНСКО ПЕСНИЧКО ПРИЧЕШЋЕ
поводом националног празника ВИДОВДАНА
у Храму Покрова Пресвете Богородице
у среду, 27. јуна 2012, у 19 часова
Беседници:
јереј Милош Петровић
књижевница, Зорица Рајкова Лукић
Учесници духовне светковине:
гуслар - др Блажо Дошљак
гости- Књижевна заједница Ваљева: Светлана Јевтић-Петронић (председница), Благоје Ранковић (потпредседник), Весна Милисављевић, Нада Бељић, Бојан Ивановић, Радован Раша Вујић, Милета Мимо Томић, Марија Шкорнички, Снежана Чкојић и Тихомир Несторовић (Република Српска, Бијељина)
Песници Јадра:
Хаџи др Миодраг Богдановић, Светомир Тешмановић, Љубомир Ћорилић, Милан Ивановић, мр Мирослав Радовановић, Петар Петровић, Слађана Р. Лукић, Миодраг Хрњез Љумо, Невена Кокановић, Марко Аврамовић, Миро Моравчевић, Светлана Гајић, Гордана Гвозденовић, Драган Марковић, Мирољуб Ушљо Ивановић Ушљо, Љиљана Лили Манојловић, Стево Бздилик, Љутомир Љутко Рундић, Драган Врањеш, Валентина Марјановић, Добривоје Милановић...
Добро дошли на 8. Видовданско песничко причешће !
Удружење књижевника Србије...22.6.2012.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 25. ЈУНА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 25. ЈУН, 19.00
СЛОБОДАН ШКЕРОВИЋ: "ШАМАНИЈАДА" (РОМАН)
Учествују: Зоран Стефановић, Адријан Сарајлија, Миљурко Вукадиновић и аутор.
УТОРАК, 26. ЈУН, 19.00
ЂОРЂО СЛАДОЈЕ: "ЗЛАТНЕ ОЛУПИНЕ" (ПЕСМЕ)
Учествују: Ђорђо Сладоје, Јован Делић, Желидраг Никчевић и Драган Хамовић.
Водитељ: Мирјана Булатовић.
СРЕДА, 27. ЈУН, 12.00
НЕНАД ГРУЈИЧИЋ: "ПРИЧЕ ЗА РОМАНЕ" (Културни центар Новог Сада, 2012)
Учествују: Драгољуб Стојадиновић, Андреа Беата Бицок, Миљурко Вукадиновић и аутор.
СРЕДА, 27. ЈУН, 19.00
Редакција часописа Отаџбина представља књигу Милана Љепојевића “МЕДИЈИ У СЛУЖБИ МОЋНИКА“
О књизи говоре: Тадеј Лаберник (Љубљана), Драган Јеринић и аутор (Бања Лука).
Медијатор: Перо Ђурђевић (Београд), уредник Културе у часопису Отаџбина.
ПЕТАК, 29. ЈУН, 19.00
ИВАНА ДОСТАНИЋ: "СВЕТ ОД ЛЕПТИРА И ЗВЕЗДА" - поезија за децу из комплета "И у парку и у кући - забави се и научи"
Учествују: Љубивоје Ршумовић, Ненад Грујичић; Ивана Достанић казује своје стихове; програм воде Дина Чолић и Светлана Луковић.
СУБОТА, 30. ЈУН, 20.00
КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ П(Ј)ЕСНИЦИ КОЗАРИ
Поводом 70 година од геноцида над српским народом и 70 година од славне Битке на Козари, своје стихове казују глумица Биљана Ђуровић и песници Србије и Српске: Драган Колунџија, Душка Врховац, Љубивоје Ршумовић, Милован Витезовић, Зорица Арсић Мандарић, Рајко Срдић, Здравко Бујић и Душко М. Петровић.
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 25. ЈУНА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 25. ЈУН, 19.00
СЛОБОДАН ШКЕРОВИЋ: "ШАМАНИЈАДА" (РОМАН)
Учествују: Зоран Стефановић, Адријан Сарајлија, Миљурко Вукадиновић и аутор.
УТОРАК, 26. ЈУН, 19.00
ЂОРЂО СЛАДОЈЕ: "ЗЛАТНЕ ОЛУПИНЕ" (ПЕСМЕ)
Учествују: Ђорђо Сладоје, Јован Делић, Желидраг Никчевић и Драган Хамовић.
Водитељ: Мирјана Булатовић.
СРЕДА, 27. ЈУН, 12.00
НЕНАД ГРУЈИЧИЋ: "ПРИЧЕ ЗА РОМАНЕ" (Културни центар Новог Сада, 2012)
Учествују: Драгољуб Стојадиновић, Андреа Беата Бицок, Миљурко Вукадиновић и аутор.
СРЕДА, 27. ЈУН, 19.00
Редакција часописа Отаџбина представља књигу Милана Љепојевића “МЕДИЈИ У СЛУЖБИ МОЋНИКА“
О књизи говоре: Тадеј Лаберник (Љубљана), Драган Јеринић и аутор (Бања Лука).
Медијатор: Перо Ђурђевић (Београд), уредник Културе у часопису Отаџбина.
ПЕТАК, 29. ЈУН, 19.00
ИВАНА ДОСТАНИЋ: "СВЕТ ОД ЛЕПТИРА И ЗВЕЗДА" - поезија за децу из комплета "И у парку и у кући - забави се и научи"
Учествују: Љубивоје Ршумовић, Ненад Грујичић; Ивана Достанић казује своје стихове; програм воде Дина Чолић и Светлана Луковић.
СУБОТА, 30. ЈУН, 20.00
КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ П(Ј)ЕСНИЦИ КОЗАРИ
Поводом 70 година од геноцида над српским народом и 70 година од славне Битке на Козари, своје стихове казују глумица Биљана Ђуровић и песници Србије и Српске: Драган Колунџија, Душка Врховац, Љубивоје Ршумовић, Милован Витезовић, Зорица Арсић Мандарић, Рајко Срдић, Здравко Бујић и Душко М. Петровић.
Удружење књижевника Србије...20.6.2012.
УДРУЖЕЊЕ ДРАМСКИХ ПИСАЦА СРБИЈЕ
ТЕАТАР МОДЕРНА ГАРАЖА
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
САВРЕМЕНА СРПСКА ДРАМА 48
Учествују аутори драма:
ГОРДАНА БАЛАНЧЕВИЋ , Огвожђена
МАША ПЕВАЦ, Јуначка приповедања
ДИМИТРИЈЕ КОКАНОВ, Вилинска прашина
СВЕТОЗАР ВЛАЈКОВИЋ, И невидљиви воли ватромет
Увод и коментари:
БОШКО СУВАЈЏИЋ
Уредник трибине:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Четвртак, 21. јун 2012, 12.00
Књижевни салон Удружења књижевника Србије
Београд, Француска 7
__________________________________________________________________________________________________________________
Промоција монографије
“Благо Србије” Тамаре Огњевић
РАСКОШНИ ВОДИЧ КРОЗ
КРЕАТИВНУ ПРОШЛОСТ СРБИЈЕ
У петак, 22. јуна у 17 часова, у књижари издавача Младинске књиге Београд, у Цетињској улици бр. 1, биће одржана прва београдска промоција научно-популарне монографије „Благо Србије“, историчарке уметности и књижевнице Тамаре Огњевић. Ово капитално издање које издавач представља као креативни водич кроз прошлост Србије, садржи 75 ауторски интонираних, популарно написаних есеја о културно-историјској баштини наше земље, као и готово 1.000 фотографија споменичког наслеђа. Пишући о прецима и претходницима, црквама и утврђеним градовима, палатама и ремек-делима, уметности свих епоха и свих религија на тлу Србије, Тамара Огњевић ствара једно занимљиво, питко и едукативно дело намењено читаоцима свих генерација, најширој културној публици.
„Благо“ је настало у сарадњи са бројним музејима, заводима, институтима и другим институцијама и стручњацима у области уметности, археологије, музеологије и сродних научних дисципина.
О књизи „Благо Србије“ на београдској промоцији говориће етноархеолог мр Биљана Ђорђевић, оперативни директор Народног музеја у Београду, новинар и публициста Зоран Љ. Николић, коаутор бестселера „Београд испод Београда“, и Тамара Огњевић.
У суботу, 23. јуна, промоција “Блага” биће одржана у новосадској књижари Младинске у Меркатор центру, с почетком у 12 часова. О књизи ће говорити историчарка уметности Јулијана Стојсављевић, песник и графичар Александар Обровски и аутор.
Више детаља о књизи и аутору можете видети на http://tamaraognjevic.com/blago-srbije/
____________________________________________________________________________________
Петак, 22. јун 2012. године, 12 часова,
Свечана сала Матице српскe
Јавор Рашајски
ПТИЦЕ СВЕТЕ ГОРЕ
Скуп ће поздравити
проф. др Драган Станић, председник Матице српске
О књизи говоре
академик Рудолф Кастори, др Слободан Пузовић, мр Оливер Фојкар и аутор
__________________________________________________________________________________________________________________
Старо Место и Трећи Трг позивану вас на књижевно-филмски програм
ФЕСТИВАЛСКА ЧЕШКАОНИЦА
посвећен пољској песникињи, добитници Нобелове награде Вислави Шимборској (1923 - 2012).
Четвртак 21. 6. 2012, 20.30
Кафић Старо Место
Риге од Фере 15, Дорћол
Београд
Програм
Разговор о поезији Виславе Шимборске
Читање песама Виславе Шимборске
Пројекција документарног филма "End and Beginning - Meeting Wislawa Szymborska", режија Џон Алберт Јансен, Холандија, 2011. (на пољском језику са енглеским титловима, трајање 55’)
Учествују
Бисерка Рајчић
Дејан Матић
__________________________________________________________________________________________________________________
"Don Quixote 2012" ФЕСТИВАЛУ "ВУКО БЕЗАРЕВИЋ"
МаxМинус магазин додјељује Специјалну плакету МаxМинус магазина "Don Quixote 2012" ФЕСТИВАЛУ ХУМОРА И САТИРЕ "ВУКО БЕЗАРЕВИЋ", ПЉЕВЉА, ЦРНА ГОРА - за допринос одржању, уобличавању и развоју хумора и сатире на простору Југоисточне Европе, а поводом Специјалног издања МаxМинус магазина (бр. 2) на 150 страница, посвећеног у цјелости Фестивалу.
http://maxminus.weebly.com/pljevlja-2012.html
ТЕАТАР МОДЕРНА ГАРАЖА
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
САВРЕМЕНА СРПСКА ДРАМА 48
Учествују аутори драма:
ГОРДАНА БАЛАНЧЕВИЋ , Огвожђена
МАША ПЕВАЦ, Јуначка приповедања
ДИМИТРИЈЕ КОКАНОВ, Вилинска прашина
СВЕТОЗАР ВЛАЈКОВИЋ, И невидљиви воли ватромет
Увод и коментари:
БОШКО СУВАЈЏИЋ
Уредник трибине:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Четвртак, 21. јун 2012, 12.00
Књижевни салон Удружења књижевника Србије
Београд, Француска 7
__________________________________________________________________________________________________________________
Промоција монографије
“Благо Србије” Тамаре Огњевић
РАСКОШНИ ВОДИЧ КРОЗ
КРЕАТИВНУ ПРОШЛОСТ СРБИЈЕ
У петак, 22. јуна у 17 часова, у књижари издавача Младинске књиге Београд, у Цетињској улици бр. 1, биће одржана прва београдска промоција научно-популарне монографије „Благо Србије“, историчарке уметности и књижевнице Тамаре Огњевић. Ово капитално издање које издавач представља као креативни водич кроз прошлост Србије, садржи 75 ауторски интонираних, популарно написаних есеја о културно-историјској баштини наше земље, као и готово 1.000 фотографија споменичког наслеђа. Пишући о прецима и претходницима, црквама и утврђеним градовима, палатама и ремек-делима, уметности свих епоха и свих религија на тлу Србије, Тамара Огњевић ствара једно занимљиво, питко и едукативно дело намењено читаоцима свих генерација, најширој културној публици.
„Благо“ је настало у сарадњи са бројним музејима, заводима, институтима и другим институцијама и стручњацима у области уметности, археологије, музеологије и сродних научних дисципина.
О књизи „Благо Србије“ на београдској промоцији говориће етноархеолог мр Биљана Ђорђевић, оперативни директор Народног музеја у Београду, новинар и публициста Зоран Љ. Николић, коаутор бестселера „Београд испод Београда“, и Тамара Огњевић.
У суботу, 23. јуна, промоција “Блага” биће одржана у новосадској књижари Младинске у Меркатор центру, с почетком у 12 часова. О књизи ће говорити историчарка уметности Јулијана Стојсављевић, песник и графичар Александар Обровски и аутор.
Више детаља о књизи и аутору можете видети на http://tamaraognjevic.com/blago-srbije/
____________________________________________________________________________________
Петак, 22. јун 2012. године, 12 часова,
Свечана сала Матице српскe
Јавор Рашајски
ПТИЦЕ СВЕТЕ ГОРЕ
Скуп ће поздравити
проф. др Драган Станић, председник Матице српске
О књизи говоре
академик Рудолф Кастори, др Слободан Пузовић, мр Оливер Фојкар и аутор
__________________________________________________________________________________________________________________
Старо Место и Трећи Трг позивану вас на књижевно-филмски програм
ФЕСТИВАЛСКА ЧЕШКАОНИЦА
посвећен пољској песникињи, добитници Нобелове награде Вислави Шимборској (1923 - 2012).
Четвртак 21. 6. 2012, 20.30
Кафић Старо Место
Риге од Фере 15, Дорћол
Београд
Програм
Разговор о поезији Виславе Шимборске
Читање песама Виславе Шимборске
Пројекција документарног филма "End and Beginning - Meeting Wislawa Szymborska", режија Џон Алберт Јансен, Холандија, 2011. (на пољском језику са енглеским титловима, трајање 55’)
Учествују
Бисерка Рајчић
Дејан Матић
__________________________________________________________________________________________________________________
"Don Quixote 2012" ФЕСТИВАЛУ "ВУКО БЕЗАРЕВИЋ"
МаxМинус магазин додјељује Специјалну плакету МаxМинус магазина "Don Quixote 2012" ФЕСТИВАЛУ ХУМОРА И САТИРЕ "ВУКО БЕЗАРЕВИЋ", ПЉЕВЉА, ЦРНА ГОРА - за допринос одржању, уобличавању и развоју хумора и сатире на простору Југоисточне Европе, а поводом Специјалног издања МаxМинус магазина (бр. 2) на 150 страница, посвећеног у цјелости Фестивалу.
http://maxminus.weebly.com/pljevlja-2012.html
|
|
Удружење књижевника Србије...19.6.2012.
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СРЕДА, 20. ЈУН, 19.00
КЊИЖЕВНО-ПРЕВОДИЛАЧКО ВЕЧЕ:
БИЉНА ОБРАДОВИЋ И ЏОН ГЕРИ
(А м е р и к а)
1. John Gery /Dzon Geri – двојезична збирка поезије Lure/ Mamac у преводу Светлане Недељков и Биљане Обрадовић, издање НКЦ, Ниш;
2. Биљана Д. Обрадовић – двојезична збирка поезије Little Disruptions/ Мали Поремећаји, у преводу Тање Стефановић, Биљане Д. Обрадовић, Јасне Мањулов и Симех Леви-Богадновић, издање НКЦ;
3. Патриција де Ракевилц (унука Езре Паунда), двојзезична збирка поезије, Dear Friends/Драги Пријатељи, у преводу Биљане Д. Обрадовић, издање Друштва Свети Сава.
Уз Џона герија и Биљану Д. Обрадовић, учествују: Светлана Недељков, Тања Стефановић, Дубравка Поповић Срдановић, Дубравка Ђурић, Братислав Р. Милановић и Вјерица Рупар.
__________________________________________________________________________________________
"СРЕДОМ У ПОДНЕ КОД ГЕЦЕ КОНА"
Средa, 20. јун 2012. у 12 сати, на галерији књижаре "Геца Кон", у Кнез Михаиловој улици 12, ПРОМОЦИЈА ексклузивног романа у издању "Просвете"
Мухарем Дурић
"САРАЈ`ВО"
О роману говоре:
проф. др Мишо Кулић
Милош Јанковић
аутор
Повест је ово о граду светлости, његовом рахатлуку, хаиру и лепоти и, уједно, граду бездна, јада и чемера, граду наде и злехуде судбине.
Сви су га волели и мрзели.
Његови житељи нису као Даблинци Џемса Џојса, нити госпари Војновића, а ни Ћоркани, нити везири Ива Андрића. Они су, просто, Сарајлије... Са Бистрика, са Ченгић-виле, са Башчаршије, Мариндвора... Лепи и ружни, мршави, дебели, пргави, мали, зли и добре душе.
Њихово окружење су брда подно којих извиру две реке, Босна и Миљцка. Обе у песмама опеване.
Не треба, попут Умберта Ека, путовати у средњи век. „Сарај`во“ говори о последњој деценији 20. века. О рату 1992.
Пуно је разлога да се говори и пише о том граду. Читаоцу се дозвољава да и сам трага за својом визијом.
__________________________________________________________
ОДЛУКА ЖИРИЈА
ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ „РАДЕ ТОМИЋ“
Жири за доделу награде „Раде Томић“ за 2012. годину, који је радио у саставу: Срба Игњатовић, председник, Зоран Вучић, члан и Обрен Ристић, члан, са задовољством констатује да су на овогодишњи конкурс за награду пристигли радови 159 учесника из Србије и других земаља. Од тога је 49 рукописа песничких збирки, и 110 циклуса песама.
Након свестраног упознавања са пристиглим рукописима жири је у више наврата расправљао, најпре сачинио ужи избор, а потом, после накнадног увида у тај избор, једногласно донео
О Д Л У К У
Прва награда на конкурсу „Раде Томић“ за 2012. годину додељује се аутору Радошину Зајићу из Трстеника, за рукопис ПЕСМЕ МИРЈАНЕ И ТАЈНЕ СЛОВА, који је замишљена и остварена књига као сложена, промишљена језичка и лирска зиданица. Њени уводни ставови наликују на парафразу библијског Проповедника да би се, поступно, Зајићево певање разгранавало у готово химнични, пантеистички доживљај свеколико опазивог света и дослух с васељенским вредностима, том вишом целином над којом бди недремано, свевидо Око. Једна искрена, мирјанска скрушеност зрачи из његовог језика и стиха условљавајући њихову пробраност.
Ово певање „конкретизује“ се у исходу споменима љубостињских слика, фрескописца Макарија, владике Николаја и златовезја Јефимије, то јест унеколико неочекиваном а складном појавом сонетне форме (почев од песме Творцу слова до Златовезја Јефимије у којој се стиховно обличје изнова мења). Колико суспрегнута и дисциплиновано остварена, толико је, не само на основу претходне опаске, Зајићева књига и изнутра, из језика и формотворног поступка разбокорена, но не на штету општег утиска и склада, то јест деликатне хармонизације.
Не у каквом дословном смислу већ по оданости овим начелима певање Радошина Зајића кореспондира и с оним чије име носи награда која му је припала – песником Радетом Томићем, тим симболом прегалаштва и трајања.
Награда је штампање понуђене књиге у издању Књижевног клуба „Бранко Миљковић“ из Књажевца, едиција Бдење – награда Раде Томић.
Друга награда додељује се Слађани Ристић из Београда за рукопис НЕДЕЉНА ЧУДА. Песнички свет Слађане Ристић легитимише се најпре као круг малих чуда, свакодневних доживљаја и непретенциозних а свеједно животно битних „Ситница“. Но то је само први, непотпуни утисак подстакнут и самим насловом њене књиге. Видокруг ове песникиње разлистава се, међутим, како ће се читалац убрзо уверити, у множину праваца. „Игре“, бављење наоко „малим стварима“ – језички битно другачије, дисперзивније но што је то својевремено прокламовао Васко Попа – прожимају бројне, парцијалне али знаковите слике и спомени што сведоче о доласку „усталасаног века“. Завичајне, у ширем смислу речи, индикације и сличице ускрсавају, пак, промени Ртња и Хајдук-Вељка, између осталог, док о односу према уметности (песничкој и уметности уопште), посебно казује ниска песама посвећених Брани Петровићу, Зорану Радмиловићу, Слободану Стојадиновићу и Бранку Миљковићу.
Поезија Слађане Ристић предочава нам један свеж, нетипичан, радознао и по учинку занимљив глас, саму супротност списатељској рутини, празној вештаствености и писању писања ради, тој почасти која све више узима мах.
Трећа награда додељује се Татјани Дан Ракић, песникињи из Пожеге, за рукопис ПАСТРМКА ИСПОД КОЖЕ. Њене песничке минијатуре су стилизоване као својеврски записни, магновена реаговања и „коментари“, одсеви доживљавања и промишљења. Средишњи део њене књиге Пастрка испод коже посведочује, међутим, да ауторка влада и амбициознијом и заокруженијом формом (песме Време летења, Печат, Читајући недовршени либрето, Афродита, Калиграф и синкопа, Земљина тежа и друге). Игра изговарања и немости, онога што је спољашње и, метафорички и симболички речено, томе насупрот скривено „испод коже“ нуди се као нека врста „општег кључа“ за одгонтање ауторкиних наума и домашаја.
У Књажевцу, 1. јуна 2012. године
Срба Игњатовић, председник
Зоран Вучић, члан
Обрен Ристић, члан
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СРЕДА, 20. ЈУН, 19.00
КЊИЖЕВНО-ПРЕВОДИЛАЧКО ВЕЧЕ:
БИЉНА ОБРАДОВИЋ И ЏОН ГЕРИ
(А м е р и к а)
1. John Gery /Dzon Geri – двојезична збирка поезије Lure/ Mamac у преводу Светлане Недељков и Биљане Обрадовић, издање НКЦ, Ниш;
2. Биљана Д. Обрадовић – двојезична збирка поезије Little Disruptions/ Мали Поремећаји, у преводу Тање Стефановић, Биљане Д. Обрадовић, Јасне Мањулов и Симех Леви-Богадновић, издање НКЦ;
3. Патриција де Ракевилц (унука Езре Паунда), двојзезична збирка поезије, Dear Friends/Драги Пријатељи, у преводу Биљане Д. Обрадовић, издање Друштва Свети Сава.
Уз Џона герија и Биљану Д. Обрадовић, учествују: Светлана Недељков, Тања Стефановић, Дубравка Поповић Срдановић, Дубравка Ђурић, Братислав Р. Милановић и Вјерица Рупар.
__________________________________________________________________________________________
"СРЕДОМ У ПОДНЕ КОД ГЕЦЕ КОНА"
Средa, 20. јун 2012. у 12 сати, на галерији књижаре "Геца Кон", у Кнез Михаиловој улици 12, ПРОМОЦИЈА ексклузивног романа у издању "Просвете"
Мухарем Дурић
"САРАЈ`ВО"
О роману говоре:
проф. др Мишо Кулић
Милош Јанковић
аутор
Повест је ово о граду светлости, његовом рахатлуку, хаиру и лепоти и, уједно, граду бездна, јада и чемера, граду наде и злехуде судбине.
Сви су га волели и мрзели.
Његови житељи нису као Даблинци Џемса Џојса, нити госпари Војновића, а ни Ћоркани, нити везири Ива Андрића. Они су, просто, Сарајлије... Са Бистрика, са Ченгић-виле, са Башчаршије, Мариндвора... Лепи и ружни, мршави, дебели, пргави, мали, зли и добре душе.
Њихово окружење су брда подно којих извиру две реке, Босна и Миљцка. Обе у песмама опеване.
Не треба, попут Умберта Ека, путовати у средњи век. „Сарај`во“ говори о последњој деценији 20. века. О рату 1992.
Пуно је разлога да се говори и пише о том граду. Читаоцу се дозвољава да и сам трага за својом визијом.
__________________________________________________________
ОДЛУКА ЖИРИЈА
ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ „РАДЕ ТОМИЋ“
Жири за доделу награде „Раде Томић“ за 2012. годину, који је радио у саставу: Срба Игњатовић, председник, Зоран Вучић, члан и Обрен Ристић, члан, са задовољством констатује да су на овогодишњи конкурс за награду пристигли радови 159 учесника из Србије и других земаља. Од тога је 49 рукописа песничких збирки, и 110 циклуса песама.
Након свестраног упознавања са пристиглим рукописима жири је у више наврата расправљао, најпре сачинио ужи избор, а потом, после накнадног увида у тај избор, једногласно донео
О Д Л У К У
Прва награда на конкурсу „Раде Томић“ за 2012. годину додељује се аутору Радошину Зајићу из Трстеника, за рукопис ПЕСМЕ МИРЈАНЕ И ТАЈНЕ СЛОВА, који је замишљена и остварена књига као сложена, промишљена језичка и лирска зиданица. Њени уводни ставови наликују на парафразу библијског Проповедника да би се, поступно, Зајићево певање разгранавало у готово химнични, пантеистички доживљај свеколико опазивог света и дослух с васељенским вредностима, том вишом целином над којом бди недремано, свевидо Око. Једна искрена, мирјанска скрушеност зрачи из његовог језика и стиха условљавајући њихову пробраност.
Ово певање „конкретизује“ се у исходу споменима љубостињских слика, фрескописца Макарија, владике Николаја и златовезја Јефимије, то јест унеколико неочекиваном а складном појавом сонетне форме (почев од песме Творцу слова до Златовезја Јефимије у којој се стиховно обличје изнова мења). Колико суспрегнута и дисциплиновано остварена, толико је, не само на основу претходне опаске, Зајићева књига и изнутра, из језика и формотворног поступка разбокорена, но не на штету општег утиска и склада, то јест деликатне хармонизације.
Не у каквом дословном смислу већ по оданости овим начелима певање Радошина Зајића кореспондира и с оним чије име носи награда која му је припала – песником Радетом Томићем, тим симболом прегалаштва и трајања.
Награда је штампање понуђене књиге у издању Књижевног клуба „Бранко Миљковић“ из Књажевца, едиција Бдење – награда Раде Томић.
Друга награда додељује се Слађани Ристић из Београда за рукопис НЕДЕЉНА ЧУДА. Песнички свет Слађане Ристић легитимише се најпре као круг малих чуда, свакодневних доживљаја и непретенциозних а свеједно животно битних „Ситница“. Но то је само први, непотпуни утисак подстакнут и самим насловом њене књиге. Видокруг ове песникиње разлистава се, међутим, како ће се читалац убрзо уверити, у множину праваца. „Игре“, бављење наоко „малим стварима“ – језички битно другачије, дисперзивније но што је то својевремено прокламовао Васко Попа – прожимају бројне, парцијалне али знаковите слике и спомени што сведоче о доласку „усталасаног века“. Завичајне, у ширем смислу речи, индикације и сличице ускрсавају, пак, промени Ртња и Хајдук-Вељка, између осталог, док о односу према уметности (песничкој и уметности уопште), посебно казује ниска песама посвећених Брани Петровићу, Зорану Радмиловићу, Слободану Стојадиновићу и Бранку Миљковићу.
Поезија Слађане Ристић предочава нам један свеж, нетипичан, радознао и по учинку занимљив глас, саму супротност списатељској рутини, празној вештаствености и писању писања ради, тој почасти која све више узима мах.
Трећа награда додељује се Татјани Дан Ракић, песникињи из Пожеге, за рукопис ПАСТРМКА ИСПОД КОЖЕ. Њене песничке минијатуре су стилизоване као својеврски записни, магновена реаговања и „коментари“, одсеви доживљавања и промишљења. Средишњи део њене књиге Пастрка испод коже посведочује, међутим, да ауторка влада и амбициознијом и заокруженијом формом (песме Време летења, Печат, Читајући недовршени либрето, Афродита, Калиграф и синкопа, Земљина тежа и друге). Игра изговарања и немости, онога што је спољашње и, метафорички и симболички речено, томе насупрот скривено „испод коже“ нуди се као нека врста „општег кључа“ за одгонтање ауторкиних наума и домашаја.
У Књажевцу, 1. јуна 2012. године
Срба Игњатовић, председник
Зоран Вучић, члан
Обрен Ристић, члан
Удружење књижевника Србије...18.6.2012.
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
УТОРАК, 19. ЈУН, 12.00
ПРОФ. ДР ПРЕДРАГ ЈАШОВИЋ:
„ПИСЦИ СРПСКОГ РЕАЛИЗМА КАО КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ“ (монографија)
Учествују: проф. др Милорад Јеврић, проф . др Мулутин Ђуричковић,
Миљурко Вукадиновић и аутор.
___________________________________________________________________________________________
Књиге за посетиоце програмаТрагом Иве Андрића Организатори програма шетњи "Трагом Иве Андрића" наградиће у среду, 20. јуна, 50. посетиоца књигом из збирке приповедака тог писца, а до краја месеца књигу ће добити и стоти посетилац, најавио је у четвртак Центар за културне иницијативе "Култура".
Приповетке Иве Андрића биће обезбеђене на поклон сваком 50. посетиоцу до краја сезоне циклуса шетњи у којима се представљају сва значајна места у Београду која су обележила живот и рад нобеловца.
Обилазак значајних места у Београду која су обележила живот и рад писца Иве Андрића биће организован у петак у 18 сати, најавили су организатори.
Шетње "Трагом Иве Андрића" у циклусу "Књижевни водич кроз Београд" биће организоване до 25. јула сваке среде у 18 сати, поводом године јубилеја тог писца.
Пријављивање заинтересованих, информације и остали детаљи о том програму доступни су на број телефона 066/056 906.
У циклусу "Књижевни водич кроз Београд" организоване су шетње и представљење писаца Стевана Сремца, Бранка Ћопића и Боре Станковића.
*извор: www.бета.рс
__________________________________________________________________________________________________________
SERBIAN PRESS CENTER
FOR IMMEDIATE RELEASE
САОПШТЕЊЕ ЗА ШТАМПУ
18. јуни 2012.
ИМЕНОВАН САВЕТ ЗА
СВЕТСКУ ПРАВОСЛАВНУ КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ
“БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА”
ФОНДАЦИЈЕ ИВАНКА МИЛОШЕВИЋ
Управни одбор Фондације “Иванка Милошевић” из Чикага именовао је овогодишњи Савет за Светску православну књижевну награду “Богородица Тројеручица” за 2012. годину, једину књижевну награду православног света, коју Фондација додељује од 2001. године.
У Савет су именовани Матија Бећковић, Јован Делић, Мирослав Егерић и Слободан Ракитић.
Чланови Савета предлажу кандидате Управном одбору Фондације, који бира лауреата.
“Добитник Награде ће бити традиционално проглашен о Видовдану у Српској народној библиотеци, задужбини Милуна и Наде Николић у Чикагу, седишту Фондације. Награда ће бити уручена на посебној свечаности на јесен у Београду”, изјавила је Драгица Милошевић, оснивач и председник Фондације.
Песник Ђорђе Николић, уметнички директор Фондације “Иванка Милошевић” и члан Управног одбора, рекао је “да се Награда додељује за целокупно дело православним песницима чија је поезија надахнута духом православља, непресушним извором просвећености. Чудотворна икона Пресвете Богородице Тројеручице је својом трећом руком закрилила васколико православље и постала заштитница свих православних књижевних стваралаца”.
Награда се састоји од иконе Пресвете Богородице Тројеручице, Повеље, штампања књиге и новчаног дела.
Досадашњи лауреати награде “Богородица Тројеручица”, која се додељује искључиво књижевним ствараоцима православне вероисповести, били су Матија Бећковић, Стеван Раичковић, Атанасије Јевтић, Андреј Вознесенски, Амфилохије Радовић, Бела Ахамдуљина, Ана Бландијана, Слободан Ракитић, Љубомир Симовић, Милосав Тешић и Иван Чарота.
_______________________________________________________________________________________
ОДРЖАН ФЕСТИВАЛ ХУМОРА И САТИРЕ У ПЉЕВЉИМА
(Сопштење за јавност)
Пљевља, 17. јун - У Пљевљима су синоћ завршени 26. Дани хумора и сатире „Вуко Безаревић“, доделом признања и учешћем најбољих хумориста, сатиричара и карикатуриста из држава региона.
Признање „Типар“ за најбољу сатиричну књигу објављену у 2011. години на подручју бивше Југославије, уручено је Милану Тодорову, књижевнику из Новог Сада, за књигу сатиричних прича под насловом „Безброј наших живота“, у издању Београдског афористичарског круга. Награда са састоји из плакете и новчаног износа од 800 евра.
Жири, на чијем челу је био Александар Баљак из Београда, навео је у образложењу да су све приче у награђеној књизи „зреле, дорађене и у квалитативном смислу уједначене“. „Писане су живо, питко, сликовито, савремено, комуникативно и језички богато“, истакнуто је у саопштењу жирија у којем су били и Вељко Рајковић из Подгорице и Зоран Раонић из Пљеваља.
Награду „Вуко Безаревић“ за најбољу сатиричну причу на конкурсу манифестације Дани хумора и сатире, добила је Љиљана Браловић из Прањана код Горњег Милановца, за причу „Лајем, не престајем“. Одлуку је донео трочлани жири чији је председник био Александар Чотрић из Београда, а чланови Дејан Миличић из Пљеваља и Сабахудин Хаџиалић из Сарајева. Лауреату су припали плакета и 400 евра новчаног дела награде.
На конкурс је пристигло 128 прича, аутора из Црне Горе, Србије, БиХ и Хрватске.
„Кроз причу на микро плану, из визуре старије жене, која сама живи у кући на селу, говори се о општим питањима отуђења, усамљености, тешког живота, осиромашења села, одласка људи у градове, губитника транзиције, изборних манипулација, уцењивања немоћних, куповине гласова и давања лажних обећања“, истакнуто је, поред осталог, у одлуци жирија.
Жири за доделу награда деветнаестог Конкурса за карикатуру „Ристо Пејатовић“, којег су чинили председник Миланко Каличанин из Краљева и чланови Јелена Лазаревић и Жељко Чабаркапа из Пљеваља прегледао је 124 рада, 51 аутора и одлучио је да „Гран при“ Дана хумора и сатире добије карикатуриста Дарко Дрљевић из Колашина. Две специјалне награде равноправно су додељене Мухамеду Ђерлеку из Новог Пазара и Јакши Влаховићу из Београда.
Освајачу „Гран прија“ уручена је плакета и 550 евра, а добитницима специјалних награда, поред плакета, припало је и по 165 евра.
Изложба карикатура са конкурса „Ристо Пејатовић 2012“ постављена је у холу Дома војске у Пљевљима.
Пред више стотина посетилаца, на завршној вечери хумора и сатире, одржаној у Дому војске у Пљевљима, учествовали су сатиричари из Црне Горе – Милорад Јокнић, Зоран Раонић, Дејан Миличић, Вељко Рајковић, Миленко Пајовић, Драган Копривица и Бојан Рајевић; из Србије - Александар Чотрић, Петар Пајић, Драгутин Минић Карло, Витомир Теофиловић, Радивоје Бојичић, Александар Баљак, Јасмина Буква, Петар Лазић, Горан Радосављевић и Бојан Љубеновић, и из БиХ - Сабахудин Хаџиалић и Екрем Мацић.
Хумористи, сатиричари и карикатуристи из региона посетили су Југословенски музеј хумора и сатире у Пљевљима, јединствену институције ове врсте у целој бившој Југославији. Кустос Музеја Јелена Лазаревић упознала их је са изложеним експонатима, међу којима се налазе неки од првих сатиричних часописа који су излази у 19. веку, вредне и ретке књиге из области хумора и сатире, 1.881 оригинална карикатура са деветнаест досадашњих конкурса „Ристо Пејатовић“. Посебну вредност музеја представља „Својеручник“ који садржи преко 100 пластификованих, руком писаних и илустрованих прилога, најпознатијих екс југословенских хумориста, сатиричара и хумориста.
У оквиру манифестације Дани хумора и сатире 2012. у Пљевљима глумац Зијах Соколовић је 13. јуна играо монодраму „Глумац... је глумац... је глумац“, а 15. јуна је одржано хумористичко-сатирично милетисање на којем су учествовали глумци, песници и ансамбл народних игара.
БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
_____________________________________________________________________________________________________
ИНФО (ФОТОГРАФИЈЕ, ШТАМПА, ВИДЕО): http://maxminus.weebly.com/pljevlja-2012.html
________________________________________________________________________________________
ЗЛАТНА МЕДАЉА
БАБКЕНУ СИМОЊАНУ
У Дому камерне музике „Комитас“у Јеревану, ових дана обележен је шездесети рођендан познатог јерменског песника, преводиоца, србисте и културног делатника Бабкена Симоњана. Иницијатор и организатор прославе био је Савез писаца Јерменије, под покровитељством Министарства културе Републике Јерменије.
У својој беседи о Бабкену Симоњану, председник Савеза писаца Јерменије Левон Анањан рекао је да Симоњанова биографија сама говори о слављенику и да он не осећа шездесетогодишњи „терет“ на својим леђима, већ ради као да има само двадесетак година, пун енергија и љубави према својој делатности коју је изабрао као своју животну мисију. Нагласио је да је Симоњан непоновљива појава у јерменско-српским културним односима, самосвојан песник и врхунски преводилац. За Симоњана, поезија је духовно уточиште; песме су му искрене, јер потичу са дна његове душе. О Бабкену Симоњану и његовој поезији својевремено су високу оцену дали класици јерменске поезије Ованес Шираз, Силва Капутикјан, Геворк Емин, Маро Маркарјан и други. Ево шта је о њему рекла позната јерменска песникиња, академик Силва Капутикјан: „Истинити патриота је онај који својим животом и делом умножава број пријатеља сопственог народа. Бабкен Симоњан је такав патриота. Да би био такав, помажу му његово топло поетско срце и оданост високим идеалима. У том смислу, срећне су и Јерменија и Србија, које имају посвећеника попут Симоњана, који својим искреним деловањем и оданошћу обнавља вишевековну духовну сродност Јермена и Срба.“
Такође, додао је да је права слика о Јерменији представљена Србима управо захваљујући литерарној и културној делатности Бабкена Симоњана и сада је дошло време да Симоњан искуси плодове свога рада.
Анализирајући списатељску делатност слављеника, познати књижевни критичар, прозаиста и преводилац Александар Топчјан је нагласио да су Јерменија и Србија заиста срећне земље јер имају Бабкена Симоњана, који је саградио велелепни мост спајајући две напаћене али храбре и достојанствене земље.
Имајући у виду више од три и по деценије његовог плодног рада на развоју и јачању јерменско-српских културних веза, одлуком Министарства културе Јерменије Бабкен Симоњан је награђен „Златном медаљом“, која му је свечано уручена током јубиларне вечери.
–Не могу да верујем да сам напунио 60 година – рекао је Симоњан публици, примивиш „Златну медаљу“. У грудима и даље носим душу двадесетогодишњег младића и то ми помаже да стварам и да наставим своју литерарну и културолошку мисију. Наравно, ова висока државна награда много ме обрадовала, а с друге стране – обавезује ме да учиним још више.
Иначе, Симоњан је добитник књижевне награде „Свети Сава“, Повеље Удружења књижевних преводилаца Србије, највеће јерменске награде „Кантех“ (Кандило) за превођење, медаље „Илија Милосављевић Коларац“, итд.
Да подсетимо: Бабкен Симоњан је од 2007. године Почасни конзул Републике Србије у Републици Јерменији.
(Вести из јерменских новинских агенција)
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
УТОРАК, 19. ЈУН, 12.00
ПРОФ. ДР ПРЕДРАГ ЈАШОВИЋ:
„ПИСЦИ СРПСКОГ РЕАЛИЗМА КАО КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ“ (монографија)
Учествују: проф. др Милорад Јеврић, проф . др Мулутин Ђуричковић,
Миљурко Вукадиновић и аутор.
___________________________________________________________________________________________
Књиге за посетиоце програмаТрагом Иве Андрића Организатори програма шетњи "Трагом Иве Андрића" наградиће у среду, 20. јуна, 50. посетиоца књигом из збирке приповедака тог писца, а до краја месеца књигу ће добити и стоти посетилац, најавио је у четвртак Центар за културне иницијативе "Култура".
Приповетке Иве Андрића биће обезбеђене на поклон сваком 50. посетиоцу до краја сезоне циклуса шетњи у којима се представљају сва значајна места у Београду која су обележила живот и рад нобеловца.
Обилазак значајних места у Београду која су обележила живот и рад писца Иве Андрића биће организован у петак у 18 сати, најавили су организатори.
Шетње "Трагом Иве Андрића" у циклусу "Књижевни водич кроз Београд" биће организоване до 25. јула сваке среде у 18 сати, поводом године јубилеја тог писца.
Пријављивање заинтересованих, информације и остали детаљи о том програму доступни су на број телефона 066/056 906.
У циклусу "Књижевни водич кроз Београд" организоване су шетње и представљење писаца Стевана Сремца, Бранка Ћопића и Боре Станковића.
*извор: www.бета.рс
__________________________________________________________________________________________________________
SERBIAN PRESS CENTER
FOR IMMEDIATE RELEASE
САОПШТЕЊЕ ЗА ШТАМПУ
18. јуни 2012.
ИМЕНОВАН САВЕТ ЗА
СВЕТСКУ ПРАВОСЛАВНУ КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ
“БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА”
ФОНДАЦИЈЕ ИВАНКА МИЛОШЕВИЋ
Управни одбор Фондације “Иванка Милошевић” из Чикага именовао је овогодишњи Савет за Светску православну књижевну награду “Богородица Тројеручица” за 2012. годину, једину књижевну награду православног света, коју Фондација додељује од 2001. године.
У Савет су именовани Матија Бећковић, Јован Делић, Мирослав Егерић и Слободан Ракитић.
Чланови Савета предлажу кандидате Управном одбору Фондације, који бира лауреата.
“Добитник Награде ће бити традиционално проглашен о Видовдану у Српској народној библиотеци, задужбини Милуна и Наде Николић у Чикагу, седишту Фондације. Награда ће бити уручена на посебној свечаности на јесен у Београду”, изјавила је Драгица Милошевић, оснивач и председник Фондације.
Песник Ђорђе Николић, уметнички директор Фондације “Иванка Милошевић” и члан Управног одбора, рекао је “да се Награда додељује за целокупно дело православним песницима чија је поезија надахнута духом православља, непресушним извором просвећености. Чудотворна икона Пресвете Богородице Тројеручице је својом трећом руком закрилила васколико православље и постала заштитница свих православних књижевних стваралаца”.
Награда се састоји од иконе Пресвете Богородице Тројеручице, Повеље, штампања књиге и новчаног дела.
Досадашњи лауреати награде “Богородица Тројеручица”, која се додељује искључиво књижевним ствараоцима православне вероисповести, били су Матија Бећковић, Стеван Раичковић, Атанасије Јевтић, Андреј Вознесенски, Амфилохије Радовић, Бела Ахамдуљина, Ана Бландијана, Слободан Ракитић, Љубомир Симовић, Милосав Тешић и Иван Чарота.
_______________________________________________________________________________________
ОДРЖАН ФЕСТИВАЛ ХУМОРА И САТИРЕ У ПЉЕВЉИМА
(Сопштење за јавност)
Пљевља, 17. јун - У Пљевљима су синоћ завршени 26. Дани хумора и сатире „Вуко Безаревић“, доделом признања и учешћем најбољих хумориста, сатиричара и карикатуриста из држава региона.
Признање „Типар“ за најбољу сатиричну књигу објављену у 2011. години на подручју бивше Југославије, уручено је Милану Тодорову, књижевнику из Новог Сада, за књигу сатиричних прича под насловом „Безброј наших живота“, у издању Београдског афористичарског круга. Награда са састоји из плакете и новчаног износа од 800 евра.
Жири, на чијем челу је био Александар Баљак из Београда, навео је у образложењу да су све приче у награђеној књизи „зреле, дорађене и у квалитативном смислу уједначене“. „Писане су живо, питко, сликовито, савремено, комуникативно и језички богато“, истакнуто је у саопштењу жирија у којем су били и Вељко Рајковић из Подгорице и Зоран Раонић из Пљеваља.
Награду „Вуко Безаревић“ за најбољу сатиричну причу на конкурсу манифестације Дани хумора и сатире, добила је Љиљана Браловић из Прањана код Горњег Милановца, за причу „Лајем, не престајем“. Одлуку је донео трочлани жири чији је председник био Александар Чотрић из Београда, а чланови Дејан Миличић из Пљеваља и Сабахудин Хаџиалић из Сарајева. Лауреату су припали плакета и 400 евра новчаног дела награде.
На конкурс је пристигло 128 прича, аутора из Црне Горе, Србије, БиХ и Хрватске.
„Кроз причу на микро плану, из визуре старије жене, која сама живи у кући на селу, говори се о општим питањима отуђења, усамљености, тешког живота, осиромашења села, одласка људи у градове, губитника транзиције, изборних манипулација, уцењивања немоћних, куповине гласова и давања лажних обећања“, истакнуто је, поред осталог, у одлуци жирија.
Жири за доделу награда деветнаестог Конкурса за карикатуру „Ристо Пејатовић“, којег су чинили председник Миланко Каличанин из Краљева и чланови Јелена Лазаревић и Жељко Чабаркапа из Пљеваља прегледао је 124 рада, 51 аутора и одлучио је да „Гран при“ Дана хумора и сатире добије карикатуриста Дарко Дрљевић из Колашина. Две специјалне награде равноправно су додељене Мухамеду Ђерлеку из Новог Пазара и Јакши Влаховићу из Београда.
Освајачу „Гран прија“ уручена је плакета и 550 евра, а добитницима специјалних награда, поред плакета, припало је и по 165 евра.
Изложба карикатура са конкурса „Ристо Пејатовић 2012“ постављена је у холу Дома војске у Пљевљима.
Пред више стотина посетилаца, на завршној вечери хумора и сатире, одржаној у Дому војске у Пљевљима, учествовали су сатиричари из Црне Горе – Милорад Јокнић, Зоран Раонић, Дејан Миличић, Вељко Рајковић, Миленко Пајовић, Драган Копривица и Бојан Рајевић; из Србије - Александар Чотрић, Петар Пајић, Драгутин Минић Карло, Витомир Теофиловић, Радивоје Бојичић, Александар Баљак, Јасмина Буква, Петар Лазић, Горан Радосављевић и Бојан Љубеновић, и из БиХ - Сабахудин Хаџиалић и Екрем Мацић.
Хумористи, сатиричари и карикатуристи из региона посетили су Југословенски музеј хумора и сатире у Пљевљима, јединствену институције ове врсте у целој бившој Југославији. Кустос Музеја Јелена Лазаревић упознала их је са изложеним експонатима, међу којима се налазе неки од првих сатиричних часописа који су излази у 19. веку, вредне и ретке књиге из области хумора и сатире, 1.881 оригинална карикатура са деветнаест досадашњих конкурса „Ристо Пејатовић“. Посебну вредност музеја представља „Својеручник“ који садржи преко 100 пластификованих, руком писаних и илустрованих прилога, најпознатијих екс југословенских хумориста, сатиричара и хумориста.
У оквиру манифестације Дани хумора и сатире 2012. у Пљевљима глумац Зијах Соколовић је 13. јуна играо монодраму „Глумац... је глумац... је глумац“, а 15. јуна је одржано хумористичко-сатирично милетисање на којем су учествовали глумци, песници и ансамбл народних игара.
БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
_____________________________________________________________________________________________________
ИНФО (ФОТОГРАФИЈЕ, ШТАМПА, ВИДЕО): http://maxminus.weebly.com/pljevlja-2012.html
________________________________________________________________________________________
ЗЛАТНА МЕДАЉА
БАБКЕНУ СИМОЊАНУ
У Дому камерне музике „Комитас“у Јеревану, ових дана обележен је шездесети рођендан познатог јерменског песника, преводиоца, србисте и културног делатника Бабкена Симоњана. Иницијатор и организатор прославе био је Савез писаца Јерменије, под покровитељством Министарства културе Републике Јерменије.
У својој беседи о Бабкену Симоњану, председник Савеза писаца Јерменије Левон Анањан рекао је да Симоњанова биографија сама говори о слављенику и да он не осећа шездесетогодишњи „терет“ на својим леђима, већ ради као да има само двадесетак година, пун енергија и љубави према својој делатности коју је изабрао као своју животну мисију. Нагласио је да је Симоњан непоновљива појава у јерменско-српским културним односима, самосвојан песник и врхунски преводилац. За Симоњана, поезија је духовно уточиште; песме су му искрене, јер потичу са дна његове душе. О Бабкену Симоњану и његовој поезији својевремено су високу оцену дали класици јерменске поезије Ованес Шираз, Силва Капутикјан, Геворк Емин, Маро Маркарјан и други. Ево шта је о њему рекла позната јерменска песникиња, академик Силва Капутикјан: „Истинити патриота је онај који својим животом и делом умножава број пријатеља сопственог народа. Бабкен Симоњан је такав патриота. Да би био такав, помажу му његово топло поетско срце и оданост високим идеалима. У том смислу, срећне су и Јерменија и Србија, које имају посвећеника попут Симоњана, који својим искреним деловањем и оданошћу обнавља вишевековну духовну сродност Јермена и Срба.“
Такође, додао је да је права слика о Јерменији представљена Србима управо захваљујући литерарној и културној делатности Бабкена Симоњана и сада је дошло време да Симоњан искуси плодове свога рада.
Анализирајући списатељску делатност слављеника, познати књижевни критичар, прозаиста и преводилац Александар Топчјан је нагласио да су Јерменија и Србија заиста срећне земље јер имају Бабкена Симоњана, који је саградио велелепни мост спајајући две напаћене али храбре и достојанствене земље.
Имајући у виду више од три и по деценије његовог плодног рада на развоју и јачању јерменско-српских културних веза, одлуком Министарства културе Јерменије Бабкен Симоњан је награђен „Златном медаљом“, која му је свечано уручена током јубиларне вечери.
–Не могу да верујем да сам напунио 60 година – рекао је Симоњан публици, примивиш „Златну медаљу“. У грудима и даље носим душу двадесетогодишњег младића и то ми помаже да стварам и да наставим своју литерарну и културолошку мисију. Наравно, ова висока државна награда много ме обрадовала, а с друге стране – обавезује ме да учиним још више.
Иначе, Симоњан је добитник књижевне награде „Свети Сава“, Повеље Удружења књижевних преводилаца Србије, највеће јерменске награде „Кантех“ (Кандило) за превођење, медаље „Илија Милосављевић Коларац“, итд.
Да подсетимо: Бабкен Симоњан је од 2007. године Почасни конзул Републике Србије у Републици Јерменији.
(Вести из јерменских новинских агенција)
Удружење књижевника Србије...15.6.2012.
УПРАВНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
14. јуна 2012. године једногласно је одлучио да за почасне чланове прими
Веру Србиновић из Хага и Валерија Латињина из Москве.
ВЕРА СРБИНОВИЋ је рођена у Београду. По завршетку гимназије и студија енглеског језика отиснула се у свет. Од 1959. године живи у Хагу, а повремено и у Београду.
Прву збирку песама Незакључане капије објавила је у Матици српској 1961.Њена друга збирка Песме срмене појавила се 1991. године у Независним издањима Слободана Машића. Потом следе збирке: Крила судбине (Просвета 1993), Невидљиво време (КОВ, 1993), Ребра душе (Просвета, 1995), Отварам прозор (КОВ, 1995), Шапат и привиди (КОВ 1996), Кристални талисман (Просвета, 1997), Серафими светлости (Просвета, 1999), Облаци (КОВ, 2000), има Нешто или иза седам океана (Прометеј, 2001), Бели хртови (Просвета, 2002), Каткад(КОВ, 2003, Рубини нара (Просвета, 2004).
Добитница је награда Милица Стојадиновић Српкиња и Растко Петровић.
ВАЛЕРИЈ ЛАТИЊИН, песник и прозни писац, рођен је 19. маја 1953. године у станици донских Козака у Константиновској Ростовској области. Стекао је две факултетске дипломе – једну на Војној академији, другу на Институту за књижевност. Скоро четврт века провео је у служби Оружаних Снага. Прошао је пут од новинара гарнизонског листа, до сарадника главног армијског часописа „Совјетски војник“ , односно главне издавачке куће Министарства Одбране. Стекао је чин резервног пуковника.
Објављивао је у многим књижевним гласилима Русије – у часописима „Москва“ , „Знамја“, „Наш савременик“ , „Маладаја гвардија“ , „Дружба“ (совјетско – бугарско издање), „Дон“ , „Сибирске искре“, „Јенисеј“ , „Кубан“ , „Поезија“ , „Подвиг“ , „Академска поезија“ , „Огоњок“ , односно у листовима – „Литературна Русија“ , „Литературне новине“ , „Правда“ , „Краснаја звезда“ , „Патриот“ , „Руски писац“ , „Руски весник“ . . .
Објавио је следеће књиге:
„Изгон из детињства“ , „Драча“ , „Бдење над завештањем“ , „Ђаволи и анђели“ , „Незастариви бол“ , „Стихови три деценије“ , „Шкрипа“ , „Неизмишљени живот“ , „Пут према Дону“ , „Државна молитва“...
Добитник је Сверуских књижевних награда „Суворов“ и „Грибоједов“ , као и међународног признања „Облаци“ .
Валериј Латињин је лидер и организатор покрета за обнову Козачества, члан Централног Совјета сверуског покрета „Русија Православна“, а такође и међународног удружења „Асоцијација Витезова“.
Живи у Москви.
14. јуна 2012. године једногласно је одлучио да за почасне чланове прими
Веру Србиновић из Хага и Валерија Латињина из Москве.
ВЕРА СРБИНОВИЋ је рођена у Београду. По завршетку гимназије и студија енглеског језика отиснула се у свет. Од 1959. године живи у Хагу, а повремено и у Београду.
Прву збирку песама Незакључане капије објавила је у Матици српској 1961.Њена друга збирка Песме срмене појавила се 1991. године у Независним издањима Слободана Машића. Потом следе збирке: Крила судбине (Просвета 1993), Невидљиво време (КОВ, 1993), Ребра душе (Просвета, 1995), Отварам прозор (КОВ, 1995), Шапат и привиди (КОВ 1996), Кристални талисман (Просвета, 1997), Серафими светлости (Просвета, 1999), Облаци (КОВ, 2000), има Нешто или иза седам океана (Прометеј, 2001), Бели хртови (Просвета, 2002), Каткад(КОВ, 2003, Рубини нара (Просвета, 2004).
Добитница је награда Милица Стојадиновић Српкиња и Растко Петровић.
ВАЛЕРИЈ ЛАТИЊИН, песник и прозни писац, рођен је 19. маја 1953. године у станици донских Козака у Константиновској Ростовској области. Стекао је две факултетске дипломе – једну на Војној академији, другу на Институту за књижевност. Скоро четврт века провео је у служби Оружаних Снага. Прошао је пут од новинара гарнизонског листа, до сарадника главног армијског часописа „Совјетски војник“ , односно главне издавачке куће Министарства Одбране. Стекао је чин резервног пуковника.
Објављивао је у многим књижевним гласилима Русије – у часописима „Москва“ , „Знамја“, „Наш савременик“ , „Маладаја гвардија“ , „Дружба“ (совјетско – бугарско издање), „Дон“ , „Сибирске искре“, „Јенисеј“ , „Кубан“ , „Поезија“ , „Подвиг“ , „Академска поезија“ , „Огоњок“ , односно у листовима – „Литературна Русија“ , „Литературне новине“ , „Правда“ , „Краснаја звезда“ , „Патриот“ , „Руски писац“ , „Руски весник“ . . .
Објавио је следеће књиге:
„Изгон из детињства“ , „Драча“ , „Бдење над завештањем“ , „Ђаволи и анђели“ , „Незастариви бол“ , „Стихови три деценије“ , „Шкрипа“ , „Неизмишљени живот“ , „Пут према Дону“ , „Државна молитва“...
Добитник је Сверуских књижевних награда „Суворов“ и „Грибоједов“ , као и међународног признања „Облаци“ .
Валериј Латињин је лидер и организатор покрета за обнову Козачества, члан Централног Совјета сверуског покрета „Русија Православна“, а такође и међународног удружења „Асоцијација Витезова“.
Живи у Москви.
Удружење књижевника Србије...14.6.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 14. ЈУН 2012, 19.00
ЗОРИЦА
АРСИЋ
МАНДАРИЋ
ЧИПКАНА
ЈАСТУЧНИЦА
(проза)
Учествују:
Радомир Андрић
др Мићо Цвијетић
Миљурко Вукадиновић
и аутор
Одломке чита:
Петар Михаиловић
_______________________________________________________________________________
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА
ЧЕТВРТАК, 14. 6. 2012.
19. 30
Мала сала
Разговор о књизи
ЗОРАНА ХР.РАДИСАВЉЕВИЋА
33 ПИТАЊА
Учествују: Марко Недић, Василије Крестић, Петар Пајић,
Радослав Војводић, Вито Марковић, Слободан Ракитић,
Радослав Братић и аутор
_______________________________________________________________________________
У петак, 15. јуна 2012. године у 19.00
у Удружењу књижевних преводилаца Србије (Француска 7)
одржава се трибина под насловом:
Дорис Лесинг, златна бунтовница
Гости трибине: Анђелка Цвијић и Ненад Шапоња
Модератор: Милена Ђорђијевић
Британска списатељица Дорис Лесинг једна је од дванаест лауреаткиња Нобелове награде за књижевност и на књижевној сцени опстаје шест деценија. Њена жанровски врло разнолика проза стално мења књижевни израз, од приповедања у реалистичком кључу до постмодерних приповедних стратегија, а тематски распон обухвата породичне односе, проблем класа, распадање идентитета, духовну и физичку кризу појединца, родни проблем... У литератури је пре свега занима како и зашто човек мења свој мисаони пут и на који начин се односи према реалности.
Иако је занемарила формално образовање, Дорис Лесинг се упознала са различитим националним културама и књижевностима; енглеску културу је пак доживела као провинцијску јер искључује друге.
Упркос томе што је Дорис Лесинг етаблирана списатељица, њена проза се често површно и погрешно тумачи као постмодерни феминизам (Златна бележница, Лето пре сумрака) или проза која за тему има пораз и распад породичне идиле (Пето дете, Бен, у свету).
Циљ ове трибине јесте покушај да се расветле најзначајније теме њеног списатељског опуса које су уједно и кључне друштвено-политичке теме нашег доба – неоколонијализам, доминација Запада, безгранична и неконтролисана партијска власт, те како такве околности утичу на психу појединца, односно, како понашање појединца у граничној ситуацији осликава друштвено-политичку стварност која га окружује.
На трибни ће посебно бити речи о специфичностима и особеностима стилског израза приповедне прозе ове британске списатељице и искуствима преводиоца у вези са превођењем њених дела на српски.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 14. ЈУН 2012, 19.00
ЗОРИЦА
АРСИЋ
МАНДАРИЋ
ЧИПКАНА
ЈАСТУЧНИЦА
(проза)
Учествују:
Радомир Андрић
др Мићо Цвијетић
Миљурко Вукадиновић
и аутор
Одломке чита:
Петар Михаиловић
_______________________________________________________________________________
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА
ЧЕТВРТАК, 14. 6. 2012.
19. 30
Мала сала
Разговор о књизи
ЗОРАНА ХР.РАДИСАВЉЕВИЋА
33 ПИТАЊА
Учествују: Марко Недић, Василије Крестић, Петар Пајић,
Радослав Војводић, Вито Марковић, Слободан Ракитић,
Радослав Братић и аутор
_______________________________________________________________________________
У петак, 15. јуна 2012. године у 19.00
у Удружењу књижевних преводилаца Србије (Француска 7)
одржава се трибина под насловом:
Дорис Лесинг, златна бунтовница
Гости трибине: Анђелка Цвијић и Ненад Шапоња
Модератор: Милена Ђорђијевић
Британска списатељица Дорис Лесинг једна је од дванаест лауреаткиња Нобелове награде за књижевност и на књижевној сцени опстаје шест деценија. Њена жанровски врло разнолика проза стално мења књижевни израз, од приповедања у реалистичком кључу до постмодерних приповедних стратегија, а тематски распон обухвата породичне односе, проблем класа, распадање идентитета, духовну и физичку кризу појединца, родни проблем... У литератури је пре свега занима како и зашто човек мења свој мисаони пут и на који начин се односи према реалности.
Иако је занемарила формално образовање, Дорис Лесинг се упознала са различитим националним културама и књижевностима; енглеску културу је пак доживела као провинцијску јер искључује друге.
Упркос томе што је Дорис Лесинг етаблирана списатељица, њена проза се често површно и погрешно тумачи као постмодерни феминизам (Златна бележница, Лето пре сумрака) или проза која за тему има пораз и распад породичне идиле (Пето дете, Бен, у свету).
Циљ ове трибине јесте покушај да се расветле најзначајније теме њеног списатељског опуса које су уједно и кључне друштвено-политичке теме нашег доба – неоколонијализам, доминација Запада, безгранична и неконтролисана партијска власт, те како такве околности утичу на психу појединца, односно, како понашање појединца у граничној ситуацији осликава друштвено-политичку стварност која га окружује.
На трибни ће посебно бити речи о специфичностима и особеностима стилског израза приповедне прозе ове британске списатељице и искуствима преводиоца у вези са превођењем њених дела на српски.
Удружење књижевника Србије...13.6.2012.
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ЧЕТВРТАК, 14. ЈУН
12.00
ВЕЛИКИ ЧИТАЛАЧКИ ЧАС:
ГДЕ ЈЕ НОВА КЊИЖЕВНОСТ – „ПРВЕНАЦ“,КРАГУЈЕВАЦ
Учествују: уредници – Братислав Милановић, Алелсандар Б. Лаковић, Звездана Кнежевић, Мирко Демић, Никола Вујчић, Саша Миленић, Драган Бошковић, Слободан Павићевић, Александар Шаранац, Душан Стојковић, Зоран Петровић, Миљурко Вукадиновић; аутори: Ружица Васић, Леила Самараи Мехди, Иван Томић, Ана Петровић, Никола Александар Марић, Бојан Савић Остојић, Микица Илић, Бојан Срдоч, Душан Михајловић, Ноел Путник, Снежана Роксандић, Драгомир Ивковић, Давор Радуљ, Зоран Милосављевић, Сенка Петровић, Владимир Коларић, Мирјана Петровић Филиповић, Данило Јелић, Зоран С. Станојевић, Маја Солар, Данијела Јовановић, Екрем Хамид, Дамир Недић, Александар Миланковић, Ана Митрашиновић, Јелица Кисо, Лана Басташић, Александар Милановић, Урош Пајић, Горан Карановић, Огњен Петровић.
_________________________________________________________________________________
Среда, 13. јун, 19.00
Мала сала СКЦ
КАКО СЕ ПИШЕ ПРИЧА
Књижевно вече са добитницима Андрићеве награде
поводом године Андрићевих јубилеја
Учествују: Милисав Савић, Радослав Братић и Радован Бели Марковић
Модератор: Весна Капор
Милисав Савић добио је награду 1977. године за збирку прича “Ујак наше вароши”,
Радослав Братић 1985. за збирку “Слике без оца”,
а Радован Бели Маркови ћ 1996. за збирку “Сетембрини у Колубари”.
У протеклој години обележена су два јубилеја Иве Андрића: сто година од објављивања његовог првог књижевног рада у часопису “Босанска вила” и педесет година од добијања Нобелове награде, а у овој 2012. години навршава се сто двадесет година од његовог рођења.
Тим поводом редакција књижевног програма СКЦ организоваће низ књижевних вечери, разговора са добитницима Андрићеве награде под називом Како се пише прича.
Шта је то што чини добру причу? Шта значи ова награда за писца? Колико је важна имагинација а колико техника у склапању прича? Подсетићемо се прошлих времена и писаца који су, свакако већ део историје, чути шта је значило писати некада, колику тежину је имала реч писац и какав је удео књижевност имала пре само тридесетак година.
“На хиљаду разних језика, у најразноличнијим условима живота, из века у век, од древних патријархалних причања у колибама, поред ватре, па све до дела модерних приповедача која излазе у овом тренутку из издавачких кућа у великим светским центрима, испреда се прича о судбини човековој коју без краја и прекида причају људи људима. Начин и облици тога причања мењају се са временом и приликама, али потреба за причом и причањем остаје, а прича тече даље и причању краја нема. Тако нам понекад изгледа да човечанство од првог блеска свести, кроз векове прича само себи, у милион варијаната, упоредо са дахом својих плућа и ритмом свога била, стално исту причу. А та прича као да жели, попут причања легендарне Шехерезаде, да завара крвника, да одложи неминовност трагичног удеса који нам прети, и продужи илузију живота и трајања. Или можда приповедач својим делом треба да помогне човеку да се нађе и снађе? Можда је његов позив да говори у име свих оних који нису умели или, оборени пре времена од живота-крвника, нису стигли да се изразе? Или то приповедач можда прича сам себи своју причу, као дете које пева у мраку да би заварало свој страх? Или је циљ тога причања да нам осветли, бар мало, тамне путеве на које нас често живот баца, и да нам о том животу, који живимо али који не видимо и не разумемо увек, каже нешто више него што ми, у својој слабости, можемо да сазнамо и схватимо; тако да често тек из речи доброг приповедача сазнајемо шта смо учинили, а шта пропустили, шта би требало чинити, а шта не. Можда је у тим причањима, усменим и писаним, и садржана права историја човечанства, и можда би се из њих могао бар наслутити, ако не сазнати, смисао те историје. И то без обзира на то да ли обрађују прошлост или садашњост. (Одломак из Андрићеве Беседе приликом примања Нобелове награде)
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ЧЕТВРТАК, 14. ЈУН
12.00
ВЕЛИКИ ЧИТАЛАЧКИ ЧАС:
ГДЕ ЈЕ НОВА КЊИЖЕВНОСТ – „ПРВЕНАЦ“,КРАГУЈЕВАЦ
Учествују: уредници – Братислав Милановић, Алелсандар Б. Лаковић, Звездана Кнежевић, Мирко Демић, Никола Вујчић, Саша Миленић, Драган Бошковић, Слободан Павићевић, Александар Шаранац, Душан Стојковић, Зоран Петровић, Миљурко Вукадиновић; аутори: Ружица Васић, Леила Самараи Мехди, Иван Томић, Ана Петровић, Никола Александар Марић, Бојан Савић Остојић, Микица Илић, Бојан Срдоч, Душан Михајловић, Ноел Путник, Снежана Роксандић, Драгомир Ивковић, Давор Радуљ, Зоран Милосављевић, Сенка Петровић, Владимир Коларић, Мирјана Петровић Филиповић, Данило Јелић, Зоран С. Станојевић, Маја Солар, Данијела Јовановић, Екрем Хамид, Дамир Недић, Александар Миланковић, Ана Митрашиновић, Јелица Кисо, Лана Басташић, Александар Милановић, Урош Пајић, Горан Карановић, Огњен Петровић.
_________________________________________________________________________________
Среда, 13. јун, 19.00
Мала сала СКЦ
КАКО СЕ ПИШЕ ПРИЧА
Књижевно вече са добитницима Андрићеве награде
поводом године Андрићевих јубилеја
Учествују: Милисав Савић, Радослав Братић и Радован Бели Марковић
Модератор: Весна Капор
Милисав Савић добио је награду 1977. године за збирку прича “Ујак наше вароши”,
Радослав Братић 1985. за збирку “Слике без оца”,
а Радован Бели Маркови ћ 1996. за збирку “Сетембрини у Колубари”.
У протеклој години обележена су два јубилеја Иве Андрића: сто година од објављивања његовог првог књижевног рада у часопису “Босанска вила” и педесет година од добијања Нобелове награде, а у овој 2012. години навршава се сто двадесет година од његовог рођења.
Тим поводом редакција књижевног програма СКЦ организоваће низ књижевних вечери, разговора са добитницима Андрићеве награде под називом Како се пише прича.
Шта је то што чини добру причу? Шта значи ова награда за писца? Колико је важна имагинација а колико техника у склапању прича? Подсетићемо се прошлих времена и писаца који су, свакако већ део историје, чути шта је значило писати некада, колику тежину је имала реч писац и какав је удео књижевност имала пре само тридесетак година.
“На хиљаду разних језика, у најразноличнијим условима живота, из века у век, од древних патријархалних причања у колибама, поред ватре, па све до дела модерних приповедача која излазе у овом тренутку из издавачких кућа у великим светским центрима, испреда се прича о судбини човековој коју без краја и прекида причају људи људима. Начин и облици тога причања мењају се са временом и приликама, али потреба за причом и причањем остаје, а прича тече даље и причању краја нема. Тако нам понекад изгледа да човечанство од првог блеска свести, кроз векове прича само себи, у милион варијаната, упоредо са дахом својих плућа и ритмом свога била, стално исту причу. А та прича као да жели, попут причања легендарне Шехерезаде, да завара крвника, да одложи неминовност трагичног удеса који нам прети, и продужи илузију живота и трајања. Или можда приповедач својим делом треба да помогне човеку да се нађе и снађе? Можда је његов позив да говори у име свих оних који нису умели или, оборени пре времена од живота-крвника, нису стигли да се изразе? Или то приповедач можда прича сам себи своју причу, као дете које пева у мраку да би заварало свој страх? Или је циљ тога причања да нам осветли, бар мало, тамне путеве на које нас често живот баца, и да нам о том животу, који живимо али који не видимо и не разумемо увек, каже нешто више него што ми, у својој слабости, можемо да сазнамо и схватимо; тако да често тек из речи доброг приповедача сазнајемо шта смо учинили, а шта пропустили, шта би требало чинити, а шта не. Можда је у тим причањима, усменим и писаним, и садржана права историја човечанства, и можда би се из њих могао бар наслутити, ако не сазнати, смисао те историје. И то без обзира на то да ли обрађују прошлост или садашњост. (Одломак из Андрићеве Беседе приликом примања Нобелове награде)
Удружење књижевника Србије...12.6.2012.
ЈОШ ДВА АКАДЕМИКА ИЗ РЕДОВА УКС
Песник Добрица Ерић постао је руски академик,
члан Петровске академије наука и уметности у Санкт Петербургу,
а редитељ и писац Емир Кустурица - члан Академије наука и уметности Републике Српске.
Честитамо!
___________________________________________________________________
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 11. ЈУНА 2012.
СРЕДА, 13. ЈУН, 12.00
ПИСЦИ ИЗ ЋУПРИЈЕ
Учествују: Слободан Јовановић Стубички, Миле Лазаревић,
Борисав Благојевић, Радивоје Миладиновић Пацко, Милка Ижогин,
Слободан Станковић, Снежана Петровић,Слободан Ивановић.
____________________________________________________________________________________________________
СРЕДОМ У ПОДНЕ КОД ГЕЦЕ КОНА
13. јуна 2012. у 12 сати, на галерији књижаре "Геца Кон", у Кнез Михаиловој улици 12,
ПРОМОЦИЈА ексклузивног дела у издању "Просвете"
Радмила Милентијевић
"МИЛЕВА МАРИЋ АЈНШТАЈН -
ЖИВОТ СА АЛБЕРТОМ АЈНШТАЈНОМ"
О књизи говоре:
Василије Крестић, академик
Радмила Милентијевић, ауторка
Јован Јањић, директор "Просвете"
АУТОРКА О СВОМ ДЕЛУ
Ово је прва научна студија о личности Милеве Марић Ајнштајн и њеног сложеног односа са Албертом Ајнштајном, који је обележио цео њен живот. Ово је сведочанство о судбини једне изузетне жене чији је живот са Ајнштајном допринео његовој слави, а сопственој немилој судбини. Када је 1896. године Милева Марић стигла на Циришку политехнику и упознала Ајнштајна, њена судбина је постала саставни део његовог живота и његових стремљења. Милевина одлука да сопствену изузетну памет стави у службу Ајнштајнове каријере изнедрила је непроцењив дорпинос његовим научним достигнућима. Како су Милевина писма Ајнштајну махом изгубљена или уништена, са њима су нестали и материјални докази њеног удела у његовом стваралаштву.
Ипак, из сачуваних писама проговара њен снажан и одлучан глас, док Ајнштајнова писма обилују бројним доказима њихове блиске сарадње. Стога сам се определила да пустим Милеву Марић и Алберта Ајнштајна да својим речима, колико је то могуће, опишу њихов заједнички живот. Та животна прича је обимна, драматична и потресна. Утисак који оставља је незабораван.
_________________________________________________________________________________________________
Народна библиотека Србије
Среда, 13. јуни у 11 часова
Антологија белоруске поезије (СКЗ, 2012)
Учествују:
Његова екселенција Владимир Чушев, амбасадор,
проф. Иван Чарота, приређивач,
проф. Миодраг Сибиновић, преводилац,
Драган Лакићевић, уредник СКЗ;
Хор слависта Филолошког факултета Универзитета у Београду
__________________________________
Петак, 15. јуни од 9 до 18 часова
Пре и после пада Цариграда.
Центар и периферије Византијског царства у бурним временима пре и после освајања Цариграда 1204. и 1453. године.
Међународни научни Симпозијум који организује Семинар за Византологију и Центар за Кипарске студије
Филозофског факултета Универзитета у Београду.
____________________________________________________________________________
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА
Среда, 13. 6. 1012
19.30
Представљање
ЦЕЛОКУПНИХ ДЕЛА ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ
Поздравна реч министра просвете Жарка Обрадовића
Учествују: др Станиша Тутњевић,
др Душан Иванић, др Ана Ћосић,
др Миодраг Сибиновић и др Слободан Ж. Марковић
Програм у организацији Службеног гласника
______________________________________________________________________
НА КОНКУРСУ "ДАНА ХУМОРА И САТИРЕ" У ПЉЕВЉИМА
ПРВА НАГРАДА ЉИЉАНИ БРАЛОВИЋ
ЗА ПРИЧУ "ЛАЈЕМ НЕ ПРЕСТАЈЕМ"
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА
Жири за награду „Вуко Безаревић“, који је радио у саставу: Александар Чотрић (предсједник) и Дејан Миличић и Сабахудин Хаџиалић (чланови), прочитао је 128 прича приспјелих на конкурс манифестације „Дани хумора и сатире“ у Пљевљима и једногласно је одлучио да прву награду додијели причи „Лајем не престајем“, коју је написала Љиљана Браловић из Прањана, код Горњег Милановца.
Прича „Лајем не престајем“, издвојила се од осталих радова послатих на конкурс за награду „Вуко Безаревић“, јер садржи све елементе потребне за успјешну и квалитетну хумористичко-сатиричну приповјетку.
На првом мјесту, по мишљењу жирија, испуњава естетско-књижевни критеријум, пошто је језичко-стилски складна, а радња је логична и умјешно вођена од почетка до краја.
Прича садржи унутрашњу драматичност и динамику, а карактеришу је интензивно набрајање, градација и недвосмислена поента. Прожета је сатиричним модусом, а хумористички ефекти постижу се дијалошком формом и сликовитим поређењима. Псовке, којима дијалози обилују су, строго у функцији приче и доприносе изворности дискурса.
Лексика је обогаћена мање познатим ријечима и изразима, архаизмима, локализмима и дијалектизмима.
Без обзира на то што је на први поглед гротескна, хиперболична и алегорична, приповјест „Лајем, не престајем“ је у суштини реалистична. Друга ствар је што наша стварност постала апсурдна, нестварна и искошена.
Кроз причу на микро плану, из визуре старије жене Станојке, која сама живи у кући на селу, говори се о општим питањима везаним за отуђење, усамљеност, тежак живот, осиромашење села, одлазак људи у градове, губитнике транзиције, манипулацију људима, уцјењивање немоћних, куповину гласова, давање лажних обећања...
И име главне јунакиње Станојке је симболично и говори о томе да је све стало.
Куповање људских душа, о чему је писао Гогољ, претворило се у наше вријеме у куповање потписа за кандидатуре и такозваних сигурних гласова на изборима.
Као да никога не брине што на селу има све мање живих људи, у конкретном селу из приче, преостало их је свега двадесетак, пошто је постало једино важно прикупити тридесет овјерених потписа за изборну кандидатуру.
У средини у којој је политика је постала једина привредна грана, обичне људе политички актери уцјењују лијечењем, пензијом, асфалтирањем пута, комшијском солидарношћу, па чак и синовљевском пажњом и вјерским душебрижништвом...
Мали човјек је постао жртва транзиционог времена у доба наводне демократије.
Самовлашће једне странке замијенила је вишепартијска диктатура, због чега је људима још теже да се у таквом галиматијасу снађу и оријентишу.
Ова прича је написана у традицији Домановићевих сатира и приповједака Милована Глишића које говоре о руралној Србији 19. вијека.
Радња награђене приповјетке догађа се на српском селу данас, али фабула надилази те оквире и могла би да буде смјештена у било које село, варошицу или град на цијелом Балкану.
А вријеме је такво да „живи завиде мртвима“, због чега осамдесет деветогодишња Станојка пожели да умре, да оде са овог свијета.
Али ни то не може да оствари, јер јој се у сну јавља Господ, главом и брадом, тражећи од ње, после Бубице, медицинске сестре; комшије Јордана; сина Миленка; Мароша, ветеринара; сестрића Храномира; предсједника општине и попа Крсте, да се и њему потпише.
А можда је и Господ у међувремену постао политичан и заинтересован за изборе, јер је још 1890. године Војислав Илић испјевао пјесму „Србин у рају“, у којој на Божју понуду да му испуни један захтјев, Србин одговара:
... „О Господе јаки!
Ја бих жељно иск'о новина ма каки',
У којима пише шта сад доле раде,
Какве нове сплетке пред изборе граде?“
Александар Чотрић
Дејан Миличић
Сабахудин Хаџиалић
У Пљевљима,
5. јуна 2012.
_________________________________________________________________________________________________
ДОМ КУЛТУРЕ СТУДЕНТСКИ ГРАД
Булевар Зорана Ђинђића 179
Нови Београд
Уторак 12. 6. у 20.00, Студио 26
Представљање романа
ОДА МАЊЕМ ЗЛУ
Воје Чолановића
Разговор са аутором
Воја Чолановић (1922) један је од најстаријих аутора на нашој сцени, али је прошле године објавио нови роман Ода мањем злу, који се нашао у најужем избору за НИН-ову награду и добио награде Бора Станковић и Стеван Сремац. Од краја педесетих година Чолановић је објавио збирке приповедака Оседлати мећаву, Мирис промашаја и Осмех из црне кутије (за коју је добиоАндрићеву награду), као и романе Друга половина неба, Пустоловина по мери, Телохранитељ, Леви длан, десни длан, Зебња на расклапање (НИН-ова награда за 1987), Џепна коб и Лавовски део ничега. Главни јунак новог Чолановићевог романа је педесетогодишњи молекуларни биолог из Београда, Јанко Ђапа, који на семинару у Салцбургу упознаје колегиницу из Финске Мину Ахо. Иако су обоје у браку, започињу страсну љубавну везу. Након тога, Мина се изненада јавља Јанку да долази у српску престоницу и то на само један дан. Ода мањем злу је љубавни и авантуристички, али и интелектуални роман, духовит и ироничан, написан језички атрактивно и динамично, са мноштвом интертекстуалних веза из поља уметности, (поп)културе, различитих друштвених феномена, историје, политике, са Београдом који је трећи главни јунак.
Уредник књижевног програма ДКСГ:
Горан Лазичић
[email protected]
www.dksg.rs
+ 381 62 26 78 42
Песник Добрица Ерић постао је руски академик,
члан Петровске академије наука и уметности у Санкт Петербургу,
а редитељ и писац Емир Кустурица - члан Академије наука и уметности Републике Српске.
Честитамо!
___________________________________________________________________
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 11. ЈУНА 2012.
СРЕДА, 13. ЈУН, 12.00
ПИСЦИ ИЗ ЋУПРИЈЕ
Учествују: Слободан Јовановић Стубички, Миле Лазаревић,
Борисав Благојевић, Радивоје Миладиновић Пацко, Милка Ижогин,
Слободан Станковић, Снежана Петровић,Слободан Ивановић.
____________________________________________________________________________________________________
СРЕДОМ У ПОДНЕ КОД ГЕЦЕ КОНА
13. јуна 2012. у 12 сати, на галерији књижаре "Геца Кон", у Кнез Михаиловој улици 12,
ПРОМОЦИЈА ексклузивног дела у издању "Просвете"
Радмила Милентијевић
"МИЛЕВА МАРИЋ АЈНШТАЈН -
ЖИВОТ СА АЛБЕРТОМ АЈНШТАЈНОМ"
О књизи говоре:
Василије Крестић, академик
Радмила Милентијевић, ауторка
Јован Јањић, директор "Просвете"
АУТОРКА О СВОМ ДЕЛУ
Ово је прва научна студија о личности Милеве Марић Ајнштајн и њеног сложеног односа са Албертом Ајнштајном, који је обележио цео њен живот. Ово је сведочанство о судбини једне изузетне жене чији је живот са Ајнштајном допринео његовој слави, а сопственој немилој судбини. Када је 1896. године Милева Марић стигла на Циришку политехнику и упознала Ајнштајна, њена судбина је постала саставни део његовог живота и његових стремљења. Милевина одлука да сопствену изузетну памет стави у службу Ајнштајнове каријере изнедрила је непроцењив дорпинос његовим научним достигнућима. Како су Милевина писма Ајнштајну махом изгубљена или уништена, са њима су нестали и материјални докази њеног удела у његовом стваралаштву.
Ипак, из сачуваних писама проговара њен снажан и одлучан глас, док Ајнштајнова писма обилују бројним доказима њихове блиске сарадње. Стога сам се определила да пустим Милеву Марић и Алберта Ајнштајна да својим речима, колико је то могуће, опишу њихов заједнички живот. Та животна прича је обимна, драматична и потресна. Утисак који оставља је незабораван.
_________________________________________________________________________________________________
Народна библиотека Србије
Среда, 13. јуни у 11 часова
Антологија белоруске поезије (СКЗ, 2012)
Учествују:
Његова екселенција Владимир Чушев, амбасадор,
проф. Иван Чарота, приређивач,
проф. Миодраг Сибиновић, преводилац,
Драган Лакићевић, уредник СКЗ;
Хор слависта Филолошког факултета Универзитета у Београду
__________________________________
Петак, 15. јуни од 9 до 18 часова
Пре и после пада Цариграда.
Центар и периферије Византијског царства у бурним временима пре и после освајања Цариграда 1204. и 1453. године.
Међународни научни Симпозијум који организује Семинар за Византологију и Центар за Кипарске студије
Филозофског факултета Универзитета у Београду.
____________________________________________________________________________
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА
Среда, 13. 6. 1012
19.30
Представљање
ЦЕЛОКУПНИХ ДЕЛА ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ
Поздравна реч министра просвете Жарка Обрадовића
Учествују: др Станиша Тутњевић,
др Душан Иванић, др Ана Ћосић,
др Миодраг Сибиновић и др Слободан Ж. Марковић
Програм у организацији Службеног гласника
______________________________________________________________________
НА КОНКУРСУ "ДАНА ХУМОРА И САТИРЕ" У ПЉЕВЉИМА
ПРВА НАГРАДА ЉИЉАНИ БРАЛОВИЋ
ЗА ПРИЧУ "ЛАЈЕМ НЕ ПРЕСТАЈЕМ"
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА
Жири за награду „Вуко Безаревић“, који је радио у саставу: Александар Чотрић (предсједник) и Дејан Миличић и Сабахудин Хаџиалић (чланови), прочитао је 128 прича приспјелих на конкурс манифестације „Дани хумора и сатире“ у Пљевљима и једногласно је одлучио да прву награду додијели причи „Лајем не престајем“, коју је написала Љиљана Браловић из Прањана, код Горњег Милановца.
Прича „Лајем не престајем“, издвојила се од осталих радова послатих на конкурс за награду „Вуко Безаревић“, јер садржи све елементе потребне за успјешну и квалитетну хумористичко-сатиричну приповјетку.
На првом мјесту, по мишљењу жирија, испуњава естетско-књижевни критеријум, пошто је језичко-стилски складна, а радња је логична и умјешно вођена од почетка до краја.
Прича садржи унутрашњу драматичност и динамику, а карактеришу је интензивно набрајање, градација и недвосмислена поента. Прожета је сатиричним модусом, а хумористички ефекти постижу се дијалошком формом и сликовитим поређењима. Псовке, којима дијалози обилују су, строго у функцији приче и доприносе изворности дискурса.
Лексика је обогаћена мање познатим ријечима и изразима, архаизмима, локализмима и дијалектизмима.
Без обзира на то што је на први поглед гротескна, хиперболична и алегорична, приповјест „Лајем, не престајем“ је у суштини реалистична. Друга ствар је што наша стварност постала апсурдна, нестварна и искошена.
Кроз причу на микро плану, из визуре старије жене Станојке, која сама живи у кући на селу, говори се о општим питањима везаним за отуђење, усамљеност, тежак живот, осиромашење села, одлазак људи у градове, губитнике транзиције, манипулацију људима, уцјењивање немоћних, куповину гласова, давање лажних обећања...
И име главне јунакиње Станојке је симболично и говори о томе да је све стало.
Куповање људских душа, о чему је писао Гогољ, претворило се у наше вријеме у куповање потписа за кандидатуре и такозваних сигурних гласова на изборима.
Као да никога не брине што на селу има све мање живих људи, у конкретном селу из приче, преостало их је свега двадесетак, пошто је постало једино важно прикупити тридесет овјерених потписа за изборну кандидатуру.
У средини у којој је политика је постала једина привредна грана, обичне људе политички актери уцјењују лијечењем, пензијом, асфалтирањем пута, комшијском солидарношћу, па чак и синовљевском пажњом и вјерским душебрижништвом...
Мали човјек је постао жртва транзиционог времена у доба наводне демократије.
Самовлашће једне странке замијенила је вишепартијска диктатура, због чега је људима још теже да се у таквом галиматијасу снађу и оријентишу.
Ова прича је написана у традицији Домановићевих сатира и приповједака Милована Глишића које говоре о руралној Србији 19. вијека.
Радња награђене приповјетке догађа се на српском селу данас, али фабула надилази те оквире и могла би да буде смјештена у било које село, варошицу или град на цијелом Балкану.
А вријеме је такво да „живи завиде мртвима“, због чега осамдесет деветогодишња Станојка пожели да умре, да оде са овог свијета.
Али ни то не може да оствари, јер јој се у сну јавља Господ, главом и брадом, тражећи од ње, после Бубице, медицинске сестре; комшије Јордана; сина Миленка; Мароша, ветеринара; сестрића Храномира; предсједника општине и попа Крсте, да се и њему потпише.
А можда је и Господ у међувремену постао политичан и заинтересован за изборе, јер је још 1890. године Војислав Илић испјевао пјесму „Србин у рају“, у којој на Божју понуду да му испуни један захтјев, Србин одговара:
... „О Господе јаки!
Ја бих жељно иск'о новина ма каки',
У којима пише шта сад доле раде,
Какве нове сплетке пред изборе граде?“
Александар Чотрић
Дејан Миличић
Сабахудин Хаџиалић
У Пљевљима,
5. јуна 2012.
_________________________________________________________________________________________________
ДОМ КУЛТУРЕ СТУДЕНТСКИ ГРАД
Булевар Зорана Ђинђића 179
Нови Београд
Уторак 12. 6. у 20.00, Студио 26
Представљање романа
ОДА МАЊЕМ ЗЛУ
Воје Чолановића
Разговор са аутором
Воја Чолановић (1922) један је од најстаријих аутора на нашој сцени, али је прошле године објавио нови роман Ода мањем злу, који се нашао у најужем избору за НИН-ову награду и добио награде Бора Станковић и Стеван Сремац. Од краја педесетих година Чолановић је објавио збирке приповедака Оседлати мећаву, Мирис промашаја и Осмех из црне кутије (за коју је добиоАндрићеву награду), као и романе Друга половина неба, Пустоловина по мери, Телохранитељ, Леви длан, десни длан, Зебња на расклапање (НИН-ова награда за 1987), Џепна коб и Лавовски део ничега. Главни јунак новог Чолановићевог романа је педесетогодишњи молекуларни биолог из Београда, Јанко Ђапа, који на семинару у Салцбургу упознаје колегиницу из Финске Мину Ахо. Иако су обоје у браку, започињу страсну љубавну везу. Након тога, Мина се изненада јавља Јанку да долази у српску престоницу и то на само један дан. Ода мањем злу је љубавни и авантуристички, али и интелектуални роман, духовит и ироничан, написан језички атрактивно и динамично, са мноштвом интертекстуалних веза из поља уметности, (поп)културе, различитих друштвених феномена, историје, политике, са Београдом који је трећи главни јунак.
Уредник књижевног програма ДКСГ:
Горан Лазичић
[email protected]
www.dksg.rs
+ 381 62 26 78 42
|
|
Удружење књижевника Србије...11.6.2012.
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
УТОРАК, 12. ЈУН, 12.00
ВОЈИСЛАВ ВУКОТИЋ: СИЗИФ И КАЗНА (песме)
Учествују: др Мићо Цвијетић, Миљурко Вукадиновић и аутор.
Стихове казује Милорад Мићо Милованов.
_______________________________________________________________________________________
ПОТПИСАН ПРОТОКОЛ О САРАДЊИ
ИЗМЕЂУ ПИСАЦА ИНДОНЕЗИЈЕ
И УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Легендарни песник Индонезије (240 милиона становника) Тауфик Исмаил,
примивши с ганућем почасну чланску карту Удружења Књижевника Србије,
казао је да је она доказ наставка, у 21. веку, пријатељства које је започето у 20. веку,
и захвалио се, у име свих писаца Индонезије, што је једном од њих указана таква част.
Тауфик Исмаил упутио је изразе захвалности и Његовој екселенцији амбасадору Републике
Индонезије у Србији Семуелу Самсону, што је дошло до овог сусрета и потписивања
ПРОТОКОЛА О САРАДЊИ.
Председник Удружења књижевника Србије Радомир Андрић рекао је да се
не познајемо довољно и да увек има много смисла сваки сусрет добре воље,
нарочито у области културе. Упознао је госте са значајем и историјатом
Удружења књижевника Србије основаног пре 107 година.
Мирјана Булатовић, секретар УКС, истакла је да је велики допринос зближавању писаца
Индонезије и Србије дао наш амабасадор културе - врсни путописац Виктор Лазић,
који се годинама надахњује многим земљама, а понајвише Индонезијом,
и своје утиске претаче у драгоцене књиге.
Протокол о сарадњи потписали су, са индонежанске стране, Тауфик Исмаил,
у име КУЋЕ ПОЕЗИЈЕ и МАГАЗИНА ХОРИЗОНТ, те Фадли Зон, у име КУЋЕ КУЛТУРЕ,
а са српске стране - Радомир Андрић, у име УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ.
___________________________________________________________________________
ТАУФИК ИСМАИЛ
Рођен је у граду Букитинги на Западној Суматри, 25. јуна 1935. Одрастао у Пекалонгану, Централна Јава.Легендарни песник Индонезије, пише поезију од педесетих година двадесетог века. Одгајан је у породици професора и новинара, који су се увек поносили писаном речју и читањем. Зато је одмалена маштао да постане човек речи.
Током шездесетих година песник је учествовао у стварању новог поретка. Ухватио је и одразио дух средњошколских и студентских демонстрација у збиркама поезије Тирани (1966) и Бентенг (1966), које су се прочуле свуда у то време. Његове песме су објављене у антологији Манифестаси (1963). Написао је и „Реконструкцију религијске мисли у исламу (1964), као и песме за децу (1976).
Тауфик Исмаил је оснивач познатог књижевног магазина у Индонезији, Хоризонт (1966). Пише не само поезију, него и кратке приче, драме, есеје и колумне богатог и разноврсног садржаја. Објавио је 19 књига. Учествовао је на многим фестивалима и вечерима поезије широм света, у градовима Азије, Европе, Аустралије и Африке, од седамдесетих година до данас.
Многе његове песме коришћене су као текстови за музичке нумере познатих индонежанских извођача. Превођен је на енглески, арапски, руски, јапански, немачки, француски, мандарински и сундански језик. Добитник је награде „Анугера Сени“ Владе Републике Индонезије (1970), Награде за културу Владе Аустралије, Награду за писце Југоисточне Азије Краљевине Тајланда (1994), као и многих других награда.
Његова последња књига, објављена 2008, збирка је скоро свих његових дела – у четири тома. Управо завршава ново дело, Рерумпутан Дедаунан, које садржи преводе 160 песама америчких песника од 1850-тих до 1980-тих година.
____________________________________________
Фадли Зон
БЕОГРАД
Дуж река Дунава и Саве
посматрам Калемегданску тврђаву, чувара јаког;
Ваздух летњи отвореног неба
спаја приче о ратовима и љубави.
Београд, један град,
набијена историјом суза,
крвопролићем;
туга која свраћа у свако доба...
Београд, вековима разаран,
падао и дизао се под многим вођама,
од Римљана до Османлија,
светских ратова, комунизма и бесконачних борби,
битака у низу као пут бескрајни.
Никада нисам веровао
да све то може бити истина иза ове лепоте,
Дунав и Сава и даље тако мирно теку...
Београд, један сан
никада се не предаје, камоли умире...
Живот пун узбуђења као дан без краја,
забаве до дна ноћи,
прожете музиком и поезијом.
Београд, један град
који стално за љубављу чезне.
Београд, 10. јун 2012.
_________________________________
Тауфик Исмаил
СТРАХ 1966, СТРАХ 1998*
Студенти се боје професора
Професори се боје декана
Декан се боји ректора
Ректор се боји министра
Министар се боји председника
Председник се боји студената
____________________________________________________
* Студентским протестима 1966. године са власти је свргнут Сукарно,
а 1998, такође студентским протестима – Сухарто.
__________________________________________________________________________________________
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА, УТОРАК, 12. ЈУН 2012.
МАЛА
САЛА,
19.30
Разговор о књизи
ХАРИСА K.СКАРЛАКИДИСА
СВЕТИ ОГАЊ
Чудо на Христовом гробу на дан Велике суботе
Учествују: Радмила Мишев, Злата Ђерић, Зорица Зец,преводилац Владимир
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
УТОРАК, 12. ЈУН, 12.00
ВОЈИСЛАВ ВУКОТИЋ: СИЗИФ И КАЗНА (песме)
Учествују: др Мићо Цвијетић, Миљурко Вукадиновић и аутор.
Стихове казује Милорад Мићо Милованов.
_______________________________________________________________________________________
ПОТПИСАН ПРОТОКОЛ О САРАДЊИ
ИЗМЕЂУ ПИСАЦА ИНДОНЕЗИЈЕ
И УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Легендарни песник Индонезије (240 милиона становника) Тауфик Исмаил,
примивши с ганућем почасну чланску карту Удружења Књижевника Србије,
казао је да је она доказ наставка, у 21. веку, пријатељства које је започето у 20. веку,
и захвалио се, у име свих писаца Индонезије, што је једном од њих указана таква част.
Тауфик Исмаил упутио је изразе захвалности и Његовој екселенцији амбасадору Републике
Индонезије у Србији Семуелу Самсону, што је дошло до овог сусрета и потписивања
ПРОТОКОЛА О САРАДЊИ.
Председник Удружења књижевника Србије Радомир Андрић рекао је да се
не познајемо довољно и да увек има много смисла сваки сусрет добре воље,
нарочито у области културе. Упознао је госте са значајем и историјатом
Удружења књижевника Србије основаног пре 107 година.
Мирјана Булатовић, секретар УКС, истакла је да је велики допринос зближавању писаца
Индонезије и Србије дао наш амабасадор културе - врсни путописац Виктор Лазић,
који се годинама надахњује многим земљама, а понајвише Индонезијом,
и своје утиске претаче у драгоцене књиге.
Протокол о сарадњи потписали су, са индонежанске стране, Тауфик Исмаил,
у име КУЋЕ ПОЕЗИЈЕ и МАГАЗИНА ХОРИЗОНТ, те Фадли Зон, у име КУЋЕ КУЛТУРЕ,
а са српске стране - Радомир Андрић, у име УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ.
___________________________________________________________________________
ТАУФИК ИСМАИЛ
Рођен је у граду Букитинги на Западној Суматри, 25. јуна 1935. Одрастао у Пекалонгану, Централна Јава.Легендарни песник Индонезије, пише поезију од педесетих година двадесетог века. Одгајан је у породици професора и новинара, који су се увек поносили писаном речју и читањем. Зато је одмалена маштао да постане човек речи.
Током шездесетих година песник је учествовао у стварању новог поретка. Ухватио је и одразио дух средњошколских и студентских демонстрација у збиркама поезије Тирани (1966) и Бентенг (1966), које су се прочуле свуда у то време. Његове песме су објављене у антологији Манифестаси (1963). Написао је и „Реконструкцију религијске мисли у исламу (1964), као и песме за децу (1976).
Тауфик Исмаил је оснивач познатог књижевног магазина у Индонезији, Хоризонт (1966). Пише не само поезију, него и кратке приче, драме, есеје и колумне богатог и разноврсног садржаја. Објавио је 19 књига. Учествовао је на многим фестивалима и вечерима поезије широм света, у градовима Азије, Европе, Аустралије и Африке, од седамдесетих година до данас.
Многе његове песме коришћене су као текстови за музичке нумере познатих индонежанских извођача. Превођен је на енглески, арапски, руски, јапански, немачки, француски, мандарински и сундански језик. Добитник је награде „Анугера Сени“ Владе Републике Индонезије (1970), Награде за културу Владе Аустралије, Награду за писце Југоисточне Азије Краљевине Тајланда (1994), као и многих других награда.
Његова последња књига, објављена 2008, збирка је скоро свих његових дела – у четири тома. Управо завршава ново дело, Рерумпутан Дедаунан, које садржи преводе 160 песама америчких песника од 1850-тих до 1980-тих година.
____________________________________________
Фадли Зон
БЕОГРАД
Дуж река Дунава и Саве
посматрам Калемегданску тврђаву, чувара јаког;
Ваздух летњи отвореног неба
спаја приче о ратовима и љубави.
Београд, један град,
набијена историјом суза,
крвопролићем;
туга која свраћа у свако доба...
Београд, вековима разаран,
падао и дизао се под многим вођама,
од Римљана до Османлија,
светских ратова, комунизма и бесконачних борби,
битака у низу као пут бескрајни.
Никада нисам веровао
да све то може бити истина иза ове лепоте,
Дунав и Сава и даље тако мирно теку...
Београд, један сан
никада се не предаје, камоли умире...
Живот пун узбуђења као дан без краја,
забаве до дна ноћи,
прожете музиком и поезијом.
Београд, један град
који стално за љубављу чезне.
Београд, 10. јун 2012.
_________________________________
Тауфик Исмаил
СТРАХ 1966, СТРАХ 1998*
Студенти се боје професора
Професори се боје декана
Декан се боји ректора
Ректор се боји министра
Министар се боји председника
Председник се боји студената
____________________________________________________
* Студентским протестима 1966. године са власти је свргнут Сукарно,
а 1998, такође студентским протестима – Сухарто.
__________________________________________________________________________________________
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА, УТОРАК, 12. ЈУН 2012.
МАЛА
САЛА,
19.30
Разговор о књизи
ХАРИСА K.СКАРЛАКИДИСА
СВЕТИ ОГАЊ
Чудо на Христовом гробу на дан Велике суботе
Учествују: Радмила Мишев, Злата Ђерић, Зорица Зец,преводилац Владимир
Удружење књижевника Србије...8.6.2012.
ЈУЧЕ У УДРЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ПРЕДСТАВЉЕНЕ ДВЕ КЊИГЕ:
ПРЕДРАГ Р. ДАРАГИЋ КИЈУК: „ХРИШЋАНСТВО БЕЗ ХРИСТА“
И
РАТКО МАРКОВИЋ РИЂАНИН: "ТРКАЛИШТЕ"
БИСТРА ВОДА СА ПЛАНИНСКОГ КАМЕНА
У време када је Кијук био студент на Филолошком факултету а Цици, Милорад Павић, био асистент на факултету и тада већ афирмисани млади књижевник, Павић ми је предложио да поразговарам са једним, како је тада рекао, "необичним", младим човеком. Радо сам пристала.
И одмах, при првом сусрету било ми је јасно да разговарам са младићем препуним енергије која је извирала из њега.
Момак, разбарушене косе коју никако није могао да смири, бистрог, топлог али стаменог погледа, врцао је и скоро се гушио сопственом енергијом а, чинило ми се, није знао ни где јој је крај, ни почетак. Одмах ми је рекао да хоће да се бави новом литературом.
И поред тога што ми је одмах било јасно о чему се ту ради, тада сам му одговорила да, у том случају, није требало да долази код мене.
Јер, ја сам предавала средњовековну књижевност.
После дугог разговора, прилично напетог, али, који је он јуначки издржао, схватио је да се мора почети од почетка, од утемељења у дубокој прошлости историје и културе свога народа.
Бацио се снагом своје младе, неутрошене, енергије на оно што чини темеље једног народа и једног људског бића.
И тако је почело наше пријатељство које, ево, траје и траје... Јер, увек, у битним, напетим и преломним тренуцима наше стварности, Кијук и ја били смо на истом месту. Без договора, без састајања, мислили смо и осећали исто. То сам препознавала кроз његове књиге и његово свеукупно ангажовање.
То ми је потврдила и последња Кијукова књига ХРИШЋАНСТВО БЕЗ ХРИСТА, коју сам добила од његове породице одмах по изласку из штампе, а после тако изненадног и трагично преурањеног Кијуковог пресељења, 29. јануара ове године.
Ова књига је потврдила да тек када се, као и Кијук, упутимо у дубине националног и када вода потече са камена станца, она носи заиста бистру истину, коју не треба да мутимо, заборављамо или да је се одричемо.
И још нешто, сасвим лично.
Тешко је учитељу сахрањивати ђака, као мајци своје чедо.
Проф.др Радмила Маринковић
_____________________________________________________________________________________________________
Ратко Марковић Риђанин
А ПЕСМА МОЈА ИЗГРЕВА ИЗ ЗАСЕДЕ
Индијанка се из Месеца рађа
У ноћи широј од мора небескога
Ждребац њишти низ планину
Стреса звезде у карлицу
Око карлице очи нејачи расту
Шума бежи од болести јутра
Јутро расуто јечи у књигу ушивено
Мир неки далеки к'о мравињац
Уз моје ноге расте
Празна воловска кола низ џомбе силазе
За несталим гласом у угашеном граду
А моја песма изгрева осмехом
Зове трешње јагоде беле раде
здравца мљечике моликве и неке далеке јеке
у магли јутра воз се на леђима вози
путници к'о излози преко пута постављени
из моје забринуте заседе ниче жбун
пун зелених грудвица ради здравља сваку згризох
а песма из мене изгрева к'о здравац извор из камена
УПАД
Упаде у кућу памети магаре
Оглав га води кроз полице
Мисли магаре да су улице
Трчи из себе у коњче
Жури се чивита тамо овамо
Не пита куда скаче свуда
Жури јури хтело би да рже
Саплиће се у памети кија
Оте му се памети ија ија ија!
ПРЕДСТАВА
Ноћас сам музикант носим од себе већи инструмент – бас
у саставу састав сам вас собом сам
Излазим на чистину к'о напуштена ватра
Глас мој попио бас – пијан инструмент ме јаше
Коњче неко весело са оглавом јури наоколо
Представом представља сама себе на поводцу без поводца
Коњче разиграва магарад неку пред зидом не видећи зид
На зиду порука коју не пије магарећа мисао:
Гестапо је био бољи!
Неко ивичи ивицу света кроз наше неме куће
И што ће бити биће било – осмехује се свирка из облака
КОРОНА
Над главним тргом победе корона бело жута
Облак ума устаје у облак увире топот жена
Увиру табани у очи тројанском коњу
брдовитијем од брда победе
Коњ круто држи правац на правцу житном
дивне жене увршене одбеглим осмехом
Свом снагом хрле жестоко грле лестве
Улази безизлаз у трбух тишине
низ реп коња силази стадо блеком загледано
Свет блеке кружи над целом реком
А Земља к'о булка божура вулканским ватрометом
Извирује из себе
златом и каменом предак изгубљена извора засипа звоно
звоно гладније од звери гута само себе
ПРЕДСТАВЉЕНЕ ДВЕ КЊИГЕ:
ПРЕДРАГ Р. ДАРАГИЋ КИЈУК: „ХРИШЋАНСТВО БЕЗ ХРИСТА“
И
РАТКО МАРКОВИЋ РИЂАНИН: "ТРКАЛИШТЕ"
БИСТРА ВОДА СА ПЛАНИНСКОГ КАМЕНА
У време када је Кијук био студент на Филолошком факултету а Цици, Милорад Павић, био асистент на факултету и тада већ афирмисани млади књижевник, Павић ми је предложио да поразговарам са једним, како је тада рекао, "необичним", младим човеком. Радо сам пристала.
И одмах, при првом сусрету било ми је јасно да разговарам са младићем препуним енергије која је извирала из њега.
Момак, разбарушене косе коју никако није могао да смири, бистрог, топлог али стаменог погледа, врцао је и скоро се гушио сопственом енергијом а, чинило ми се, није знао ни где јој је крај, ни почетак. Одмах ми је рекао да хоће да се бави новом литературом.
И поред тога што ми је одмах било јасно о чему се ту ради, тада сам му одговорила да, у том случају, није требало да долази код мене.
Јер, ја сам предавала средњовековну књижевност.
После дугог разговора, прилично напетог, али, који је он јуначки издржао, схватио је да се мора почети од почетка, од утемељења у дубокој прошлости историје и културе свога народа.
Бацио се снагом своје младе, неутрошене, енергије на оно што чини темеље једног народа и једног људског бића.
И тако је почело наше пријатељство које, ево, траје и траје... Јер, увек, у битним, напетим и преломним тренуцима наше стварности, Кијук и ја били смо на истом месту. Без договора, без састајања, мислили смо и осећали исто. То сам препознавала кроз његове књиге и његово свеукупно ангажовање.
То ми је потврдила и последња Кијукова књига ХРИШЋАНСТВО БЕЗ ХРИСТА, коју сам добила од његове породице одмах по изласку из штампе, а после тако изненадног и трагично преурањеног Кијуковог пресељења, 29. јануара ове године.
Ова књига је потврдила да тек када се, као и Кијук, упутимо у дубине националног и када вода потече са камена станца, она носи заиста бистру истину, коју не треба да мутимо, заборављамо или да је се одричемо.
И још нешто, сасвим лично.
Тешко је учитељу сахрањивати ђака, као мајци своје чедо.
Проф.др Радмила Маринковић
_____________________________________________________________________________________________________
Ратко Марковић Риђанин
А ПЕСМА МОЈА ИЗГРЕВА ИЗ ЗАСЕДЕ
Индијанка се из Месеца рађа
У ноћи широј од мора небескога
Ждребац њишти низ планину
Стреса звезде у карлицу
Око карлице очи нејачи расту
Шума бежи од болести јутра
Јутро расуто јечи у књигу ушивено
Мир неки далеки к'о мравињац
Уз моје ноге расте
Празна воловска кола низ џомбе силазе
За несталим гласом у угашеном граду
А моја песма изгрева осмехом
Зове трешње јагоде беле раде
здравца мљечике моликве и неке далеке јеке
у магли јутра воз се на леђима вози
путници к'о излози преко пута постављени
из моје забринуте заседе ниче жбун
пун зелених грудвица ради здравља сваку згризох
а песма из мене изгрева к'о здравац извор из камена
УПАД
Упаде у кућу памети магаре
Оглав га води кроз полице
Мисли магаре да су улице
Трчи из себе у коњче
Жури се чивита тамо овамо
Не пита куда скаче свуда
Жури јури хтело би да рже
Саплиће се у памети кија
Оте му се памети ија ија ија!
ПРЕДСТАВА
Ноћас сам музикант носим од себе већи инструмент – бас
у саставу састав сам вас собом сам
Излазим на чистину к'о напуштена ватра
Глас мој попио бас – пијан инструмент ме јаше
Коњче неко весело са оглавом јури наоколо
Представом представља сама себе на поводцу без поводца
Коњче разиграва магарад неку пред зидом не видећи зид
На зиду порука коју не пије магарећа мисао:
Гестапо је био бољи!
Неко ивичи ивицу света кроз наше неме куће
И што ће бити биће било – осмехује се свирка из облака
КОРОНА
Над главним тргом победе корона бело жута
Облак ума устаје у облак увире топот жена
Увиру табани у очи тројанском коњу
брдовитијем од брда победе
Коњ круто држи правац на правцу житном
дивне жене увршене одбеглим осмехом
Свом снагом хрле жестоко грле лестве
Улази безизлаз у трбух тишине
низ реп коња силази стадо блеком загледано
Свет блеке кружи над целом реком
А Земља к'о булка божура вулканским ватрометом
Извирује из себе
златом и каменом предак изгубљена извора засипа звоно
звоно гладније од звери гута само себе
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Француска 7
Б е о г р а д
ПОНЕДЕЉАК, 11. ЈУН 2012.
13-15 часова
Сусрет писаца УКС
и представнка Амбасаде
Републике Индонезије у Србији
- Поздравна реч председника Удружења УКС господина Радомира Андрића;
- Поздравна реч једног од највећих индонежанских песника данашњице господина Тауфика Исмаила;
- Потписивање Протокола о сарадњи;
- Уручење почасне чланске карте УКС господину Тауфику Исмаилу;
Дружење.
Од 17-19 часова
у Амбасади Републике Индонезије
(Булевар кнеза Александра Карађорђевића 18)
- Отварање свечаности;
- Обраћање амбасадора Индонезије Његове екселенције господина Самуела Самсона;
- Обраћање господина Фадлија Зона, истакнуте личности из културе Индонезије;
- Презентација индонежанског наслеђа;
- Тауфик Исмаил и Фадли Зон казују по две песме (са преводом на српски);
- Мак Катик: традиционална борилачка вештина;
- Тауфик Исмаил и Фадли Зон казују по две песме;
- Традиционални перформанс - Салуанг;
- Песму "Суматра" Милоша Црњанског казује Виктор Лазић;
- Радомир Андрић и Ненад Грујичић казују по две песме (са преводом на енглески);
- Одломке из књиге "Суматра" Виктора Лазића чита Мирјана Булатовић;
- Коктел, уз разгледање изложбе предмета из Музеја "Фадли Зон".
_____________________________________________________________________________________________________
"ВИТОПЕРЕНА ВРЕМЕНА" ЗОРАНА БИНГУЛЦА
РОМАН ГОДИНЕ У МАКЕДОНИЈИ
Медитеранска академија је данас у Струги прогласила
роман "Витоперена времена" Зорана Бингулца
за роман године у Македонији.
Промоција овог романа на македонском језику
одржана је у оквиру програма
међународне књижевне манифестације "Година есеја".
На промоцији романа у Спомен-дому "Браћа Миладиновци"
говорили су: Радомир Андрић, председник Удружења књижевника Србије
и магистар Разме Кумбароски, директор Медитеранске академије.
_____________________________________________________________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 11. ЈУНА 2012.
УТОРАК, 12. ЈУН, 12.00
ВОЈИСЛАВ ВУКОТИЋ: СИЗИФ И КАЗНА (песме)
Учествују: др Мићо Цвијетић, Миљурко Вукадиновић и аутор.
Стихове казује Милорад Мићо Милованов.
СРЕДА, 13. ЈУН, 12.00
ПИСЦИ ИЗ ЋУПРИЈЕ
Учествују: Слободан Јовановић Стубички, Миле Лазаревић, Борисав Благојевић, Радивоје Миладиновић Пацко, Милка Ижогин, Слободан Станковић, Снежана Петровић,Слободан Ивановић.
ЧЕТВРТАК, 14. ЈУН
12.00
ВЕЛИКИ ЧИТАЛАЧКИ ЧАС:
ГДЕ ЈЕ НОВА КЊИЖЕВНОСТ – „ПРВЕНАЦ“, КРАГУЈЕВАЦ
Учествују: уредници – Братислав Милановић, Алелсандар Б. Лаковић, Звездана Кнежевић, Мирко Демић, Никола Вујчић, Саша Миленић, Драган Бошковић, Слободан Павићевић, Александар Шаранац, Душан Стојковић, Зоран Петровић, Миљурко Вукадиновић; аутори: Ружица Васић, Леила Самараи Мехди, Иван Томић, Ана Петровић, Никола Александар Марић, Бојан Савић Остојић, Микица Илић, Бојан Срдоч, Душан Михајловић, Ноел Путник, Снежана Роксандић, Драгомир Ивковић, Давор Радуљ, Зоран Милосављевић, Сенка Петровић, Владимир Коларић, Мирјана Петровић Филиповић, Данило Јелић, Зоран С. Станојевић, Маја Солар, Данијела Јовановић, Екрем Хамид, Дамир Недић, Александар Миланковић, Ана Митрашиновић, Јелица Кисо, Лана Басташић, Александар Милановић, Урош Пајић, Горан Карановић, Огњен Петровић.
19.00
ЗОРИЦА АРСИЋ МАНДАРИЋ: ЧИПКАНА ЈАСТУЧНИЦА (проза)
Учествују: Радомир Андрић, др Мићо Цвијетић, Миљурко Вукадиновић и аутор.
Текстове казује Милан Цаци Михаиловић.
__________________________________________________________________________________________________________________
ПОНЕДЕЉАК,
11. ЈУН 2012.
ЗАДУЖБИНА
ИЛИЈЕ М.
КОЛАРЦА
19.30Мала сала Разговор о књизиДРАГОСЛАВА МИХАИЛОВИЋАГОЛИ ОТОККњига 5Учествују: Петар Арбутина,Бојан Јовановић, Радивоје Микић,Милисав Савић и Драгослав Михаиловић.
Програм у организацијиСлужбеног гласника
__________________________________________________________________________________________________________________
Народна библиотека Србије
Среда, 13. јуни
у 11 часова
Антологија белоруске поезије
(СКЗ, 2012)
Учествују:
Његова екселенција Владимир Чушев, амбасадор
проф. др Иван Чарота, приређивач
проф. др Миодраг Сибиновић, преводилац
Драган Лакићевић, уредник СКЗ;
Хор слависта Филолошког факултета Универзитета у Београду
Петак, 15. јун
од 9 до 18 часова
Пре и после пада Цариграда.
Центар и периферије Византијског царства у бурним временима пре и после освајања Цариграда 1204. и 1453. године.
Међународни научни Симпозијум који организује Семинар за Византологију и Центар за Кипарске студије
Филозофског факултета Универзитета у Београду.
___________________________________________________________________________________________________________
Резултати
књижевног конкурса
„Томо Радосављевић“
Центра за културу „Сава Дечанац“ – Лепосавић
Жири у саставу
Валентина Питулић (председник), Јован Пејчић и Бошко Сувајџић
донео је следеће одлуке:
Награда за поезију
Песма Чамна моба (шифра „Тифран“)
Аутор Бранислав М. Вуковић (Беране)
Награда за причу
Приповетка Домаћин (шифра „Небо“)
Аутор Драгица Грбић – Драга (Вишеград)
Награда за есеј
Оглед Натуралистички модел приповедања у „Арнаутским сликама“ Илије Вукићевића
(шифра „1899“)
Аутор Даница Радуновић Столић (Београд)
Награде ће бити уручене 21. јуна 2012, у 20 сати,
у Центру за културу „Сава Дечанац“ у Лепосавићу
_______________
Директор Центра
Гојко Миливојевић
_______________________________________________________________________________
МИЛАН ТОДОРОВ ДОБИТНИК „ТИПАРА“
Жири за доделу награде „Типар“ за 2012. годину, једног од најпрестижнијих признања за сатиру на просторима бивше СФРЈ, одлучио је да оно припадне Милану Тодорову, књижевнику из Новог Сада.
Тодоров је награђен за књигу прича „БЕЗБРОЈ НАШИХ ЖИВОТА“, коју је објавио Београдски афористичарски круг прошле године. Награда, која се састоји од новчаног износа и повеље, биће уручена Тодорову 16. јуна на XXVI Данима хумора и сатире „Вуко Безаревић“ у Пљевљима.
У образложењу жирија који су чинили Александар Баљак, Вељко Рајковић и Зоран Раонић, истиче се:
„Књига Безброј наших живота квалитетом и свежином увелико надилази све што је код нас, последњих деценија, у хомористичко-сатиричној причи створено.“
Прошле године ово признање припало је Емиру Кустурици, а међу досадашњим добитницима су и Матија Бећковић, Момо Капор, Душан Ковачевић, Милован Витезовић, Александар Баљак и Петар Пајић.
БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
_________________________________________________________________________________________________________________
МОЛБЕ ЗА ПРИЈЕМ У УКС
Координатор Комисије за пријем у УКС Бранислав Вељковић
(члан Управног одбора и оперативни уредник "Књижевних новина")
привео је крају вишемесечну припрему пријема нових чланова
планираног за другу половину године.
У сарадњи са члановима Комисије за пријем,
Вељковић је сачинио шири избор кандидата:
од укупно 304 приспеле молбе, 115 је ушло у шири избор,
а 189 одбијено.
_________________________
Француска 7
Б е о г р а д
ПОНЕДЕЉАК, 11. ЈУН 2012.
13-15 часова
Сусрет писаца УКС
и представнка Амбасаде
Републике Индонезије у Србији
- Поздравна реч председника Удружења УКС господина Радомира Андрића;
- Поздравна реч једног од највећих индонежанских песника данашњице господина Тауфика Исмаила;
- Потписивање Протокола о сарадњи;
- Уручење почасне чланске карте УКС господину Тауфику Исмаилу;
Дружење.
Од 17-19 часова
у Амбасади Републике Индонезије
(Булевар кнеза Александра Карађорђевића 18)
- Отварање свечаности;
- Обраћање амбасадора Индонезије Његове екселенције господина Самуела Самсона;
- Обраћање господина Фадлија Зона, истакнуте личности из културе Индонезије;
- Презентација индонежанског наслеђа;
- Тауфик Исмаил и Фадли Зон казују по две песме (са преводом на српски);
- Мак Катик: традиционална борилачка вештина;
- Тауфик Исмаил и Фадли Зон казују по две песме;
- Традиционални перформанс - Салуанг;
- Песму "Суматра" Милоша Црњанског казује Виктор Лазић;
- Радомир Андрић и Ненад Грујичић казују по две песме (са преводом на енглески);
- Одломке из књиге "Суматра" Виктора Лазића чита Мирјана Булатовић;
- Коктел, уз разгледање изложбе предмета из Музеја "Фадли Зон".
_____________________________________________________________________________________________________
"ВИТОПЕРЕНА ВРЕМЕНА" ЗОРАНА БИНГУЛЦА
РОМАН ГОДИНЕ У МАКЕДОНИЈИ
Медитеранска академија је данас у Струги прогласила
роман "Витоперена времена" Зорана Бингулца
за роман године у Македонији.
Промоција овог романа на македонском језику
одржана је у оквиру програма
међународне књижевне манифестације "Година есеја".
На промоцији романа у Спомен-дому "Браћа Миладиновци"
говорили су: Радомир Андрић, председник Удружења књижевника Србије
и магистар Разме Кумбароски, директор Медитеранске академије.
_____________________________________________________________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 11. ЈУНА 2012.
УТОРАК, 12. ЈУН, 12.00
ВОЈИСЛАВ ВУКОТИЋ: СИЗИФ И КАЗНА (песме)
Учествују: др Мићо Цвијетић, Миљурко Вукадиновић и аутор.
Стихове казује Милорад Мићо Милованов.
СРЕДА, 13. ЈУН, 12.00
ПИСЦИ ИЗ ЋУПРИЈЕ
Учествују: Слободан Јовановић Стубички, Миле Лазаревић, Борисав Благојевић, Радивоје Миладиновић Пацко, Милка Ижогин, Слободан Станковић, Снежана Петровић,Слободан Ивановић.
ЧЕТВРТАК, 14. ЈУН
12.00
ВЕЛИКИ ЧИТАЛАЧКИ ЧАС:
ГДЕ ЈЕ НОВА КЊИЖЕВНОСТ – „ПРВЕНАЦ“, КРАГУЈЕВАЦ
Учествују: уредници – Братислав Милановић, Алелсандар Б. Лаковић, Звездана Кнежевић, Мирко Демић, Никола Вујчић, Саша Миленић, Драган Бошковић, Слободан Павићевић, Александар Шаранац, Душан Стојковић, Зоран Петровић, Миљурко Вукадиновић; аутори: Ружица Васић, Леила Самараи Мехди, Иван Томић, Ана Петровић, Никола Александар Марић, Бојан Савић Остојић, Микица Илић, Бојан Срдоч, Душан Михајловић, Ноел Путник, Снежана Роксандић, Драгомир Ивковић, Давор Радуљ, Зоран Милосављевић, Сенка Петровић, Владимир Коларић, Мирјана Петровић Филиповић, Данило Јелић, Зоран С. Станојевић, Маја Солар, Данијела Јовановић, Екрем Хамид, Дамир Недић, Александар Миланковић, Ана Митрашиновић, Јелица Кисо, Лана Басташић, Александар Милановић, Урош Пајић, Горан Карановић, Огњен Петровић.
19.00
ЗОРИЦА АРСИЋ МАНДАРИЋ: ЧИПКАНА ЈАСТУЧНИЦА (проза)
Учествују: Радомир Андрић, др Мићо Цвијетић, Миљурко Вукадиновић и аутор.
Текстове казује Милан Цаци Михаиловић.
__________________________________________________________________________________________________________________
ПОНЕДЕЉАК,
11. ЈУН 2012.
ЗАДУЖБИНА
ИЛИЈЕ М.
КОЛАРЦА
19.30Мала сала Разговор о књизиДРАГОСЛАВА МИХАИЛОВИЋАГОЛИ ОТОККњига 5Учествују: Петар Арбутина,Бојан Јовановић, Радивоје Микић,Милисав Савић и Драгослав Михаиловић.
Програм у организацијиСлужбеног гласника
__________________________________________________________________________________________________________________
Народна библиотека Србије
Среда, 13. јуни
у 11 часова
Антологија белоруске поезије
(СКЗ, 2012)
Учествују:
Његова екселенција Владимир Чушев, амбасадор
проф. др Иван Чарота, приређивач
проф. др Миодраг Сибиновић, преводилац
Драган Лакићевић, уредник СКЗ;
Хор слависта Филолошког факултета Универзитета у Београду
Петак, 15. јун
од 9 до 18 часова
Пре и после пада Цариграда.
Центар и периферије Византијског царства у бурним временима пре и после освајања Цариграда 1204. и 1453. године.
Међународни научни Симпозијум који организује Семинар за Византологију и Центар за Кипарске студије
Филозофског факултета Универзитета у Београду.
___________________________________________________________________________________________________________
Резултати
књижевног конкурса
„Томо Радосављевић“
Центра за културу „Сава Дечанац“ – Лепосавић
Жири у саставу
Валентина Питулић (председник), Јован Пејчић и Бошко Сувајџић
донео је следеће одлуке:
Награда за поезију
Песма Чамна моба (шифра „Тифран“)
Аутор Бранислав М. Вуковић (Беране)
Награда за причу
Приповетка Домаћин (шифра „Небо“)
Аутор Драгица Грбић – Драга (Вишеград)
Награда за есеј
Оглед Натуралистички модел приповедања у „Арнаутским сликама“ Илије Вукићевића
(шифра „1899“)
Аутор Даница Радуновић Столић (Београд)
Награде ће бити уручене 21. јуна 2012, у 20 сати,
у Центру за културу „Сава Дечанац“ у Лепосавићу
_______________
Директор Центра
Гојко Миливојевић
_______________________________________________________________________________
МИЛАН ТОДОРОВ ДОБИТНИК „ТИПАРА“
Жири за доделу награде „Типар“ за 2012. годину, једног од најпрестижнијих признања за сатиру на просторима бивше СФРЈ, одлучио је да оно припадне Милану Тодорову, књижевнику из Новог Сада.
Тодоров је награђен за књигу прича „БЕЗБРОЈ НАШИХ ЖИВОТА“, коју је објавио Београдски афористичарски круг прошле године. Награда, која се састоји од новчаног износа и повеље, биће уручена Тодорову 16. јуна на XXVI Данима хумора и сатире „Вуко Безаревић“ у Пљевљима.
У образложењу жирија који су чинили Александар Баљак, Вељко Рајковић и Зоран Раонић, истиче се:
„Књига Безброј наших живота квалитетом и свежином увелико надилази све што је код нас, последњих деценија, у хомористичко-сатиричној причи створено.“
Прошле године ово признање припало је Емиру Кустурици, а међу досадашњим добитницима су и Матија Бећковић, Момо Капор, Душан Ковачевић, Милован Витезовић, Александар Баљак и Петар Пајић.
БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
_________________________________________________________________________________________________________________
МОЛБЕ ЗА ПРИЈЕМ У УКС
Координатор Комисије за пријем у УКС Бранислав Вељковић
(члан Управног одбора и оперативни уредник "Књижевних новина")
привео је крају вишемесечну припрему пријема нових чланова
планираног за другу половину године.
У сарадњи са члановима Комисије за пријем,
Вељковић је сачинио шири избор кандидата:
од укупно 304 приспеле молбе, 115 је ушло у шири избор,
а 189 одбијено.
_________________________
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
У ПЕТАК, 8. ЈУНА 2012.
12.00
ЂОРЂЕ РАДИШИЋ: „ПЕСМЕ И ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ“
Учествују: проф. др Радомир Животић, др Воја Марјановић и Миљурко Вукадиновић.
19.00
БОСИЉКА ПЕРИЋ БАТАК: „ЕХО ЗАБОРАВА“
Учествују: Ненад Радош, Момчило Ћетковић и аутор.
Стихове говори Радмила Арамбашић.
Музичка пратња: Мирослав Ћосовић.
_________________________________________________________________________________________________________________
Из Српског одељења
Међународног јавног фонда
Јединства Православних народа
У СРПСКОЈ ПАТРИЈАРШИЈИ недавно је представљена ексклузивна књижевна серије издавачке куће "К единству", под покровитељством МОФЕПН са седиштем у Москви, под насловом „Руски писци и православље“.
Ствараоци које смо уврстили у ово издање дубоко наглашавају традиционалну блискост и посвећеност класика руске књижевности православљу. Наглашавамо да је потреба за подсећањем на дела којим су дубоки траг у култури словенских народа оставили Љермонтов, Достојевски, Пушкин, Крилов, Ахматовa, Шукшин, Рубцов, Тјутчев, Гогољ и Јесењин, била само један од значајних мотива да се они заједно уврсте у ово нама посебно драго издање.
Презентација је одржана на дан рођења великог Руског песника - А. С. Пушкина, који је уједно и Дан руског језика.
У име председника МОФЕПН, г. Алексеева В. А.
__________________________________________________________________________________________________________________
У Нишу 13. 6. 2012.
У Сврљигу 14. 6. 2012.
Књижевно вече Зорице Сентић и ДАРУЈМО РЕЧ
у Културном центру, са почетком у 19 часова
ДОЂИТЕ И ДАРУЈТЕ ЈЕДНУ ИЛИ ВИШЕ КЊИГА КОЈЕ ЋЕ БИТИ ПОКЛОЊЕНЕ НЕКОМ СЕЛУ
– Дарујмо реч – ... да свако село у Србији добије своју библиотеку... – Дарујмо реч –
www.darujmorec.com
_____________________________________________________________________________________________________
У четвртак 7. јуна у 19 часовау просторијама Завичајне фондације Стеван Сремац у Сенти одржаће се промоција књигеБанатско дуго орање: есејистичка студија из историје банатских Срба аутора др Милана Мицићау издању Банатског културног центра.О књизи ће, поред аутора, говорити и Радован Влаховић, директор Банатског културног центра.
______________________________________________________________________________________
СЛАЂАНА ЛУКИЋ У ИНОСТРАНСТВУ У Ричмонду, у америчкој држави Мериленд,издавачка кућа Паблиш Америка објавила је збирку лирских песама Слађане Лукић ,,Мона Лиза.Њен љубавни роман "Сена" ускоро ће бити објављен у Јапану, и продаја ће ићи преко јапанског Амазона.Јапански издавач се заинтересовао за књигу после Сајма електронских књига у Њујорку прошле седмице.И за другу књигу је припремљен маркетиншки пакет,који укључује објавњивање чланака о Слађани Лукић и њеној књизи у тамошњим медијима. Током прошог викенда немачка телевизија Deutsche Welle TV пренела је вест о изласку из штампе књиге "Сена". До августа ће у форми књиге бити одштампане њене објављене књиге на енглеском језику. Књиге се могу наћи на адреси www.publishamerica.com
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
У ПЕТАК, 8. ЈУНА 2012.
12.00
ЂОРЂЕ РАДИШИЋ: „ПЕСМЕ И ПРИЧЕ ЗА ДЕЦУ“
Учествују: проф. др Радомир Животић, др Воја Марјановић и Миљурко Вукадиновић.
19.00
БОСИЉКА ПЕРИЋ БАТАК: „ЕХО ЗАБОРАВА“
Учествују: Ненад Радош, Момчило Ћетковић и аутор.
Стихове говори Радмила Арамбашић.
Музичка пратња: Мирослав Ћосовић.
_________________________________________________________________________________________________________________
Из Српског одељења
Међународног јавног фонда
Јединства Православних народа
У СРПСКОЈ ПАТРИЈАРШИЈИ недавно је представљена ексклузивна књижевна серије издавачке куће "К единству", под покровитељством МОФЕПН са седиштем у Москви, под насловом „Руски писци и православље“.
Ствараоци које смо уврстили у ово издање дубоко наглашавају традиционалну блискост и посвећеност класика руске књижевности православљу. Наглашавамо да је потреба за подсећањем на дела којим су дубоки траг у култури словенских народа оставили Љермонтов, Достојевски, Пушкин, Крилов, Ахматовa, Шукшин, Рубцов, Тјутчев, Гогољ и Јесењин, била само један од значајних мотива да се они заједно уврсте у ово нама посебно драго издање.
Презентација је одржана на дан рођења великог Руског песника - А. С. Пушкина, који је уједно и Дан руског језика.
У име председника МОФЕПН, г. Алексеева В. А.
__________________________________________________________________________________________________________________
У Нишу 13. 6. 2012.
У Сврљигу 14. 6. 2012.
Књижевно вече Зорице Сентић и ДАРУЈМО РЕЧ
у Културном центру, са почетком у 19 часова
ДОЂИТЕ И ДАРУЈТЕ ЈЕДНУ ИЛИ ВИШЕ КЊИГА КОЈЕ ЋЕ БИТИ ПОКЛОЊЕНЕ НЕКОМ СЕЛУ
– Дарујмо реч – ... да свако село у Србији добије своју библиотеку... – Дарујмо реч –
www.darujmorec.com
_____________________________________________________________________________________________________
У четвртак 7. јуна у 19 часовау просторијама Завичајне фондације Стеван Сремац у Сенти одржаће се промоција књигеБанатско дуго орање: есејистичка студија из историје банатских Срба аутора др Милана Мицићау издању Банатског културног центра.О књизи ће, поред аутора, говорити и Радован Влаховић, директор Банатског културног центра.
______________________________________________________________________________________
СЛАЂАНА ЛУКИЋ У ИНОСТРАНСТВУ У Ричмонду, у америчкој држави Мериленд,издавачка кућа Паблиш Америка објавила је збирку лирских песама Слађане Лукић ,,Мона Лиза.Њен љубавни роман "Сена" ускоро ће бити објављен у Јапану, и продаја ће ићи преко јапанског Амазона.Јапански издавач се заинтересовао за књигу после Сајма електронских књига у Њујорку прошле седмице.И за другу књигу је припремљен маркетиншки пакет,који укључује објавњивање чланака о Слађани Лукић и њеној књизи у тамошњим медијима. Током прошог викенда немачка телевизија Deutsche Welle TV пренела је вест о изласку из штампе књиге "Сена". До августа ће у форми књиге бити одштампане њене објављене књиге на енглеском језику. Књиге се могу наћи на адреси www.publishamerica.com
ХАРИС К. СКАРЛАКИДИС, "СВЕТИ ОГАЊ" - ПРОМОЦИЈА НА КОЛАРЦУ
ЕВА РАС: О НАГРАДИ У БУГАРСКОЈ
|
|
|
|
Удружење књижевника Србије...6.6.2012.
ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ
Б Е О Г Р А Д
Поштовани,
У среду 6. јуна 2012. године у 12 сати у Заводу за уџбенике
п р е д с т а в и ћ е м о
АНТОЛОГИЈУ РУСКЕ ПОЕЗИЈЕ
XVII - XXI век
Изабрао, приредио и пропратне текстове написао
Александар Петров
Говоре:
проф. др Тања Поповић, рецензент
мр Бранислава Марковић, уредник издања
Мина Ђурић, аутор приказа
Александар Петров
Љубазно Вас позивамо да присуствујете промоцији.
Добро дошли.
_____________________________________________________________________________________________________
ИЗВОД ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ
АНТОЛОГИЈА РУСКЕ ПОЕЗИЈЕ XVII–XXI век
Избор, предговор и текстови о песницима АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВ
Завод за уџбенике, Београд, 2011, 1055 страна
Избор стихова из руске поезије чији рукопис имамо пред собом представља друго, знатно допуњено и измењено издање сада већ легендарне Антологије руске поезије од XVII–XX века др Александра Петрова, из 1977. године (издање београдске Просвете). Ова ауторски осмишљена збирка руских стихова, на шта и њен редактор скреће пажњу у „Другом поговору“, и пре но што је изашла из штампе успела је да узбурка јавност, и то не само југословенску, већ и ондашњу совјетску, али и западну књижевну позорницу: њена рецепција била је у исти мах праћена полемикама и оспоравањима, и још више афирмацијом и похвалама. Сукоб се заснивао искључиво на идеолошким, политичким питањима, будући да је дата Антологија, може бити по први пут, у избор укључила велики број песника који су у ондашњим комунистичким режимима били заборављени, потиснути, забрањени. Штавише, како се то касније показало, многа остварења управо су на страницама ове књиге доживела неку врсту светске премијере. Александру Петрову је пошло за руком да сакупи и објави читав низ песама које су живеле искључиво на „црном тржишту“, у самиздату или у памћењу посвећеника. Ексклузивност истражене и објављене грађе отуда је била једна од суштинских врлина који је песнички избор антологичара собом носио, али свакако није била и једина.
Могућност синтетичког читања динамике руске уметничке поезије, Петров је понудио у свом предговору, а најпре кроз разматрање развоја појединих песничких слика. Тако се, рецимо, кроз лирске визије Русије, врло често повезане са одређеним симболичким приказима (нпр. двоглавог орла са царског грба Романових) – семантички и метафорички повезују идеолошки пројекти националне и империјалистичке државности са идејом побуне појединца, што је праћено предсказањима о моћи и пропасти, изражених у специфичном споју индивидуалног и колективног принципа.
Друго издање Антологије руске поезије знатно је допуњено. У ствари, мирне душе би се могло рећи да је начињена једна сасвим новаАнтологија руске поезије, која је по обиму кудикамо обимнија од оне претходне. Ако је прво издање садржало радове 95 песника, и у том смислу било апсолутно репрезентативно, онда то тек важи за овај избор који доноси готово двоструко већи број песника и њихових стихова. Осим тога, преинаке су унете и у сам одабир поетских текстова – многи су ствараоци представљени већим бројем дела. Из таквог приступа могу се издвојити и главни јунаци Антологије руске поезије или њене средишње фигуре: Блок и Мандељштам у првој половини ХХ века, а у другој Бродски и женска поезија.
Антологија руске поезије гради засебан наратив, не само у односу на концепцију и уобличавање „главних јунака“, већ и ако се има у виду кратак преглед живота и основних одлика поезије изабраних песника, који заједно са ликовним портретима стваралаца представљају уводник у свет њихове поезије. Ти прозни есеји могу се читати и као засебна прича о динамици и разноврсности руске поезије, али и као узбуљива историја људи и судбина, или читавог једног друштва и његових нарави, као што је то некада давно рекао Балзак.
Укратко, Петров се потрудио да што приљежније представи још 33 године руске поезије и њене рецепције, односно књижевни период који раздваја прво и друго издање. Премда су се политичке прилике знатно измениле, па нема више „гвоздене завесе“, нити старих идеолошких препрека које су постављале баријере неким песницима и њиховој поезији, истраживачки и откривалачки рад тиме није био умањен, већ је добио једну нову димензију. Стога бисмо са пуним уверењем могли приметити да ексклузивност песничке грађе која је обележила претходну Антологију, ни сада није изгубила на значају.
Узбудљива, тако рећи филмска прича, налик на шпијунске и политичке трилере може се пронаћи и у редакторовом поговору, тачније у оном делу који сведочи о судбини и рецепцији прве Антологије. То посебно важи за анагдоту о „два љубитеља поезије“ Титу и Брежњеву и њиховој расправи о домаћој издавачкој делатности, чији заплет неодољиво подсећа на неке приче Е. А. Поа (Украдено писмо, нпр.), Гогоља, Хармса или Борхеса. (Тако нешто данас на срећу није могуће. Ниједан политичар о поезији више не изговара ни реч, што јој барем досад није наудило).
У низу врлина које красе дату Антологију, треба истаћи и брижљиво урађене преводе. песнички превод захтева од преводица одлично познавање оба језика, оног са којег се преводи и оног на који се преводи, али и посебан стиховорни дар. Ауторски печат самог састављача, који је често потписан и као преводилац, уочљив је и на том плану.
На крају, додајмо и то да сваки антологијски избор стране литературе представља својеврсни дијалог са другим баштинама. Тиме је наметнута, међутим, и нова замка – да ли у њему слушамо само свој глас, или се трудимо да разумемо и Другог. Антологија руске поезијеАлександра Петрова и у том погледу успешно превладава паланачки приступ, и уместо њега нуди космополитско сагледавање туђе поезије, што је овде увек било тешко, посебно када је реч о руској књижевности и култури.
Наше је мишљење, зато, да Антологија руске поезије од XVII–XX века др Александра Петрова представља капитално научно и оригинално остварење.
проф. др Тања Поповић
Катедра за општу књижевност и теорију књижевности
Универзитет у Београду, Филолошки факултет
_________________________________________________________________________________________________________________
Сутра почињу 55. Змајеве дечје игре Доделом признања лауреатима и казивањем стихова из песме "Светли гробови" Јована Јовановића Змаја, у среду, 6. јуна, ће у Сремској Каменици званично бити отворене 55. Змајеве дечје игре, изјавио је данас редитељ програма Богдан Јанковић.
Он је, на конференцији за новинаре, истакао да ће стихове поменуте песме на отварању Фестивала деци читати легендарна глумица Мира Бањац.
"Публика ће моћи да ужива у узбудљивом програму, који ће бити бржи и атрактивнији него претходних година", најавио је Јанковић, додајући да ће се централни фестивалски програм одржавати на три главне бине у самом центру Новог Сада, а најатрактивнија дешавања, како је рекао, очекују се на Великој сцени на Тргу слободе.
Новина на овогодишњим Змајевим играма су, по речима редитеља програма, дечји мјузикли и наступ младих диџејева, као и акција "Мали људи у радију", током које ће деца, на Тргу слободе, имати прилику да у старим репортажним колима упознају тајне радијског посла.
Носилац Змајевог дечјег штапа, како је саопштено, за ову годину је књижевник Слободан Павићевић, док су признања за изузетан допринос стваралаштву за децу припала Бранку Милићевићу Коцкици, БожидаруМандићу и листу "Бијела пчела" из Ријеке.
Највећи дечји фестивал у југоисточној Европи одржава од 6. до 10. јуна, уз учешће више хиљада малишана из целе Србије и земаља региона.
*извор: www.tanjug.rs
Б Е О Г Р А Д
Поштовани,
У среду 6. јуна 2012. године у 12 сати у Заводу за уџбенике
п р е д с т а в и ћ е м о
АНТОЛОГИЈУ РУСКЕ ПОЕЗИЈЕ
XVII - XXI век
Изабрао, приредио и пропратне текстове написао
Александар Петров
Говоре:
проф. др Тања Поповић, рецензент
мр Бранислава Марковић, уредник издања
Мина Ђурић, аутор приказа
Александар Петров
Љубазно Вас позивамо да присуствујете промоцији.
Добро дошли.
_____________________________________________________________________________________________________
ИЗВОД ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ
АНТОЛОГИЈА РУСКЕ ПОЕЗИЈЕ XVII–XXI век
Избор, предговор и текстови о песницима АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВ
Завод за уџбенике, Београд, 2011, 1055 страна
Избор стихова из руске поезије чији рукопис имамо пред собом представља друго, знатно допуњено и измењено издање сада већ легендарне Антологије руске поезије од XVII–XX века др Александра Петрова, из 1977. године (издање београдске Просвете). Ова ауторски осмишљена збирка руских стихова, на шта и њен редактор скреће пажњу у „Другом поговору“, и пре но што је изашла из штампе успела је да узбурка јавност, и то не само југословенску, већ и ондашњу совјетску, али и западну књижевну позорницу: њена рецепција била је у исти мах праћена полемикама и оспоравањима, и још више афирмацијом и похвалама. Сукоб се заснивао искључиво на идеолошким, политичким питањима, будући да је дата Антологија, може бити по први пут, у избор укључила велики број песника који су у ондашњим комунистичким режимима били заборављени, потиснути, забрањени. Штавише, како се то касније показало, многа остварења управо су на страницама ове књиге доживела неку врсту светске премијере. Александру Петрову је пошло за руком да сакупи и објави читав низ песама које су живеле искључиво на „црном тржишту“, у самиздату или у памћењу посвећеника. Ексклузивност истражене и објављене грађе отуда је била једна од суштинских врлина који је песнички избор антологичара собом носио, али свакако није била и једина.
Могућност синтетичког читања динамике руске уметничке поезије, Петров је понудио у свом предговору, а најпре кроз разматрање развоја појединих песничких слика. Тако се, рецимо, кроз лирске визије Русије, врло често повезане са одређеним симболичким приказима (нпр. двоглавог орла са царског грба Романових) – семантички и метафорички повезују идеолошки пројекти националне и империјалистичке државности са идејом побуне појединца, што је праћено предсказањима о моћи и пропасти, изражених у специфичном споју индивидуалног и колективног принципа.
Друго издање Антологије руске поезије знатно је допуњено. У ствари, мирне душе би се могло рећи да је начињена једна сасвим новаАнтологија руске поезије, која је по обиму кудикамо обимнија од оне претходне. Ако је прво издање садржало радове 95 песника, и у том смислу било апсолутно репрезентативно, онда то тек важи за овај избор који доноси готово двоструко већи број песника и њихових стихова. Осим тога, преинаке су унете и у сам одабир поетских текстова – многи су ствараоци представљени већим бројем дела. Из таквог приступа могу се издвојити и главни јунаци Антологије руске поезије или њене средишње фигуре: Блок и Мандељштам у првој половини ХХ века, а у другој Бродски и женска поезија.
Антологија руске поезије гради засебан наратив, не само у односу на концепцију и уобличавање „главних јунака“, већ и ако се има у виду кратак преглед живота и основних одлика поезије изабраних песника, који заједно са ликовним портретима стваралаца представљају уводник у свет њихове поезије. Ти прозни есеји могу се читати и као засебна прича о динамици и разноврсности руске поезије, али и као узбуљива историја људи и судбина, или читавог једног друштва и његових нарави, као што је то некада давно рекао Балзак.
Укратко, Петров се потрудио да што приљежније представи још 33 године руске поезије и њене рецепције, односно књижевни период који раздваја прво и друго издање. Премда су се политичке прилике знатно измениле, па нема више „гвоздене завесе“, нити старих идеолошких препрека које су постављале баријере неким песницима и њиховој поезији, истраживачки и откривалачки рад тиме није био умањен, већ је добио једну нову димензију. Стога бисмо са пуним уверењем могли приметити да ексклузивност песничке грађе која је обележила претходну Антологију, ни сада није изгубила на значају.
Узбудљива, тако рећи филмска прича, налик на шпијунске и политичке трилере може се пронаћи и у редакторовом поговору, тачније у оном делу који сведочи о судбини и рецепцији прве Антологије. То посебно важи за анагдоту о „два љубитеља поезије“ Титу и Брежњеву и њиховој расправи о домаћој издавачкој делатности, чији заплет неодољиво подсећа на неке приче Е. А. Поа (Украдено писмо, нпр.), Гогоља, Хармса или Борхеса. (Тако нешто данас на срећу није могуће. Ниједан политичар о поезији више не изговара ни реч, што јој барем досад није наудило).
У низу врлина које красе дату Антологију, треба истаћи и брижљиво урађене преводе. песнички превод захтева од преводица одлично познавање оба језика, оног са којег се преводи и оног на који се преводи, али и посебан стиховорни дар. Ауторски печат самог састављача, који је често потписан и као преводилац, уочљив је и на том плану.
На крају, додајмо и то да сваки антологијски избор стране литературе представља својеврсни дијалог са другим баштинама. Тиме је наметнута, међутим, и нова замка – да ли у њему слушамо само свој глас, или се трудимо да разумемо и Другог. Антологија руске поезијеАлександра Петрова и у том погледу успешно превладава паланачки приступ, и уместо њега нуди космополитско сагледавање туђе поезије, што је овде увек било тешко, посебно када је реч о руској књижевности и култури.
Наше је мишљење, зато, да Антологија руске поезије од XVII–XX века др Александра Петрова представља капитално научно и оригинално остварење.
проф. др Тања Поповић
Катедра за општу књижевност и теорију књижевности
Универзитет у Београду, Филолошки факултет
_________________________________________________________________________________________________________________
Сутра почињу 55. Змајеве дечје игре Доделом признања лауреатима и казивањем стихова из песме "Светли гробови" Јована Јовановића Змаја, у среду, 6. јуна, ће у Сремској Каменици званично бити отворене 55. Змајеве дечје игре, изјавио је данас редитељ програма Богдан Јанковић.
Он је, на конференцији за новинаре, истакао да ће стихове поменуте песме на отварању Фестивала деци читати легендарна глумица Мира Бањац.
"Публика ће моћи да ужива у узбудљивом програму, који ће бити бржи и атрактивнији него претходних година", најавио је Јанковић, додајући да ће се централни фестивалски програм одржавати на три главне бине у самом центру Новог Сада, а најатрактивнија дешавања, како је рекао, очекују се на Великој сцени на Тргу слободе.
Новина на овогодишњим Змајевим играма су, по речима редитеља програма, дечји мјузикли и наступ младих диџејева, као и акција "Мали људи у радију", током које ће деца, на Тргу слободе, имати прилику да у старим репортажним колима упознају тајне радијског посла.
Носилац Змајевог дечјег штапа, како је саопштено, за ову годину је књижевник Слободан Павићевић, док су признања за изузетан допринос стваралаштву за децу припала Бранку Милићевићу Коцкици, БожидаруМандићу и листу "Бијела пчела" из Ријеке.
Највећи дечји фестивал у југоисточној Европи одржава од 6. до 10. јуна, уз учешће више хиљада малишана из целе Србије и земаља региона.
*извор: www.tanjug.rs
Удружење књижевника Србије...5.6.2012.
ПРИЛОГ З: ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ЗОРИЦЕ ЗЕЦ У КУЋИ ЂУРЕ ЈАКШИЋА
______________________________________________________________________________
ЧЛАН УКС РАДОМИР ПУТНИКОВИЋ ПЛАТИО ЧЛАНАРИНУ ДО 2022. ГОДИНЕ!
_____________________________________________________________________
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СРЕДА, 6. ЈУН, 12.00
90 ГОДИНА „ОТКРОВЕЊА“ РАСТКА ПЕТРОВИЋА
Учествују: Милосав Буца Мирковић, Радослав Војводић
и Миљурко Вукадиновић.
ЧЕТВРТАК, 7. ЈУН
12.00
ПРЕДРАГ Р. ДАРАГИЋ КИЈУК: „ХРИШЋАНСТВО БЕЗ ХРИСТА“
Учествују: проф. др Радмила Маринковић, Лабуд Драгић, проф. др Никола Жутић,
Петар Арбутина, Бранимир Нешић, проф. др Мирољуб Јоковић,
проф. др Љубомир Протић и проф. др Миленко Бодин.
Водитељ програма: Миљурко Вукадиновић.
19.00
РАТКО МАРКОВИЋ РИЂАНИН: „ТРКАЛИШТЕ“
Учествују: мр Јордан Ристић, мр Душан Стојковић, Владимир Меденица,
Ратко Марковић Риђанин и Миљурко Вукадиновић.
_________________________________________________________________________________
Ратко Марковић Риђанин
А ПЕСМА МОЈА ИЗГРЕВА ИЗ ЗАСЕДЕ
Индијанка се из Месеца рађа
У ноћи широј од мора небескога
Ждребац њишти низ планину
Стреса звезде у карлицу
Око карлице очи нејачи расту
Шума бежи од болести јутра
Јутро расуто јечи у књигу ушивено
Мир неки далеки к'о мравињац
Уз моје ноге расте
Празна воловска кола низ џомбе силазе
За несталим гласом у угашеном граду
А моја песма изгрева осмехом
Зове трешње јагоде беле раде
здравца мљечике моликве и неке далеке јеке
у магли јутра воз се на леђима вози
путници к'о излози преко пута постављени
из моје забринуте заседе ниче жбун
пун зелених грудвица ради здравља сваку згризох
а песма из мене изгрева к'о здравац извор из камена
УПАД
Упаде у кућу памети магаре
Оглав га води кроз полице
Мисли магаре да су улице
Трчи из себе у коњче
Жури се чивита тамо овамо
Не пита куда скаче свуда
Жури јури хтело би да рже
Саплиће се у памети кија
Оте му се памети ија ија ија!
ПРЕДСТАВА
Ноћас сам музикант носим од себе већи инструмент – бас
у саставу састав сам вас собом сам
Излазим на чистину к'о напуштена ватра
Глас мој попио бас – пијан инструмент ме јаше
Коњче неко весело са оглавом јури наоколо
Представом представља сама себе на поводцу без поводца
Коњче разиграва магарад неку пред зидом не видећи зид
На зиду порука коју не пије магарећа мисао:
Гестапо је био бољи!
Неко ивичи ивицу света кроз наше неме куће
И што ће бити биће било – осмехује се свирка из облака
КОРОНА
Над главним тргом победе корона бело жута
Облак ума устаје у облак увире топот жена
Увиру табани у очи тројанском коњу
брдовитијем од брда победе
Коњ круто држи правац на правцу житном
дивне жене увршене одбеглим осмехом
Свом снагом хрле жестоко грле лестве
Улази безизлаз у трбух тишине
низ реп коња силази стадо блеком загледано
Свет блеке кружи над целом реком
А Земља к'о булка божура вулканским ватрометом
Извирује из себе
златом и каменом предак изгубљена извора засипа звоно
звоно гладније од звери гута само себе
_____________________________________________________________________
Мр Милан Јовановић
Додири недодира
Ратко Марковић Риђанин Тркалиште, Логос библиотека Психократија, Београд 2012.
Када је пошао тамо гдје је са муком стигао Ратко Марковић Риђанин понио је из завичаја нешто без чега се није могло кренути на тај далеки и неизвјесни пут. Поред топлог очевог погледа и мајчиних умилних ријечи он је у себи понио све ријечи свога краја, како оне велике и горопадне, муком и људским јадом исковане и научене још у мајчином крилу, а уз њих и оне наизглед мале и питоме али значењем дубоке и велике, оне ријечи које могу својом снагом и енергијом коју носе у себи откључати сва закључана врата овог свијета, умилостивити горопадне и немилостиве, а покровом милости прекрити све оне који су, не својом вољом, отишли у нигдину, на које је већ давно пао пепео заборава.
Тамо у завичају (Подравном) одувјек се вјеровало у ријеч као у свеца, као у нешто што не може издати никада и нигдје као у нешто узвишено. Био би неопростиви гријех који се није праштао, и била би и највећа срамота исповједити се за учињени гријех ријечима. Могло се исповједати за учињени гријех дјелом, али за учињени гријех ријечима и према ријечима то се никоме није дало праштати, нити је ко очекивао милост према томе. Тамо гдје се ријеч цјенила као и отаџбина, као мајка, као дједовина и која је више поштована од свих печата и потписа, а лице човјека се мјерило и цио човјек, његов карактер, нарав, чак и љепота према ријечима које је говорио, и што је најважније, својим дјелом потврђивао. Са таквим једним богатством које се не може мјерити златом, ни драгим камењем, кренуо је у свијет поезије, у свијет ријечи и Ратко Марковић Риђанин. А имао је са чим и кренути и стићи тамо гдје је и наумио, куда су га ријечи водиле и довеле – у свијет који није свакоме дат, у свијет који свакога неће. И још нешто, из завичаја је понио, поред ријечи, и опијум лица својих земљака, њихове благе и благодетне ријечи које једино могу да лијече и оно што је неизлјечиво, а у сваком злу да пронађу и нешто добро што се не може наћи код свакога и свагдје.
А сада нас ево пред том грађевином зиданом ријечима пред Тркалиштем, пред градом, пред кулом пред којом трeба застати, добро је сагледати, пронаћи кључеве од тајновитих врата, а њих има, као и у свакој таквој кули безброј, које се не дају лако разазнати, нити погодити права. Златни кључеви као да не помажу, сви напори ума нашли су се у безизлазу, у нигдини, не могавши да стигну до краја гдје се налази пут за све замотане путеве људског сазнања.
Поред до сада објављених четрнаест књига које све не припадају поетском жанру, (ту је и роман Маврикије), Ратко Марковић са овом збирком пјесама превазишао је до тада њему познате пјесничке видике и странпутице, дочепавши се једног новог пјесничког пута који води новим пјесничким изазовима новим језичким обртима и новим значењима казаним ријечима. Провевши један дио живота у српском светогорском манастиру Хилaндару, сређујући Хилaндарску библиотеку, на домаку најсветијих хилaндарских књига, јер ако ништа друго, сваку је додирнуо својом руком уз остало благо српског народа, писано или неписано, преточено у милосну причу хилендарских монаха, који знају вјековну причу, најистинитију, о животу шта он јесте а шта није, Марковић је са собом понио, и у овој необичног назива збирци, Тркалиште, обзнанио све тајне и љепоте људског, а и своје, тиховање, молитве, призивање ријечи у искушењу и скрушености пред којом се налази српски народ и православље. Збирка пјесама Тркалиште састављена је из пет циклуса (Трк чистине,Јуриш рушевине, Тркалиште, Три доколице и Логичка нелогичност). Људски падови и ломови, искушења пред којима застаје дах заборав који ће нас једног дана свију прекрити и надмудрити постају опсесивна инспирација и тема пјесничког стваралаштва Ратка Марковића Риђанина још и у ранијим његовим збиркама поезије. Оно што осмишљава живот човјека, Марковић, а што је била и вјечита тема књижевности и умјетности уопште, успјева да пронађе у ономе што чини човјеков живот од памтивјека па до дана данашњег и разрушеним и осмишљеним а то су она права правда, она ненацртана слобода, истинита истина, рат као људски удес који нико неће, а он се наметне увјек туђом вољом па у њему страдају и они који га нису хтјели и они који су га жељели, вјера у нешто што сви слутимо и знамо да постоји, само што не знамо гдје је и коме је при помоћи, а то је Бог и вјера у њега. Не би било на одмет знати да је Риђанин поред оног језика из завичаја, свога и својих предака, у ову збирку својих пјесама уткао и један стари језик на коме су написане најсветије књиге српског рода и које чезну очи умозренија у најсветијем српском храму Хиландару, оне српске књигољубце да их отворе и прелистају и у њима нађу трагове српске, људске руке која их је сачинила. Осјећајући дамаре свога српског рода, коме вино живота није увјек могло да потече и да га напоји снагом живота од бјелосвјетског кота који га је немилице пио не остављајући ни капи ономе чији су били виногради, ономе коме су вјекови слагали неправде и безакоње, окивајући их у црнину и наводећи оне црне гавран птичурине да их освештају и упокоје у безнађе и безизлазе и да их на крају изгризу својим похлепним кљуновима, Риђанин је нашао плодно тло за своје баснословне ријечи да их њима врати тамо гдје им је одувјек било мјесто – међу живе и неумрле.Ово није само збирка пјесама о ономе што је било, а никада није ни прошло – то је збирка пјесама вир извир који свјетлуца и данас тамо гдје је и почео пре почетака. И кад зраке оног јединог сунца посустају у временима која долазе, код Риђанина нема крају краја. И кад се смјеши само злослутни поглед једнооке ноћи, мрака иза кога ријетко шта доброга ниче, осим автовине, папрати, траве чемерике и понеког струка сријемуша у рано прољеће, он налази осмијех којим разоткрива пут из беспути. На тој кршевитој и голој земљи , осим голих, људских ријечи није се имало шта засадити, а садило се оно што се имало – мало доброте, мало ријечи, мало људске среће, мало људске љубави, мада је и ње понекад недостајало колико је требало даривати. А даривало се увјек довољно, бар се нико није жалио.
Изгледа да је иронија најмоћније срестство Марковићевог сликања очигледне стварности у којој данас живимо. Трагична судбина народа, поготово српског, изражава се упечатљивим ријечима пјесника који вели: Потоп је почетак приче о нама.
Ко би се данас могао наћи да каже да Риђанин није сав у својој пјесми као што је и пјесма у њему? Тога нема. Ако знамо, а знамо сви друмове којима су пролазили наши преци гдје се падало и посртало, гдје се тонуло и нестајало, куда су нас разносиле птице злокућнице. Живјећи са својим народом Марковић у својим пјесничким сликама на један снажан емотивни начин сликајући страхоте рата увиђа да народ, често, када је најгоре, зна да се свикне на страшно и језовито, и, да му то постане обично и свакодневно. Да ли је, можда, у томе спас, или једини излаз? Огањ постаје азбука људских пораза јер огањ и пише и брише и дописује зао зло. Увјерење да смо постали нијеми посматрачи страховите стварности свога рода вели: Донио сам ти ову слику Дјеце Козаре, која је слика од десет хиљада слика. И више. Коју неће ни историја. Ни школа. Ни музеј, да би немо јекнуо: / ...Стид ме колона које у торбама носе/ Стопе отаџбине голе и босе/.
А у свему томе ваљало је живјети као да ништа није ни било, као да је била само прича некога ко умије да прича и оно што није ни било, него нам се чинило да је било и то неком другом, а не нама. Али кад пјесник вели да је њега било стид онда је и нас који га слушамо постало по мало стид како нисмо знали, осјећали или доживјели то што је пјесник осјећао и видио и доживио у свом свијету који је истинитији и од саме истине. А трајати и свједочити оно што је било и оно што би могло бити, и оно што јесте основни је постулат Марковићевог пјесничког видокруга, свијета кога има и нема, који је постојао и није постојао, који би могао постојати након постојања, а, не би морао. Марковић никада није стајао по страни, јер то му ни прадједови нису чинили када је била у питању људска част и достојанство које краси човјека и његов помен да је постојао, живио, борио се против сила немјерљивих, гинуо и гдје је требало и гдје и није, само да би сачувао образ и достојанство људскога обличја.
Једна пјесма Ратка Марковића Риђанина у овој његовиј збирци заслужује посебну пажњу. Ријеч је о пјесми Писмо Браниславу Петровићу, којом се толкује:
Овде је раја прави рај
Овдје су градилишта опрана
Земља одрана
Губилишта разаслата
Врата позатварана
Језици расцепљени
Рукави испражњени
Извори засути
Путеви препућени
...Светлимо са дна света
Да свет око нас не залута
...У нама тишина јечи
...Све путује преко потопа
Шта је за нас још један потоп!
Ове ироничне, а надасве људске пјесничке слике Ратка Марковића Риђанина упућене у овом Писму већ покојном пјеснику Брани Петровићу су уз оно што оне стварно јесу, тужна сјећања на оно вријеме када је Петровић, помало, исто као и Марковић, пјевао о новим градилиштима људског духа, о новим поетским поимањима пјесничке ријечи, о праву да човјек гради, а не да разграђује, о човјеку око кога се врти планета у овом окрвављеном небу. А то небо је, нажалост, често било окрвављено и по самом себи и по људима које је прекривало. Има људи на овом свијету који не умију ништа друго радити осим људе одљуђивати. Има их гдје год људска нога крочи, гдје се год испили праведна и поштена људска ријеч и мисао, и дјело. Срећни би били они који га на вријеме спознају, открију и намаме у капије иза којих никада неће моћи изићи ни показати оно што су спремили за добро народа. Марковић то добро зна, препознаје, па када не може ништа друго он као онај стари врач, бајући ријечима не да им приступа поштеним и праведним људима да их очарају и поведу путем којим никада не иду поштени људи, него само изгубљени и поражени, али увјек спремни да се извуку из зачараног круга и вршљају по туђему свијету, наносећи собом бол, патњу, муке, презир и све оно што није достојно човјека човјеку. А он то стварно умије. Добро би било када би у свом будућем стваралаштву написао једну збирку бајалица, тог запостављеног и готово заборављеног пјесничког жанра, што би освјежило нашу новију поезију, а за што Риђанин има дара. И Тркалиште је, ма колико ми то признали или не, у извјесном смислу бајковита збирка пјесничких бајалица против урока сваке врсте против искривљене властољубиве правде, вртлог времена, нечастивих, против оних који право сједе, а криво говоре, кунући се у истину. Требало би оставити наопаке и злочесте који криво говоре и творе у неку земљу недођију у коју нико не свраћа и ништа у њој не тражи што није човјеку мило и свето. На то најбоље опомињу Поруке рушевине:
Памет у главу—траво зелена! Мекото
урвино нигдино
над тобом не зазире збориште зима
море ври док смелост пучине клекне
з а тобом ни залазак ни залазак не јекне траво
растрављена!
Те сејем те косим те палим хвалим ти
поносит пад
памет у главу тако се траје траво
несољена!
Над Србијом бездан бдије плић подлизује
Јата голим пољем злата зобају се сама
Није до сада познато у поезији да је неко сјетовао траву, као што отац сјетује своје дијете да дође памети, јер се само тако траје и постоји. А постојати значи бити паметан да схватиш и разумјеш логику постојања и живљења. Трава у коју све зараста и муке и патња, и сјећање, постаје једини свједок да је прије ње нешто постојало, а чега више нема, и да она расте, не да би све зарасло у траву, него да би била нијеми свједок да је нешто ипак постојало и трајало док га муње небеске нису поништиле да не постоји и да више не траје. А онда све зараста у трави, и болови и патња, и немања и одговори, нијеми свједоци разигравања и урастања у траву. Само, бол бива неизмјеран тиме што још увијек: Јата голим пољем злата зобају се сама.
______________________________________________________________________________
ЧЛАН УКС РАДОМИР ПУТНИКОВИЋ ПЛАТИО ЧЛАНАРИНУ ДО 2022. ГОДИНЕ!
_____________________________________________________________________
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СРЕДА, 6. ЈУН, 12.00
90 ГОДИНА „ОТКРОВЕЊА“ РАСТКА ПЕТРОВИЋА
Учествују: Милосав Буца Мирковић, Радослав Војводић
и Миљурко Вукадиновић.
ЧЕТВРТАК, 7. ЈУН
12.00
ПРЕДРАГ Р. ДАРАГИЋ КИЈУК: „ХРИШЋАНСТВО БЕЗ ХРИСТА“
Учествују: проф. др Радмила Маринковић, Лабуд Драгић, проф. др Никола Жутић,
Петар Арбутина, Бранимир Нешић, проф. др Мирољуб Јоковић,
проф. др Љубомир Протић и проф. др Миленко Бодин.
Водитељ програма: Миљурко Вукадиновић.
19.00
РАТКО МАРКОВИЋ РИЂАНИН: „ТРКАЛИШТЕ“
Учествују: мр Јордан Ристић, мр Душан Стојковић, Владимир Меденица,
Ратко Марковић Риђанин и Миљурко Вукадиновић.
_________________________________________________________________________________
Ратко Марковић Риђанин
А ПЕСМА МОЈА ИЗГРЕВА ИЗ ЗАСЕДЕ
Индијанка се из Месеца рађа
У ноћи широј од мора небескога
Ждребац њишти низ планину
Стреса звезде у карлицу
Око карлице очи нејачи расту
Шума бежи од болести јутра
Јутро расуто јечи у књигу ушивено
Мир неки далеки к'о мравињац
Уз моје ноге расте
Празна воловска кола низ џомбе силазе
За несталим гласом у угашеном граду
А моја песма изгрева осмехом
Зове трешње јагоде беле раде
здравца мљечике моликве и неке далеке јеке
у магли јутра воз се на леђима вози
путници к'о излози преко пута постављени
из моје забринуте заседе ниче жбун
пун зелених грудвица ради здравља сваку згризох
а песма из мене изгрева к'о здравац извор из камена
УПАД
Упаде у кућу памети магаре
Оглав га води кроз полице
Мисли магаре да су улице
Трчи из себе у коњче
Жури се чивита тамо овамо
Не пита куда скаче свуда
Жури јури хтело би да рже
Саплиће се у памети кија
Оте му се памети ија ија ија!
ПРЕДСТАВА
Ноћас сам музикант носим од себе већи инструмент – бас
у саставу састав сам вас собом сам
Излазим на чистину к'о напуштена ватра
Глас мој попио бас – пијан инструмент ме јаше
Коњче неко весело са оглавом јури наоколо
Представом представља сама себе на поводцу без поводца
Коњче разиграва магарад неку пред зидом не видећи зид
На зиду порука коју не пије магарећа мисао:
Гестапо је био бољи!
Неко ивичи ивицу света кроз наше неме куће
И што ће бити биће било – осмехује се свирка из облака
КОРОНА
Над главним тргом победе корона бело жута
Облак ума устаје у облак увире топот жена
Увиру табани у очи тројанском коњу
брдовитијем од брда победе
Коњ круто држи правац на правцу житном
дивне жене увршене одбеглим осмехом
Свом снагом хрле жестоко грле лестве
Улази безизлаз у трбух тишине
низ реп коња силази стадо блеком загледано
Свет блеке кружи над целом реком
А Земља к'о булка божура вулканским ватрометом
Извирује из себе
златом и каменом предак изгубљена извора засипа звоно
звоно гладније од звери гута само себе
_____________________________________________________________________
Мр Милан Јовановић
Додири недодира
Ратко Марковић Риђанин Тркалиште, Логос библиотека Психократија, Београд 2012.
Када је пошао тамо гдје је са муком стигао Ратко Марковић Риђанин понио је из завичаја нешто без чега се није могло кренути на тај далеки и неизвјесни пут. Поред топлог очевог погледа и мајчиних умилних ријечи он је у себи понио све ријечи свога краја, како оне велике и горопадне, муком и људским јадом исковане и научене још у мајчином крилу, а уз њих и оне наизглед мале и питоме али значењем дубоке и велике, оне ријечи које могу својом снагом и енергијом коју носе у себи откључати сва закључана врата овог свијета, умилостивити горопадне и немилостиве, а покровом милости прекрити све оне који су, не својом вољом, отишли у нигдину, на које је већ давно пао пепео заборава.
Тамо у завичају (Подравном) одувјек се вјеровало у ријеч као у свеца, као у нешто што не може издати никада и нигдје као у нешто узвишено. Био би неопростиви гријех који се није праштао, и била би и највећа срамота исповједити се за учињени гријех ријечима. Могло се исповједати за учињени гријех дјелом, али за учињени гријех ријечима и према ријечима то се никоме није дало праштати, нити је ко очекивао милост према томе. Тамо гдје се ријеч цјенила као и отаџбина, као мајка, као дједовина и која је више поштована од свих печата и потписа, а лице човјека се мјерило и цио човјек, његов карактер, нарав, чак и љепота према ријечима које је говорио, и што је најважније, својим дјелом потврђивао. Са таквим једним богатством које се не може мјерити златом, ни драгим камењем, кренуо је у свијет поезије, у свијет ријечи и Ратко Марковић Риђанин. А имао је са чим и кренути и стићи тамо гдје је и наумио, куда су га ријечи водиле и довеле – у свијет који није свакоме дат, у свијет који свакога неће. И још нешто, из завичаја је понио, поред ријечи, и опијум лица својих земљака, њихове благе и благодетне ријечи које једино могу да лијече и оно што је неизлјечиво, а у сваком злу да пронађу и нешто добро што се не може наћи код свакога и свагдје.
А сада нас ево пред том грађевином зиданом ријечима пред Тркалиштем, пред градом, пред кулом пред којом трeба застати, добро је сагледати, пронаћи кључеве од тајновитих врата, а њих има, као и у свакој таквој кули безброј, које се не дају лако разазнати, нити погодити права. Златни кључеви као да не помажу, сви напори ума нашли су се у безизлазу, у нигдини, не могавши да стигну до краја гдје се налази пут за све замотане путеве људског сазнања.
Поред до сада објављених четрнаест књига које све не припадају поетском жанру, (ту је и роман Маврикије), Ратко Марковић са овом збирком пјесама превазишао је до тада њему познате пјесничке видике и странпутице, дочепавши се једног новог пјесничког пута који води новим пјесничким изазовима новим језичким обртима и новим значењима казаним ријечима. Провевши један дио живота у српском светогорском манастиру Хилaндару, сређујући Хилaндарску библиотеку, на домаку најсветијих хилaндарских књига, јер ако ништа друго, сваку је додирнуо својом руком уз остало благо српског народа, писано или неписано, преточено у милосну причу хилендарских монаха, који знају вјековну причу, најистинитију, о животу шта он јесте а шта није, Марковић је са собом понио, и у овој необичног назива збирци, Тркалиште, обзнанио све тајне и љепоте људског, а и своје, тиховање, молитве, призивање ријечи у искушењу и скрушености пред којом се налази српски народ и православље. Збирка пјесама Тркалиште састављена је из пет циклуса (Трк чистине,Јуриш рушевине, Тркалиште, Три доколице и Логичка нелогичност). Људски падови и ломови, искушења пред којима застаје дах заборав који ће нас једног дана свију прекрити и надмудрити постају опсесивна инспирација и тема пјесничког стваралаштва Ратка Марковића Риђанина још и у ранијим његовим збиркама поезије. Оно што осмишљава живот човјека, Марковић, а што је била и вјечита тема књижевности и умјетности уопште, успјева да пронађе у ономе што чини човјеков живот од памтивјека па до дана данашњег и разрушеним и осмишљеним а то су она права правда, она ненацртана слобода, истинита истина, рат као људски удес који нико неће, а он се наметне увјек туђом вољом па у њему страдају и они који га нису хтјели и они који су га жељели, вјера у нешто што сви слутимо и знамо да постоји, само што не знамо гдје је и коме је при помоћи, а то је Бог и вјера у њега. Не би било на одмет знати да је Риђанин поред оног језика из завичаја, свога и својих предака, у ову збирку својих пјесама уткао и један стари језик на коме су написане најсветије књиге српског рода и које чезну очи умозренија у најсветијем српском храму Хиландару, оне српске књигољубце да их отворе и прелистају и у њима нађу трагове српске, људске руке која их је сачинила. Осјећајући дамаре свога српског рода, коме вино живота није увјек могло да потече и да га напоји снагом живота од бјелосвјетског кота који га је немилице пио не остављајући ни капи ономе чији су били виногради, ономе коме су вјекови слагали неправде и безакоње, окивајући их у црнину и наводећи оне црне гавран птичурине да их освештају и упокоје у безнађе и безизлазе и да их на крају изгризу својим похлепним кљуновима, Риђанин је нашао плодно тло за своје баснословне ријечи да их њима врати тамо гдје им је одувјек било мјесто – међу живе и неумрле.Ово није само збирка пјесама о ономе што је било, а никада није ни прошло – то је збирка пјесама вир извир који свјетлуца и данас тамо гдје је и почео пре почетака. И кад зраке оног јединог сунца посустају у временима која долазе, код Риђанина нема крају краја. И кад се смјеши само злослутни поглед једнооке ноћи, мрака иза кога ријетко шта доброга ниче, осим автовине, папрати, траве чемерике и понеког струка сријемуша у рано прољеће, он налази осмијех којим разоткрива пут из беспути. На тој кршевитој и голој земљи , осим голих, људских ријечи није се имало шта засадити, а садило се оно што се имало – мало доброте, мало ријечи, мало људске среће, мало људске љубави, мада је и ње понекад недостајало колико је требало даривати. А даривало се увјек довољно, бар се нико није жалио.
Изгледа да је иронија најмоћније срестство Марковићевог сликања очигледне стварности у којој данас живимо. Трагична судбина народа, поготово српског, изражава се упечатљивим ријечима пјесника који вели: Потоп је почетак приче о нама.
Ко би се данас могао наћи да каже да Риђанин није сав у својој пјесми као што је и пјесма у њему? Тога нема. Ако знамо, а знамо сви друмове којима су пролазили наши преци гдје се падало и посртало, гдје се тонуло и нестајало, куда су нас разносиле птице злокућнице. Живјећи са својим народом Марковић у својим пјесничким сликама на један снажан емотивни начин сликајући страхоте рата увиђа да народ, често, када је најгоре, зна да се свикне на страшно и језовито, и, да му то постане обично и свакодневно. Да ли је, можда, у томе спас, или једини излаз? Огањ постаје азбука људских пораза јер огањ и пише и брише и дописује зао зло. Увјерење да смо постали нијеми посматрачи страховите стварности свога рода вели: Донио сам ти ову слику Дјеце Козаре, која је слика од десет хиљада слика. И више. Коју неће ни историја. Ни школа. Ни музеј, да би немо јекнуо: / ...Стид ме колона које у торбама носе/ Стопе отаџбине голе и босе/.
А у свему томе ваљало је живјети као да ништа није ни било, као да је била само прича некога ко умије да прича и оно што није ни било, него нам се чинило да је било и то неком другом, а не нама. Али кад пјесник вели да је њега било стид онда је и нас који га слушамо постало по мало стид како нисмо знали, осјећали или доживјели то што је пјесник осјећао и видио и доживио у свом свијету који је истинитији и од саме истине. А трајати и свједочити оно што је било и оно што би могло бити, и оно што јесте основни је постулат Марковићевог пјесничког видокруга, свијета кога има и нема, који је постојао и није постојао, који би могао постојати након постојања, а, не би морао. Марковић никада није стајао по страни, јер то му ни прадједови нису чинили када је била у питању људска част и достојанство које краси човјека и његов помен да је постојао, живио, борио се против сила немјерљивих, гинуо и гдје је требало и гдје и није, само да би сачувао образ и достојанство људскога обличја.
Једна пјесма Ратка Марковића Риђанина у овој његовиј збирци заслужује посебну пажњу. Ријеч је о пјесми Писмо Браниславу Петровићу, којом се толкује:
Овде је раја прави рај
Овдје су градилишта опрана
Земља одрана
Губилишта разаслата
Врата позатварана
Језици расцепљени
Рукави испражњени
Извори засути
Путеви препућени
...Светлимо са дна света
Да свет око нас не залута
...У нама тишина јечи
...Све путује преко потопа
Шта је за нас још један потоп!
Ове ироничне, а надасве људске пјесничке слике Ратка Марковића Риђанина упућене у овом Писму већ покојном пјеснику Брани Петровићу су уз оно што оне стварно јесу, тужна сјећања на оно вријеме када је Петровић, помало, исто као и Марковић, пјевао о новим градилиштима људског духа, о новим поетским поимањима пјесничке ријечи, о праву да човјек гради, а не да разграђује, о човјеку око кога се врти планета у овом окрвављеном небу. А то небо је, нажалост, често било окрвављено и по самом себи и по људима које је прекривало. Има људи на овом свијету који не умију ништа друго радити осим људе одљуђивати. Има их гдје год људска нога крочи, гдје се год испили праведна и поштена људска ријеч и мисао, и дјело. Срећни би били они који га на вријеме спознају, открију и намаме у капије иза којих никада неће моћи изићи ни показати оно што су спремили за добро народа. Марковић то добро зна, препознаје, па када не може ништа друго он као онај стари врач, бајући ријечима не да им приступа поштеним и праведним људима да их очарају и поведу путем којим никада не иду поштени људи, него само изгубљени и поражени, али увјек спремни да се извуку из зачараног круга и вршљају по туђему свијету, наносећи собом бол, патњу, муке, презир и све оно што није достојно човјека човјеку. А он то стварно умије. Добро би било када би у свом будућем стваралаштву написао једну збирку бајалица, тог запостављеног и готово заборављеног пјесничког жанра, што би освјежило нашу новију поезију, а за што Риђанин има дара. И Тркалиште је, ма колико ми то признали или не, у извјесном смислу бајковита збирка пјесничких бајалица против урока сваке врсте против искривљене властољубиве правде, вртлог времена, нечастивих, против оних који право сједе, а криво говоре, кунући се у истину. Требало би оставити наопаке и злочесте који криво говоре и творе у неку земљу недођију у коју нико не свраћа и ништа у њој не тражи што није човјеку мило и свето. На то најбоље опомињу Поруке рушевине:
Памет у главу—траво зелена! Мекото
урвино нигдино
над тобом не зазире збориште зима
море ври док смелост пучине клекне
з а тобом ни залазак ни залазак не јекне траво
растрављена!
Те сејем те косим те палим хвалим ти
поносит пад
памет у главу тако се траје траво
несољена!
Над Србијом бездан бдије плић подлизује
Јата голим пољем злата зобају се сама
Није до сада познато у поезији да је неко сјетовао траву, као што отац сјетује своје дијете да дође памети, јер се само тако траје и постоји. А постојати значи бити паметан да схватиш и разумјеш логику постојања и живљења. Трава у коју све зараста и муке и патња, и сјећање, постаје једини свједок да је прије ње нешто постојало, а чега више нема, и да она расте, не да би све зарасло у траву, него да би била нијеми свједок да је нешто ипак постојало и трајало док га муње небеске нису поништиле да не постоји и да више не траје. А онда све зараста у трави, и болови и патња, и немања и одговори, нијеми свједоци разигравања и урастања у траву. Само, бол бива неизмјеран тиме што још увијек: Јата голим пољем злата зобају се сама.
Удружење књижевника Србије...4.6.2012.
ПРИЛОГ А: НОВИ УПРАВНИ ОДБОР МАТИЦЕ СРПСКЕ
ПРЕМИНУО КЊИЖЕВНИК
СРБОЉУБ ИЛИЋ
(1952-2012)
Особени лиричар и тумач књижевности за децу, један од последњих боема,
песник Србољуб Илић преминуо је после дуже и теже болести на Златибору,
где је живео последњих двадесет година.
______________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 5. ЈУН 2012, 12.00
ВИДОСАВА
АРСЕНИЈЕВИЋ
„ЗВОНЕ ЗВОНА
МЛАДЕНАЧКА“
Учествују:
проф. др Зоран Павловић
мр Милица Јефтимијевић Лилић
Милован Богавац
Миљурко Вукадиновић
и аутор
__________________________________________________________________________________________________________________
УПРАВНИ ОДБОР УКС, НА НЕДАВНО ОДРЖАНОЈ СЕДНИЦИ,
ЗА ПОЧАСНЕ ЧЛАНОВЕ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ПРИМИО ЏОНА ГЕРИЈА И ВЕСНУ ПЕШИЋ
Џон Гери (John Roy Octavius Gery)
Џон Гери је редовни професор Универзитета у Њу Орлеансу (САД). Објавио је шест књига поезије, две у Србији. Превео је две књиге са јерменског језика. Добитник је неколико награда и признања у Америци. Пре пет година био је на студијском боравку у Србији.
Џон Гери је супруг књижевнице Биљане Обрадовић, такође универзитетског професора у Америци.
Сада су обоје чланови Удружења књижевника Србије.
Весна Пешић
Весна Пешић је власник и уредник београдског Издавачког предузећа „Пешић и синови“. Од око двеста објевљеник књига, приредила је двадесет. Однеговала је и три засебне библиотеке: Винчанско писмо, Трагом Словена и Цивилизација и текстамент. На челу куће „Пешић и синови“ развила је богату културну сарадњу са многим институцијама и значајним ствараоцима код нас и у свету. Основала је Центар за палеологијска научна истраживања, који сваке године окупља велики број аутора из области граматологије и старих цивилизација.
Весна Пешић је секретар привремене Редакције часописа УКС Serbian Literary Magazine, чији је главни уредник Милан Ђорђевић.
__________________________________________________________________________________________________________________
ПИСЦИ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ ГОСТОВАЛИ У РУСИЈИ
Радомир Андрић, Петар Пајић и Виктор Б. Шећеровски недавно су гостовали у руском граду Тверу, на Фестивалу песника словенских народа "Певајућа слова". Том приликом је представљена књига песама Радомира Андрића "Моравска недопевана песма", коју је на руски језик превело неколико руских песника. Иначе, та књига је пре две године награђена на овом Фестивалу.
На сусретима у Тверу гостовали су и песници из других крајева Србије, потом из Републике Српске, Црне Горе, Белорусије, Македоније, Украјине, Пољске, Чешке, Словеније...
На завршној свечаности је велику пажњу привукао наступ наше драмске уметнице Иване Жигон и њене групе "косовски божури".
__________________________________________________________________________________________________________________
АРХИЕПИСКОПИЈА БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКА
ЦРКВА РУЖИЦА И КАПЕЛА СВЕТЕ ПЕТКЕ БЕОГРАД
СА БЛАГОСЛОВОМ ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ Г. ИРИНЕЈА
ДУХОВСКЕ СВЕЧАНОСТИ
ОД 31. МАЈА ДО 5. ЈУНА 2012. ГОДИНЕ
ПОРТА СВЕТЕ ПЕТКЕ - КАЛЕМЕГДАН
БЕОГРАД - БОГОРОДИЧИН ГРАД !
4. ЈУН 2012. ГОДИНЕ (Духовки понедељак)
19.30 часова
Вече беседништа
Учествују ученици и студенти Богословских училишта
Гојко Шантић и Небојша Глоговац, драмски уметници
Светлана Стевић, народни појац
Хор Народног позоришта из Београда, диригент Ђорђе Станковић
Водитељ програма: ђакон Сава Милин
5. ЈУН 2012. ГОДИНЕ (Духовски уторак)
19.30 часова
„Велика драма“
Поводом десетогодишњице извођења представе Синише Ковачевића, Народно позориште из Београда извешће одломке из представе
__________________________________________________________________________________________________________________
САТИРА ФЕСТ ПОСВЕЋЕН 220. ГОДИШЊИЦИ
ПРВОГ САТИРИЧНОГ ДЕЛА
Десети међународни фестивал хумора и сатире „Сатира фест 2012" биће одржан 12. октобра у Београду, одлучио је Управни одбор Београдског афористичарског круга који је организатор ове манифестације, на којој ће учествовати аутори из Србије и земаља региона.
Фестивал ће бити у знаку 220. годишњице објављивања првог сатиричног дела на српском језику, књиге афоризама „Мали буквар за велику децу“, аутора Михаила Максимовића. Ово дело штампано је 1792. године у Бечу, у Првој српској штампарији Стефана Новаковића.
Управни одбор Београдског афористичарског круга расписао је јавни конкурс за учешће на „Сатира фесту 2012". Аутори из Србије ииностранства могу слати своје радове, потписане именом и презименом, до 15. септембра 2012. на адресу електронске поште:[email protected]
У конкуренцији ће бити афоризми (до 30 афоризама), сатиричне приче (три приче, до две странице формата А4) и сатиричне песме (три песме, до једне странице), а могу се слати радови написани после прошлогодишњег „Сатира феста“ одржаног у октобру.
Уметнички савет манифестације у саставу: Александар Баљак (председник), Витомир Теофиловић, Душан Пуача, Јово Николић, Слободан Симић, Александар Чотрић, Бојан Љубеновић и Ненад Вучетић (чланови) изабраће афоризме, приче и песме и одредити учеснике на завршној вечери, која ће бити одржана октобру 2012. године, у сали општине Стари град у Београду.
Аутору најбољег афоризма изговораног на манифестацији припашће награда "Вук
Глигоријевић", а признања ће бити додељена и ауторима најбоље сатиричне приче и песме.
Заслужним ауторима и преводиоцима из иностранства биће додељено признање „Златни круг", за афирмацију српске сатире у свету.
Покровитељи „Сатира феста 2012“ су Министарство културе, информисања и информационог друштва Републике Србије, Скупштина града Београда и Градска општина Стари град.
У ИТАЛИЈИ ОБЈАВЉЕНА
АНТОЛОГИЈА СРПСКОГ АФОРИЗМА
У Италији је управо објављена антологија српског афоризма под насловом „Афокалипса“ (Afocalypse, antologia dell'aforisma serbo).
Књигу је објавила угледна и позната издавачка кућа „Ђенези“ (Genesi) из Торина, у избору професора књижевности Фабриција Карамање(Fabrizio Caramagna), који је, уз Ољу Арсић, и превео српске афоризме на италијански језик.
Приређивач је у антологију уврстио 34 српска афористичара из Србије, Републике Српске и Црне Горе.
Италијанским читаоцима основним биобиблиографским подацима и изабраним афоризмима представљени су: Александар Баљак, Милан Бештић, Александар Чотрић, Радивоје Дангубић, Весна Денчић, Горан Гаћеша, Ранко Гузина, Раде Јовановић, Петар Лазић, Бојан Љубеновић, Илија Марковић, Ива Мажуранић, Момчило Михајловић, Дејан Милојевић, Нинус Несторовић, Јово Николић, Ђорђе Оташевић, Раша Папеш, Срба Павловић, Зоран Т. Поповић, Душан Пуача, Миливоје Радовановић, Драган Рајичић, Слободан Симић, Владан Сокић, Зоран Станојевић, Зоран С. Станојевић, Драга Шушић, Витомир Теофиловић, Милан Тодоров, Дејан Тофчевић, Милован Витезовић и Растко Закић.
Занимљиво је да је аутор Антологије Фабрицио Карамања упознао наше афоризме на енглеском језику, али су му се они толико свидели да је због жеље да их чита у изворном облику, за годину дана перфектно научио српски језик.
У есеју који је објавио у књизи, Карамања истиче да му је жеља „да по први пут упозна италијанске читаоце са ширим избором најрепрезентативнијих српских афористичара који чине један од најзначајнијих књижевних покрета у Европи“, које он, „по квалитету и бројности радова“ пореди са „француским надреализмом и елизабетанским позориштем у Великој Британији“.
„Ни у једној другој земљи Европе, у последњих 25 година афоризам није тако популаран као у Србији“, примеђује Фабрицио Карамања, напомињући да „готово да не постоје новине и часописи у Србији који немају простор посвећен хумору и сатири“, као и да се „афоризми читају на трговима, на радију и телевизији, те да 'Сатира фест' у Београду увек окупља бројну публику“.
Антологија српског афоризма на италијанском језику штампана је на 220 страна.
У протекле две године антологије српског афоризма објављене су у Пољској, Румунији и Словенији.
БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
__________________________________________________________________________________________________________________
Институт Сервантес у Београду има велико задовољство да Вас позове да присуствујете
програму обележавања годишњице рођења и смрти
великог шпанског песника Хосеа Јера
у уторак, 5. јуна, и четвртак, 7. јуна
Свечана сала Института Сервантес (Чика Љубина 19)
Ове године, када се навршава десет година од смрти песника чије име носи Библиотека Института Сервантес у Београду и деведесет година од његовог рођења, активности организоване у оквиру Комеморације Јеро 2012 укључују представљање двојезичне (шпанско-српске) Антологије поезије Хосеа Јера и округли сто са темом: Живот и дело Хосе Јера.
Тим поводом гости Института Сервантес биће унука песника и директорка фондације Хосе Јеро, као и песници и лични пријатељи овог великог песника.
Позивамо Вас на књижевно дружење и упознавање са животом и делом великана шпанске књижевности!
Уторак, 5. јун, 19:00х
Прва двојезична шпанско-српска Антологија поезије Хосеа Јера
Презентација књиге
Ово комеморативно издање, које објављује Институт Сервантес, укључује песме у селекцији Фондације Хосе Јеро, кратак увод који је написао Антонио Ернандес, песник и лични пријатељ Јера, као и библиографију са детаљним прегледом песниковог библиографског фонда библиотеке у Београду која носи његово име. Издање ће бити двојезично што представља битну новину, јер је ово први пут да се дело овог аутора објављује на српском језику.
Учествују Таћа Ромеро Јеро, директорка Фондације Центар за поезију Хосе Јеро, Антонио Ернандес, песник и аутор пролога антологије, Жељко Донић, преводилац Антологије и сарадник у настави на Филолошком факултету у Београду и Антонио Лазаро Гозало, директор Института Сервантес у Београду.
Четвртак, 7. јун, 19:00х
Живот и дело Хосеа Јера
Округли сто
На округлом столу ће се сусрести Мануел Рико, писац, песник и књижевни критичар и Далибор Солдатић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, стручњак за шпанску књижевност, како би публику подсетили на дело Хосе Јера и његову присутност у различитим културним и животним сферама чији је део био.
Посетиоци на поклон добијају примерак Антологије поезије Хосеа Јера.
Хосе Јеро (José Hierro)
Песник, критичар уметности и академик Шпанске краљевске академије родио се у Мадриду 3. априла 1922.
По завршетку Шпанског грађанског рата ухапшен је и оптужен. До 1944. Хосе Јеро остаје у затвору где озбиљно почиње да се бави књижевношћу. Већ ће његова прва дела осликавати оно што је преживео у заточеништву , као што су смрт оца, прекидање студија и откриће Генерације 27 преко антологије Херарда Дијега, кога сматра „духовним оцем“. У својим првим књигама Јеро се држао доминантних тенденција настављајући ток Хуана Рамона Хименеса, Антонија Маћада, Педра Салинаса, Херарда Дијега, па чак и Рубена Дарија.
Сматран једним од најрепрезентативнијих личности социјалне послератне поезије, заједно са Бласом де Отером, Габријелом Селајом и Еухенијем Нором, Хосе Јеро долази те, 1947. године, у први план књижевних збивања , добивши награду „Адонаис“ за поезију за своје дело „Срећа“.
Након тога уследиле су најзначајније награде за књижевност које се додељују у Шпанији. Године 1981. добио је награду „Принц од Астуријаса“, а 31. маја 1990. добија своје најзначајније признање, Националну награду за књижевност за целокупно дело.
Окарактерисан од стране Висентеа Алеихандреа као особа контраста, Хосе Јеро се посветио сликању као склоности, а поезији као позиву.
Године 1995. уручена му је ИВ Награда краљице Софије за ибероамеричку поезију, најзначајније признање на пољу шпанске поезије, „због његовог доприноса ибероамеричкој књижевности и изузетне равнотеже између импулсивне солидарности тема које је користио и релевантне уметничке форме“.
Године 1998, након седам година рада, објављује дело „Свеска Њујорка“, састављено од 32 песме које критика сматра значајним делом савремене поезије. За „Свеску Њујорка“ наредне године награђен је „Наградом критике“ на пољу поезије, а 1998. књижевном наградом Мигел де Сервантес.
Умире 21. децембра 2002. у Мадриду у осамдесетој години, у пуној поетској виталности.
Después de todo, todo ha sido nada,
a pesar de que un día lo fue todo.
(из песме "Вида", збирка: Cuaderno de Nueva York, 1998)
____________________________________________________________________________________________________
Програм затварања 6. међународног Београдског фестивала поезије и књиге ТРГНИ СЕ! ПОЕЗИЈА!
Субота, 2. јун
16.00 – ВИСЛАВА ШИМБОРСКА (1923 –2012), ИВАН РАСТЕГОРАЦ (1940 – 2010):
реприза документарних филмова
18.00 - ВИСЛАВА ШИМБОРСКА (1923 –2012), ИВАН РАСТЕГОРАЦ (1940 – 2010):
архивски снимци: песници читају своју поезију
УК „Вук Караџић“, мултимедијална сала
Булевар краља Александра 77а
19.30 – ЗНАЦИ С НАКОВЊА:
Коља Мићевић:
- Лирска историја музике
- Концерт с Це-Де
- Спаљивање Ђордана Бруна
и друге композиције К. М.
Завршно читање: Паскал Пети, Нина Живанчевић, Ивана Миланков, An-Helen Atianese, Александар Скидан, Гокченур Ч., Слађан Липовец, Владимир Мартиновски, Ана Сеферовић, Синиша Туцић...
УК „Вук Караџић“, сцена Култ
Булевар краља Александра 77а
24.00 – Мој Трг: За шанком:
музички наступ Владимира Мартиновског
Шпански бар Casa Garcia, Краљевића Марка 19
Добро дошли!
Ваш Трећи Трг
ПРЕМИНУО КЊИЖЕВНИК
СРБОЉУБ ИЛИЋ
(1952-2012)
Особени лиричар и тумач књижевности за децу, један од последњих боема,
песник Србољуб Илић преминуо је после дуже и теже болести на Златибору,
где је живео последњих двадесет година.
______________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 5. ЈУН 2012, 12.00
ВИДОСАВА
АРСЕНИЈЕВИЋ
„ЗВОНЕ ЗВОНА
МЛАДЕНАЧКА“
Учествују:
проф. др Зоран Павловић
мр Милица Јефтимијевић Лилић
Милован Богавац
Миљурко Вукадиновић
и аутор
__________________________________________________________________________________________________________________
УПРАВНИ ОДБОР УКС, НА НЕДАВНО ОДРЖАНОЈ СЕДНИЦИ,
ЗА ПОЧАСНЕ ЧЛАНОВЕ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ПРИМИО ЏОНА ГЕРИЈА И ВЕСНУ ПЕШИЋ
Џон Гери (John Roy Octavius Gery)
Џон Гери је редовни професор Универзитета у Њу Орлеансу (САД). Објавио је шест књига поезије, две у Србији. Превео је две књиге са јерменског језика. Добитник је неколико награда и признања у Америци. Пре пет година био је на студијском боравку у Србији.
Џон Гери је супруг књижевнице Биљане Обрадовић, такође универзитетског професора у Америци.
Сада су обоје чланови Удружења књижевника Србије.
Весна Пешић
Весна Пешић је власник и уредник београдског Издавачког предузећа „Пешић и синови“. Од око двеста објевљеник књига, приредила је двадесет. Однеговала је и три засебне библиотеке: Винчанско писмо, Трагом Словена и Цивилизација и текстамент. На челу куће „Пешић и синови“ развила је богату културну сарадњу са многим институцијама и значајним ствараоцима код нас и у свету. Основала је Центар за палеологијска научна истраживања, који сваке године окупља велики број аутора из области граматологије и старих цивилизација.
Весна Пешић је секретар привремене Редакције часописа УКС Serbian Literary Magazine, чији је главни уредник Милан Ђорђевић.
__________________________________________________________________________________________________________________
ПИСЦИ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ ГОСТОВАЛИ У РУСИЈИ
Радомир Андрић, Петар Пајић и Виктор Б. Шећеровски недавно су гостовали у руском граду Тверу, на Фестивалу песника словенских народа "Певајућа слова". Том приликом је представљена књига песама Радомира Андрића "Моравска недопевана песма", коју је на руски језик превело неколико руских песника. Иначе, та књига је пре две године награђена на овом Фестивалу.
На сусретима у Тверу гостовали су и песници из других крајева Србије, потом из Републике Српске, Црне Горе, Белорусије, Македоније, Украјине, Пољске, Чешке, Словеније...
На завршној свечаности је велику пажњу привукао наступ наше драмске уметнице Иване Жигон и њене групе "косовски божури".
__________________________________________________________________________________________________________________
АРХИЕПИСКОПИЈА БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКА
ЦРКВА РУЖИЦА И КАПЕЛА СВЕТЕ ПЕТКЕ БЕОГРАД
СА БЛАГОСЛОВОМ ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ Г. ИРИНЕЈА
ДУХОВСКЕ СВЕЧАНОСТИ
ОД 31. МАЈА ДО 5. ЈУНА 2012. ГОДИНЕ
ПОРТА СВЕТЕ ПЕТКЕ - КАЛЕМЕГДАН
БЕОГРАД - БОГОРОДИЧИН ГРАД !
4. ЈУН 2012. ГОДИНЕ (Духовки понедељак)
19.30 часова
Вече беседништа
Учествују ученици и студенти Богословских училишта
Гојко Шантић и Небојша Глоговац, драмски уметници
Светлана Стевић, народни појац
Хор Народног позоришта из Београда, диригент Ђорђе Станковић
Водитељ програма: ђакон Сава Милин
5. ЈУН 2012. ГОДИНЕ (Духовски уторак)
19.30 часова
„Велика драма“
Поводом десетогодишњице извођења представе Синише Ковачевића, Народно позориште из Београда извешће одломке из представе
__________________________________________________________________________________________________________________
САТИРА ФЕСТ ПОСВЕЋЕН 220. ГОДИШЊИЦИ
ПРВОГ САТИРИЧНОГ ДЕЛА
Десети међународни фестивал хумора и сатире „Сатира фест 2012" биће одржан 12. октобра у Београду, одлучио је Управни одбор Београдског афористичарског круга који је организатор ове манифестације, на којој ће учествовати аутори из Србије и земаља региона.
Фестивал ће бити у знаку 220. годишњице објављивања првог сатиричног дела на српском језику, књиге афоризама „Мали буквар за велику децу“, аутора Михаила Максимовића. Ово дело штампано је 1792. године у Бечу, у Првој српској штампарији Стефана Новаковића.
Управни одбор Београдског афористичарског круга расписао је јавни конкурс за учешће на „Сатира фесту 2012". Аутори из Србије ииностранства могу слати своје радове, потписане именом и презименом, до 15. септембра 2012. на адресу електронске поште:[email protected]
У конкуренцији ће бити афоризми (до 30 афоризама), сатиричне приче (три приче, до две странице формата А4) и сатиричне песме (три песме, до једне странице), а могу се слати радови написани после прошлогодишњег „Сатира феста“ одржаног у октобру.
Уметнички савет манифестације у саставу: Александар Баљак (председник), Витомир Теофиловић, Душан Пуача, Јово Николић, Слободан Симић, Александар Чотрић, Бојан Љубеновић и Ненад Вучетић (чланови) изабраће афоризме, приче и песме и одредити учеснике на завршној вечери, која ће бити одржана октобру 2012. године, у сали општине Стари град у Београду.
Аутору најбољег афоризма изговораног на манифестацији припашће награда "Вук
Глигоријевић", а признања ће бити додељена и ауторима најбоље сатиричне приче и песме.
Заслужним ауторима и преводиоцима из иностранства биће додељено признање „Златни круг", за афирмацију српске сатире у свету.
Покровитељи „Сатира феста 2012“ су Министарство културе, информисања и информационог друштва Републике Србије, Скупштина града Београда и Градска општина Стари град.
У ИТАЛИЈИ ОБЈАВЉЕНА
АНТОЛОГИЈА СРПСКОГ АФОРИЗМА
У Италији је управо објављена антологија српског афоризма под насловом „Афокалипса“ (Afocalypse, antologia dell'aforisma serbo).
Књигу је објавила угледна и позната издавачка кућа „Ђенези“ (Genesi) из Торина, у избору професора књижевности Фабриција Карамање(Fabrizio Caramagna), који је, уз Ољу Арсић, и превео српске афоризме на италијански језик.
Приређивач је у антологију уврстио 34 српска афористичара из Србије, Републике Српске и Црне Горе.
Италијанским читаоцима основним биобиблиографским подацима и изабраним афоризмима представљени су: Александар Баљак, Милан Бештић, Александар Чотрић, Радивоје Дангубић, Весна Денчић, Горан Гаћеша, Ранко Гузина, Раде Јовановић, Петар Лазић, Бојан Љубеновић, Илија Марковић, Ива Мажуранић, Момчило Михајловић, Дејан Милојевић, Нинус Несторовић, Јово Николић, Ђорђе Оташевић, Раша Папеш, Срба Павловић, Зоран Т. Поповић, Душан Пуача, Миливоје Радовановић, Драган Рајичић, Слободан Симић, Владан Сокић, Зоран Станојевић, Зоран С. Станојевић, Драга Шушић, Витомир Теофиловић, Милан Тодоров, Дејан Тофчевић, Милован Витезовић и Растко Закић.
Занимљиво је да је аутор Антологије Фабрицио Карамања упознао наше афоризме на енглеском језику, али су му се они толико свидели да је због жеље да их чита у изворном облику, за годину дана перфектно научио српски језик.
У есеју који је објавио у књизи, Карамања истиче да му је жеља „да по први пут упозна италијанске читаоце са ширим избором најрепрезентативнијих српских афористичара који чине један од најзначајнијих књижевних покрета у Европи“, које он, „по квалитету и бројности радова“ пореди са „француским надреализмом и елизабетанским позориштем у Великој Британији“.
„Ни у једној другој земљи Европе, у последњих 25 година афоризам није тако популаран као у Србији“, примеђује Фабрицио Карамања, напомињући да „готово да не постоје новине и часописи у Србији који немају простор посвећен хумору и сатири“, као и да се „афоризми читају на трговима, на радију и телевизији, те да 'Сатира фест' у Београду увек окупља бројну публику“.
Антологија српског афоризма на италијанском језику штампана је на 220 страна.
У протекле две године антологије српског афоризма објављене су у Пољској, Румунији и Словенији.
БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
__________________________________________________________________________________________________________________
Институт Сервантес у Београду има велико задовољство да Вас позове да присуствујете
програму обележавања годишњице рођења и смрти
великог шпанског песника Хосеа Јера
у уторак, 5. јуна, и четвртак, 7. јуна
Свечана сала Института Сервантес (Чика Љубина 19)
Ове године, када се навршава десет година од смрти песника чије име носи Библиотека Института Сервантес у Београду и деведесет година од његовог рођења, активности организоване у оквиру Комеморације Јеро 2012 укључују представљање двојезичне (шпанско-српске) Антологије поезије Хосеа Јера и округли сто са темом: Живот и дело Хосе Јера.
Тим поводом гости Института Сервантес биће унука песника и директорка фондације Хосе Јеро, као и песници и лични пријатељи овог великог песника.
Позивамо Вас на књижевно дружење и упознавање са животом и делом великана шпанске књижевности!
Уторак, 5. јун, 19:00х
Прва двојезична шпанско-српска Антологија поезије Хосеа Јера
Презентација књиге
Ово комеморативно издање, које објављује Институт Сервантес, укључује песме у селекцији Фондације Хосе Јеро, кратак увод који је написао Антонио Ернандес, песник и лични пријатељ Јера, као и библиографију са детаљним прегледом песниковог библиографског фонда библиотеке у Београду која носи његово име. Издање ће бити двојезично што представља битну новину, јер је ово први пут да се дело овог аутора објављује на српском језику.
Учествују Таћа Ромеро Јеро, директорка Фондације Центар за поезију Хосе Јеро, Антонио Ернандес, песник и аутор пролога антологије, Жељко Донић, преводилац Антологије и сарадник у настави на Филолошком факултету у Београду и Антонио Лазаро Гозало, директор Института Сервантес у Београду.
Четвртак, 7. јун, 19:00х
Живот и дело Хосеа Јера
Округли сто
На округлом столу ће се сусрести Мануел Рико, писац, песник и књижевни критичар и Далибор Солдатић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, стручњак за шпанску књижевност, како би публику подсетили на дело Хосе Јера и његову присутност у различитим културним и животним сферама чији је део био.
Посетиоци на поклон добијају примерак Антологије поезије Хосеа Јера.
Хосе Јеро (José Hierro)
Песник, критичар уметности и академик Шпанске краљевске академије родио се у Мадриду 3. априла 1922.
По завршетку Шпанског грађанског рата ухапшен је и оптужен. До 1944. Хосе Јеро остаје у затвору где озбиљно почиње да се бави књижевношћу. Већ ће његова прва дела осликавати оно што је преживео у заточеништву , као што су смрт оца, прекидање студија и откриће Генерације 27 преко антологије Херарда Дијега, кога сматра „духовним оцем“. У својим првим књигама Јеро се држао доминантних тенденција настављајући ток Хуана Рамона Хименеса, Антонија Маћада, Педра Салинаса, Херарда Дијега, па чак и Рубена Дарија.
Сматран једним од најрепрезентативнијих личности социјалне послератне поезије, заједно са Бласом де Отером, Габријелом Селајом и Еухенијем Нором, Хосе Јеро долази те, 1947. године, у први план књижевних збивања , добивши награду „Адонаис“ за поезију за своје дело „Срећа“.
Након тога уследиле су најзначајније награде за књижевност које се додељују у Шпанији. Године 1981. добио је награду „Принц од Астуријаса“, а 31. маја 1990. добија своје најзначајније признање, Националну награду за књижевност за целокупно дело.
Окарактерисан од стране Висентеа Алеихандреа као особа контраста, Хосе Јеро се посветио сликању као склоности, а поезији као позиву.
Године 1995. уручена му је ИВ Награда краљице Софије за ибероамеричку поезију, најзначајније признање на пољу шпанске поезије, „због његовог доприноса ибероамеричкој књижевности и изузетне равнотеже између импулсивне солидарности тема које је користио и релевантне уметничке форме“.
Године 1998, након седам година рада, објављује дело „Свеска Њујорка“, састављено од 32 песме које критика сматра значајним делом савремене поезије. За „Свеску Њујорка“ наредне године награђен је „Наградом критике“ на пољу поезије, а 1998. књижевном наградом Мигел де Сервантес.
Умире 21. децембра 2002. у Мадриду у осамдесетој години, у пуној поетској виталности.
Después de todo, todo ha sido nada,
a pesar de que un día lo fue todo.
(из песме "Вида", збирка: Cuaderno de Nueva York, 1998)
____________________________________________________________________________________________________
Програм затварања 6. међународног Београдског фестивала поезије и књиге ТРГНИ СЕ! ПОЕЗИЈА!
Субота, 2. јун
16.00 – ВИСЛАВА ШИМБОРСКА (1923 –2012), ИВАН РАСТЕГОРАЦ (1940 – 2010):
реприза документарних филмова
18.00 - ВИСЛАВА ШИМБОРСКА (1923 –2012), ИВАН РАСТЕГОРАЦ (1940 – 2010):
архивски снимци: песници читају своју поезију
УК „Вук Караџић“, мултимедијална сала
Булевар краља Александра 77а
19.30 – ЗНАЦИ С НАКОВЊА:
Коља Мићевић:
- Лирска историја музике
- Концерт с Це-Де
- Спаљивање Ђордана Бруна
и друге композиције К. М.
Завршно читање: Паскал Пети, Нина Живанчевић, Ивана Миланков, An-Helen Atianese, Александар Скидан, Гокченур Ч., Слађан Липовец, Владимир Мартиновски, Ана Сеферовић, Синиша Туцић...
УК „Вук Караџић“, сцена Култ
Булевар краља Александра 77а
24.00 – Мој Трг: За шанком:
музички наступ Владимира Мартиновског
Шпански бар Casa Garcia, Краљевића Марка 19
Добро дошли!
Ваш Трећи Трг
| a.doc |
Удружење књижевника Србије...1.6.2012.
РАДОВАН БИГОВИЋ
ПРЕМИНУО РАДОВАН БИГОВИЋ
Један од највећих теолога данашњице протојереј-ставрофор Радован Биговић
преминио је синоћ у Београду, преносе агенције.
Биговић је рођен 17. јануара 1956. године у Никшићу.
Богословију је завршио у манастиру Крка.
Дипломирао је на два факултета у Београду: на Православном богословском и Филозофском (група за философију).
На првом је докторирао 1993.
На истом факултету је изабран за асистента 1986, доцента 1993, ванредног професора 2000. и редовног 2010.
У два мандата био је декан тог факултета.
Био је члан Удружења књижевника Србије, и уредник филозофско-теолошке библиотеке “Службеног гласника” Републике Србије.
Поред књига објавио је око сто студија, чланака и есеја у разним часописима у земљи и иностранству.
Посебно се бавио односима Цркве и друштва.
Ожењен је, отац двоје дјеце.
У свештеничкој служби његово звање је протојереј-ставрофор.
Био је вршилац дужности старјешине манастира Светог Архангела Гаврила у Земуну.
Један је од оснивача Хришћанског културног центра и његов вишегодишњи предсједник.
Добитник је Златне значке Културно-просјветне заједнице Србије, Златног беочуга Културно-просвјетне заједнице Београда и плакете заслужног грађанина Земуна.
За који дан га је чекао и избор за декана Православног Богословског Факултета у Београду.
Заупокојена Литургија и опијело биће служени у понедјељак, 4. јуна 2012. године, у 9 часова, у земунској цркви Светог Архангела Гаврила,
а у 13 часова је сахрана на гробљу у Земуну.
__________________________________________________________________________________________________________________
АРХИЕПИСКОПИЈА БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКА
ЦРКВА РУЖИЦА И КАПЕЛА СВЕТЕ ПЕТКЕ БЕОГРАД
СА БЛАГОСЛОВОМ ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ Г. ИРИНЕЈА
ДУХОВСКЕ СВЕЧАНОСТИ
ОД 31. МАЈА ДО 5. ЈУНА 2012. ГОДИНЕ
ПОРТА СВЕТЕ ПЕТКЕ - КАЛЕМЕГДАН
БЕОГРАД - БОГОРОДИЧИН ГРАД !
31. МАЈ 2012. ГОДИНЕ (четвртак)
19.30 часова
Благослов Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја
Проф. др Дарко Танасковић: Беседа о духовним димензијама града Београда
Срба Милин и Паулина Манов, драмски уметницa, Јасмина Трумбеташ, првакиња београдске опере
Хор Станковић при цркви Ружици и капели свете Петке, диригент Небојша Цвијановић
Ансамбли: Оперетика и Таурунум, Љуба Манасијевић, народни појац
Водитељ програма: Сања Лубардић
1. ЈУН 2012. ГОДИНЕ (петак)
19.30 часова
Академик Душан Ковачевић, драмски писац: Беседа о духу и култури
Хор Обилић, диригент Даринка Матић Маровић
Бора Дугић, фрула
Симонида Ђорђевић, драмски уметник
Балканска и национална етно група Бојане Николић
2. ЈУН 2012. ГОДИНЕ (субота)
19.30 часова
Песничко вече: Песници Пресветој Богородици!
Учествују: Слободан Ракитић, Ненад Грујичић, Милица Јефтимијевић-Лилић, Љубиша Бата Ђидић, Зорица Арсић-Мандарић, Љубица Милетић, Емилија Церовић, Ђоко Стојичић и Радомир Андрић
Драган Млађеновић, народни појац
Хор храма Цара Константина и Јелене - Београд; диригент Бранко Тадић
Водитељ програма: Мила Милосављевић
3. ЈУН 2012. ГОДИНЕ (ДУХОВИ)
18 часова
Програм је осмишљен у сарадњи са Пријатељима деце Београда, београдским Основним школама и добитницима Златне сирене
Песници: Васка Јукић – Марјановић, Добрица Ерић, Божидар Пешев, Благоје Рогач, Радислав Јовић и Невена Витошевић Ћеклић
Програм приредили: Александар Лазовић и Славка Грујичић
Водитељ програма Миња Субота
4. ЈУН 2012. ГОДИНЕ (Духовки понедељак)
19.30 часова
Вече беседништа
Учествују ученици и студенти Богословских училишта
Гојко Шантић и Небојша Глоговац, драмски уметници
Светлана Стевић, народни појац
Хор Народног позоришта из Београда, диригент Ђорђе Станковић
Водитељ програма: ђакон Сава Милин
5. ЈУН 2012. ГОДИНЕ (Духовски уторак)
19.30 часова
„Велика драма“
Поводом десетогодишњице извођења представе Синише Ковачевића, Народно позориште из Београда извешће одломке из представе
Један од највећих теолога данашњице протојереј-ставрофор Радован Биговић
преминио је синоћ у Београду, преносе агенције.
Биговић је рођен 17. јануара 1956. године у Никшићу.
Богословију је завршио у манастиру Крка.
Дипломирао је на два факултета у Београду: на Православном богословском и Филозофском (група за философију).
На првом је докторирао 1993.
На истом факултету је изабран за асистента 1986, доцента 1993, ванредног професора 2000. и редовног 2010.
У два мандата био је декан тог факултета.
Био је члан Удружења књижевника Србије, и уредник филозофско-теолошке библиотеке “Службеног гласника” Републике Србије.
Поред књига објавио је око сто студија, чланака и есеја у разним часописима у земљи и иностранству.
Посебно се бавио односима Цркве и друштва.
Ожењен је, отац двоје дјеце.
У свештеничкој служби његово звање је протојереј-ставрофор.
Био је вршилац дужности старјешине манастира Светог Архангела Гаврила у Земуну.
Један је од оснивача Хришћанског културног центра и његов вишегодишњи предсједник.
Добитник је Златне значке Културно-просјветне заједнице Србије, Златног беочуга Културно-просвјетне заједнице Београда и плакете заслужног грађанина Земуна.
За који дан га је чекао и избор за декана Православног Богословског Факултета у Београду.
Заупокојена Литургија и опијело биће служени у понедјељак, 4. јуна 2012. године, у 9 часова, у земунској цркви Светог Архангела Гаврила,
а у 13 часова је сахрана на гробљу у Земуну.
__________________________________________________________________________________________________________________
АРХИЕПИСКОПИЈА БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКА
ЦРКВА РУЖИЦА И КАПЕЛА СВЕТЕ ПЕТКЕ БЕОГРАД
СА БЛАГОСЛОВОМ ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ Г. ИРИНЕЈА
ДУХОВСКЕ СВЕЧАНОСТИ
ОД 31. МАЈА ДО 5. ЈУНА 2012. ГОДИНЕ
ПОРТА СВЕТЕ ПЕТКЕ - КАЛЕМЕГДАН
БЕОГРАД - БОГОРОДИЧИН ГРАД !
31. МАЈ 2012. ГОДИНЕ (четвртак)
19.30 часова
Благослов Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја
Проф. др Дарко Танасковић: Беседа о духовним димензијама града Београда
Срба Милин и Паулина Манов, драмски уметницa, Јасмина Трумбеташ, првакиња београдске опере
Хор Станковић при цркви Ружици и капели свете Петке, диригент Небојша Цвијановић
Ансамбли: Оперетика и Таурунум, Љуба Манасијевић, народни појац
Водитељ програма: Сања Лубардић
1. ЈУН 2012. ГОДИНЕ (петак)
19.30 часова
Академик Душан Ковачевић, драмски писац: Беседа о духу и култури
Хор Обилић, диригент Даринка Матић Маровић
Бора Дугић, фрула
Симонида Ђорђевић, драмски уметник
Балканска и национална етно група Бојане Николић
2. ЈУН 2012. ГОДИНЕ (субота)
19.30 часова
Песничко вече: Песници Пресветој Богородици!
Учествују: Слободан Ракитић, Ненад Грујичић, Милица Јефтимијевић-Лилић, Љубиша Бата Ђидић, Зорица Арсић-Мандарић, Љубица Милетић, Емилија Церовић, Ђоко Стојичић и Радомир Андрић
Драган Млађеновић, народни појац
Хор храма Цара Константина и Јелене - Београд; диригент Бранко Тадић
Водитељ програма: Мила Милосављевић
3. ЈУН 2012. ГОДИНЕ (ДУХОВИ)
18 часова
Програм је осмишљен у сарадњи са Пријатељима деце Београда, београдским Основним школама и добитницима Златне сирене
Песници: Васка Јукић – Марјановић, Добрица Ерић, Божидар Пешев, Благоје Рогач, Радислав Јовић и Невена Витошевић Ћеклић
Програм приредили: Александар Лазовић и Славка Грујичић
Водитељ програма Миња Субота
4. ЈУН 2012. ГОДИНЕ (Духовки понедељак)
19.30 часова
Вече беседништа
Учествују ученици и студенти Богословских училишта
Гојко Шантић и Небојша Глоговац, драмски уметници
Светлана Стевић, народни појац
Хор Народног позоришта из Београда, диригент Ђорђе Станковић
Водитељ програма: ђакон Сава Милин
5. ЈУН 2012. ГОДИНЕ (Духовски уторак)
19.30 часова
„Велика драма“
Поводом десетогодишњице извођења представе Синише Ковачевића, Народно позориште из Београда извешће одломке из представе
Четврти Интернационални Фестивал
„Интеркултурални дијалог кроз српски и међународни уметнички израз“
The Fourth International Festival „ International Dialogue through Serbian and International Artistic Expression“
– Ваљево, 1-3. VI 2012.
...DOWNLOAD PROGRAM (1)
„Интеркултурални дијалог кроз српски и међународни уметнички израз“
The Fourth International Festival „ International Dialogue through Serbian and International Artistic Expression“
– Ваљево, 1-3. VI 2012.
...DOWNLOAD PROGRAM (1)
| 1.doc |
Удружење књижевника Србије...30.5.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 31. МАЈ 2012, 12.00
БОРО ДРАГАШЕВИЋ
(дугогодишњи главни уредник Гласа канадских Срба из Торонта)
„СТОПАМА ПРЕДАКА“
– у издању Историјског института Србије
Учествују:
проф. др Момчило Павловић
Бојан Димитријевић
Небојша Стамболија
Драга Драгашевић
и аутор
Уредник и водитељ:
Миљурко Вукадиновић
________________________________________________________________________________________
СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ
ОДЕЉЕЊЕ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
ЗАДУЖБИНА БРАНКА ЋОПИЋА
ЧЕТВРТАК, 31. МАЈ, 12.00
САЛОН КЛУБА САНУ
Кнез Михаилова 35, међуспрат
УРУЧЕЊЕ НАГРАДЕ ИЗ ФОНДА ЗАДУЖБИНЕ БРАНКА ЋОПИЋА
ЗА ДЕЛА ОБЈАВЉЕНА У 2011. ГОДИНИ:
Марку Крстићу
за роман ВИКТОРИЈА
Зорану Костићу
за збирку поезије СРП
О награђенима говоре: академик Светозар Кољевић и академик Матија Бећковић
______________________________________________________________________________
КОНКУРС ЗА КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ
„СТЕВАН ПЕШИЋ“
Сваке године, у знак сећања на Стевана Пешића (1936-1994), песника, приповедача, есејисту, путописца и драмског писца, додељује се истоимена награда најбољем новообјављеном књижевном делу, оствареном на српском језику у жанровима и у духу које је заступао овј писац.
У конкуренцији за награду улази и укупан опус писца са образложењем за целокупан допринос, с тим да су објавили и нови наслов од последњег меморијала.
Тим поводом, Градска библиотека у Новом Саду и Месна заједница Ковиљ позивају писце, издаваче и удружење писаца да доставе предлог за овогодишњу, осамнаесту књижевну награду „Стеван Пешић“.
Награда се додељује у текућој години за објављена дела између две награде и састоји се од повеље и новчаног износа.
Жири награде ће саопштити одлуку о добитнику почетком септембра, а свечано уручење ће након тога бити у оквиру манифестације „Меморијал Стевана Пешића“ у Ковиљу.
Књиге (по три примерка) треба послати до 1. јула 2012. године на адресу:
Градска библиотека у Новом Саду
Ул. Дунавска 1, Нови Сад
(са назнаком За награду „Стеван Пешић“)
Достављене књиге се не враћају.
___________________________________________________________________________________
Фонд Слободан Јовановић организује трибину:
„Српско – руски односи на раскршћу“
На трибини ће говорити:
амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Конузин и мр Драгомир Анђелковић
Трибина ће се одржати у задужбини Илије М. Коларца, Мала сала, Београд, четвртак, 31. мај 2012, 19 .30 часова.
|
|
| beseda_zorana_kostica_povodom_nagrade_branko_copic.pdf |
Удружење књижевника Србије...29.5.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 30. МАЈ 2012, 12.00
Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу
СТЈЕПАН ИВАНОВИЧ ЧАХОТИН
●У СРБИЈИ И О СРБИЈИ●
ПРИРЕДИО
МИРОЉУБ М. СТОЈАНОВИЋ
Учествују:
проф. др Миодраг Сибиновић
проф. др Мирољуб М. Стојановић
проф. др Надежда Лаиновић Стојановић
ауторов унук Петар Сергејевич Чахотин
●
Реч је о поезији једног до сада потпуно непознатог песника,
написаној у периоду од 1900. до 1918. године на руском језику,
делом за време песниковог службовања у Нишу, а делом у Одеси.
Из самог наслова се види да је књига песама и поема у целини посвећена Нишу и Србији.
Историја дипломатије и историја књижевности не памти случај
да је један страни дипломата писао родољубиве стихове
посвећене народу и земљи у којој је службовао...
______________________________________________________________________________________________________________
ДЕРЕТИНИ СУСРЕТИ У ПОДНЕ
Књижара ДЕРЕТА – промотивни центар,
Кнез Михаилова 46, тел.: 011 262 79 34, 303 35 03
среда 30. мај 2012. у 12 часова
Олгица Цице
БОЈЕ И БАРУТ
Фантастичан роман о једној од највећих жена у српској историји.
О књизи говоре: Зоран Богнар и аутор
Роман Боје и барут, посвећен сликарки Надежди Петровић, написан је као апотеоза уметности, идеји остварења свог бића и узвишене службе роду којем се припада. Уграђујући у темељ дела и постулате о уметности Надежде Петровић као што је онај „уметност не профанише, она диже и пали морал, помаже развитак социјалних питања и еволуцију народа, подиже култ у човеку до највиших граница, вредност јединице и целог племена у очима напредних народа“, Олгица Цице је кроз судбину сликарке која јеимала смелости да буде другачија и своја, показала како се из малог народа трагичне судбине (описи тешких година балканских ратова) може стићи до светских естетских висина.
Надежда Петровић свакако је била једна од оних српских сликарки и интелектуалки које су кроз своје дело разгртале историјске наслаге наше културе и цивилизације. Књижевност накнадним рекреирањем таквих величина црпи нову снагу за афирмацију идеја које не губе вредност ма како давно биле зачете...
____________________________________________________________________________________________
СКУП „ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ“ И
КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС И КЛУБ „ЉУДИ ГОВОРЕ“
ПОЗИВАЈУ ВАС НА
ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ ПРОЗНИХ ЗАПИСА
ОДЛАЗАК У СУМРАК
БРАНКА ПИРГИЋА ВАЉЕВЦА
КЊИЖЕВНИКА И КЊИЖЕВНОГ КРИТИЧАРА ИЗ СРБИЈЕ
. УВОДНА РЕЧ: КАТАРИНА КОСТИЋ
О КЊИЗИ ГОВОРИ: РАДОВАН ГАЈИЋ
РАЗГОВОР СА АУТОРОМ: САЊА КРСТОНОШИЋ
ДЕЛОВЕ ИЗ КЊИГЕ ЧИТАЈУ: ДИМИТРИЈЕ ПОРОБИЋ И АУТОР
ЧЕТВРТАК, 31. МАЈ, 19 ЧАСОВА
КЊИЖАРА «СРБИКА»
2465 Dundas Str. W., Toronto
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 30. МАЈ 2012, 12.00
Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу
СТЈЕПАН ИВАНОВИЧ ЧАХОТИН
●У СРБИЈИ И О СРБИЈИ●
ПРИРЕДИО
МИРОЉУБ М. СТОЈАНОВИЋ
Учествују:
проф. др Миодраг Сибиновић
проф. др Мирољуб М. Стојановић
проф. др Надежда Лаиновић Стојановић
ауторов унук Петар Сергејевич Чахотин
●
Реч је о поезији једног до сада потпуно непознатог песника,
написаној у периоду од 1900. до 1918. године на руском језику,
делом за време песниковог службовања у Нишу, а делом у Одеси.
Из самог наслова се види да је књига песама и поема у целини посвећена Нишу и Србији.
Историја дипломатије и историја књижевности не памти случај
да је један страни дипломата писао родољубиве стихове
посвећене народу и земљи у којој је службовао...
______________________________________________________________________________________________________________
ДЕРЕТИНИ СУСРЕТИ У ПОДНЕ
Књижара ДЕРЕТА – промотивни центар,
Кнез Михаилова 46, тел.: 011 262 79 34, 303 35 03
среда 30. мај 2012. у 12 часова
Олгица Цице
БОЈЕ И БАРУТ
Фантастичан роман о једној од највећих жена у српској историји.
О књизи говоре: Зоран Богнар и аутор
Роман Боје и барут, посвећен сликарки Надежди Петровић, написан је као апотеоза уметности, идеји остварења свог бића и узвишене службе роду којем се припада. Уграђујући у темељ дела и постулате о уметности Надежде Петровић као што је онај „уметност не профанише, она диже и пали морал, помаже развитак социјалних питања и еволуцију народа, подиже култ у човеку до највиших граница, вредност јединице и целог племена у очима напредних народа“, Олгица Цице је кроз судбину сликарке која јеимала смелости да буде другачија и своја, показала како се из малог народа трагичне судбине (описи тешких година балканских ратова) може стићи до светских естетских висина.
Надежда Петровић свакако је била једна од оних српских сликарки и интелектуалки које су кроз своје дело разгртале историјске наслаге наше културе и цивилизације. Књижевност накнадним рекреирањем таквих величина црпи нову снагу за афирмацију идеја које не губе вредност ма како давно биле зачете...
____________________________________________________________________________________________
СКУП „ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ“ И
КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС И КЛУБ „ЉУДИ ГОВОРЕ“
ПОЗИВАЈУ ВАС НА
ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ ПРОЗНИХ ЗАПИСА
ОДЛАЗАК У СУМРАК
БРАНКА ПИРГИЋА ВАЉЕВЦА
КЊИЖЕВНИКА И КЊИЖЕВНОГ КРИТИЧАРА ИЗ СРБИЈЕ
. УВОДНА РЕЧ: КАТАРИНА КОСТИЋ
О КЊИЗИ ГОВОРИ: РАДОВАН ГАЈИЋ
РАЗГОВОР СА АУТОРОМ: САЊА КРСТОНОШИЋ
ДЕЛОВЕ ИЗ КЊИГЕ ЧИТАЈУ: ДИМИТРИЈЕ ПОРОБИЋ И АУТОР
ЧЕТВРТАК, 31. МАЈ, 19 ЧАСОВА
КЊИЖАРА «СРБИКА»
2465 Dundas Str. W., Toronto
Удружење књижевника Србије...26.5.2012.
ПЕТКАНА
НА ГРЧКОМ ЈЕЗИКУ
На Међународном сајму књига у Солуну
представљен је роман ПЕТКАНА Љиљане Хабјановић Ђуровић,
који је, са предговором Његовог Високопреосвештенства
митрополита Црногорско-приморског Амфилохија,
објавила Издавачка кућа Ен Пло из Атине.
После ИВЕ, ЖЕНСКОГ РОДОСЛОВА и ПАУНОВОГ ПЕРА,
ово је четврти роман Љиљане Хабјановић Ђуровић на грчком језику,
али и шесто инострано издање романа ПЕТКАНА.
Роман ПЕТКАНА је до сада објављен и на румунском, бугарском,
руском, македонском и белоруском језику,
а у Србији је продат у легалном тиражу од 100.000 примерака.
У прилогу: фотографија штанда Издавачке куће Ен Пло са плакатом Љиљане Хабјановић Ђуровић
НА ГРЧКОМ ЈЕЗИКУ
На Међународном сајму књига у Солуну
представљен је роман ПЕТКАНА Љиљане Хабјановић Ђуровић,
који је, са предговором Његовог Високопреосвештенства
митрополита Црногорско-приморског Амфилохија,
објавила Издавачка кућа Ен Пло из Атине.
После ИВЕ, ЖЕНСКОГ РОДОСЛОВА и ПАУНОВОГ ПЕРА,
ово је четврти роман Љиљане Хабјановић Ђуровић на грчком језику,
али и шесто инострано издање романа ПЕТКАНА.
Роман ПЕТКАНА је до сада објављен и на румунском, бугарском,
руском, македонском и белоруском језику,
а у Србији је продат у легалном тиражу од 100.000 примерака.
У прилогу: фотографија штанда Издавачке куће Ен Пло са плакатом Љиљане Хабјановић Ђуровић
Пет Орфеја у песничкој ноћи
Мајски сусрети писаца дијаспоре франкфуртске Седмице, 18. пут заредом, окупили су минулог викенда у граду на Мајни књижевнике и песнике из Мађарске, Француске, Шведске и Србије.
Сусрети су почели у петак, пријемом у Генералном конзулату Србије у Франкфурту, где је бираним речима госте поздравила генерални конзул Александра Ђорђевић. Песничка субота је започета обиласком метрополе на Мајни, Гетеове куће и многобројних музеја, а настављена је традиционалном песничком ноћи у дворани СКУД-а Оро.
Мајске песничке сусрете отворили су, стиховима, водитељи програма Диана Пијетловић и Александар Саша Јовановић. Са неколико композиција на виолини представио се млади пијаниста Александар Владисављевић, а мала Марта Марковић рецитацијом.
Председник Удружења писаца Седмица Љубиша Симић поздравио је све присутне госте, конзула Генералног конзулата у Франкфурту Биљану Челик-Јефтић и почасне госте, Вука Крњевића, књижевника, и књижевног критичара из Београда, Милана Ђурића, академског сликара, песника и директора Српског културног и документационог центра у Будимпешти, Александра Милошевића, лекара и песника из Стокхолма, Драгана Јаковљевића, песника и главног и одговорног уредника будимпештанских "Српских недељних новина", и Владимира Недељковића, писца, рок музичара и цртача стрипова из Новог Сада.
Песничка ноћ је имала и свој такмичарски део у надметању за златног, сребрног и бронзаног Орфеја. Жири у саставу: Вук Крњевић, Александра Маринковић и Иван Орешковић, бирао је између 22 рада, а једногласном одлуком, златни Орфеј додељен је Драгану Јаковљевићу. Сребрном Орфеју радовали су се Ружа Мијовић и Драгослава Вељковић-Маџар, а бронзани Орфеј додељен је Мирјани Лукић и Александру Саши Јовановићу.
Дружење је потрајало, уз стихове и музику, до касно у ноћ, а песници су се накратко растали до јутра, када су кренули на већ традиционалне заједничке излете, прво у Мајнц, у посету Гутенберговом музеју, а потом и у Визбаден, у обилазак виле Клементина. По повратку у Франкфурт љубитељи рок и џез музике имали су прилику да у просторијама библиотеке СКУД-а Оро погледају изложбу стрипа о Николи Тесли, аутора Владимира Недељковића, и уживају у његовој музици коју сам пише, компонује и изводи на гитари.
Са свих страна
На Мајским сусретима учествовали су и: Ковиљка Јастребић из Париза, Верица Влајков, Милица Берлот, Невенка Ђурић и Радован Лепановић из Штутгарта, Здравко Лубурић из Рамштата, Јелена Зарић из Келна и Ранко Ћетковић из Франкфурта, Александра Ботић, Станка Амон, Злата Икановић, Нисвета Грабовац, Весна Кебедиш, Перо Марчета, Љубица Стевановић, Мирјана Лукић, Мики Миленковић, Ружа Мијовић-Шорић, Јелена Пауновић, Милена Микалето, Диана Пијетловић, Љубиша Симић и Александар - Саша Јовановић.
Пример из Шведске
Српско књижевно удружење писаца "Милош Црњански" у Стокхолму је основано пре шест година.
- Покушали смо да направимо интернационално удружење. Тада смо донели одлуку да у наше Српско књижевно удружење "Милош Црњански" могу доћи сви књижевници који нас цене, тако да се у рад нашег удружења укључило 11 нација. Ту су поред Швеђана, Немци, Чилеанци, Финци, Французи и многи други - каже Александар Милошевић, председник Српског књижевног удружење писаца "Милош Црњански" из Стокхолма.
Мајски сусрети писаца дијаспоре франкфуртске Седмице, 18. пут заредом, окупили су минулог викенда у граду на Мајни књижевнике и песнике из Мађарске, Француске, Шведске и Србије.
Сусрети су почели у петак, пријемом у Генералном конзулату Србије у Франкфурту, где је бираним речима госте поздравила генерални конзул Александра Ђорђевић. Песничка субота је започета обиласком метрополе на Мајни, Гетеове куће и многобројних музеја, а настављена је традиционалном песничком ноћи у дворани СКУД-а Оро.
Мајске песничке сусрете отворили су, стиховима, водитељи програма Диана Пијетловић и Александар Саша Јовановић. Са неколико композиција на виолини представио се млади пијаниста Александар Владисављевић, а мала Марта Марковић рецитацијом.
Председник Удружења писаца Седмица Љубиша Симић поздравио је све присутне госте, конзула Генералног конзулата у Франкфурту Биљану Челик-Јефтић и почасне госте, Вука Крњевића, књижевника, и књижевног критичара из Београда, Милана Ђурића, академског сликара, песника и директора Српског културног и документационог центра у Будимпешти, Александра Милошевића, лекара и песника из Стокхолма, Драгана Јаковљевића, песника и главног и одговорног уредника будимпештанских "Српских недељних новина", и Владимира Недељковића, писца, рок музичара и цртача стрипова из Новог Сада.
Песничка ноћ је имала и свој такмичарски део у надметању за златног, сребрног и бронзаног Орфеја. Жири у саставу: Вук Крњевић, Александра Маринковић и Иван Орешковић, бирао је између 22 рада, а једногласном одлуком, златни Орфеј додељен је Драгану Јаковљевићу. Сребрном Орфеју радовали су се Ружа Мијовић и Драгослава Вељковић-Маџар, а бронзани Орфеј додељен је Мирјани Лукић и Александру Саши Јовановићу.
Дружење је потрајало, уз стихове и музику, до касно у ноћ, а песници су се накратко растали до јутра, када су кренули на већ традиционалне заједничке излете, прво у Мајнц, у посету Гутенберговом музеју, а потом и у Визбаден, у обилазак виле Клементина. По повратку у Франкфурт љубитељи рок и џез музике имали су прилику да у просторијама библиотеке СКУД-а Оро погледају изложбу стрипа о Николи Тесли, аутора Владимира Недељковића, и уживају у његовој музици коју сам пише, компонује и изводи на гитари.
Са свих страна
На Мајским сусретима учествовали су и: Ковиљка Јастребић из Париза, Верица Влајков, Милица Берлот, Невенка Ђурић и Радован Лепановић из Штутгарта, Здравко Лубурић из Рамштата, Јелена Зарић из Келна и Ранко Ћетковић из Франкфурта, Александра Ботић, Станка Амон, Злата Икановић, Нисвета Грабовац, Весна Кебедиш, Перо Марчета, Љубица Стевановић, Мирјана Лукић, Мики Миленковић, Ружа Мијовић-Шорић, Јелена Пауновић, Милена Микалето, Диана Пијетловић, Љубиша Симић и Александар - Саша Јовановић.
Пример из Шведске
Српско књижевно удружење писаца "Милош Црњански" у Стокхолму је основано пре шест година.
- Покушали смо да направимо интернационално удружење. Тада смо донели одлуку да у наше Српско књижевно удружење "Милош Црњански" могу доћи сви књижевници који нас цене, тако да се у рад нашег удружења укључило 11 нација. Ту су поред Швеђана, Немци, Чилеанци, Финци, Французи и многи други - каже Александар Милошевић, председник Српског књижевног удружење писаца "Милош Црњански" из Стокхолма.
Удружење књижевника Србије...23.5.2012.
|
Књижевник Сабахудин Хаџиалић,
главни и одгoворни уредник електронског магазина ДИОГЕН про култура (Сарајево, Босна и Херцеговина) учествоваће, у јуну, на сљедећим међународним књижевним манифестацијама: - XXVI Дани хумора и сатире „Вуко Безаревић“ у Пљевљима, Црна Гора, 15. и 16. 6. 2012. (члан је и Међународног жирија, заједно са Александром Чотрићем из Србије и Дејаном Миличићем из Црне Горе, за одабир најбоље необјављене сатиричне приче са простора Југоисточне Европе и додјелу књижевне награде „Вуко Безаревић“ за 2012). - Фестивал поезије „Јонска муза – Јужна поетика 2012“ који ће бити одржан од 22. до 24. 6. 2012. у граду Саранда, на обали Јонског мора, у Албанији. Организатор фестивала је Ionian Creators Club из Саранде (предсједник Bardhyl Maliqi). Том приликом ће бити објављен и зборник у који ће бити уврштене одабране пјесме Сабахудина Хаџиалића. |
|
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ДАНИ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА У СРБИЈИ
СРЕДА, 23. мај, 19.00, Велика сала УКС:
Свечана академија у част словенских апостола
СВЕТИХ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА
ТРИ ПЕСМЕ УЧЕСНИКА У ПРОГРАМУ
АНДРЕЈ БАЗИЛЕВСКИ
РУСКА ТАЧКА
1
Несносно је унатраг ићи,
живети лажно, без наде трачка –
чистога срца свему ваља прићи.
Јер, то и јесте – руска тачка.
Треба се узнети небу ближе.
Речено – учињено. Стојим крај облачка.
Нестварно време доле – гмиже,
а вертикала – одозго је – тачка.
Невидљиви у теби пламен,
источник воље и вере у сутра,
сија као судбине знамен –
као руска тачка изнутра.
2
О, Русијо, државни изроди
позлатили су твој олтар,
још да те како ослободи
и председник, и секретар.
Ниједан партијски активиста,
нити прихрањени поета,
неће те лишити брига триста,
ни спасити од зала света.
Твој крст је наружила поруга.
Али, на крају непостојања
загрлиће те верна друга –
Србија, која спас твој сања.
И грмнуће реч у стиху братском,
и стег ће се дићи изнад дуге.
Све ће се скончати руском тачком –
тамо, горе. И нема друге.
С руског превела Мирјана Булатовић
КРАСИН ХИМИРСКИ
РОДНЕ КУЋЕ
На роде личе
наше родне куће,
на бијеле роде
по бијелим брдима.
Њихова крила
прекривају видике.
Бојим се да не одлете.
Око њих вијугају
бијеле цесте,
брижне наше мајке,
и очеви строги,
пријатељи вјерни.
А ми одлазимо,
а ми долазимо.
Одлазимо да би
оседлали видике,
да би засијали
родне оранице.
Враћамо се опет
са жита шаком
и с дјевојком красном.
Враћамо се да бисмо презимили зиму,
да се обновимо, као у капи росе,
у дјеци нашој и у унуцима.
Чим гране прољеће –
опет одлетимо.
Орловско јато
за собом водимо.
На роде личе
наше родне куће.
На бијеле роде.
С бугарског превео Велимир Милошевић
НИКОЛАЈ ШОПОВ
ГРОТЕСКА
Самоћа је окупила
хиљаде на тргу...
Тужни џелати моле
мртваце да их поштеде...
Пресецаш смех, гневну радост,
сујету, тутњаву трамваја...
И стојим као изнад понора
у нашој сметеној епохи.
Има нас на хиљаде: расутих
водоравно, вододелно –
колико народније,
толико раздвојеније.
Свако се у себи веша,
сам меси самоћу:
нешто налик пауку, који
мрежом плаши светлост –
и окреће, и умотава, док на крају
не ухвати себе –
сам, као Давид, погођен
чувеном праћком.
А изнутра нас дуби
страх: од глади, од смрти, од старости.
Али живот нас милостиво
и безлично понавља...
Паучине светлуцају,
враћају се птичја крила –
све иде својим путем,
Све је једно и исто.
Носим свој крст, копам
камените њиве...
Свако је себи убица,
свако себи спаситељ.
Свако сам бира – да буде
или посматрач, или пањ...
Самоћа је окупила
хиљаде на тргу...
С бугарског превео Илија Бетински
____________________________________________________________________________________________________
Ново из Просвете!
Објављена је нова књига
у издању Просвете,
ЗБОРАК СВЕТЕ БРАЋЕ
Душице Милановић Марике,
у двојезичном, српско-руском издању,
са прикладним илустрацијама.
Јединствена књига у којој се исписују молитва,
приповест, легенде у духу народног предања
и сведочанства o Ћирилу и Методију.
Ове занимљиве, претежно прозне,
али и поетске творевине о животу и делу
словенских просветитеља
прожете су хришћанском духовношћу.
Спомен-књига Светој браћи.
О ПРЕДСТАВЉАЊУ КЊИГЕ У ПРИЛОГУ 1.
_______________________________________________________________________________________________
Скадарлија - кућа Ђуре Јакшића
Четвртак, 24. Мај 2012, од 19 часова
--------------------------------------------------------------------------------------------
Књижевни случај Мариоков - Сесија трећа
--------------------------------------------------------------------------------------------
Седељка уз књигу песама Андреја Јелића Мариокова
„Раскућени стихови”
(Награда “Драинац” 2012.)
Учествују: Раша Попов, Радослав Миленковић, Вицо Дардић, Андреј Јелић Мариоков и остали који имају шта необично да кажу или отпевају...
И нормално: винска променада (вина разна, ракија ваљевска)
_______________________________________________________
Центар за културу и образовање Раковица
Књижевно друштво Раковица
КОНКУРС ЗА
САБОР ДУХОВНЕ ПОЕЗИЈЕ
Право учешчћа имају сви песници који пишу на српском језику.
Учесници достављају по три необјављене песме у три примерка, под шифром (у посебној коверти послати решење шифре).
Конкурс је отворен до 15. јула 2012. године.
Избор најбољих радова извршиће стручни жири, који ће прогласити резултате и рангирати их по вредности на (1, 2. и 3. место). Најбољи песници биће награђени златницима Светог Саве, у три величине. Жири ће одабрати и три песме за похвалу.
Најбољи радови биће објављени у антологији САБОР ДУХОВНЕ ПОЕЗИЈЕ 2012.
Место и време одржавања Сабора: Порта манастира Раковица, Мала Госпоjина, 21.9.2012. године, у 12 часова, или Центар за културу и образовање Раковица.
Радове слати на адресу: Центар за културу и образовање Раковица, 11 090 Раковица, Мишка Крањца 7, са назнаком: За Сабор.
Телефон: 011/3582-493
E-mail: [email protected]
ДАНИ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА У СРБИЈИ
СРЕДА, 23. мај, 19.00, Велика сала УКС:
Свечана академија у част словенских апостола
СВЕТИХ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА
ТРИ ПЕСМЕ УЧЕСНИКА У ПРОГРАМУ
АНДРЕЈ БАЗИЛЕВСКИ
РУСКА ТАЧКА
1
Несносно је унатраг ићи,
живети лажно, без наде трачка –
чистога срца свему ваља прићи.
Јер, то и јесте – руска тачка.
Треба се узнети небу ближе.
Речено – учињено. Стојим крај облачка.
Нестварно време доле – гмиже,
а вертикала – одозго је – тачка.
Невидљиви у теби пламен,
источник воље и вере у сутра,
сија као судбине знамен –
као руска тачка изнутра.
2
О, Русијо, државни изроди
позлатили су твој олтар,
још да те како ослободи
и председник, и секретар.
Ниједан партијски активиста,
нити прихрањени поета,
неће те лишити брига триста,
ни спасити од зала света.
Твој крст је наружила поруга.
Али, на крају непостојања
загрлиће те верна друга –
Србија, која спас твој сања.
И грмнуће реч у стиху братском,
и стег ће се дићи изнад дуге.
Све ће се скончати руском тачком –
тамо, горе. И нема друге.
С руског превела Мирјана Булатовић
КРАСИН ХИМИРСКИ
РОДНЕ КУЋЕ
На роде личе
наше родне куће,
на бијеле роде
по бијелим брдима.
Њихова крила
прекривају видике.
Бојим се да не одлете.
Око њих вијугају
бијеле цесте,
брижне наше мајке,
и очеви строги,
пријатељи вјерни.
А ми одлазимо,
а ми долазимо.
Одлазимо да би
оседлали видике,
да би засијали
родне оранице.
Враћамо се опет
са жита шаком
и с дјевојком красном.
Враћамо се да бисмо презимили зиму,
да се обновимо, као у капи росе,
у дјеци нашој и у унуцима.
Чим гране прољеће –
опет одлетимо.
Орловско јато
за собом водимо.
На роде личе
наше родне куће.
На бијеле роде.
С бугарског превео Велимир Милошевић
НИКОЛАЈ ШОПОВ
ГРОТЕСКА
Самоћа је окупила
хиљаде на тргу...
Тужни џелати моле
мртваце да их поштеде...
Пресецаш смех, гневну радост,
сујету, тутњаву трамваја...
И стојим као изнад понора
у нашој сметеној епохи.
Има нас на хиљаде: расутих
водоравно, вододелно –
колико народније,
толико раздвојеније.
Свако се у себи веша,
сам меси самоћу:
нешто налик пауку, који
мрежом плаши светлост –
и окреће, и умотава, док на крају
не ухвати себе –
сам, као Давид, погођен
чувеном праћком.
А изнутра нас дуби
страх: од глади, од смрти, од старости.
Али живот нас милостиво
и безлично понавља...
Паучине светлуцају,
враћају се птичја крила –
све иде својим путем,
Све је једно и исто.
Носим свој крст, копам
камените њиве...
Свако је себи убица,
свако себи спаситељ.
Свако сам бира – да буде
или посматрач, или пањ...
Самоћа је окупила
хиљаде на тргу...
С бугарског превео Илија Бетински
____________________________________________________________________________________________________
Ново из Просвете!
Објављена је нова књига
у издању Просвете,
ЗБОРАК СВЕТЕ БРАЋЕ
Душице Милановић Марике,
у двојезичном, српско-руском издању,
са прикладним илустрацијама.
Јединствена књига у којој се исписују молитва,
приповест, легенде у духу народног предања
и сведочанства o Ћирилу и Методију.
Ове занимљиве, претежно прозне,
али и поетске творевине о животу и делу
словенских просветитеља
прожете су хришћанском духовношћу.
Спомен-књига Светој браћи.
О ПРЕДСТАВЉАЊУ КЊИГЕ У ПРИЛОГУ 1.
_______________________________________________________________________________________________
Скадарлија - кућа Ђуре Јакшића
Четвртак, 24. Мај 2012, од 19 часова
--------------------------------------------------------------------------------------------
Књижевни случај Мариоков - Сесија трећа
--------------------------------------------------------------------------------------------
Седељка уз књигу песама Андреја Јелића Мариокова
„Раскућени стихови”
(Награда “Драинац” 2012.)
Учествују: Раша Попов, Радослав Миленковић, Вицо Дардић, Андреј Јелић Мариоков и остали који имају шта необично да кажу или отпевају...
И нормално: винска променада (вина разна, ракија ваљевска)
_______________________________________________________
Центар за културу и образовање Раковица
Књижевно друштво Раковица
КОНКУРС ЗА
САБОР ДУХОВНЕ ПОЕЗИЈЕ
Право учешчћа имају сви песници који пишу на српском језику.
Учесници достављају по три необјављене песме у три примерка, под шифром (у посебној коверти послати решење шифре).
Конкурс је отворен до 15. јула 2012. године.
Избор најбољих радова извршиће стручни жири, који ће прогласити резултате и рангирати их по вредности на (1, 2. и 3. место). Најбољи песници биће награђени златницима Светог Саве, у три величине. Жири ће одабрати и три песме за похвалу.
Најбољи радови биће објављени у антологији САБОР ДУХОВНЕ ПОЕЗИЈЕ 2012.
Место и време одржавања Сабора: Порта манастира Раковица, Мала Госпоjина, 21.9.2012. године, у 12 часова, или Центар за културу и образовање Раковица.
Радове слати на адресу: Центар за културу и образовање Раковица, 11 090 Раковица, Мишка Крањца 7, са назнаком: За Сабор.
Телефон: 011/3582-493
E-mail: [email protected]
Удружење књижевника Србије...22.5.2012.
РЕЗУЛТАТИ ДЕВЕТОГ ИНТЕРНАЦИОНАЛНОГ КОНКУРСА
ЗА КРАТКУ ПРИЧУ ЧАСОПИСА „АКТ“ ИЗ ВАЉЕВА
На 9. интернационални конкурс за најкраћу причу часописа за књижевност, уметност и културу „АКТ“, учествовало је 128 аутора са преко 700 прича - из Србије, Македоније, Републике Српске, Канаде, Црне Горе и Пољске.
Жири у саставу: мр Душан Стојковић (председник), Данијела Падејски (члан) и Дејан Богојевић (члан) донео је једногласну одлуку:
Похваљена је прича „Принц“ Богдана Радуловића из Београда
Похваљене су аутори из средњих школа: Андријана Милошевић, Ваљевска Гимназија, за причу „Склониште“ и Спасоје Раденковић, Пољопривредна школа Ваљево, за причу „Грабеж“.
У Ваљеву, 18. маја 2012. године
____________________________________________________________________________________________________
ЋИРИЛИЦА ОД ВЛАДИВОСТОКА ДО ЈАДРАНСКОГ МОРА
Поводом Дана словенске писмености“ и Дана Ћирила и Методија 24. маја 2012. године, Удружење Свесловенске писмености и заштите ћириличног писма, заједно са Одбором за културу Покрета социјалиста, а уз подршку Удружења књижевника Србије, расписло је Конкурс за основне и средње школе, као и факултете, на темуЋирилица од Владивостока до Јадранског мора и Ћирилица од Мирослављевог јеванђеља до Иве Андрића.
Конскурс је расписан 27. 1. 2012. године, а завршна манифестација ће се одржати 29. 5. 2012. године, у 14 часова, у Удружењу књижевника Србије (Француска 7) у Београду. Завршна манифестација подразумева доделу награда у четири категорије, и то од 1. до 4. разреда - 3 награде; од 4. до 8. разреда – 3 награде. За средње школе - 3 награде и за факултете такође 3 награде. Обезбеђене су и 2 специјалне награде, као и 6 штафета писмености, које ће бити уручене најуспешнијим школама у Србији. Такође ће бити уручена награда Амбасадору Александру Васиљевичу Конузину, као и људима добре воље који су својим добровољним прилогом помогли да се обезбеде све ове награде.
На ову манифестацију су, поред Амбасаде Руске Федерације, позване и Амбасада Републике Македоније, Амбасада Републике Бугарске, Амбасада Републике Црне Горе, Амбасада Републике Украјине, Амбасада Републике Белорусије и Представништво Републике Српске у Србији.
Отварање ове културне манифестације поверено је Дечијем хору Врапчићи, као и Софији Ћапић, која ће извести нумеру Два анђела шеташе.
Једну од награда ће доделити његова Екселенција Амбасадор Руске Федерације Александар Васиљевич Конузин.
ЗА КРАТКУ ПРИЧУ ЧАСОПИСА „АКТ“ ИЗ ВАЉЕВА
На 9. интернационални конкурс за најкраћу причу часописа за књижевност, уметност и културу „АКТ“, учествовало је 128 аутора са преко 700 прича - из Србије, Македоније, Републике Српске, Канаде, Црне Горе и Пољске.
Жири у саставу: мр Душан Стојковић (председник), Данијела Падејски (члан) и Дејан Богојевић (члан) донео је једногласну одлуку:
- награда: Милош Јанковић из Београда за причу „Хлеб од проса“
- награда: Христо Петрески из Македоније за причу „Игра“
- награду равноправно деле: Гордана Смуђа из Београда за причу „Време“ и Владимир Хаџи Танчић из Београда за причу „Отуђење“.
Похваљена је прича „Принц“ Богдана Радуловића из Београда
Похваљене су аутори из средњих школа: Андријана Милошевић, Ваљевска Гимназија, за причу „Склониште“ и Спасоје Раденковић, Пољопривредна школа Ваљево, за причу „Грабеж“.
У Ваљеву, 18. маја 2012. године
____________________________________________________________________________________________________
ЋИРИЛИЦА ОД ВЛАДИВОСТОКА ДО ЈАДРАНСКОГ МОРА
Поводом Дана словенске писмености“ и Дана Ћирила и Методија 24. маја 2012. године, Удружење Свесловенске писмености и заштите ћириличног писма, заједно са Одбором за културу Покрета социјалиста, а уз подршку Удружења књижевника Србије, расписло је Конкурс за основне и средње школе, као и факултете, на темуЋирилица од Владивостока до Јадранског мора и Ћирилица од Мирослављевог јеванђеља до Иве Андрића.
Конскурс је расписан 27. 1. 2012. године, а завршна манифестација ће се одржати 29. 5. 2012. године, у 14 часова, у Удружењу књижевника Србије (Француска 7) у Београду. Завршна манифестација подразумева доделу награда у четири категорије, и то од 1. до 4. разреда - 3 награде; од 4. до 8. разреда – 3 награде. За средње школе - 3 награде и за факултете такође 3 награде. Обезбеђене су и 2 специјалне награде, као и 6 штафета писмености, које ће бити уручене најуспешнијим школама у Србији. Такође ће бити уручена награда Амбасадору Александру Васиљевичу Конузину, као и људима добре воље који су својим добровољним прилогом помогли да се обезбеде све ове награде.
На ову манифестацију су, поред Амбасаде Руске Федерације, позване и Амбасада Републике Македоније, Амбасада Републике Бугарске, Амбасада Републике Црне Горе, Амбасада Републике Украјине, Амбасада Републике Белорусије и Представништво Републике Српске у Србији.
Отварање ове културне манифестације поверено је Дечијем хору Врапчићи, као и Софији Ћапић, која ће извести нумеру Два анђела шеташе.
Једну од награда ће доделити његова Екселенција Амбасадор Руске Федерације Александар Васиљевич Конузин.
МИЛУН МИЋА БАБИЋ У БЕРНУ
Под покровитељством наше амбасаде у Швајцарској,
у Берну се 25. маја одржава књижевно вече посвећено романима Милуна Миће Бабића.
Милун Мића Бабић је аутор књиге приповедака, монографије и два романа:
„Лабудица над Моравом“ и „Мирис Мораве у Паризу“.
Добитник је Глишићеве награде за реалистичку приповетку.
Живи у Трстенику.
Привредник је и писац, члан Удружења књижевника Србије.
Под покровитељством наше амбасаде у Швајцарској,
у Берну се 25. маја одржава књижевно вече посвећено романима Милуна Миће Бабића.
Милун Мића Бабић је аутор књиге приповедака, монографије и два романа:
„Лабудица над Моравом“ и „Мирис Мораве у Паризу“.
Добитник је Глишићеве награде за реалистичку приповетку.
Живи у Трстенику.
Привредник је и писац, члан Удружења књижевника Србије.
Удружење књижевника Србије...19.5.2012.
ПРИЛОГ 1.: ДАН ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА У МАТИЦИ СРПСКОЈ
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
╬ ДАНИ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА У СРБИЈИ ╬
БЕОГРАД, 23. мај, 19.00, Велика сала УКС:
Свечана академија у част словенских апостола
СВЕТИХ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА
1. Хор
2. Поздравна реч домаћина, председника УКС Радомира Андрића
3. Благослов Његове Светости Патријарха српског Иринеја (или његовог изасланика)
4. Поздравне речи представника амбасада словенских православних земаља
5. Хор
6. Димитрије Калезић, беседа о светој словенској браћи
7. Елена Станисављевић, песме из Русије
8. Песник Андреј Базилевски, Русија
9. Песник Христо Петрески, Македонија
10. Биљана Крстић, песме из Србије
11. Песникиња Зорица Арсић Мандарић, Србија
12. Песник Красин Химирски, Бугарска
13. Биљана Крстић, песме из Србије
14. Песникиња Душица Илин, Македонија
15. Песник Бећир Вуковић, Црна Гора
16. Елена Станисављевић, песме из Русије
17. Песник Николај Шопов, Бугарска
18. Хор
БЕОГРАД, 24. мај
- 11.00: Полагање цвећа на споменик Ћирилу и Методију
- 19.00: Песнички поздрав учесника Дана Ћирила и Методија у Србији
на свечаности у Руском дому
КРУШЕВАЦ, 25. мај
- од 9.00 до 11.30: ЛИТУРГИЈА У ЦРКВИ ЛАЗАРИЦИ
- од 11.30 до 12.30: Беседа Епископа крушевачког Давида:
СЛОВО О МИСИЈИ СВЕТЕ БРАЋЕ
КИРИЛА И МЕТОДИЈА
Хор СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР (испред ЛАЗАРИЦЕ)
и стихови песника из словенских земаља:
Драгослава Гуњић, Србија (Крушевац)
Андреј Базилевски, Русија
Христо Петрески, Македонија
Татјана Ђурић, Србија (Крушевац)
Красин Химирски, Бугарска
Златана Петровић, Србија (Крушевац)
Душица Илин, Македонија
Бећир Вуковић, Црна Гора
Николај Шопов, Бугарска
- од 12.30 до 14.30: Амфитеатар ЦРКВЕ ЛАЗАРИЦЕ,
мали округли сто: ПРИСУСТВО СВЕТЕ БРАЋЕ
КИРИЛА И МЕТОДИЈА МЕЂУ НАМА ДАНАС –
СВЕСТРАНА ОБЈАВА
Учествују:
Епископ крушевачки Давид
проф. Зоран Ђурић, Крушевац
протојереј мр Александар Ерић
протојереј Драгић Илић
Душко М. Петровић, Београд
гости из словенских земаља
- од 15.30 до 18.30: Посета МАНАСТИРУ СВЕТИ РОМАН
и присуство вечерњем богослужењу
- 19.30: Одлазак за Рибарску Бању
- 21.00: Завршно КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ
МЕЂУНАРОДНИХ ДАНА СВЕТИХ
ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА У СРБИЈИ
РИБАРСКА БАЊА, 26. мај
Повратак у Београд
___________________________________________________________________
Организатори:
Удружење књижевника Србије
Културно-просветна заједница Србије
Књижевно друштво ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ, Крушевац
____________________________________________________________________________________________
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ
„У ПОДНОЖЈУ КОРДИЉЕРА“
СЛОБОДАНА ВУКОВИЋА
У уторак, 22. маја, у кући Ђуре Јакшића у Скадарлији, с почетком у 12 часова, биће представљена књига „У подножју Кордиљера“, познатог црногорског новинара, публицисте и писца Слободана Вуковића. О Вуковићевој књизи, збирци путописних репортажа из Латинске Америке, говориће Милисав Савић, др Ратко Божовић и Силвиа Монрос Стојаковић, дугогодишњи председник Удружења латиноамериканиста.
Слободан Вуковић, један од великих светских путника, рођен је у Беранама. Завршио је Правни факултет. У новинарство је ушао веома рано, још као студент, почињући заједно с Пером Зупцем, Бошком Ивковом, Стеваном Никшићем, у „Индексу“, листу Новосадског универзитета.
Био је директор Информативно-документационог центра Титограда, главни и одговорни уредник „Побједе“ и Тањуга. Своје многобројне путописе, интервјуе, репортаже, дуги низ година објављивао у НИН-у, „Политици“, „Побједи“...
У току своје богате новинарске каријере, Слободан Вуковић је разговарао са великим бројем истакнутих личности нашег времена: са Петром Лубардом, Вељком Петровићем, Десанком Мкасимовић, Бранком Ћопићем, Милом Милуновићем, Душаном Матићем, Ристом Стијовићем, Миланом Коњовићем, Пеђом Милосављевићем, Оскаром Давичом, Густавом Крклецом, Иваном Табаковићем, Миленком Шербаном, Душаном Костићем, Ољом Ивањицки, Александром Вучом, Ериком Кошем, Стојаном Аралицом, Михаилом Лалићем...
Извештавао из Уједињених нација, Канаде, Сједињених Америчких Држава, Латинске Америке, Аустралије, Кине, Индонезије, Русије, низа европских држава. Аутор је дванаест књига. Његова збирка „Људи и вријеме“ је прва књига интервјуа у савременој црногорској публицистици. Добитник значајних награда, признања и одликовања. Члан је Удружења књижевника Црне Горе.
Бележимо речи чувеног професора новинарства и уредника НИН-а, др Сергија Лукача које је, између осталог, изрекао о Слободану Вуковићу:
„Сушта супротност агресивном испитивачу типа генијалне лајавице Оријане Фалачи, Слободан Вуковић је човек баршунастог гласа, куртоазног геста, али поседује бољи део Оријаниног метода: он је истрајни копач животописа својих сабеседника пре разговора. Одавно сам му интимно одао професионално признање за успешну примену латинском диктума in media res, ући у сред среде, сместити у два податка место и време сусрета и догађаја.“
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
╬ ДАНИ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА У СРБИЈИ ╬
БЕОГРАД, 23. мај, 19.00, Велика сала УКС:
Свечана академија у част словенских апостола
СВЕТИХ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА
1. Хор
2. Поздравна реч домаћина, председника УКС Радомира Андрића
3. Благослов Његове Светости Патријарха српског Иринеја (или његовог изасланика)
4. Поздравне речи представника амбасада словенских православних земаља
5. Хор
6. Димитрије Калезић, беседа о светој словенској браћи
7. Елена Станисављевић, песме из Русије
8. Песник Андреј Базилевски, Русија
9. Песник Христо Петрески, Македонија
10. Биљана Крстић, песме из Србије
11. Песникиња Зорица Арсић Мандарић, Србија
12. Песник Красин Химирски, Бугарска
13. Биљана Крстић, песме из Србије
14. Песникиња Душица Илин, Македонија
15. Песник Бећир Вуковић, Црна Гора
16. Елена Станисављевић, песме из Русије
17. Песник Николај Шопов, Бугарска
18. Хор
БЕОГРАД, 24. мај
- 11.00: Полагање цвећа на споменик Ћирилу и Методију
- 19.00: Песнички поздрав учесника Дана Ћирила и Методија у Србији
на свечаности у Руском дому
КРУШЕВАЦ, 25. мај
- од 9.00 до 11.30: ЛИТУРГИЈА У ЦРКВИ ЛАЗАРИЦИ
- од 11.30 до 12.30: Беседа Епископа крушевачког Давида:
СЛОВО О МИСИЈИ СВЕТЕ БРАЋЕ
КИРИЛА И МЕТОДИЈА
Хор СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР (испред ЛАЗАРИЦЕ)
и стихови песника из словенских земаља:
Драгослава Гуњић, Србија (Крушевац)
Андреј Базилевски, Русија
Христо Петрески, Македонија
Татјана Ђурић, Србија (Крушевац)
Красин Химирски, Бугарска
Златана Петровић, Србија (Крушевац)
Душица Илин, Македонија
Бећир Вуковић, Црна Гора
Николај Шопов, Бугарска
- од 12.30 до 14.30: Амфитеатар ЦРКВЕ ЛАЗАРИЦЕ,
мали округли сто: ПРИСУСТВО СВЕТЕ БРАЋЕ
КИРИЛА И МЕТОДИЈА МЕЂУ НАМА ДАНАС –
СВЕСТРАНА ОБЈАВА
Учествују:
Епископ крушевачки Давид
проф. Зоран Ђурић, Крушевац
протојереј мр Александар Ерић
протојереј Драгић Илић
Душко М. Петровић, Београд
гости из словенских земаља
- од 15.30 до 18.30: Посета МАНАСТИРУ СВЕТИ РОМАН
и присуство вечерњем богослужењу
- 19.30: Одлазак за Рибарску Бању
- 21.00: Завршно КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ
МЕЂУНАРОДНИХ ДАНА СВЕТИХ
ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА У СРБИЈИ
РИБАРСКА БАЊА, 26. мај
Повратак у Београд
___________________________________________________________________
Организатори:
Удружење књижевника Србије
Културно-просветна заједница Србије
Књижевно друштво ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ, Крушевац
____________________________________________________________________________________________
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ
„У ПОДНОЖЈУ КОРДИЉЕРА“
СЛОБОДАНА ВУКОВИЋА
У уторак, 22. маја, у кући Ђуре Јакшића у Скадарлији, с почетком у 12 часова, биће представљена књига „У подножју Кордиљера“, познатог црногорског новинара, публицисте и писца Слободана Вуковића. О Вуковићевој књизи, збирци путописних репортажа из Латинске Америке, говориће Милисав Савић, др Ратко Божовић и Силвиа Монрос Стојаковић, дугогодишњи председник Удружења латиноамериканиста.
Слободан Вуковић, један од великих светских путника, рођен је у Беранама. Завршио је Правни факултет. У новинарство је ушао веома рано, још као студент, почињући заједно с Пером Зупцем, Бошком Ивковом, Стеваном Никшићем, у „Индексу“, листу Новосадског универзитета.
Био је директор Информативно-документационог центра Титограда, главни и одговорни уредник „Побједе“ и Тањуга. Своје многобројне путописе, интервјуе, репортаже, дуги низ година објављивао у НИН-у, „Политици“, „Побједи“...
У току своје богате новинарске каријере, Слободан Вуковић је разговарао са великим бројем истакнутих личности нашег времена: са Петром Лубардом, Вељком Петровићем, Десанком Мкасимовић, Бранком Ћопићем, Милом Милуновићем, Душаном Матићем, Ристом Стијовићем, Миланом Коњовићем, Пеђом Милосављевићем, Оскаром Давичом, Густавом Крклецом, Иваном Табаковићем, Миленком Шербаном, Душаном Костићем, Ољом Ивањицки, Александром Вучом, Ериком Кошем, Стојаном Аралицом, Михаилом Лалићем...
Извештавао из Уједињених нација, Канаде, Сједињених Америчких Држава, Латинске Америке, Аустралије, Кине, Индонезије, Русије, низа европских држава. Аутор је дванаест књига. Његова збирка „Људи и вријеме“ је прва књига интервјуа у савременој црногорској публицистици. Добитник значајних награда, признања и одликовања. Члан је Удружења књижевника Црне Горе.
Бележимо речи чувеног професора новинарства и уредника НИН-а, др Сергија Лукача које је, између осталог, изрекао о Слободану Вуковићу:
„Сушта супротност агресивном испитивачу типа генијалне лајавице Оријане Фалачи, Слободан Вуковић је човек баршунастог гласа, куртоазног геста, али поседује бољи део Оријаниног метода: он је истрајни копач животописа својих сабеседника пре разговора. Одавно сам му интимно одао професионално признање за успешну примену латинском диктума in media res, ући у сред среде, сместити у два податка место и време сусрета и догађаја.“
ПОВЕЉА ЗМАЈЕВИХ ДЕЧЈИХ ИГАРА
БРАНКУ МИЛИЋЕВИЋУ КОЦКИЦИ,
ЧЛАНУ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Управни одбор Међународног центра књижевности за децу - ЗМАЈЕВЕ ДЕЧЈЕ ИГРЕ, на састанку одржаном 15. маја ове године, једногласно је донео одлуку о овогодишњим лауреатима.
Повеља Змајевих дечјих игара за изузетан допринос стваралаштву за децу, безграничну оданост свету детињства и најплеменитијим људским тежњама припала је Бранку Милићевићу Коцкици, глумцу и драмском писцу из Београда. Награда Змајевих дечјих игара заизузетан стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу иде у руке Божидара Мандића, писца и мултимедијалног уметника, оснивача Породице бистрих потока, док ће признање за изузетан допринос популарисању књижевности за децу припасти Бијелој пчели из Ријеке, једином листу за децу који излази на српском језику у Хрватској.
Змајев песнички штап и част да отвори Јунске програме 55. Змајевих дечјих игара, припашће Слободану Павићевићу, књижевнику из Крагујевца.
Награде ће добитницима бити уручене 6. јуна у Сремској Каменици, на свечаном отварању Игара, највећег и најстаријег фестивала ставралаштва за децу у Европи.
____________________________________________________________________________________________________
Поштовани,
Обавештавамо вас да је 8. маја отворен сајт Националног савета за културу.
Можете му приступити преко линка: http://www.nsk.gov.rs/
Позивамо вас да га посетите и да се упознате с досадашњим активностима Савета.
Предлажемо да на сајт свог удружења, уколико његова концепција то допушта, ставите линк за сајт Савета.
Сматрамо да је корисно да сви чиниоци у култури буду повезани и на тај начин.
С поштовањем,
За Национални савет за културу
Душко Паунковић ____________________________________________________________________________________________________
Понедељак, 21. мај, 12.00
Народна библиотека Србије
Задужбина Десанка Максимовић
Скерлићева 1 сала 105, Београд
ОКРУГЛИ СТО О ПОЕЗИЈИ ДУШКА НОВАКОВИЋА
поводом награде Десанка Максимовић за 2011. годину и изласка изабраних песама под називом Забава за утучене
Учествују: Љиљана Шоп, Гојко Божовић, Ненад Милошевић, Радивоје Микић, Стојан Ђорђић, Саша Радојчић, Милета Аћимовић Ивков, Војислав Карановић, Стеван Тонтић, Васа Павковић, Даница Андрејевић, Василије Радикић и други.
____________________________________
БРАНКУ МИЛИЋЕВИЋУ КОЦКИЦИ,
ЧЛАНУ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Управни одбор Међународног центра књижевности за децу - ЗМАЈЕВЕ ДЕЧЈЕ ИГРЕ, на састанку одржаном 15. маја ове године, једногласно је донео одлуку о овогодишњим лауреатима.
Повеља Змајевих дечјих игара за изузетан допринос стваралаштву за децу, безграничну оданост свету детињства и најплеменитијим људским тежњама припала је Бранку Милићевићу Коцкици, глумцу и драмском писцу из Београда. Награда Змајевих дечјих игара заизузетан стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу иде у руке Божидара Мандића, писца и мултимедијалног уметника, оснивача Породице бистрих потока, док ће признање за изузетан допринос популарисању књижевности за децу припасти Бијелој пчели из Ријеке, једином листу за децу који излази на српском језику у Хрватској.
Змајев песнички штап и част да отвори Јунске програме 55. Змајевих дечјих игара, припашће Слободану Павићевићу, књижевнику из Крагујевца.
Награде ће добитницима бити уручене 6. јуна у Сремској Каменици, на свечаном отварању Игара, највећег и најстаријег фестивала ставралаштва за децу у Европи.
____________________________________________________________________________________________________
Поштовани,
Обавештавамо вас да је 8. маја отворен сајт Националног савета за културу.
Можете му приступити преко линка: http://www.nsk.gov.rs/
Позивамо вас да га посетите и да се упознате с досадашњим активностима Савета.
Предлажемо да на сајт свог удружења, уколико његова концепција то допушта, ставите линк за сајт Савета.
Сматрамо да је корисно да сви чиниоци у култури буду повезани и на тај начин.
С поштовањем,
За Национални савет за културу
Душко Паунковић ____________________________________________________________________________________________________
Понедељак, 21. мај, 12.00
Народна библиотека Србије
Задужбина Десанка Максимовић
Скерлићева 1 сала 105, Београд
ОКРУГЛИ СТО О ПОЕЗИЈИ ДУШКА НОВАКОВИЋА
поводом награде Десанка Максимовић за 2011. годину и изласка изабраних песама под називом Забава за утучене
Учествују: Љиљана Шоп, Гојко Божовић, Ненад Милошевић, Радивоје Микић, Стојан Ђорђић, Саша Радојчић, Милета Аћимовић Ивков, Војислав Карановић, Стеван Тонтић, Васа Павковић, Даница Андрејевић, Василије Радикић и други.
____________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 18. МАЈ 2012, 12.00
150 ГОДИНА
ОД РОЂЕЊА
ЈАНКА ВЕСЕЛИНОВИЋА
Учествују:
проф. др Душан Иванић
др Миодраг Матицки
Текстове чита:
Тома Курузовић
Уредник и водитељ:
Миљурко Вукадиновић
_________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 18. МАЈ 2012, 19.00
Милош Ђорђевић
„ПЈЕСНИЧКИ КРУГОВИ
СТЕВАНА РАИЧКОВИЋА“
Учествују:
академик Радомир В. Ивановић
академик Матија Бећковић
проф. др Мила Медиговић
Милош Ђорђевић
____________________________________________________________________________________
СРПСКИ ПЕСНИЦИ У "СЛОВЕНСКОМ ЗАГРЉАЈУ"
Међународни фестивал поезије „Словенски загрљај”, који организује Словенска академија књижевности и уметности у Варни, одржава се од 21 до 25. маја у Варни и у другим градовима Бугарске.Председник Словенске академије књижевности и уметности је истакнута бугарска песникиња Елка Њаголова.
Богатим програмом су обухваћене тематске вечери и сусрети, читања и округли столови, вечери компоноване
и певане поезије, преводилачке лабораторије, концерти, изложбе...
На фестивалу учествују најугледнији песници из свих словенских земаља и земаља у којима живе веће заједнице
словенских народа. Из Србије ове године учествују: академик Ристо Василевски (координатор Словенске академије
књижевности и уметностии за Србију) и песник Горан Ђорђевић, са Косова и Метохије - песникиња Милица Јефтимијевић
Лилић, из Републике Српске (БиХ) - песник Ранко Рисојевић, из Румуније песникиња Љубица Рајић...
Словенска академија књижевности и уметности на Фестивалу додељује Велико признање „Атлант словенсства”, које се
додељује академијама наука, научним институтима и организацијама које доприносе афирмацији словенства и књижевности,
а у изузетним случајевима и неким појединцима (међу којима је био и академик Ристо Василевски), а Међународни фестивал
поезије „Словенски загрљај” додељује Велику награду „Летеће перо” (чији су добитници били и наши песници -
Ристо Василевски и Срба Игњатовић), и Сребрно „Летеће перо”, чији је добитник био и наш песник Виктор Б. Шећеровски.
Савез писаца Бугарске додељује своју посебну награду, коју је добио и наш песник др Мићо Цвијетић...
Отворен пролећни сајам књига у "Прогресу" Књижевница Љиљана Хабјановић Ђуровић отворила је у Галерији "Прогрес" Први пролећни сајам књига у оквиру којег је окупљено 15 српских издавачких кућа које немају своје књижаре у Београду.
Сајам су заједнички организовали "ИНД Медија Паблишинг" и издавачка кућа "Едиција".
Хабјановић Ђуровић је истакла да овај сајам књига као и књижаре и бибиотеке представљају места где се срећу читаоци са писцима. "Читалац ту може да нађе књигу која га занима а писцу се пружа прилика да се сретне са својим читаоцима и открије шта они мисле о његовом делу" рекла је Хабјановић Ђуровић и упозорила да нису све књиге вредне читалачке пажње.
"Књига, да би завредела да буде читана мора да има унутрашњу поруку, да нас нечему научи, да нас учини бољим, да нас учи љубави, јер како нам порујучују јеванђеља само нас љубав може спасити и то ону који примамо и дајемо", поручила је књижевница.
Она је казала да је сајам, који ће трајати до 1. јуна, био отворен доласком првог читаоца а она је ту да пожели свим посетиоцима да уживају у књигама. Организатори сајма су најавили да је улаз бесплатан и да ће бити отворен свакога дана од 10 до 22 сата, а за Ноћ музеја (19. маја) и он ће радити до два сата иза поноћи.
Међу издавачима који учествују су звучна имена као што су "Геопоетика", "Креативни центар", "Пчелица" , "ЛОМ", "Марсо", "Партенон", "Задужбина манастира Хиландар", "Штампарија Макарије", "ЈРЈ" , "Беокњига"... Попусти се крећу од 30 до 50 одсто.
*извор: www.тањуг.рс
Шири избор за награду "Исидора Секулић" У шири избор за награду "Исидора Секулић" уврштено је 16 књига домаћих аутора, саопштио је данас жири чији је председник Марко Недић, а чланови Петар Пијановић и Александар Јерков.
Одлука о добитнику биће донета на следећој седници жирија, а уручење награде биће почетком јуна.
Жири је разматрао прошлогодишњу продукцију савремених српских писаца у приповедачком, романескном, есејистичком и путописном жанру, које је неговала и Исидора Секулић. Од сто предложених и приспелих наслова за даљу критичку валоризацију издвојио је 16 књига.
На листи су Боривоје Адашевић "Крф", Јовица Аћин "Ушће Океана", Јасмина Ахметагић "Приче о Нарцису злостављачу", Лаура Барна "Ђорђонеова клетва", Тихомир Брајовић "Фикција и моћ", Слободан Владушић "Црњански, Мегалополис", Биљана Дојчиновић "Сусрети у тами", Мирјана Ђурђевић "Бремасони".
Изабрани су и Горан Милашиновић "Расцепи", Зорана Опачић "Поетика бајке Гроздане Олујић", Марко Паовица "На Орфејевом столу", Владимир Пиштало "Венеција", Зоран Петровић "Угарак", Снежана Самарџија "Облици усмене прозе", Бојана Стојановић-Пантовић "Распони модернизма" ,ДраганХамовић "Раичковић".
Награда Исидора Секулић је српска књижевна награда коју додељује београдска општина Савски венац, састоји од плакете, повеље и новчаног износа, а повод за установљење награде је чињеница да је Исидора Секулић живела и стварала на територији ове општине. Награда "Исидора Секулић” додељује се од 1967. године и има велики значај у српској књижевности.
*izvor: www.tanjug.rs
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА
ПЕТАК, 18. 5. 2012, 16.00
16.00
Мала сала
Под покровитељством
Њ. С. Патријарха српског Г. Иринеја
Научни скуп
ПРОСВЕЋЕНОСТ И ОДРАСТАЊЕ 2
- мушкарац и жена на извору живота -
Опширнија информација на сајту www.kolarac.rs
СЕДМИ МЕЂУНАРОДНИ НОВОСАДСКИ КЊИЖЕВНИ ФЕСТИВАЛ
THЕ SEVENTH INTERNATIONAL NOVI SAD LITERATURE FESTIVAL
27 - 31. 8. 2012.
Друштво књижевника Војводине
Association des écrivains de Voïvodine
Association of Writers of Vojvodina * Serbia
21000 Novi Sad, Brace Ribnikar 5 * Тel. 021- 6542432 (tel i fax) ; 6542 431
E-mail : [email protected] * www.dkv.org.rs
Конкурс за слем поезију
НА СЕДМОМ МЕЂУНАРОДНИOM НОВОСАДСКOM КЊИЖЕВНOM ФЕСТИВАЛУ
Друштво књижевника Војводине oбјављује конкурс за најбољег слем песника Србије.
Tакмичење ће се одржати у оквиру Седмог међународног новосадског књижевног фестивала, од 27. до 31. августа 2012.
Позивамо слемере Србије да пошаљу најмање 8 песама које не смеју бити у говорној верзији дуже од 4 минута (ако су песме на једном од језика националних мањина у Србији, неопходно је да буду преведене на српски).
Комисија ДКВ ће одабрати десет песника који ће бити позвани да учествују у такмичењу.
Комисија може, такође, по свом избору позвати још највише десет песника који ће бити учесници такмичења.
Такмичари у складу са пропозицијама могу говорити само своје песме.
На крају дводневног такмичења биће проглашен победник изабран гласањем публике. Победник ће добити диплому и новчану награду.
Право учешћа имају сви грађани Србије од 9 до 99 година.
Награда најбољем слем песнику биће уручена августа месеца у Новом Саду.
Песме послати до 1. августа на адресу:
ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ
Браће Рибникар 5
21000 Нови Сад
Уз песме обавезно послати и краћу биографију и адресу.
Информације на телефон 021/ 6542 432, или на e-mail: [email protected] , са напоменом за Слем такмичење.
СЕДМИ МЕЂУНАРОДНИ НОВОСАДСКИ КЊИЖЕВНИ ФЕСТИВАЛ
THЕ SEVENTH INTERNATIONAL NOVI SAD LITERATURE FESTIVAL
27 - 31. 8. 2012
Друштво књижевника Војводине
Association des écrivains de Voïvodine
Association of Writers of Vojvodina * Serbia
21000 Novi Sad, Brace Ribnikar 5 * Тel. 021- 6542432 (tel i fax) ; 6542 431
E-mail : [email protected] * www.dkv.org.rs
Конкурс за 52. Бранкову награду
Друштво књижевника Војводине 52. пут додељује БРАНКОВУ НАГРАДУ за најбољу прву књигу песама на српском језику, аутору до 29 година, објављену између два уручивања (август 2011–август 2012).
Позивамо издаваче и појединце да најкасније до 01. августа 2011. пошаљу по три примерка књиге које задовољавају услове конкурса, на адресу:
ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ
Браће Рибникар 5
21000 Нови Сад
Награда најбољем младом песнику биће уручена крајем августа у Сремским Карловцима, у оквиру седмог Међународног новосадског књижевног фестивала. Жири ће добитнику уручити диплому и новчану награду.
Информације на тел. 021/6542-432, или на e-mail: [email protected]
______________________________________________________________________________________________
Српски писци у Румунији
На књижевном сусрету у познатој бањи Херкулес учествовало десет српских писаца
У организацији жупанијског савета Караш-Северин и часописа Рефлекс, који излази у Решици и у сарадњи са Савезом писаца Руминије и Савезом Срба у Румунији, у хотелу Ђета, одржан је дванаести Међународни сусрет писаца у бањи Херкулес од 10. до 13. маја.
Сусрет је био посвећен теми Балкан и балканизам, поводом које је говорило око двадесетак румунских писаца. Са наше стране су учествовали Адам Пуслојић и Милош Латиновић. Пуслојић је говорио о преводилаштву као медију који доприноси разумевању култура, а Латиновић о Балкану као простору где се сукобљавају и изражавају интереси великих сила у формама политичких манипулација. Од румунских писаца говорили су компаратиста, критичар и универзитетски професор Корнел Унгуреану; песник и критичар Василе Дан; песник и универзитетски професор који предаје у Лос Анђелесу Георги Тома Мајореску; Јон Кокора, критичар; Јон Марин Алмажан, прозни писац и критичар; критичар и песник Георге Моцута; Октавијан Доклин, песник и главни уредник часописа Рефлекс и други.
Расправа се кретала између Балкана, у румунском случају Баната, као простора мултикултуралзма и различитих утицаја који су богатили и проширивали материјалну и духовну културу овог простора, и као попришта сукоба и непријатељстава.
На сусрету су представљени и српски и румунски часописи, од Златне греде, Књижевног гласника, Београдског књижевног часописа, Књижевних новина, до румунских часописа Арке из Арада и Рефлекса из Решице. Општи закључак је био да су часописи битни за еманципацију књижевности и афирмацију нових појава и идеја у простору културе и књижевности.
Другог дана српски и румунски писци су читали своје текстове. У овом добро организовано читању чијој убедљивости су преводилачки допринели српски песник из Румуније Славомир Гвозденовић и песник Лучијан Алексиу учешће су узели: Јован Зивлак, Зоран Ђерић, Милован Марчетић, Никола Вујичић, Милош Латиновић, Зоран Костић, Миљурко Вукадиновић, Бранислав Вељковић, Мићо Цвијетић, као и Василе Дан, Јоан Матуит, Георге Моцута, Георги Тома Мајореску, Николаје Србу и др.
Прилози са овог скупа биће у целини објављени у часопису Рефлекс и делимично у листи румунских Срба Књижевни живот.
Посебно је најављена антологија српског песништва која ће се ускоро појавити у Букурешту, у коју је уврштено 38 песника, а захвата период од појаве Васка Попе до данас.
ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 18. МАЈ 2012, 12.00
150 ГОДИНА
ОД РОЂЕЊА
ЈАНКА ВЕСЕЛИНОВИЋА
Учествују:
проф. др Душан Иванић
др Миодраг Матицки
Текстове чита:
Тома Курузовић
Уредник и водитељ:
Миљурко Вукадиновић
_________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 18. МАЈ 2012, 19.00
Милош Ђорђевић
„ПЈЕСНИЧКИ КРУГОВИ
СТЕВАНА РАИЧКОВИЋА“
Учествују:
академик Радомир В. Ивановић
академик Матија Бећковић
проф. др Мила Медиговић
Милош Ђорђевић
____________________________________________________________________________________
СРПСКИ ПЕСНИЦИ У "СЛОВЕНСКОМ ЗАГРЉАЈУ"
Међународни фестивал поезије „Словенски загрљај”, који организује Словенска академија књижевности и уметности у Варни, одржава се од 21 до 25. маја у Варни и у другим градовима Бугарске.Председник Словенске академије књижевности и уметности је истакнута бугарска песникиња Елка Њаголова.
Богатим програмом су обухваћене тематске вечери и сусрети, читања и округли столови, вечери компоноване
и певане поезије, преводилачке лабораторије, концерти, изложбе...
На фестивалу учествују најугледнији песници из свих словенских земаља и земаља у којима живе веће заједнице
словенских народа. Из Србије ове године учествују: академик Ристо Василевски (координатор Словенске академије
књижевности и уметностии за Србију) и песник Горан Ђорђевић, са Косова и Метохије - песникиња Милица Јефтимијевић
Лилић, из Републике Српске (БиХ) - песник Ранко Рисојевић, из Румуније песникиња Љубица Рајић...
Словенска академија књижевности и уметности на Фестивалу додељује Велико признање „Атлант словенсства”, које се
додељује академијама наука, научним институтима и организацијама које доприносе афирмацији словенства и књижевности,
а у изузетним случајевима и неким појединцима (међу којима је био и академик Ристо Василевски), а Међународни фестивал
поезије „Словенски загрљај” додељује Велику награду „Летеће перо” (чији су добитници били и наши песници -
Ристо Василевски и Срба Игњатовић), и Сребрно „Летеће перо”, чији је добитник био и наш песник Виктор Б. Шећеровски.
Савез писаца Бугарске додељује своју посебну награду, коју је добио и наш песник др Мићо Цвијетић...
Отворен пролећни сајам књига у "Прогресу" Књижевница Љиљана Хабјановић Ђуровић отворила је у Галерији "Прогрес" Први пролећни сајам књига у оквиру којег је окупљено 15 српских издавачких кућа које немају своје књижаре у Београду.
Сајам су заједнички организовали "ИНД Медија Паблишинг" и издавачка кућа "Едиција".
Хабјановић Ђуровић је истакла да овај сајам књига као и књижаре и бибиотеке представљају места где се срећу читаоци са писцима. "Читалац ту може да нађе књигу која га занима а писцу се пружа прилика да се сретне са својим читаоцима и открије шта они мисле о његовом делу" рекла је Хабјановић Ђуровић и упозорила да нису све књиге вредне читалачке пажње.
"Књига, да би завредела да буде читана мора да има унутрашњу поруку, да нас нечему научи, да нас учини бољим, да нас учи љубави, јер како нам порујучују јеванђеља само нас љубав може спасити и то ону који примамо и дајемо", поручила је књижевница.
Она је казала да је сајам, који ће трајати до 1. јуна, био отворен доласком првог читаоца а она је ту да пожели свим посетиоцима да уживају у књигама. Организатори сајма су најавили да је улаз бесплатан и да ће бити отворен свакога дана од 10 до 22 сата, а за Ноћ музеја (19. маја) и он ће радити до два сата иза поноћи.
Међу издавачима који учествују су звучна имена као што су "Геопоетика", "Креативни центар", "Пчелица" , "ЛОМ", "Марсо", "Партенон", "Задужбина манастира Хиландар", "Штампарија Макарије", "ЈРЈ" , "Беокњига"... Попусти се крећу од 30 до 50 одсто.
*извор: www.тањуг.рс
Шири избор за награду "Исидора Секулић" У шири избор за награду "Исидора Секулић" уврштено је 16 књига домаћих аутора, саопштио је данас жири чији је председник Марко Недић, а чланови Петар Пијановић и Александар Јерков.
Одлука о добитнику биће донета на следећој седници жирија, а уручење награде биће почетком јуна.
Жири је разматрао прошлогодишњу продукцију савремених српских писаца у приповедачком, романескном, есејистичком и путописном жанру, које је неговала и Исидора Секулић. Од сто предложених и приспелих наслова за даљу критичку валоризацију издвојио је 16 књига.
На листи су Боривоје Адашевић "Крф", Јовица Аћин "Ушће Океана", Јасмина Ахметагић "Приче о Нарцису злостављачу", Лаура Барна "Ђорђонеова клетва", Тихомир Брајовић "Фикција и моћ", Слободан Владушић "Црњански, Мегалополис", Биљана Дојчиновић "Сусрети у тами", Мирјана Ђурђевић "Бремасони".
Изабрани су и Горан Милашиновић "Расцепи", Зорана Опачић "Поетика бајке Гроздане Олујић", Марко Паовица "На Орфејевом столу", Владимир Пиштало "Венеција", Зоран Петровић "Угарак", Снежана Самарџија "Облици усмене прозе", Бојана Стојановић-Пантовић "Распони модернизма" ,ДраганХамовић "Раичковић".
Награда Исидора Секулић је српска књижевна награда коју додељује београдска општина Савски венац, састоји од плакете, повеље и новчаног износа, а повод за установљење награде је чињеница да је Исидора Секулић живела и стварала на територији ове општине. Награда "Исидора Секулић” додељује се од 1967. године и има велики значај у српској књижевности.
*izvor: www.tanjug.rs
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА
ПЕТАК, 18. 5. 2012, 16.00
16.00
Мала сала
Под покровитељством
Њ. С. Патријарха српског Г. Иринеја
Научни скуп
ПРОСВЕЋЕНОСТ И ОДРАСТАЊЕ 2
- мушкарац и жена на извору живота -
Опширнија информација на сајту www.kolarac.rs
СЕДМИ МЕЂУНАРОДНИ НОВОСАДСКИ КЊИЖЕВНИ ФЕСТИВАЛ
THЕ SEVENTH INTERNATIONAL NOVI SAD LITERATURE FESTIVAL
27 - 31. 8. 2012.
Друштво књижевника Војводине
Association des écrivains de Voïvodine
Association of Writers of Vojvodina * Serbia
21000 Novi Sad, Brace Ribnikar 5 * Тel. 021- 6542432 (tel i fax) ; 6542 431
E-mail : [email protected] * www.dkv.org.rs
Конкурс за слем поезију
НА СЕДМОМ МЕЂУНАРОДНИOM НОВОСАДСКOM КЊИЖЕВНOM ФЕСТИВАЛУ
Друштво књижевника Војводине oбјављује конкурс за најбољег слем песника Србије.
Tакмичење ће се одржати у оквиру Седмог међународног новосадског књижевног фестивала, од 27. до 31. августа 2012.
Позивамо слемере Србије да пошаљу најмање 8 песама које не смеју бити у говорној верзији дуже од 4 минута (ако су песме на једном од језика националних мањина у Србији, неопходно је да буду преведене на српски).
Комисија ДКВ ће одабрати десет песника који ће бити позвани да учествују у такмичењу.
Комисија може, такође, по свом избору позвати још највише десет песника који ће бити учесници такмичења.
Такмичари у складу са пропозицијама могу говорити само своје песме.
На крају дводневног такмичења биће проглашен победник изабран гласањем публике. Победник ће добити диплому и новчану награду.
Право учешћа имају сви грађани Србије од 9 до 99 година.
Награда најбољем слем песнику биће уручена августа месеца у Новом Саду.
Песме послати до 1. августа на адресу:
ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ
Браће Рибникар 5
21000 Нови Сад
Уз песме обавезно послати и краћу биографију и адресу.
Информације на телефон 021/ 6542 432, или на e-mail: [email protected] , са напоменом за Слем такмичење.
СЕДМИ МЕЂУНАРОДНИ НОВОСАДСКИ КЊИЖЕВНИ ФЕСТИВАЛ
THЕ SEVENTH INTERNATIONAL NOVI SAD LITERATURE FESTIVAL
27 - 31. 8. 2012
Друштво књижевника Војводине
Association des écrivains de Voïvodine
Association of Writers of Vojvodina * Serbia
21000 Novi Sad, Brace Ribnikar 5 * Тel. 021- 6542432 (tel i fax) ; 6542 431
E-mail : [email protected] * www.dkv.org.rs
Конкурс за 52. Бранкову награду
Друштво књижевника Војводине 52. пут додељује БРАНКОВУ НАГРАДУ за најбољу прву књигу песама на српском језику, аутору до 29 година, објављену између два уручивања (август 2011–август 2012).
Позивамо издаваче и појединце да најкасније до 01. августа 2011. пошаљу по три примерка књиге које задовољавају услове конкурса, на адресу:
ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ
Браће Рибникар 5
21000 Нови Сад
Награда најбољем младом песнику биће уручена крајем августа у Сремским Карловцима, у оквиру седмог Међународног новосадског књижевног фестивала. Жири ће добитнику уручити диплому и новчану награду.
Информације на тел. 021/6542-432, или на e-mail: [email protected]
______________________________________________________________________________________________
Српски писци у Румунији
На књижевном сусрету у познатој бањи Херкулес учествовало десет српских писаца
У организацији жупанијског савета Караш-Северин и часописа Рефлекс, који излази у Решици и у сарадњи са Савезом писаца Руминије и Савезом Срба у Румунији, у хотелу Ђета, одржан је дванаести Међународни сусрет писаца у бањи Херкулес од 10. до 13. маја.
Сусрет је био посвећен теми Балкан и балканизам, поводом које је говорило око двадесетак румунских писаца. Са наше стране су учествовали Адам Пуслојић и Милош Латиновић. Пуслојић је говорио о преводилаштву као медију који доприноси разумевању култура, а Латиновић о Балкану као простору где се сукобљавају и изражавају интереси великих сила у формама политичких манипулација. Од румунских писаца говорили су компаратиста, критичар и универзитетски професор Корнел Унгуреану; песник и критичар Василе Дан; песник и универзитетски професор који предаје у Лос Анђелесу Георги Тома Мајореску; Јон Кокора, критичар; Јон Марин Алмажан, прозни писац и критичар; критичар и песник Георге Моцута; Октавијан Доклин, песник и главни уредник часописа Рефлекс и други.
Расправа се кретала између Балкана, у румунском случају Баната, као простора мултикултуралзма и различитих утицаја који су богатили и проширивали материјалну и духовну културу овог простора, и као попришта сукоба и непријатељстава.
На сусрету су представљени и српски и румунски часописи, од Златне греде, Књижевног гласника, Београдског књижевног часописа, Књижевних новина, до румунских часописа Арке из Арада и Рефлекса из Решице. Општи закључак је био да су часописи битни за еманципацију књижевности и афирмацију нових појава и идеја у простору културе и књижевности.
Другог дана српски и румунски писци су читали своје текстове. У овом добро организовано читању чијој убедљивости су преводилачки допринели српски песник из Румуније Славомир Гвозденовић и песник Лучијан Алексиу учешће су узели: Јован Зивлак, Зоран Ђерић, Милован Марчетић, Никола Вујичић, Милош Латиновић, Зоран Костић, Миљурко Вукадиновић, Бранислав Вељковић, Мићо Цвијетић, као и Василе Дан, Јоан Матуит, Георге Моцута, Георги Тома Мајореску, Николаје Србу и др.
Прилози са овог скупа биће у целини објављени у часопису Рефлекс и делимично у листи румунских Срба Књижевни живот.
Посебно је најављена антологија српског песништва која ће се ускоро појавити у Букурешту, у коју је уврштено 38 песника, а захвата период од појаве Васка Попе до данас.
ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ
МАРИОКОВУ УРУЧЕНА НАГРАДА „ДРАИНАЦ“
Прокупље – У Топлици, на 43. Драинчевим сусретима, песнику Андреју Јалићу Мариокову уручена је овогодишња Награда „Драинац“, која му је припала за књигу„Раскућени стихови“ (Беоштампа, 2011), по оцени жирија - најбољу између два Сусрета. Поред новчаног износа, Мариокову је приипала и статуета Драинца (1899-1943), рад академског вајара Драгана Дробњака. О награђеној књизи су надахнуто говорили проф. др Горан Максимовић, председник жирија, и Јелена Протић-Петронијевић. Захваљујући се на награди, Мариоков је рекао да Драинца сматра својим и духовним и песничким оцем, и да је још у раној младости његову песму „Ма bohem“ знао напамет, и тако одредио и своју песничку судбину.
Инче, у току Сусрета песници су приредили боемско вече у једној од атрактивних кафана у центру Прокупља, на којој су, поред добитника награде, своје стихове говорили и чланов и УКС: Братислав Милановић, Миљурко Вукадиновић, Милош Јанковић, Момир Лазић, Мирослав Цера Михаиловић, Драган Борисављевић и неколико овдашњих млађих песника.
Из фонда „Тим“ - награду за најбољу књигу у Топлици добио је Драган Огњановић, познати афористичар.
Учесници 43. Драинчевих сусрета посетили су спомен-кућу Драинца у Трбуњу и приредили митинг поезије у Блацу, а писци за децу били су гости основних школа у Прокупљу, Блацу, Куршумлији и Житорађи.
Прокупље – У Топлици, на 43. Драинчевим сусретима, песнику Андреју Јалићу Мариокову уручена је овогодишња Награда „Драинац“, која му је припала за књигу„Раскућени стихови“ (Беоштампа, 2011), по оцени жирија - најбољу између два Сусрета. Поред новчаног износа, Мариокову је приипала и статуета Драинца (1899-1943), рад академског вајара Драгана Дробњака. О награђеној књизи су надахнуто говорили проф. др Горан Максимовић, председник жирија, и Јелена Протић-Петронијевић. Захваљујући се на награди, Мариоков је рекао да Драинца сматра својим и духовним и песничким оцем, и да је још у раној младости његову песму „Ма bohem“ знао напамет, и тако одредио и своју песничку судбину.
Инче, у току Сусрета песници су приредили боемско вече у једној од атрактивних кафана у центру Прокупља, на којој су, поред добитника награде, своје стихове говорили и чланов и УКС: Братислав Милановић, Миљурко Вукадиновић, Милош Јанковић, Момир Лазић, Мирослав Цера Михаиловић, Драган Борисављевић и неколико овдашњих млађих песника.
Из фонда „Тим“ - награду за најбољу књигу у Топлици добио је Драган Огњановић, познати афористичар.
Учесници 43. Драинчевих сусрета посетили су спомен-кућу Драинца у Трбуњу и приредили митинг поезије у Блацу, а писци за децу били су гости основних школа у Прокупљу, Блацу, Куршумлији и Житорађи.
Удружење књижевника Србије...15.5.2012.
ПРИЛОГ 1: Српско друштво ЗАДУЖБИНА, Љубљана: Марија Лина Века, Веселин Џелетовић и Светлана Стевић ПРИЛОГ
2: Свечани програм БРАНКОВОГ КОЛА поводом 165. годишњице штампања прве књиге Бранка Радичевића ПЕСМЕ у Бечу
У среду, 16. маја 2012. године, у 19 сати, у РУСКОМ ДОМУ,
Велика сала, Ул. Краљице Наталије 33.
(бивша Улица Народног фронта)
Промоција ексклузивног романа Душице Милановић Марике
„ГОЗБА ВЕЛИКОГ КНЕЗА“
објављеног у издању "Просвете"
Кроз овај роман магична приповедна нит води нас у сам освит Златног доба Кијевске Русије, за владавине кнеза Владимира I Свјатославича.
Узбудљива, колоритна прича почиње у сурово време паганских божанстава и тајанствених обреда, варварских племена и закона мача,
којима се освајала земља, и жена.
О књизи говоре:
- Петар Арбутина, књижевни критичар
- Драгољуб Кочић, историчар
- Јован Јањић, директор „Просвете“
- Душица Милановић Марика, аутор
У програму учествују још:
- Лепомир Ивковић, глумац
- Марко Ступар, тенор
Очекује се да промоцији присуствују и гости из амбасада земаља које баштине наслеђе Кијевске Русије: Русије, Украјине и Белорусије
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
КАФА У СКЗ ПЕСНИК САША СИМОНОВИЋ Саша Симоновић, писац млађе генерације, живи и ради у Аранђеловцу. Аутор је неколико успелих романа, од којих су неки имали више издања.Сада се, у Малој библиотеци Српске књижевне задруге, појављује као песник - књигом Песме о љубави, смрти и још неким ситницама.Симоновићеве песме су сажете поеме, лирске приче о судбинама, животима, "заносима и пркосима" људи ту, око нас, највише из шумадијског перивоја, а њихове судбине састоје се понајвише од необичних љубави и необичних поимања и доживљаја смрти.У четвртак, на редовној конференцији за новинаре, у СКЗ нову књигу представљају - Аутор, уредник Драган Лакићевић и глумац Срба Милин.
Драган Лакићевић
___________________________________________________________________________________________ СРПСКА КЊИЖЕВНА РАДИОНИЦА из Франкфурта на Мајни, поводом четврт века постојања, приређује јубиларне ПРОЛЕЋНЕ КУЛТУРНЕ СУСРЕТЕ.На књижевној вечери 19. маја (у 19 часова), публици ће се представити професор Зоран Николић, стални сарадник Дечјег програма Радио Београда и емисије ДОБРО ЈУТРО, ДЕЦО.Гост вечери је Љиљана Вукић, почасни члан Српске књижевне радионице.
У току вечери биће додељене награде за традиционалну ПЕСНИЧКУ ЛИРУ (могу учествовати сви присутни песници), а тада ће бити могуће и предати радове за Мајски конкурс СКР за дијаспору. ___________________________________________________________________________________________________
2: Свечани програм БРАНКОВОГ КОЛА поводом 165. годишњице штампања прве књиге Бранка Радичевића ПЕСМЕ у Бечу
У среду, 16. маја 2012. године, у 19 сати, у РУСКОМ ДОМУ,
Велика сала, Ул. Краљице Наталије 33.
(бивша Улица Народног фронта)
Промоција ексклузивног романа Душице Милановић Марике
„ГОЗБА ВЕЛИКОГ КНЕЗА“
објављеног у издању "Просвете"
Кроз овај роман магична приповедна нит води нас у сам освит Златног доба Кијевске Русије, за владавине кнеза Владимира I Свјатославича.
Узбудљива, колоритна прича почиње у сурово време паганских божанстава и тајанствених обреда, варварских племена и закона мача,
којима се освајала земља, и жена.
О књизи говоре:
- Петар Арбутина, књижевни критичар
- Драгољуб Кочић, историчар
- Јован Јањић, директор „Просвете“
- Душица Милановић Марика, аутор
У програму учествују још:
- Лепомир Ивковић, глумац
- Марко Ступар, тенор
Очекује се да промоцији присуствују и гости из амбасада земаља које баштине наслеђе Кијевске Русије: Русије, Украјине и Белорусије
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
КАФА У СКЗ ПЕСНИК САША СИМОНОВИЋ Саша Симоновић, писац млађе генерације, живи и ради у Аранђеловцу. Аутор је неколико успелих романа, од којих су неки имали више издања.Сада се, у Малој библиотеци Српске књижевне задруге, појављује као песник - књигом Песме о љубави, смрти и још неким ситницама.Симоновићеве песме су сажете поеме, лирске приче о судбинама, животима, "заносима и пркосима" људи ту, око нас, највише из шумадијског перивоја, а њихове судбине састоје се понајвише од необичних љубави и необичних поимања и доживљаја смрти.У четвртак, на редовној конференцији за новинаре, у СКЗ нову књигу представљају - Аутор, уредник Драган Лакићевић и глумац Срба Милин.
Драган Лакићевић
___________________________________________________________________________________________ СРПСКА КЊИЖЕВНА РАДИОНИЦА из Франкфурта на Мајни, поводом четврт века постојања, приређује јубиларне ПРОЛЕЋНЕ КУЛТУРНЕ СУСРЕТЕ.На књижевној вечери 19. маја (у 19 часова), публици ће се представити професор Зоран Николић, стални сарадник Дечјег програма Радио Београда и емисије ДОБРО ЈУТРО, ДЕЦО.Гост вечери је Љиљана Вукић, почасни члан Српске књижевне радионице.
У току вечери биће додељене награде за традиционалну ПЕСНИЧКУ ЛИРУ (могу учествовати сви присутни песници), а тада ће бити могуће и предати радове за Мајски конкурс СКР за дијаспору. ___________________________________________________________________________________________________
ПРИЛОГ Р: СРПСКО-РУМУНСКЕ КУЛТУРНЕ ВЕЗЕ
ПРВИ ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ „СУНЧАНИ САТ“
Пребогати грађанин римског града Сирмијум (данас Сремска Митровица), Кратило Папије, око 100. године пре нове ере, пред смрт, дао је задатак да му на маузолеју у коме ће почивати, саграде велики сунчани сат на коме ће бити исписано његово име. Угледни вајар, вероватно из Рима, допутовао је и урадио префињену и ретку митолошку композицију, а то је статуа Атласа, легендарног вође у бици Tитана против Зевса, који на плеђима носи сунчани сат.
Културни центар „Сирмијум арт“ из Сремске Митровице, поводом одржавања Другог фестивала деце песника „Машта и снови“, установио је ове године књижевну награду „Сунчани сат“ коју чине: копија статуе Атласа са сунчаним сатом, диплома и новчани део. Награда се додељује „За књижевно дело и подстицај дечјег стваралаштва“. Први добитници су књижевници: Милијан Деспотовић из Пожеге, Стево Бељански из Новог Сада и Недељко Терзић из Сремске Митровице.
Културни центар Новог Сада
уторак, 15. 5.2012. 20 сати
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ :
ДАНИЛО ЈОКАНОВИЋ:
ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ
(Плато, Београд, 2011)
Учествују: Саша Радојчић,
Зоран Ђерић и Данило Јокановић
Клуб “Трибина младих”, уторак, 15. мај 2012, 20 сати
Данило Јокановић
ХАМЛЕТ
Први пут из ложе посматрам представу.
(Са мном у дворани једино тишина.)
На сцену је неко промолио главу
И завеса паде као гиљотина.
Просто као да се писац са мном шали:
Увек се изнова сцена отварала
И неки гласови, чудни, дозивали,
Главе промаљале, завеса падала.
Схватио сам да је то део комада
Који ће ме једном снаћи на сред бине.
Гледајућ завесу како опет пада,
Хватао ме ужас и страх од тишине.
Када сам успео изаћи из сале
Решио сам да се манем позоришта.
Негде су у мени завесе падале
Али нисам могао учинити ништа.
ОРФЕЈЕВА ПОСЛЕДЊА ПЕСМА
Ја који се из хада, као са пола пута, вратих
Покушавао сам да живим од успомене...
На овом свету рад сам још једино знати
Бих ли следећи пут могао да се не окренем.
СВЕСТ О СМРТИ
Од свих енергија, што из себе зраче
Неки тајни пламен – живот непознати –
Нас, у овом телу, материја заче
И кроз цео живот – све до смрти – прати.
А смрт се догађа негде изван свести,
Изван пуке моћи да је разумемо.
На нашу би меру и њу хтели свести
Али не можемо или не умемо.
Суштина процеса о ком нагађамо
Да се окончава распадањем ткива –
Део је онога што о себи знамо
Ми – још увек само материја жива.
Можда је смрт тела рука продужења
Ове вечне тајне... Можда она крије
Неки нови живот у који нас мења
Нама непознати облик енергије...
ЕРОС НА КОЛЕНИМА
Кроз сећање ко кроз собу
прођеш нага
Степениште
сваке вечери
чека
пред вратима
а још никад
није покуцало
Свакодневно те прати
до тротоара
и уздише за тобом
Само ја видим
да си гола
и да журиш
више него радост може да понесе
Ако се улица отвара
онако како правиш покрете
слудећеш је
пре првог угла
Груди су ти
две речи
у недра прошаптане
два уздаха
под грлом откопчана
по њима познајем твоју пожуду
у осталом рубљу док се суши
Куд прођеш
простори постају тесни
као одећа на теби
што је тесна
Од обриса бутина
од стешњених облина
пуца тканина
и цвили конац на шавовима
Кошуља је нешто комотнија
па груди поскакују од радости
да није дугмади
и срце би са њима искочило
ПРВИ ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ „СУНЧАНИ САТ“
Пребогати грађанин римског града Сирмијум (данас Сремска Митровица), Кратило Папије, око 100. године пре нове ере, пред смрт, дао је задатак да му на маузолеју у коме ће почивати, саграде велики сунчани сат на коме ће бити исписано његово име. Угледни вајар, вероватно из Рима, допутовао је и урадио префињену и ретку митолошку композицију, а то је статуа Атласа, легендарног вође у бици Tитана против Зевса, који на плеђима носи сунчани сат.
Културни центар „Сирмијум арт“ из Сремске Митровице, поводом одржавања Другог фестивала деце песника „Машта и снови“, установио је ове године књижевну награду „Сунчани сат“ коју чине: копија статуе Атласа са сунчаним сатом, диплома и новчани део. Награда се додељује „За књижевно дело и подстицај дечјег стваралаштва“. Први добитници су књижевници: Милијан Деспотовић из Пожеге, Стево Бељански из Новог Сада и Недељко Терзић из Сремске Митровице.
Културни центар Новог Сада
уторак, 15. 5.2012. 20 сати
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ :
ДАНИЛО ЈОКАНОВИЋ:
ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ
(Плато, Београд, 2011)
Учествују: Саша Радојчић,
Зоран Ђерић и Данило Јокановић
Клуб “Трибина младих”, уторак, 15. мај 2012, 20 сати
Данило Јокановић
ХАМЛЕТ
Први пут из ложе посматрам представу.
(Са мном у дворани једино тишина.)
На сцену је неко промолио главу
И завеса паде као гиљотина.
Просто као да се писац са мном шали:
Увек се изнова сцена отварала
И неки гласови, чудни, дозивали,
Главе промаљале, завеса падала.
Схватио сам да је то део комада
Који ће ме једном снаћи на сред бине.
Гледајућ завесу како опет пада,
Хватао ме ужас и страх од тишине.
Када сам успео изаћи из сале
Решио сам да се манем позоришта.
Негде су у мени завесе падале
Али нисам могао учинити ништа.
ОРФЕЈЕВА ПОСЛЕДЊА ПЕСМА
Ја који се из хада, као са пола пута, вратих
Покушавао сам да живим од успомене...
На овом свету рад сам још једино знати
Бих ли следећи пут могао да се не окренем.
СВЕСТ О СМРТИ
Од свих енергија, што из себе зраче
Неки тајни пламен – живот непознати –
Нас, у овом телу, материја заче
И кроз цео живот – све до смрти – прати.
А смрт се догађа негде изван свести,
Изван пуке моћи да је разумемо.
На нашу би меру и њу хтели свести
Али не можемо или не умемо.
Суштина процеса о ком нагађамо
Да се окончава распадањем ткива –
Део је онога што о себи знамо
Ми – још увек само материја жива.
Можда је смрт тела рука продужења
Ове вечне тајне... Можда она крије
Неки нови живот у који нас мења
Нама непознати облик енергије...
ЕРОС НА КОЛЕНИМА
Кроз сећање ко кроз собу
прођеш нага
Степениште
сваке вечери
чека
пред вратима
а још никад
није покуцало
Свакодневно те прати
до тротоара
и уздише за тобом
Само ја видим
да си гола
и да журиш
више него радост може да понесе
Ако се улица отвара
онако како правиш покрете
слудећеш је
пре првог угла
Груди су ти
две речи
у недра прошаптане
два уздаха
под грлом откопчана
по њима познајем твоју пожуду
у осталом рубљу док се суши
Куд прођеш
простори постају тесни
као одећа на теби
што је тесна
Од обриса бутина
од стешњених облина
пуца тканина
и цвили конац на шавовима
Кошуља је нешто комотнија
па груди поскакују од радости
да није дугмади
и срце би са њима искочило
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА
19. 30
Мала сала
Циклус ОДАБРАНЕ ТЕМЕ ИЗ ПСИХОЛОГИЈЕ ДАРОВИТОСТИ
ДАРОВИТОСТ ИЗМЕЂУ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ И КРЕАТИВНОСТИ
Предавач др Ана Алтарас Димитријевић, асистент универзитета
19. 30
Мала сала
Предавање
САВРЕМЕНА УМЕТНИЧКА СЦЕНА ЊУЈОРКА: ЧЕЛЗИ ГАЛЕРИЈЕ
Предавач др Давор Џалто, професор универзитета
19.00
Велика дворана
КАКО САВЛАДАТИ ЗАВИСТ И ЉУБОМОРУ
Протојереј-ставрофор др Милош Весин, Либертивил, САД
19. 30
Мала сала
Циклус ОДАБРАНЕ ТЕМЕ ИЗ ПСИХОЛОГИЈЕ ДАРОВИТОСТИ
ДАРОВИТОСТ ИЗМЕЂУ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ И КРЕАТИВНОСТИ
Предавач др Ана Алтарас Димитријевић, асистент универзитета
19. 30
Мала сала
Предавање
САВРЕМЕНА УМЕТНИЧКА СЦЕНА ЊУЈОРКА: ЧЕЛЗИ ГАЛЕРИЈЕ
Предавач др Давор Џалто, професор универзитета
19.00
Велика дворана
КАКО САВЛАДАТИ ЗАВИСТ И ЉУБОМОРУ
Протојереј-ставрофор др Милош Весин, Либертивил, САД
Министерство культуры Российской Федерации
Международное Агентство Гуманитарных Инициатив «Из века в век»
Государственный республиканский центр русского фольклора
Государственный музей А.С. Пушкина
__________________________________________________________________
Дню славянской письменности и культуры посвящается
23. мая 2012. года Начало в 18.30 ч
_________________________________________________________________
«Ассамблея поэзии и фольклора славянских и кириллических народов»
Презентация 10ти томной серии антологий «Славянская поэзия
Из века в век» и вновь вышедшего Польского тома
В программе принимают участие:
народная артистка РФ В. Талызина, народный артист РФ Р. Клейнер
засл. арт. Р.Ф. А. Журавский
поэты-переводчики: Ю. Баранов, А. Бессмертная, А. Герасимов,
Е. Исаева, Е. Иванова - Верховская, В. Крикуненко, Ж. Перковская,
Л. Турбина, В. Широков,
Фольклорные коллективы Центральной России: Академический хор русскойпесни «Славянские напевы» РГМЦ, худ. рук.. - засл. деят. иск. РФ
А. Дармастук,
Детская хоровая студия «Преображение», худ. рук. - заслуженный работник культуры РФ М. Славкин.
Главный Режиссер АЛЕКСАНДР ТЕПЦОВ
Автор проекта СЕРГЕЙ ГЛОВЮК
Концерт состоится в государственном музее А.С. Пушкина по адресу:
ул. Пречистенка д.12/2, М. «Кропоткинская»
Вход свободный
Международное Агентство Гуманитарных Инициатив «Из века в век»
Государственный республиканский центр русского фольклора
Государственный музей А.С. Пушкина
__________________________________________________________________
Дню славянской письменности и культуры посвящается
23. мая 2012. года Начало в 18.30 ч
_________________________________________________________________
«Ассамблея поэзии и фольклора славянских и кириллических народов»
Презентация 10ти томной серии антологий «Славянская поэзия
Из века в век» и вновь вышедшего Польского тома
В программе принимают участие:
народная артистка РФ В. Талызина, народный артист РФ Р. Клейнер
засл. арт. Р.Ф. А. Журавский
поэты-переводчики: Ю. Баранов, А. Бессмертная, А. Герасимов,
Е. Исаева, Е. Иванова - Верховская, В. Крикуненко, Ж. Перковская,
Л. Турбина, В. Широков,
Фольклорные коллективы Центральной России: Академический хор русскойпесни «Славянские напевы» РГМЦ, худ. рук.. - засл. деят. иск. РФ
А. Дармастук,
Детская хоровая студия «Преображение», худ. рук. - заслуженный работник культуры РФ М. Славкин.
Главный Режиссер АЛЕКСАНДР ТЕПЦОВ
Автор проекта СЕРГЕЙ ГЛОВЮК
Концерт состоится в государственном музее А.С. Пушкина по адресу:
ул. Пречистенка д.12/2, М. «Кропоткинская»
Вход свободный
Удружење књижевника Србије...11.5.2012.
Рајко Петров Ного добитник награде „Печат времена“за књижевност
Жири за доделу награде „Печат времена“ за књижевност, у саставу проф. др Јован Делић (председник), мр Владимир Димитријевић, Љиљана Богдановић и Александар Дунђерин, на седници одржаној у Београду, у четвртак 3. маја 2012, једногласно је донео следећу
О Д Л У К У
да се награда „Печат времена“ за књижевност додели Рајку Петрову Ногу за књигу „Запиши и напиши“, објављену 2011. године, у издању „Београдске књиге“ из Београда.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
„Запиши и напиши“ Рајка Петрова Нога веома је значајно прозно дело у којем је идеја овог аутора, његово уметничко гесло – да индивидуални таленат има оправдање постојања само ако се добрим делом поништи у традицији из које је поникао – добила пуноћу смисла. „Запиши и напиши“ је жанровски хибридна књига, сложене структуре и несвакидашње вишегласности. Уз помоћ „несигурних сећања“ Ного мајсторски гради портрете и приче кроз које те портрете оживљава, смештајући своје остварење у простор између романескне фиктивне прозе и документарне мемоаристичке фактографије. Захваљујући, са друге стране, „поузданим читањима“ књижевних дела аутора о којима пише, Ногова књига добија озбиљну и дубоку есејистичку димензију, а портрети писаца интелектуалну уверљивост. Зато је велики број портрета грађен у дуплој експозицији – „несигурно сећање“ и „поуздано читање“ – са уметним песмама које су ту „да се у читању одмориш на пропланку“.
Пред читаоцима се тако одвија драма једне епохе (друга половина двадесетог века), својеврсни роман и својеврсна историја литературе чији су јунаци великани српске (и јужнословенске) књижевности, и у чијој традицији и на чијем извору су усмено наслеђе, Његош као „трагични јунак косовске мисли“ и потоњи писци као „повереници косовске мисли“; мисли која је за Нога „средишњи топос наше укупне историје и културе“.
Награда, коју додељују недељник „Печат“ и АБС Фондација, чине повеља и новчани износ од 500.000 динара
УРУЧЕЊЕ НАГРАДЕ У 17 ЧАСОВА У СУБОТУ,НА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ, У ТЕАТРУ ЗВЕЗДАРА
____________________________________________________________________________________________________ КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА
ПОНЕДЕЉАК, 14. МАЈ, 19.00
БОГДАН МИШЧЕВИЋ
(БАЛТИМОР)
"НА ТРАГУ ЈЕДНЕ
МЕТАФОРИЧНЕ ПЛЕТИСАНКЕ"
УЧЕСТВУЈУ:
БОГДАН МИШЧЕВИЋ
ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ ДАНИЛОВ
ЧЕДОМИР ЉУБИЧИЋ
ВОДИТЕЉ: ЉИЉАНА СИМИЋ
УРЕДНИК: РАДЕ МАРКОВИЋ
ДАНАС У 19.00
У КУЋИ ЂУРЕ ЈАКШИЋА
ИЗЛОЖБУ СЛИКА ПИСЦА И СЛИКАРА БОГДАНА МИШЧЕВИЋА
ОТВАРА ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ ДАНИЛОВ
_________________________________________
КООРДИНАЦИОНОМ ОДБОРУ УМЕТНИЧКИХ УДРУЖЕЊА СРБИЈЕ
Поштоване колеге,
У вези са овером здравствених књижица, пре свега за самосталне уметнике, али и за све категотрије осигураника, подсећамо да, по одлуци Министарства здравља, 3. јуна 2012. истиче рок за избор лекара.
Уколико грађани немају изабраног лекара, неће моћи да овере здравствене књижице. Самим тим, они ће изгубити право и на било који вид здравствене заштите.
С обзиром на то да се књижице сада оверавају на шест месеци и да ће следећа овера за већину грађана бити 1. јула, то значи да сви осигураници који желе да добију маркице до тог датума морају да имају изабраног лекара.
Процедура за избор лекара
1. Са овереном здравственом књижицом идите у дом здравља у општини у којој живите или радите;
2. Пријавите се на шалтеру да желите да изаберете лекара;
3. Ако немате картон, тражите да вам се одмах отвори;
4. Одаберите лекара и кажите сестрама на шалтеру његово име и презиме;
5. Потпишите приступницу коју добијате на шалтеру.
Надамо се да ће ова информација бити од користи свима.
Срдачан поздрав из Удружења драмских уметника Србије
Жири за доделу награде „Печат времена“ за књижевност, у саставу проф. др Јован Делић (председник), мр Владимир Димитријевић, Љиљана Богдановић и Александар Дунђерин, на седници одржаној у Београду, у четвртак 3. маја 2012, једногласно је донео следећу
О Д Л У К У
да се награда „Печат времена“ за књижевност додели Рајку Петрову Ногу за књигу „Запиши и напиши“, објављену 2011. године, у издању „Београдске књиге“ из Београда.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
„Запиши и напиши“ Рајка Петрова Нога веома је значајно прозно дело у којем је идеја овог аутора, његово уметничко гесло – да индивидуални таленат има оправдање постојања само ако се добрим делом поништи у традицији из које је поникао – добила пуноћу смисла. „Запиши и напиши“ је жанровски хибридна књига, сложене структуре и несвакидашње вишегласности. Уз помоћ „несигурних сећања“ Ного мајсторски гради портрете и приче кроз које те портрете оживљава, смештајући своје остварење у простор између романескне фиктивне прозе и документарне мемоаристичке фактографије. Захваљујући, са друге стране, „поузданим читањима“ књижевних дела аутора о којима пише, Ногова књига добија озбиљну и дубоку есејистичку димензију, а портрети писаца интелектуалну уверљивост. Зато је велики број портрета грађен у дуплој експозицији – „несигурно сећање“ и „поуздано читање“ – са уметним песмама које су ту „да се у читању одмориш на пропланку“.
Пред читаоцима се тако одвија драма једне епохе (друга половина двадесетог века), својеврсни роман и својеврсна историја литературе чији су јунаци великани српске (и јужнословенске) књижевности, и у чијој традицији и на чијем извору су усмено наслеђе, Његош као „трагични јунак косовске мисли“ и потоњи писци као „повереници косовске мисли“; мисли која је за Нога „средишњи топос наше укупне историје и културе“.
Награда, коју додељују недељник „Печат“ и АБС Фондација, чине повеља и новчани износ од 500.000 динара
УРУЧЕЊЕ НАГРАДЕ У 17 ЧАСОВА У СУБОТУ,НА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ, У ТЕАТРУ ЗВЕЗДАРА
____________________________________________________________________________________________________ КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА
ПОНЕДЕЉАК, 14. МАЈ, 19.00
БОГДАН МИШЧЕВИЋ
(БАЛТИМОР)
"НА ТРАГУ ЈЕДНЕ
МЕТАФОРИЧНЕ ПЛЕТИСАНКЕ"
УЧЕСТВУЈУ:
БОГДАН МИШЧЕВИЋ
ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ ДАНИЛОВ
ЧЕДОМИР ЉУБИЧИЋ
ВОДИТЕЉ: ЉИЉАНА СИМИЋ
УРЕДНИК: РАДЕ МАРКОВИЋ
ДАНАС У 19.00
У КУЋИ ЂУРЕ ЈАКШИЋА
ИЗЛОЖБУ СЛИКА ПИСЦА И СЛИКАРА БОГДАНА МИШЧЕВИЋА
ОТВАРА ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ ДАНИЛОВ
_________________________________________
КООРДИНАЦИОНОМ ОДБОРУ УМЕТНИЧКИХ УДРУЖЕЊА СРБИЈЕ
Поштоване колеге,
У вези са овером здравствених књижица, пре свега за самосталне уметнике, али и за све категотрије осигураника, подсећамо да, по одлуци Министарства здравља, 3. јуна 2012. истиче рок за избор лекара.
Уколико грађани немају изабраног лекара, неће моћи да овере здравствене књижице. Самим тим, они ће изгубити право и на било који вид здравствене заштите.
С обзиром на то да се књижице сада оверавају на шест месеци и да ће следећа овера за већину грађана бити 1. јула, то значи да сви осигураници који желе да добију маркице до тог датума морају да имају изабраног лекара.
Процедура за избор лекара
1. Са овереном здравственом књижицом идите у дом здравља у општини у којој живите или радите;
2. Пријавите се на шалтеру да желите да изаберете лекара;
3. Ако немате картон, тражите да вам се одмах отвори;
4. Одаберите лекара и кажите сестрама на шалтеру његово име и презиме;
5. Потпишите приступницу коју добијате на шалтеру.
Надамо се да ће ова информација бити од користи свима.
Срдачан поздрав из Удружења драмских уметника Србије
Удружење књижевника Србије...08.5.2012.
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Француска 7
Среда, 9. мај 2012, 19 часова
ЗОРАН
ЈОВАНОВИЋ
О ПРЕВОЂЕЊУ
НА ПРИМЕРИМА
К.Г. ЈУНГА
УРЕДНИК: МИЛЕ МЕДИЋ
_______________________________________________
РИЧАРД БЕРЕНГАРТЕН У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Јуче су се, у просторијама УКС у Француској 7, председник УКС Радомир Андрић, потпредседник мр Милица Јефтимијевић Лилић и директор Књижевниих сусрета у Мрчајевцима Луне Левајац, сусрели са великим светским песником и преводиоцем Ричардом Беренгартеном и његовом сарадницом, преводиоцем Вером Радојевић.
Овај песник светског угледа боравио је у Београду ради представљања своје нове књиге "До виђења Данице" (промовисана у Српској књижевној задрузи у Београду, и Крагујевцу), коју је на српски језик превела госпођа Радојевић.
Ричарад Беренгартен, иначе редовни члан УКС, са задовољством је прихватио позив да учествује на 49. Београдским међународним сусретима писаца у септембру.
Поред тога у посети УКС јуче је била и позната италијанска песникиња и сликарка Моника Ознато
(чије књиге на српски преводи песникиња Душка Врховац) ради договора о даљој сарадњи.
Песникиња Душка Врховац је, иначе, протекле недеље имала врло успешно гостовање у Риму, где је у више институција културе промовисала поезију писану на српском језику, која је примљена са одушевљењем.
М. Л.
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Француска 7
Среда, 9. мај 2012, 19 часова
ЗОРАН
ЈОВАНОВИЋ
О ПРЕВОЂЕЊУ
НА ПРИМЕРИМА
К.Г. ЈУНГА
УРЕДНИК: МИЛЕ МЕДИЋ
_______________________________________________
РИЧАРД БЕРЕНГАРТЕН У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Јуче су се, у просторијама УКС у Француској 7, председник УКС Радомир Андрић, потпредседник мр Милица Јефтимијевић Лилић и директор Књижевниих сусрета у Мрчајевцима Луне Левајац, сусрели са великим светским песником и преводиоцем Ричардом Беренгартеном и његовом сарадницом, преводиоцем Вером Радојевић.
Овај песник светског угледа боравио је у Београду ради представљања своје нове књиге "До виђења Данице" (промовисана у Српској књижевној задрузи у Београду, и Крагујевцу), коју је на српски језик превела госпођа Радојевић.
Ричарад Беренгартен, иначе редовни члан УКС, са задовољством је прихватио позив да учествује на 49. Београдским међународним сусретима писаца у септембру.
Поред тога у посети УКС јуче је била и позната италијанска песникиња и сликарка Моника Ознато
(чије књиге на српски преводи песникиња Душка Врховац) ради договора о даљој сарадњи.
Песникиња Душка Врховац је, иначе, протекле недеље имала врло успешно гостовање у Риму, где је у више институција културе промовисала поезију писану на српском језику, која је примљена са одушевљењем.
М. Л.
Удружење књижевника Србије...07.5.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 8. МАЈ 2012, 12.00
ПРОФ. ДР СТОЈАН ЂОРЂИЋ
„ПЕСНИЧКО ПРИПОВЕДАЊЕ (2)“
(књига о прози Радована Белог Марковића)
Учествују:
Радован Бели Марковић
Споменка Миливојевић
проф. др Радивоје Микић
проф др Василије Радикић
Миљурко Вукадиновић
и аутор
___________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 8. МАЈ 2012, 12.00
РАДОЈКА МИЛОШЕВИЋ
„ОТИСЦИ БУЂЕЊА“
(поезија)
Учествују:
Радомир Мићуновић
Стево Ћосовић
Мила Вукмировић
Миљурко Вукадиновић
и аутор
______________________________
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 8. МАЈ 2012, 12.00
ПРОФ. ДР СТОЈАН ЂОРЂИЋ
„ПЕСНИЧКО ПРИПОВЕДАЊЕ (2)“
(књига о прози Радована Белог Марковића)
Учествују:
Радован Бели Марковић
Споменка Миливојевић
проф. др Радивоје Микић
проф др Василије Радикић
Миљурко Вукадиновић
и аутор
___________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 8. МАЈ 2012, 12.00
РАДОЈКА МИЛОШЕВИЋ
„ОТИСЦИ БУЂЕЊА“
(поезија)
Учествују:
Радомир Мићуновић
Стево Ћосовић
Мила Вукмировић
Миљурко Вукадиновић
и аутор
______________________________
Удружење књижевника Србије...04.5.2012.
ПРИЛОГ 1: АЛЕКСАНДАР БЕЛИЋ
___________________________
НОВИ ПРИЛОЗИ ЗА УКС:
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО: 15.000 ДИНАРА;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО: 100 КАНАДСКИХ ДОЛАРА;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО: 100 КАНАДСКИХ ДОЛАРА;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО: 100 КАНАДСКИХ ДОЛАРА. ____________________________________________________________________________________________________
4. 5. 2012.
Данас у Удружењу књижевника Србије
Милован Витезовић уручио
Зорану Ранкићу Златну значку
Културно-просветне заједнице Србије
Зоран Ранкић је веома значајна и жива уметничка институција овог града, а тиме и културе Србије, па и Балкана. Особен је и изгледом и даром. Бог га је обдарио и стасом, и гласом, и памећу. Тако нам је откривао себе и као глумца, и као песника, и као мислиоца. Кад нам се покаже, остаје суздржан, као – неће да досађује. Уочљив је на плану града као покретни топоним. Понекад се и ја оријентишем према њему – рекао је Милован Витезовић приликом уручења Златне значке КПЗ Зорану Ранкићу.
Културно-просветна Заједница Србије и Министарство вера и дијаспоре Републике Србије додељују ово признање "за несебичан, предан и трајан допринос култури".
Зоран Ранкић рођен је 1935. године. Истакнути је драмски уметник, драмски писац, песник и афористичар.
___________________________________________________________
6. МАЈА У ПОДНЕ НА КАЛЕМЕГДАНУ
ЂУРЂЕВДАН КОД СТЕВАНА
Удружење књижевника Србије и Српско књижевно друштво,
на пету годишњицу смрти великог песника,
приређују први песнички састанак
"ЂУРЂЕВДАН КОД СТЕВАНА",
у недељу, 6. маја, у подне,
крај недавно постављене спомен-бисте
Стевана Раичковића на Калемегдану.
Списак учесника начинио је сам Стеван,
у књизи „Један могући живот“,
где је навео песнике пријатеље,
и управо они су позвани да утемеље
традиционални песнички састанак
„Ђурђевдан код Стевана“:
Миодраг Павловић
Лаза Лазић
Вера Србиновић
Матија Бећковић
Слободан Ракитић
Рајко Петров Ного
Мирослав Максимовић
Љубомир Симовић
Борислав Радовић
Божидар Шујица
Милован Данојлић
Драган Колунџија
Вито Марковић
Добрица Ерић
Алек Вукадиновић
Лаза Лазић
Уводна реч: Матија Бећковић
Водитељ програма: Мирјана Булатовић
______________________________________________________
"ВИНОПЕВ"у павиљону "Цвијета Зузорић" У склопу MEDITERANEO фестивала вина,гастрономије и винског туризма,у недељу 6. маја, на Ђурђевдан, у 19 часова,у Уметничком павиљону "Цвијета Зузорић", на Калемегдану,биће представљена књига изабраних песама о вину "Винопев",објављенa у издању београдске "Просвете".О књизи ће говорити приређивач Радомир Андрић,а стихове о вину казиваће још:Манојле Гавриловић, Јеремија Лазаревић,
Војислав Вукотић, Милица Јефтимијевић Лилић,
Бранислав Вељковић и Миљурко Вукадиновић.
___________________________
НОВИ ПРИЛОЗИ ЗА УКС:
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО: 15.000 ДИНАРА;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО: 100 КАНАДСКИХ ДОЛАРА;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО: 100 КАНАДСКИХ ДОЛАРА;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО: 100 КАНАДСКИХ ДОЛАРА. ____________________________________________________________________________________________________
4. 5. 2012.
Данас у Удружењу књижевника Србије
Милован Витезовић уручио
Зорану Ранкићу Златну значку
Културно-просветне заједнице Србије
Зоран Ранкић је веома значајна и жива уметничка институција овог града, а тиме и културе Србије, па и Балкана. Особен је и изгледом и даром. Бог га је обдарио и стасом, и гласом, и памећу. Тако нам је откривао себе и као глумца, и као песника, и као мислиоца. Кад нам се покаже, остаје суздржан, као – неће да досађује. Уочљив је на плану града као покретни топоним. Понекад се и ја оријентишем према њему – рекао је Милован Витезовић приликом уручења Златне значке КПЗ Зорану Ранкићу.
Културно-просветна Заједница Србије и Министарство вера и дијаспоре Републике Србије додељују ово признање "за несебичан, предан и трајан допринос култури".
Зоран Ранкић рођен је 1935. године. Истакнути је драмски уметник, драмски писац, песник и афористичар.
___________________________________________________________
6. МАЈА У ПОДНЕ НА КАЛЕМЕГДАНУ
ЂУРЂЕВДАН КОД СТЕВАНА
Удружење књижевника Србије и Српско књижевно друштво,
на пету годишњицу смрти великог песника,
приређују први песнички састанак
"ЂУРЂЕВДАН КОД СТЕВАНА",
у недељу, 6. маја, у подне,
крај недавно постављене спомен-бисте
Стевана Раичковића на Калемегдану.
Списак учесника начинио је сам Стеван,
у књизи „Један могући живот“,
где је навео песнике пријатеље,
и управо они су позвани да утемеље
традиционални песнички састанак
„Ђурђевдан код Стевана“:
Миодраг Павловић
Лаза Лазић
Вера Србиновић
Матија Бећковић
Слободан Ракитић
Рајко Петров Ного
Мирослав Максимовић
Љубомир Симовић
Борислав Радовић
Божидар Шујица
Милован Данојлић
Драган Колунџија
Вито Марковић
Добрица Ерић
Алек Вукадиновић
Лаза Лазић
Уводна реч: Матија Бећковић
Водитељ програма: Мирјана Булатовић
______________________________________________________
"ВИНОПЕВ"у павиљону "Цвијета Зузорић" У склопу MEDITERANEO фестивала вина,гастрономије и винског туризма,у недељу 6. маја, на Ђурђевдан, у 19 часова,у Уметничком павиљону "Цвијета Зузорић", на Калемегдану,биће представљена књига изабраних песама о вину "Винопев",објављенa у издању београдске "Просвете".О књизи ће говорити приређивач Радомир Андрић,а стихове о вину казиваће још:Манојле Гавриловић, Јеремија Лазаревић,
Војислав Вукотић, Милица Јефтимијевић Лилић,
Бранислав Вељковић и Миљурко Вукадиновић.
Удружење књижевника Србије...30.4.2012.
АРАСТОС (ЧЕТРДЕСЕТНИЦА) СЛОБОДАНУ КОСТИЋУ
ОДРЖАЋЕ СЕ У ПЕТАК, 4. МАЈА, У ЦРКВИ НА ГРОБЉУ ОРЛОВАЧА.
ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 9, А ПАРАСТОС У 11 ЧАСОВА.
_________________________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 4. МАЈ 2012, 19.00
МИРОСЛАВ ЈОЗИЋ
„КАМЕЊЕ И ДРВЉЕ“
(песме)
Учествују:
Мирослав Јозић
проф. др Јован Делић
мр Душан Стојковић
Миљурко Вукадиновић
_______________________________________________________________________
СРБА ИГЊАТОВИЋ ПРВИ ДОБИТНИК
НОВОУСТАНОВЉЕНЕ НАГРАДЕ „МИОДРАГ ЋУПИЋ“
Жири за додјелу новоустановљене награде „Миодраг Ћупић“, у саставу: пјесник Андрија Радуловић, предсједник Жирија, и чланови, проф. др Драган Копривица и доц. др Радоје Головић, већином гласова ово књижевно признање додијелио је Срби Игњатовићу, књижевнику из Београда, за књигу поезије „Чим сване и друге утопије“ (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2011).
У ужем избору за ову награду били су и сљедећи аутори: Радмила Кнежевић, (“Не тражим да знаш“, „Свет књиге“, Београд, 2011), Слободан Бошковић, („Приче из наших крајева“, „Арт принт“, Бањалука, 2011), Ранко Павловић, („Небеске костурнице“, „Прометеј“, Нови Сад, 2011), Владимир Јагличић, („Графомарк“, Лакташи, 2011), Слободан Вучинић, („Мајчина душица“, (Графо Црна Гора, Подгорица, 2011) и Емсура Хамзић, („Смарагдни град“, „Дневник“, Нови Сад, 2011).
У саопштењу Жирија, између осталог, стоји: „Дубоким и моћним гласом Игњатовић је исписао горку, истиниту и јединствену књигу поезије о свакодневици, о времену које живимо, показујући ширину стваралачких видика у сложеном доживљају свијета и живота...“.
Награда „Миодраг Ћупић“, која се обезбјеђује из фондације „Миодраг и Бранка Ћупић“, састоји се од плакете (рад вајара Света Радовића), дипломе и новчаног износа од хиљаду евра. Награда ће Срби Игњатовићу бити уручена у Подгорици 10. маја.
У Подгорици,
30. априла 2012.
чланови Жирија:
пјесник Андрија Радуловић
_______________________
проф. др Драган Копривица
_______________________
доц. др Радоје Головић
_______________________________________________________________________________
КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА
СКАДАРЛИЈА
ПЕТАК, 4. МАЈ 2012, 19.00
РАТКО МАРКОВИЋ РИЂАНИН
ТРКАЛИШТЕ
УЧЕСТВУЈУ: РАТКО МАРКОВИЋ РИЂАНИН
МР ЈОРДАН РИСТИЋ
ВЛАДИМИР МЕДЕНИЦА
ГИТАРА: ШЕКСПИР
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ: РАДЕ МАРКОВИЋ
ОДРЖАЋЕ СЕ У ПЕТАК, 4. МАЈА, У ЦРКВИ НА ГРОБЉУ ОРЛОВАЧА.
ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ У 9, А ПАРАСТОС У 11 ЧАСОВА.
_________________________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 4. МАЈ 2012, 19.00
МИРОСЛАВ ЈОЗИЋ
„КАМЕЊЕ И ДРВЉЕ“
(песме)
Учествују:
Мирослав Јозић
проф. др Јован Делић
мр Душан Стојковић
Миљурко Вукадиновић
_______________________________________________________________________
СРБА ИГЊАТОВИЋ ПРВИ ДОБИТНИК
НОВОУСТАНОВЉЕНЕ НАГРАДЕ „МИОДРАГ ЋУПИЋ“
Жири за додјелу новоустановљене награде „Миодраг Ћупић“, у саставу: пјесник Андрија Радуловић, предсједник Жирија, и чланови, проф. др Драган Копривица и доц. др Радоје Головић, већином гласова ово књижевно признање додијелио је Срби Игњатовићу, књижевнику из Београда, за књигу поезије „Чим сване и друге утопије“ (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2011).
У ужем избору за ову награду били су и сљедећи аутори: Радмила Кнежевић, (“Не тражим да знаш“, „Свет књиге“, Београд, 2011), Слободан Бошковић, („Приче из наших крајева“, „Арт принт“, Бањалука, 2011), Ранко Павловић, („Небеске костурнице“, „Прометеј“, Нови Сад, 2011), Владимир Јагличић, („Графомарк“, Лакташи, 2011), Слободан Вучинић, („Мајчина душица“, (Графо Црна Гора, Подгорица, 2011) и Емсура Хамзић, („Смарагдни град“, „Дневник“, Нови Сад, 2011).
У саопштењу Жирија, између осталог, стоји: „Дубоким и моћним гласом Игњатовић је исписао горку, истиниту и јединствену књигу поезије о свакодневици, о времену које живимо, показујући ширину стваралачких видика у сложеном доживљају свијета и живота...“.
Награда „Миодраг Ћупић“, која се обезбјеђује из фондације „Миодраг и Бранка Ћупић“, састоји се од плакете (рад вајара Света Радовића), дипломе и новчаног износа од хиљаду евра. Награда ће Срби Игњатовићу бити уручена у Подгорици 10. маја.
У Подгорици,
30. априла 2012.
чланови Жирија:
пјесник Андрија Радуловић
_______________________
проф. др Драган Копривица
_______________________
доц. др Радоје Головић
_______________________________________________________________________________
КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА
СКАДАРЛИЈА
ПЕТАК, 4. МАЈ 2012, 19.00
РАТКО МАРКОВИЋ РИЂАНИН
ТРКАЛИШТЕ
УЧЕСТВУЈУ: РАТКО МАРКОВИЋ РИЂАНИН
МР ЈОРДАН РИСТИЋ
ВЛАДИМИР МЕДЕНИЦА
ГИТАРА: ШЕКСПИР
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ: РАДЕ МАРКОВИЋ
| 1.pdf |
Удружење књижевника Србије...28.4.2012.
I N M E M O R I A M
ПРИСРЦНИЦА ЗА
БРАНИСЛАВА БАТУ МИЛОШЕВИЋА
У Врању је у четвртак, 26. априла 2012. године, преминуо Бранислав Х. Милошевић, војник, филозоф и мислилац, новинар, песник и сликар, ликовни критичар, сатиричар и полемичар, секретар Књижевне заједнице „Борисав Станковић“.
Рођен је у посавотамнавском селу Прову, на Сави, између Шапца и Обреновца. Вишу гимназију завршио је у Нишу, Интендантску војну академију у Београду, а Филозофски факултет (група за филозофију) у Сарајеву.
Радозналог, истраживачког и откривалачког, устрепталог духа, одлучно је, промишљено и вешто еквилибрирао на танкој жици додира и прожимања науке и уметности, филозофске мисли и уметничког израза. Његови текстови о филозофији егзистенције, његово бављење Јасперсом, Сартром, Ничеом, Кјеркегором или, пак, Хајдегеровим питањем о техници, сведоче о високим научним и естетским критеријумима које је себи постављао. Такав исти, више него строг однос према задатим циљевима, видљив је како у уметничком стваралаштву, сликарству и књижевности, што потврђује и његова тек објављена књига поезије Присрцнице и апологије, тако и у огледима из области естетике, критичке теорије друштва и политике, али и у оним полемичким новинским текстовима којима је реаговао на „вруће“, „на прву лопту“, на најпровокативније теме актуелног друштвено-политичког тренутка.
Запитан над вечитим људским дилемама увек је имао шта да каже и знао је зашто то чини. Стално забринут и стално се преиспитујући, замишљен над собом и над светом, над судбином сопственог народа, трудио се да на таква сложена питања, те вечне непознанице, покуша да пронађе и понуди прихватљиве одговоре. Пронашао је, заправо, специфичан, сопствени начин да у сталном преплету филозофије и уметности, поезије и сликарства дође до кључних сазнања о животу и свету, о вечитим егзистенцијалним питањима и о оном суштинском, сталном трагању за вечно ишчекиваним тренутком самоспознаје.
Право је богатство имати за пријатеља и сарадника тако високог интелектуалца какав је био Бата Милошевић, човека са ретким а бројним даровима, са несвакидашњим врлинама, високог морала и изузетног карактера: војнички чврст а бескрајно сензибилан, искрен, одан и честит, наглашено емотиван. Филантроп, који себе није штедео, који се без резерве, до краја, у свему започетом давао. Једино човек за кога живот није био пука рачуница могао је да у најтежим, преломним тренуцима за Књижевну заједницу „Борисав Станковић“, прихвати изузетно захтеван и одговоран посао секретара Редакције и са невероватном енергијом непоколебљиво и одлучно, храбро стане у одбрану ове институције.
Врањанцима је, нема сумње, учињена велика част што су живели поред такве, јединствене личности, личности која им је подарила оно најређе и најскупље. Такво достојанство, та ненаметљива а опомињућа гласност изнедрена из најдубље тишине и више него уљудне, урођене скромности, драгуљи су које је Бата несебично, готово свакодневно даривао.Зато и остаје занавек ту, преметнут у реч, у боју, у слику, уденут у памћење.
Бранислав Бата Милошевић сахрањен је данас, 27. априла 2012.године, у 13 часова, на Шапраначком гробљу у Врању.
КЊИЖЕВНА ЗАЈЕДНИЦА БОРИСАВ СТАНКОВИЋ
____________________________________________________________________________________________________
„Драинац“ Мариокову
Специјална награда Бори Ђорђевићу. На „Драинчевим сусретима“ у Топлици биће представљено дело Душана Ковачевића и сабрана дела Анђелије Лазаревић
Прокупље – Добитник 45. по реду награде „Драинац“ ове године је песник Андреј Јелић Мариоков. Њему је, по одлуци жирија (2:1), који су чинили проф. др Горан Максимовић, председник, и чланови Драган Барјактаревић и Јелена Протић-Петронијевић, ово признање припало за збирку песама „Раскућени стихови“ (Бео штампа, Београд 2011). Како је у образложењу наведено, Мариоковљева збирка „погађа дух и тон Драинчеве поезије и у сагласју је са његовим бунтовничким погледом на свет“.
Иначе, у ужем избору за награду биле су и књиге „Једино ветар“ Дејана Алексића, „Колачевина“ Миљурка Вукадиновића, „Црна плавет“ Манојла Гавриловића, „Чим сване и друге утопије“ Србе Игњатовића и „Ветар понад гора“ Мирослава Тодоровића.
Интересантно је да је, мимо правилника о награди „Драинац“, Савет сусрета доделио и „Специјалну Драинчеву награду“, рок певачу Бори Ђорђевићу, за, како је саопштено, „изузетан вишедеценијски допринос српској поезији“.
Награде ће добитницима бити уручене у току „Даинчевих сусрета“, који почињу 14. маја, а одржавају се у Топлици, родном крају Рада Драинца, од далеке 1964. године. Поред посете песниковој спомен-кући у селу Трбуњу код Блаца, учесници Сусрета имаће прилике да чују расправу о књижевном делу Душана Ковачевића, а биће представљена и сабрана дела Анђелије Лазаревић, која је издао „Службени гласник“.
У оквиру представљања књижевног живота у градовима Србије, гости сусрета биће писци из Лознице. Своју дводеневну сесију имаће овде и Српско филозофско друшво, о теми „Књижњевност и мит“ у огледалу Топличког устанка 1917. године, јединог у поробљеној Европи.
Д. Борисављевић
ПРИСРЦНИЦА ЗА
БРАНИСЛАВА БАТУ МИЛОШЕВИЋА
У Врању је у четвртак, 26. априла 2012. године, преминуо Бранислав Х. Милошевић, војник, филозоф и мислилац, новинар, песник и сликар, ликовни критичар, сатиричар и полемичар, секретар Књижевне заједнице „Борисав Станковић“.
Рођен је у посавотамнавском селу Прову, на Сави, између Шапца и Обреновца. Вишу гимназију завршио је у Нишу, Интендантску војну академију у Београду, а Филозофски факултет (група за филозофију) у Сарајеву.
Радозналог, истраживачког и откривалачког, устрепталог духа, одлучно је, промишљено и вешто еквилибрирао на танкој жици додира и прожимања науке и уметности, филозофске мисли и уметничког израза. Његови текстови о филозофији егзистенције, његово бављење Јасперсом, Сартром, Ничеом, Кјеркегором или, пак, Хајдегеровим питањем о техници, сведоче о високим научним и естетским критеријумима које је себи постављао. Такав исти, више него строг однос према задатим циљевима, видљив је како у уметничком стваралаштву, сликарству и књижевности, што потврђује и његова тек објављена књига поезије Присрцнице и апологије, тако и у огледима из области естетике, критичке теорије друштва и политике, али и у оним полемичким новинским текстовима којима је реаговао на „вруће“, „на прву лопту“, на најпровокативније теме актуелног друштвено-политичког тренутка.
Запитан над вечитим људским дилемама увек је имао шта да каже и знао је зашто то чини. Стално забринут и стално се преиспитујући, замишљен над собом и над светом, над судбином сопственог народа, трудио се да на таква сложена питања, те вечне непознанице, покуша да пронађе и понуди прихватљиве одговоре. Пронашао је, заправо, специфичан, сопствени начин да у сталном преплету филозофије и уметности, поезије и сликарства дође до кључних сазнања о животу и свету, о вечитим егзистенцијалним питањима и о оном суштинском, сталном трагању за вечно ишчекиваним тренутком самоспознаје.
Право је богатство имати за пријатеља и сарадника тако високог интелектуалца какав је био Бата Милошевић, човека са ретким а бројним даровима, са несвакидашњим врлинама, високог морала и изузетног карактера: војнички чврст а бескрајно сензибилан, искрен, одан и честит, наглашено емотиван. Филантроп, који себе није штедео, који се без резерве, до краја, у свему започетом давао. Једино човек за кога живот није био пука рачуница могао је да у најтежим, преломним тренуцима за Књижевну заједницу „Борисав Станковић“, прихвати изузетно захтеван и одговоран посао секретара Редакције и са невероватном енергијом непоколебљиво и одлучно, храбро стане у одбрану ове институције.
Врањанцима је, нема сумње, учињена велика част што су живели поред такве, јединствене личности, личности која им је подарила оно најређе и најскупље. Такво достојанство, та ненаметљива а опомињућа гласност изнедрена из најдубље тишине и више него уљудне, урођене скромности, драгуљи су које је Бата несебично, готово свакодневно даривао.Зато и остаје занавек ту, преметнут у реч, у боју, у слику, уденут у памћење.
Бранислав Бата Милошевић сахрањен је данас, 27. априла 2012.године, у 13 часова, на Шапраначком гробљу у Врању.
КЊИЖЕВНА ЗАЈЕДНИЦА БОРИСАВ СТАНКОВИЋ
____________________________________________________________________________________________________
„Драинац“ Мариокову
Специјална награда Бори Ђорђевићу. На „Драинчевим сусретима“ у Топлици биће представљено дело Душана Ковачевића и сабрана дела Анђелије Лазаревић
Прокупље – Добитник 45. по реду награде „Драинац“ ове године је песник Андреј Јелић Мариоков. Њему је, по одлуци жирија (2:1), који су чинили проф. др Горан Максимовић, председник, и чланови Драган Барјактаревић и Јелена Протић-Петронијевић, ово признање припало за збирку песама „Раскућени стихови“ (Бео штампа, Београд 2011). Како је у образложењу наведено, Мариоковљева збирка „погађа дух и тон Драинчеве поезије и у сагласју је са његовим бунтовничким погледом на свет“.
Иначе, у ужем избору за награду биле су и књиге „Једино ветар“ Дејана Алексића, „Колачевина“ Миљурка Вукадиновића, „Црна плавет“ Манојла Гавриловића, „Чим сване и друге утопије“ Србе Игњатовића и „Ветар понад гора“ Мирослава Тодоровића.
Интересантно је да је, мимо правилника о награди „Драинац“, Савет сусрета доделио и „Специјалну Драинчеву награду“, рок певачу Бори Ђорђевићу, за, како је саопштено, „изузетан вишедеценијски допринос српској поезији“.
Награде ће добитницима бити уручене у току „Даинчевих сусрета“, који почињу 14. маја, а одржавају се у Топлици, родном крају Рада Драинца, од далеке 1964. године. Поред посете песниковој спомен-кући у селу Трбуњу код Блаца, учесници Сусрета имаће прилике да чују расправу о књижевном делу Душана Ковачевића, а биће представљена и сабрана дела Анђелије Лазаревић, која је издао „Службени гласник“.
У оквиру представљања књижевног живота у градовима Србије, гости сусрета биће писци из Лознице. Своју дводеневну сесију имаће овде и Српско филозофско друшво, о теми „Књижњевност и мит“ у огледалу Топличког устанка 1917. године, јединог у поробљеној Европи.
Д. Борисављевић
Удружење књижевника Србије...27.4.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 4. МАЈ 2012, 19.00
МИРОСЛАВ ЈОЗИЋ
„КАМЕЊЕ И ДРВЉЕ“
(песме)
Учествују:
Мирослав Јозић
проф. др Јован Делић
мр Душан Стојковић
Миљурко Вукадиновић
___________________________________________________________
6. МАЈА У ПОДНЕ НА КАЛЕМЕГДАНУ
ЂУРЂЕВДАН КОД СТЕВАНА
Удружење књижевника Србије и Српско књижевно друштво,
на пету годишњицу смрти великог песника,
приређују први песнички састанак
"ЂУРЂЕВДАН КОД СТЕВАНА",
у недељу, 6. маја, у подне,
крај недавно постављене спомен-бисте
Стевана Раичковића на Калемегдану.
Списак учесника начинио је сам Стеван,
у књизи „Један могући живот“,
где је навео песнике пријатеље,
и управо они су позвани да утемеље
традиционални песнички састанак
„Ђурђевдан код Стевана“:
Миодраг Павловић
Матија Бећковић
Слободан Ракитић
Рајко Петров Ного
Мирослав Максимовић
Љубомир Симовић
Борислав Радовић
Божидар Шујица
Милован Данојлић
Драган Колунџија
Вито Марковић
Добрица Ерић
Алек Вукадиновић
Лаза Лазић
Вера Србиновић
Уводна реч: Матија Бећковић
Водитељ програма: Мирјана Булатовић
________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ЧЕСТИТА КЛУБУ И УРЕДНИШТВУ ЧАСОПИСА "ЉУДИ ГОВОРЕ"
ПРВУ КРСНУ СЛАВУ - СВЕТОГ НИКОЛАЈА СРПСКОГ
____________________________________________________________________________________________________
Драги пријатељи,
Уз благослов преосвећеног владике канадског Георгија, Клуб и часопис Људи говоре” први пут славе своју Крсну Славу у недељу, 29. априла у 1 сат после подне.
За нашег заштитника молитвено смо одабрали једног од највећих српских мислилаца, доктора наука два угледна европска универзитета, теолошког писца св. Николаја Српског (Охридског и Жчког).
Урадили смо то из више разлога, а два су кључна: 1. св. Николај Српски је философ и писац, који је читав свој живот страдао боређи се за српски народ, веру и културу; 2. слави се на исти дан када је рођен и Растко Петровић, по чијој смо чудесној прози и назвали наш часопис, а који је, такође, читав свој живот страдао борећи се за српски народ и његову културу.
Св. Николај Српски често је говори: ”Уби нас незнање”. У жељи да наша Прва слава буде у знаку покајања и знања, позвали смо академика три угледне академије наука у свету: руске, британске и српске, проф. др Србољуба Живановића, антрополога и палеопатолог светског гласа, да нам на Слави одржи предавање о српским, јеврејским и ромским жртвама над којима је извршен геноцид у хрватском систему логора Јасеновац од 1941. до 1945.
Пре предавања биће отворена изложба оригиналних фотографија из мучилишта Јасеновац и приказан 20-минутни одломак из дугометражног документарног филма ”Правда за Јасеновац” редитеља мр Спасоја Јовановића из Београда, који је у процесу снимања, уз блиску сарадњу са академиком Живановићем као стручним консултантом.
Академик Живановић одржаће предавање у Српској заједници Ватерло-Кичинер и у Јеврејској заједници у Торонту.
Усрдно вас позивамо да присуствујете овим предавањима и да будете гости наше Прве славе. Њен кум је доајен српске дијаспоре у Торонту, аутор значајне трилогије „Кроз пакао и натраг” која, такође, говори о страдању српског народа у Другом светском и грађанском рату у Краљевини Југославији.
За Клуб и часопис ”Људи говоре”:
Жарко Брестовац, председник Клуба
Миро Микетић, кум Славе
Радомир Батуран, уредник часописа
http://www.youtube.com/watch?v=Z36nx3yJTR4
____________________________________________________________________________________________________
Поштоване колеге,
Желим да вас позовем да сарађујете са SERBIAN STUDIES,
нашим часописом у САД (уредник Богдан Ракић)
на Индијана универзитету.
Часопис припрема један број о нашој заједничкој историји,
страдању, култури, итд. – са Јеврејима (поготову на нашем тлу).
Теме: култура, вера, језици, антропологија, наука....
Рукопис до ТРИ ХИЉАДЕ РЕЧИ са фуснотама, на енглеском језику,
послати на моју електронску адресу: <[email protected]>
Рукописи се примају до краја лета.
Унапред хвала,
Мирјана Матарић
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 4. МАЈ 2012, 19.00
МИРОСЛАВ ЈОЗИЋ
„КАМЕЊЕ И ДРВЉЕ“
(песме)
Учествују:
Мирослав Јозић
проф. др Јован Делић
мр Душан Стојковић
Миљурко Вукадиновић
___________________________________________________________
6. МАЈА У ПОДНЕ НА КАЛЕМЕГДАНУ
ЂУРЂЕВДАН КОД СТЕВАНА
Удружење књижевника Србије и Српско књижевно друштво,
на пету годишњицу смрти великог песника,
приређују први песнички састанак
"ЂУРЂЕВДАН КОД СТЕВАНА",
у недељу, 6. маја, у подне,
крај недавно постављене спомен-бисте
Стевана Раичковића на Калемегдану.
Списак учесника начинио је сам Стеван,
у књизи „Један могући живот“,
где је навео песнике пријатеље,
и управо они су позвани да утемеље
традиционални песнички састанак
„Ђурђевдан код Стевана“:
Миодраг Павловић
Матија Бећковић
Слободан Ракитић
Рајко Петров Ного
Мирослав Максимовић
Љубомир Симовић
Борислав Радовић
Божидар Шујица
Милован Данојлић
Драган Колунџија
Вито Марковић
Добрица Ерић
Алек Вукадиновић
Лаза Лазић
Вера Србиновић
Уводна реч: Матија Бећковић
Водитељ програма: Мирјана Булатовић
________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ЧЕСТИТА КЛУБУ И УРЕДНИШТВУ ЧАСОПИСА "ЉУДИ ГОВОРЕ"
ПРВУ КРСНУ СЛАВУ - СВЕТОГ НИКОЛАЈА СРПСКОГ
____________________________________________________________________________________________________
Драги пријатељи,
Уз благослов преосвећеног владике канадског Георгија, Клуб и часопис Људи говоре” први пут славе своју Крсну Славу у недељу, 29. априла у 1 сат после подне.
За нашег заштитника молитвено смо одабрали једног од највећих српских мислилаца, доктора наука два угледна европска универзитета, теолошког писца св. Николаја Српског (Охридског и Жчког).
Урадили смо то из више разлога, а два су кључна: 1. св. Николај Српски је философ и писац, који је читав свој живот страдао боређи се за српски народ, веру и културу; 2. слави се на исти дан када је рођен и Растко Петровић, по чијој смо чудесној прози и назвали наш часопис, а који је, такође, читав свој живот страдао борећи се за српски народ и његову културу.
Св. Николај Српски често је говори: ”Уби нас незнање”. У жељи да наша Прва слава буде у знаку покајања и знања, позвали смо академика три угледне академије наука у свету: руске, британске и српске, проф. др Србољуба Живановића, антрополога и палеопатолог светског гласа, да нам на Слави одржи предавање о српским, јеврејским и ромским жртвама над којима је извршен геноцид у хрватском систему логора Јасеновац од 1941. до 1945.
Пре предавања биће отворена изложба оригиналних фотографија из мучилишта Јасеновац и приказан 20-минутни одломак из дугометражног документарног филма ”Правда за Јасеновац” редитеља мр Спасоја Јовановића из Београда, који је у процесу снимања, уз блиску сарадњу са академиком Живановићем као стручним консултантом.
Академик Живановић одржаће предавање у Српској заједници Ватерло-Кичинер и у Јеврејској заједници у Торонту.
Усрдно вас позивамо да присуствујете овим предавањима и да будете гости наше Прве славе. Њен кум је доајен српске дијаспоре у Торонту, аутор значајне трилогије „Кроз пакао и натраг” која, такође, говори о страдању српског народа у Другом светском и грађанском рату у Краљевини Југославији.
За Клуб и часопис ”Људи говоре”:
Жарко Брестовац, председник Клуба
Миро Микетић, кум Славе
Радомир Батуран, уредник часописа
http://www.youtube.com/watch?v=Z36nx3yJTR4
____________________________________________________________________________________________________
Поштоване колеге,
Желим да вас позовем да сарађујете са SERBIAN STUDIES,
нашим часописом у САД (уредник Богдан Ракић)
на Индијана универзитету.
Часопис припрема један број о нашој заједничкој историји,
страдању, култури, итд. – са Јеврејима (поготову на нашем тлу).
Теме: култура, вера, језици, антропологија, наука....
Рукопис до ТРИ ХИЉАДЕ РЕЧИ са фуснотама, на енглеском језику,
послати на моју електронску адресу: <[email protected]>
Рукописи се примају до краја лета.
Унапред хвала,
Мирјана Матарић
Удружење књижевника Србије...26.4.2012.
ЈУЧЕ ЈЕ У БЕОГРАДУ ИЗНЕНАДА ПРЕМИНУЛА КЊИЖЕВНИЦА ПЕРСИДА МИЛАЧИЋ ШУЈИЦА,
КОЈА ЈЕ БИЛА ЧЛАН УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ, ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ
И ДУГОГОДИШЊИ ПРЕДСЕДНИК ДРУШТВА ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА СРБИЈЕ.
САХРАНА ЋЕ СЕ ОБАВИТИ У СУБОТУ, 28. АПРИЛА, У 13 ЧАСОВА,
НА ПРАВОСЛАВНОМ ГРОБЉУ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА.
______________________________________________________________________
НА СЕДМУ ГОДИШЊИЦУ СМРТИ КЊИЖЕВНИКА ЧЕДОМИРА МИРКОВИЋА,
ЊЕГОВА ПОРОДИЦА И КОЛЕГЕ ОКУПИЛИ СУ СЕ ЈУЧЕ ОКО ЊЕГОВОГ ГРОБА У БЕОГРАДУ.
У ИМЕ УДРЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ ГОВОРИЛИ СУ МАРКО НЕДИЋ И РАДОМИР АНДРИЋ.
КОЛЕГЕ, МЕЂУ КОЈИМА СУ БИЛИ ПЕТАР ПАЈИЋ, РАДЕ ВОЈВОДИЋ, РАДОМИР МИЋУНОВИЋ,
ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ ДАНИЛОВ, И ДРУГИ, САГЛАСИЛИ СУ СЕ ДА БИ БИЛО ДОБРО
ДА УКС УСТАНОВИ НАГРАДУ "ЧЕДОМИР МИРКОВИЋ" ЗА ЕСЕЈ И КЊИЖЕВНУ КРИТИКУ.
______________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 26. АПРИЛ
19.00
СВЕТИСЛАВ АЛЕКСИН ПАВИЋЕВИЋ:
„БЕСЈЕДЕ НА ГОРИ“
Учествују:
Радомир Смиљанић
др Даринка Вучинић
др Миодраг Игњатовић
_______________________________________________________________________
ПЕТАК, 27. АПРИЛ
19.00
СРПСКИ ПИСЦИ ИЗ РАСЕЈАЊА:
БРАНИСЛАВ РАКИЋ
(АУГСБУРГ)
Учествују:
Братислав Ракић
Петар Жебељан
Сопран:
Драгана Радаковић
Гитара:
Урош Дојчиновић.
_______________________________________________________________
ЂУРИН ШЕШИР НА ГЛАВИ
МИЉУРКА ВУКАДИНОВИЋА
САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ ЂУРИН ШЕШИР
Жири за доделу награде Ђурин шешир (у саставу: Душан Стојковић, председник, и чланови Радивоје Марковић и Милош Јанковић), коју су заједнички установиле Фондација Солидарност Србије и Кућа Ђуре Јакшића, на седници одржаној дана 25. априла 2012. године, констатовао је да je од 28 рукописа под шифром, који су ушли у ужи избор, после жирирања и вредновања –у најужем избору остало 10 (десет) рукописа, са следећим шифрама:
О Д Л У К А
Већином гласова чланова жирија (2:1), за победника првог конкурса за награду Ђурин шешир, проглашен је рукопис подшифром БОЛАНИ ДОЈЧИН, са насловом ШКР GUT.
Увидом у коверту са разрешењем шифре, чланови жирија су констатовали да је награђени аутор Миљурко Вукадиновић, књижевник из Београда – коме ће последње недеље јуна 2012. бити уручена награда – Ђурин шешир (награда се, да подсетимо, састоји од уникатног, ручно израђеног шешира, по угледу на шешир који је носио Ђура Јакшић, плакете – барељефа у бронзи, са ликом Ђуре Јакшића, рад вајара Остоје Балканског и штампања победничког рукописа у форми књиге, у тиражу од 500 примерака).
За Жири награде Ђурин шешир,
председник
Душан Стојковић
___________________________________________________________________________________________________
ПРВИ БАЛКАНСКИ ФЕСТИВАЛ
ХУМОРА И САТИРЕ
У НИШУ
У петак, 27. априла у Нишу ће бити одржан Први балкански фестивал хумора и сатире „Јужњачка утеха“ на којем ће учествовати хумористи, сатиричари и карикатуристи из четири балканске државе - Србије, Бугарске, Македоније и Црне Горе.
Учесници Фестивала припадају „првој сатиричној лиги“ својих земаља. Из Бугарске су учесници: проф. др Ганчо Савов, професор универзитета у Великом Трнову и преводилац, Михаил Вешим, главни уредник седмичног сатиричног часописа „Стршел“, Јордан Попов, заменик главног уредника „Стршела“ и Пламен Мавров, власник софијске издавачке куће „Хронос“ које је објавила Антологију српског хумора на бугарском језику; из Македоније: Васил Толевски, главни уредник часописа „Македонски остен“, Атанас Крлевски и Мило Ђорђијоски, сатиричари; из Црне Горе Саво Мартиновић, књижевник и из Србије: Драгутин Минић Карло, уредник „Политике“ и председник Секције сатиричара удружења књижевника Србије, Александар Чотрић, секретар Секције сатиричара УКС и председник Скупштине Фонда „Радоје Домановић“, Тимошенко Милосављевић, главни и одговорни нишких уредник „Народних новина“ и афористичар, Љубодраг Стојановић, афористичар из Ниша, Славомир Васић, сатиричар из Алексинца и Александар Блатник и Саша Димитријевић, карикатуристи из града на Нишави.
Главни фестивалски догађај – вече хумора и сатире, биће одржано 27. априла с почетком у 19 часова у сали Нишког културног центра. Учесници обећавају обиље смеха и сатиричних жаока на рачун негативности које су у подједнакој мери присутне у чланици ЕУ Бугарској и кандидатима за тај статус – Македонији, Црној Гори и Србији. Они желе да покажу да наше полуострво није само извор сукоба и нестабилности, већ и део Европе у којем се стварају врхунска сатирична књижевност и широм света награђиване карикатуре, као и да знамо да се шалимо и када нам није до смеха. „Ако треба да се тресе Балкан, боље је да то буде од смеха, него због неспоразума“ – поручују балкански хумористи и позивају нишку публику да дође да види и чује ауторе који, не само да говоре сличним језицима, већ и слично размишљају.
У оквиру Првог балканског фестивала хумора и сатире „Јужњачка утеха“ на конференцији за новинаре, од 12 часова у просторијама НКЦ, биће представљене Антологија српског хумора објављена недавно у Софији (приређивач Ганчо Савов), Антологија балканског афоризма (Васил Толевски), Антологија српског афоризма за децу, коју је издао Завод за уџбенике (Александар Чотрић), Зборник афористичара из екс Југославије „Филтер Југославија“ (Славомир Васић) и Антологија црногорског афоризма (приредили Саво Мартиновић, Вељко Рајковић и Дејан Тофчевић).
Изложба карикатура познатих нишких аутора Александра Блатника и Саше Димитријевића биће приређена у холу Нишког културног центра и отворена од 18 часова.
Жеља организатора је да се ова смотра одржава сваке године, да се прошири број земаља из којих долазе учесници и да Фестивал постане традиционалан.
Учеснике „Јужњачке утехе“ примиће градоначелник Ниша Милош Симоновић.
Организатори Фестивала су Секција сатиричара Удружења књижевника Србије и Нишки културни центар, а покровитељи су Министарство културе, информисања и информационог друштва Републике Србије, Град Ниш и ЈКП „Обједињена наплата“ Ниш. На челу Организационог одбора Фестивала је Александар Чотрић.
_______________________________
У БУГАРСКОЈ ОБЈАВЉЕНА
АНТОЛОГИЈА СРПСКОГ ХУМОРА
У Бугарској је управо објављена Антологија српског хумора у коју су уврштене приче и афоризми 55 наших писаца. За сваког аутора наведени су и основни биографски подаци. Њихове радове на бугарски језик превели су Ганчо Савов, Борис Мисирков, Сајко Рачев, Крсто Крстев, Елиана Караманова и Јанко Митев.
Антологију је приредио Ганчо Савов, познати преводилац, књижевник и професор универзитета у Великом Трнову.
Књигу је објавила издавачка кућа „Кронос“ из Софије.
У Антологији српског хумора заступљени су (према години рођења): Јован Стерија Поповић, Милован Глишић, Радоје Домановић, Бранислав Нушић, Иво Андрић, Станислав Краков, Бранко Ћопић, Миле Станковић, Мирослав Митровић, Душан Радовић, Илија Поповски, Васа Поповић, Бранислав Ђуричић, Бора Ољачић, Влада Булатовић Виб, Бора Ћосић, Синиша Павић, Љубиша Козомара, Брана Црнчевић, Милош Тасић, Бранислав Ловренски, Слободан Јанковић, Бане Јовановић, Петар Станишић, Миодраг Спаић, Иван Ивановић, Момо Капор, Милован Илић Минимакс, Гордан Михић, Матија Бећковић, Милош Николић, Слободан Новаковић, Илија Марковић, Слободан Костић, Светомир Пауновић, Зоран Божовић, Драгутин Минић Карло, Растко Закић, Витомир Теофиловић, Милован Витезовић, Зоран Богавац, Рајко Пушић, Љубодраг Стојадиновић, Тимошенко Милосављевић, Радивоје Бојичић, Милован Вржина, Милан Тодоров, Веселин Милићевић, Александар Баљак, Слађана Миљковић, Горан Кљајић, Јасмина Буква, Слободан Симић, Александар Чотрић и Владимир Кусовац.
На насловној страни Антологије налази се илустрација српског карикатуристе Николе Оташа.
Објављивање Антологије српског хумора у Бугарској помогло је Министарство културе, информисања и информационог друштва Републике Србије.
Прво представљање Антологије пред српским читаоцима, у присуству приређивача Ганча Савова и издавача Пламена Маврова, биће организовано у Нишу, у Нишком културном центру 27. априла, на Првом балканском фестивалу хумора и сатире „Јужњачка утеха“.(крај)
СЕКЦИЈА САТИРИЧАРА
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
_____________________________________________
У петак у 19.00 у Кући Ђуре Јакшића
ДВА РОМАНА ЖЕЉКА КУВАЧА
„Све моје прве љубави“ и „Пљачка банке у зимском периоду“ називи су романа Жељка Кувача (1960, Високо), прозног писца из Београда. Романи су ове године објављени у издању београдске куће „Партенон“. Уредник оба издања је Момчило Митровић, а рецензент и аутор поговора је професор др Лука Шекара. Овим делима претходили су романи „Ником (б)рат“ (2010) и „Ватрене птице“ (2011).
Осветљавању књижевног опуса овог читалачке пажње вредног ствараоца, с посебним освртом на тек објављане романе, биће посвећена књижевна трибина у Кући Ђуре Јакшића, која ће се одржати у петак, 27. априла, у 19. часова. Чуће се том приликом, уз реч самог аутора, критичко слово Давида Кецмана Даке, књижевника и књижевног критичара из Сомбора, а одломке са страница оба романа казиваће Цецилија Томић.
КОЈА ЈЕ БИЛА ЧЛАН УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ, ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ
И ДУГОГОДИШЊИ ПРЕДСЕДНИК ДРУШТВА ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА СРБИЈЕ.
САХРАНА ЋЕ СЕ ОБАВИТИ У СУБОТУ, 28. АПРИЛА, У 13 ЧАСОВА,
НА ПРАВОСЛАВНОМ ГРОБЉУ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА.
______________________________________________________________________
НА СЕДМУ ГОДИШЊИЦУ СМРТИ КЊИЖЕВНИКА ЧЕДОМИРА МИРКОВИЋА,
ЊЕГОВА ПОРОДИЦА И КОЛЕГЕ ОКУПИЛИ СУ СЕ ЈУЧЕ ОКО ЊЕГОВОГ ГРОБА У БЕОГРАДУ.
У ИМЕ УДРЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ ГОВОРИЛИ СУ МАРКО НЕДИЋ И РАДОМИР АНДРИЋ.
КОЛЕГЕ, МЕЂУ КОЈИМА СУ БИЛИ ПЕТАР ПАЈИЋ, РАДЕ ВОЈВОДИЋ, РАДОМИР МИЋУНОВИЋ,
ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ ДАНИЛОВ, И ДРУГИ, САГЛАСИЛИ СУ СЕ ДА БИ БИЛО ДОБРО
ДА УКС УСТАНОВИ НАГРАДУ "ЧЕДОМИР МИРКОВИЋ" ЗА ЕСЕЈ И КЊИЖЕВНУ КРИТИКУ.
______________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 26. АПРИЛ
19.00
СВЕТИСЛАВ АЛЕКСИН ПАВИЋЕВИЋ:
„БЕСЈЕДЕ НА ГОРИ“
Учествују:
Радомир Смиљанић
др Даринка Вучинић
др Миодраг Игњатовић
_______________________________________________________________________
ПЕТАК, 27. АПРИЛ
19.00
СРПСКИ ПИСЦИ ИЗ РАСЕЈАЊА:
БРАНИСЛАВ РАКИЋ
(АУГСБУРГ)
Учествују:
Братислав Ракић
Петар Жебељан
Сопран:
Драгана Радаковић
Гитара:
Урош Дојчиновић.
_______________________________________________________________
ЂУРИН ШЕШИР НА ГЛАВИ
МИЉУРКА ВУКАДИНОВИЋА
САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ ЂУРИН ШЕШИР
Жири за доделу награде Ђурин шешир (у саставу: Душан Стојковић, председник, и чланови Радивоје Марковић и Милош Јанковић), коју су заједнички установиле Фондација Солидарност Србије и Кућа Ђуре Јакшића, на седници одржаној дана 25. априла 2012. године, констатовао је да je од 28 рукописа под шифром, који су ушли у ужи избор, после жирирања и вредновања –у најужем избору остало 10 (десет) рукописа, са следећим шифрама:
- Печат I
- Рунолист
- Дар Мар
- Болани Дојчин
- Розета
- Губернија
- Петар плете Петру плот
- Андромеда
- Савршено Сам
- Ступље
О Д Л У К А
Већином гласова чланова жирија (2:1), за победника првог конкурса за награду Ђурин шешир, проглашен је рукопис подшифром БОЛАНИ ДОЈЧИН, са насловом ШКР GUT.
Увидом у коверту са разрешењем шифре, чланови жирија су констатовали да је награђени аутор Миљурко Вукадиновић, књижевник из Београда – коме ће последње недеље јуна 2012. бити уручена награда – Ђурин шешир (награда се, да подсетимо, састоји од уникатног, ручно израђеног шешира, по угледу на шешир који је носио Ђура Јакшић, плакете – барељефа у бронзи, са ликом Ђуре Јакшића, рад вајара Остоје Балканског и штампања победничког рукописа у форми књиге, у тиражу од 500 примерака).
За Жири награде Ђурин шешир,
председник
Душан Стојковић
___________________________________________________________________________________________________
ПРВИ БАЛКАНСКИ ФЕСТИВАЛ
ХУМОРА И САТИРЕ
У НИШУ
У петак, 27. априла у Нишу ће бити одржан Први балкански фестивал хумора и сатире „Јужњачка утеха“ на којем ће учествовати хумористи, сатиричари и карикатуристи из четири балканске државе - Србије, Бугарске, Македоније и Црне Горе.
Учесници Фестивала припадају „првој сатиричној лиги“ својих земаља. Из Бугарске су учесници: проф. др Ганчо Савов, професор универзитета у Великом Трнову и преводилац, Михаил Вешим, главни уредник седмичног сатиричног часописа „Стршел“, Јордан Попов, заменик главног уредника „Стршела“ и Пламен Мавров, власник софијске издавачке куће „Хронос“ које је објавила Антологију српског хумора на бугарском језику; из Македоније: Васил Толевски, главни уредник часописа „Македонски остен“, Атанас Крлевски и Мило Ђорђијоски, сатиричари; из Црне Горе Саво Мартиновић, књижевник и из Србије: Драгутин Минић Карло, уредник „Политике“ и председник Секције сатиричара удружења књижевника Србије, Александар Чотрић, секретар Секције сатиричара УКС и председник Скупштине Фонда „Радоје Домановић“, Тимошенко Милосављевић, главни и одговорни нишких уредник „Народних новина“ и афористичар, Љубодраг Стојановић, афористичар из Ниша, Славомир Васић, сатиричар из Алексинца и Александар Блатник и Саша Димитријевић, карикатуристи из града на Нишави.
Главни фестивалски догађај – вече хумора и сатире, биће одржано 27. априла с почетком у 19 часова у сали Нишког културног центра. Учесници обећавају обиље смеха и сатиричних жаока на рачун негативности које су у подједнакој мери присутне у чланици ЕУ Бугарској и кандидатима за тај статус – Македонији, Црној Гори и Србији. Они желе да покажу да наше полуострво није само извор сукоба и нестабилности, већ и део Европе у којем се стварају врхунска сатирична књижевност и широм света награђиване карикатуре, као и да знамо да се шалимо и када нам није до смеха. „Ако треба да се тресе Балкан, боље је да то буде од смеха, него због неспоразума“ – поручују балкански хумористи и позивају нишку публику да дође да види и чује ауторе који, не само да говоре сличним језицима, већ и слично размишљају.
У оквиру Првог балканског фестивала хумора и сатире „Јужњачка утеха“ на конференцији за новинаре, од 12 часова у просторијама НКЦ, биће представљене Антологија српског хумора објављена недавно у Софији (приређивач Ганчо Савов), Антологија балканског афоризма (Васил Толевски), Антологија српског афоризма за децу, коју је издао Завод за уџбенике (Александар Чотрић), Зборник афористичара из екс Југославије „Филтер Југославија“ (Славомир Васић) и Антологија црногорског афоризма (приредили Саво Мартиновић, Вељко Рајковић и Дејан Тофчевић).
Изложба карикатура познатих нишких аутора Александра Блатника и Саше Димитријевића биће приређена у холу Нишког културног центра и отворена од 18 часова.
Жеља организатора је да се ова смотра одржава сваке године, да се прошири број земаља из којих долазе учесници и да Фестивал постане традиционалан.
Учеснике „Јужњачке утехе“ примиће градоначелник Ниша Милош Симоновић.
Организатори Фестивала су Секција сатиричара Удружења књижевника Србије и Нишки културни центар, а покровитељи су Министарство културе, информисања и информационог друштва Републике Србије, Град Ниш и ЈКП „Обједињена наплата“ Ниш. На челу Организационог одбора Фестивала је Александар Чотрић.
_______________________________
У БУГАРСКОЈ ОБЈАВЉЕНА
АНТОЛОГИЈА СРПСКОГ ХУМОРА
У Бугарској је управо објављена Антологија српског хумора у коју су уврштене приче и афоризми 55 наших писаца. За сваког аутора наведени су и основни биографски подаци. Њихове радове на бугарски језик превели су Ганчо Савов, Борис Мисирков, Сајко Рачев, Крсто Крстев, Елиана Караманова и Јанко Митев.
Антологију је приредио Ганчо Савов, познати преводилац, књижевник и професор универзитета у Великом Трнову.
Књигу је објавила издавачка кућа „Кронос“ из Софије.
У Антологији српског хумора заступљени су (према години рођења): Јован Стерија Поповић, Милован Глишић, Радоје Домановић, Бранислав Нушић, Иво Андрић, Станислав Краков, Бранко Ћопић, Миле Станковић, Мирослав Митровић, Душан Радовић, Илија Поповски, Васа Поповић, Бранислав Ђуричић, Бора Ољачић, Влада Булатовић Виб, Бора Ћосић, Синиша Павић, Љубиша Козомара, Брана Црнчевић, Милош Тасић, Бранислав Ловренски, Слободан Јанковић, Бане Јовановић, Петар Станишић, Миодраг Спаић, Иван Ивановић, Момо Капор, Милован Илић Минимакс, Гордан Михић, Матија Бећковић, Милош Николић, Слободан Новаковић, Илија Марковић, Слободан Костић, Светомир Пауновић, Зоран Божовић, Драгутин Минић Карло, Растко Закић, Витомир Теофиловић, Милован Витезовић, Зоран Богавац, Рајко Пушић, Љубодраг Стојадиновић, Тимошенко Милосављевић, Радивоје Бојичић, Милован Вржина, Милан Тодоров, Веселин Милићевић, Александар Баљак, Слађана Миљковић, Горан Кљајић, Јасмина Буква, Слободан Симић, Александар Чотрић и Владимир Кусовац.
На насловној страни Антологије налази се илустрација српског карикатуристе Николе Оташа.
Објављивање Антологије српског хумора у Бугарској помогло је Министарство културе, информисања и информационог друштва Републике Србије.
Прво представљање Антологије пред српским читаоцима, у присуству приређивача Ганча Савова и издавача Пламена Маврова, биће организовано у Нишу, у Нишком културном центру 27. априла, на Првом балканском фестивалу хумора и сатире „Јужњачка утеха“.(крај)
СЕКЦИЈА САТИРИЧАРА
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
_____________________________________________
У петак у 19.00 у Кући Ђуре Јакшића
ДВА РОМАНА ЖЕЉКА КУВАЧА
„Све моје прве љубави“ и „Пљачка банке у зимском периоду“ називи су романа Жељка Кувача (1960, Високо), прозног писца из Београда. Романи су ове године објављени у издању београдске куће „Партенон“. Уредник оба издања је Момчило Митровић, а рецензент и аутор поговора је професор др Лука Шекара. Овим делима претходили су романи „Ником (б)рат“ (2010) и „Ватрене птице“ (2011).
Осветљавању књижевног опуса овог читалачке пажње вредног ствараоца, с посебним освртом на тек објављане романе, биће посвећена књижевна трибина у Кући Ђуре Јакшића, која ће се одржати у петак, 27. априла, у 19. часова. Чуће се том приликом, уз реч самог аутора, критичко слово Давида Кецмана Даке, књижевника и књижевног критичара из Сомбора, а одломке са страница оба романа казиваће Цецилија Томић.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 26. АПРИЛ
19.00
СВЕТИСЛАВ АЛЕКСИН ПАВИЋЕВИЋ:
„БЕСЈЕДЕ НА ГОРИ“
Учествују: Радомир Смиљанић,
др Даринка Вучинић и Миљурко Вукадиновић.
_______________________________________________________________________
ПЕТАК, 27. АПРИЛ
19.00
СРПСКИ ПИСЦИ ИЗ РАСЕЈАЊА:
БРАНИСЛАВ РАКИЋ
(АУГСБУРГ)
Учествују: Миљурко Вукадиновић и аутор.
Гитара: Урош Дојчиновић.
__________________________________________________
ПРИЛОГ А1:
ПОЕЗИЈА ЧЛАНА УКС МИЛАНА НЕНАДИЋА, КОЈИ ОВИХ ДАНА,
У ДРУШТВУ ПРЕВОДИОЦА СА РУСКОГ ЈЕЗИКА ДРАГИЊЕ РАМАДАНСКИ,
БОРАВИ У САНКТ ПЕТЕРБУРГУ, ГДЕ ЋЕ,
НА САЈМУ КЊИГА, ОДРЖАТИ КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ.
ОВАЈ ПРОГРАМ ЈЕ ПЛОД САРАДЊЕ ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ
И САВЕЗА ПИСАЦА РУСИЈЕ.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 26. АПРИЛ
19.00
СВЕТИСЛАВ АЛЕКСИН ПАВИЋЕВИЋ:
„БЕСЈЕДЕ НА ГОРИ“
Учествују: Радомир Смиљанић,
др Даринка Вучинић и Миљурко Вукадиновић.
_______________________________________________________________________
ПЕТАК, 27. АПРИЛ
19.00
СРПСКИ ПИСЦИ ИЗ РАСЕЈАЊА:
БРАНИСЛАВ РАКИЋ
(АУГСБУРГ)
Учествују: Миљурко Вукадиновић и аутор.
Гитара: Урош Дојчиновић.
__________________________________________________
ПРИЛОГ А1:
ПОЕЗИЈА ЧЛАНА УКС МИЛАНА НЕНАДИЋА, КОЈИ ОВИХ ДАНА,
У ДРУШТВУ ПРЕВОДИОЦА СА РУСКОГ ЈЕЗИКА ДРАГИЊЕ РАМАДАНСКИ,
БОРАВИ У САНКТ ПЕТЕРБУРГУ, ГДЕ ЋЕ,
НА САЈМУ КЊИГА, ОДРЖАТИ КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ.
ОВАЈ ПРОГРАМ ЈЕ ПЛОД САРАДЊЕ ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ
И САВЕЗА ПИСАЦА РУСИЈЕ.
| 1.pdf |
Удружење књижевника Србије...24.4.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 25. АПРИЛ 2012, 19.00
Ј Е З И Ч К А Т Р И Б И Н А
Проф. др Мило Ломпар
СРПСКИ ЈЕЗИК
ИЗМЕЂУ САМОПОРИЦАЊА
И САМОПОТВРЂИВАЊА
Уредник: Миле Медић
_______________________________________________________________
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА
СРЕДА, 25. 4. 2012.
19. 30
Мала сала
Разговор о књизи
ЕПИСКОПА КРУШЕВАЧКОГ ДАВИДА ПЕРОВИЋА
МИРМЕКОЛОГИЈА
Учествују: др Радован Биговић,др Јован Делић,
Марко Делић и аутор
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 25. АПРИЛ 2012, 19.00
Ј Е З И Ч К А Т Р И Б И Н А
Проф. др Мило Ломпар
СРПСКИ ЈЕЗИК
ИЗМЕЂУ САМОПОРИЦАЊА
И САМОПОТВРЂИВАЊА
Уредник: Миле Медић
_______________________________________________________________
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА
СРЕДА, 25. 4. 2012.
19. 30
Мала сала
Разговор о књизи
ЕПИСКОПА КРУШЕВАЧКОГ ДАВИДА ПЕРОВИЋА
МИРМЕКОЛОГИЈА
Учествују: др Радован Биговић,др Јован Делић,
Марко Делић и аутор
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 25. АПРИЛ 2012.
12.00, САЛОН
ДОДЕЛА НАГРАДЕ
"ПОРОДИЦА БИСТРИХ ПОТОКА"
Учествују:
добитник награде Тимоти Џон Бајфорд
Љубивоје Ршумовић
Божидар Мандић
Гордана Брун
Донка Шпичек
___________________________
По деветнаести пут Удружење књижевника Србије и наша најстарија еко-уметничка комуна „Породица бистрих потока“ додељују награду појединцима који се боре за природу и Планету.
Награда се састоји од плакете на дасци исписане пирографисаним словима, литра изворске воде, килограма црног хлеба и 10 динара.
Овогодишњи добитник је Тимоти Џон Бајфорд. Својим прегалаштвом и пажљивошћу према нашој култури, те култним серијама за децу „Невен“ и „Полетарац“, он је обележио своје редитељско и тв-присуство у нас. Поред уметничке активности Бајфорд је велики љубитељ природе, пионир еколошке мисли у Енглеској и код нас, заштитник шума и актер најраспрострањенијег спорта „гледање птица“.
ДОСАДАШЊИ ЛАУРЕАТИ: Гордана Брун, Љубомир Вујисић, Ружица Сокић, Драган Јовановић, Биљана Милић Поповић, Петар Лаловић, Вукашин Павловић, Љубивоје Ршумовић, Загорка Стојановић, Емир Кустурица, Влада и Нада Ајдачић, Бане Маринков, Лаза Лазић, Коста Богдановић, Влада Мацура, Марија Андрић, Андреј Тишма.
Додела 19. награде поклапа се са тридесет пет година постојања „Породице бистрих потока“. Награда се уручује 25. априла у 12 сати, у Салону Удружења књижевника Србије.
Награда има задатак да усмери пажњу уметника и интелектуалаца на проблеме демографије, нестанак вода, шума и зелених површина, рупе у озонском омотачу, загађење ваздуха, депоније које расту, нестанак природних ресурса, промену климе, односно – Опстанак Планете. Интелектуалци и уметници су дужни да дигну глас против злоупотребе природе.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 25. АПРИЛ 2012.
12.00, САЛОН
ДОДЕЛА НАГРАДЕ
"ПОРОДИЦА БИСТРИХ ПОТОКА"
Учествују:
добитник награде Тимоти Џон Бајфорд
Љубивоје Ршумовић
Божидар Мандић
Гордана Брун
Донка Шпичек
___________________________
По деветнаести пут Удружење књижевника Србије и наша најстарија еко-уметничка комуна „Породица бистрих потока“ додељују награду појединцима који се боре за природу и Планету.
Награда се састоји од плакете на дасци исписане пирографисаним словима, литра изворске воде, килограма црног хлеба и 10 динара.
Овогодишњи добитник је Тимоти Џон Бајфорд. Својим прегалаштвом и пажљивошћу према нашој култури, те култним серијама за децу „Невен“ и „Полетарац“, он је обележио своје редитељско и тв-присуство у нас. Поред уметничке активности Бајфорд је велики љубитељ природе, пионир еколошке мисли у Енглеској и код нас, заштитник шума и актер најраспрострањенијег спорта „гледање птица“.
ДОСАДАШЊИ ЛАУРЕАТИ: Гордана Брун, Љубомир Вујисић, Ружица Сокић, Драган Јовановић, Биљана Милић Поповић, Петар Лаловић, Вукашин Павловић, Љубивоје Ршумовић, Загорка Стојановић, Емир Кустурица, Влада и Нада Ајдачић, Бане Маринков, Лаза Лазић, Коста Богдановић, Влада Мацура, Марија Андрић, Андреј Тишма.
Додела 19. награде поклапа се са тридесет пет година постојања „Породице бистрих потока“. Награда се уручује 25. априла у 12 сати, у Салону Удружења књижевника Србије.
Награда има задатак да усмери пажњу уметника и интелектуалаца на проблеме демографије, нестанак вода, шума и зелених површина, рупе у озонском омотачу, загађење ваздуха, депоније које расту, нестанак природних ресурса, промену климе, односно – Опстанак Планете. Интелектуалци и уметници су дужни да дигну глас против злоупотребе природе.
У УТОРАК, 24. АПРИЛА У 12 САТИ, СИНДИКАТ ПИСАЦА СРБИЈЕ ОРГАНИЗУЈЕ ПРОТЕСТНИ СКУП ПОДРШКЕ "ПРОСВЕТИ",
У УЛИЦИ КНЕЗА МИХАИЛА, ИСПРЕД КЊИЖАРЕ "ГЕЦА КОН".
ОДБОР СИНДИКАТА ПИСАЦА СРБИЈЕ ПОЗИВА ПИСЦЕ ДА СЕ ПРИДРУЖЕ ПРОТЕСТУ.
У УЛИЦИ КНЕЗА МИХАИЛА, ИСПРЕД КЊИЖАРЕ "ГЕЦА КОН".
ОДБОР СИНДИКАТА ПИСАЦА СРБИЈЕ ПОЗИВА ПИСЦЕ ДА СЕ ПРИДРУЖЕ ПРОТЕСТУ.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 25. АПРИЛ 2012.
12.00, ВЕЛИКА САЛА
ВИОЛЕТА ЈОВИЋ
ОДМИЦА ЖИВОТ
ЗОРАН ВУЧИЋ
ПРОИДЕ ЖИВОТ
Учествују:
проф. др Недељко Богдановић
Виолета Јовић
Зоран Вучић
Уредник и водитељ:
Миљурко Вукадиновић
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 25. АПРИЛ 2012.
12.00, ВЕЛИКА САЛА
ВИОЛЕТА ЈОВИЋ
ОДМИЦА ЖИВОТ
ЗОРАН ВУЧИЋ
ПРОИДЕ ЖИВОТ
Учествују:
проф. др Недељко Богдановић
Виолета Јовић
Зоран Вучић
Уредник и водитељ:
Миљурко Вукадиновић
| 1.doc |
| 2.dot |
ПРИЛОГ А1: САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА О ДОБИТНИКУ НАГРАДЕ ДУШАН ВАСИЉЕВ
| 1.doc |
Удружење књижевника Србије...23.4.2012.
ДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 24. АПРИЛ 2012, 18.00
ПОРТРЕТ ПЕСНИКА:
ЉУБИНКО ЈЕЛИЋ
ДОБИТНИК ПОВЕЉЕ УКС
ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО
Учествују:
Љубинко Јелић
Радомир Андрић
Милица Јефтимијевић Лилић
Мирјана Булатовић
Миљурко Вукадиновић
Музички програм:
Оливер Њего
Драгољуб Фируловић
Песме казује Милан Цаци Михаиловић
____________________________________________________________________
ИЗ „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА“
_____________________________________________________________
СУСРЕТ СА ЉУБИНКОМ ЈЕЛИЋЕМ
ПРИЧА О ПЕТ КУГЛИ
Песник и неимар Љубинко Јелић подарио Удружењу књижевника Србије пола милиона динара
Љубинко Јелић рођен је 1932. године у Шаранима код Горњег Милановца. Дипломирао је на Економском факултету у Београду. Једно време је живео у Минхену. Бави се градитељством и пројектовањем, а повремено и издаваштвом.
До сада је објавио четрнаест збирки поезије – „Испод усијаних чекића“, „Пустопоље“, „Сејачеве благости“ „Изгрев чудесног“, „Пустошник пред вратима“, „Магични прстен“, „Озго одоздо“, „Ближе леднику“, „Градитељев именик“, „Горко семе“, „На рубу пепељастог поља“, „Узиђивање“, „Чај за суседа“ (на српском и македонском језику) и „Около гнезда сненог“.
● Једна од дефиниција поезије гласи: „Поезија је нека врста освете животу.“ Да ли сте и Ви песник-осветник?
– Неко је ракао: „Освета је увек последица слабости душе која не може поднети неправду.“ Ах, песник-осветник... У очима освете немам, душа понекад завапи, срце закуца брже, а онда – пробуди се разум и кже: Испусти тај крик, забележи, да се не заборави. Тешко се пише у лепим местима, треба проћи хиљаду корова и даље волећи цвеће – то је уметност. Сад, ако би тај одсјај живота на папиру могао да се назове мојом осветом, онда спадам у ту скупину...
● „Као да никог више/нема у бунар срца/златник да баци“, кажете у песми „Меланхолија“. Је ли се у бунару срца накупило тих златника?
– Знате како је, накупило се ту времена, да не кажем – година, година које је шибао вихор тог времена, а ту је било свакаквих промена, остају сећања, не губим надања; носио сам се са препрекама, тежио напредним идејама, стрепео, наравно, над проблемима које задаје живот, али било би нескромно, неистинито рећи да у бунару мог срца нема златника. Има, наравно да има, неки јаче, неки слабије сија. Ни сунчеви зраци немају увек исти сјај!
● Током Вашег живота посвећеног не само поезији, него и неимарству, сабрало се и правих златника, које никада нисте чували само за себе...
– Знате ону причу о пет кугли? Кугле представљају: рад, породицу, здравље, пријастеље и честитост. Све кугле држите у руци, и онда једног дана схватите да је рад – гумена кугла: ако је испустите, одскочиће натраг; преостале четири кугле начињене су од стакла: ако испустиш неку од њих, неповратно ће се окрњити, вероватно и разбити. Тек када истински проникнемо у причу о пет кугли, створимо основ за животну равнотежу!
Златнике које сам сабрао, делио сам, да не будем нескроман (мада је скромност врлина малих људи) где год је требало помоћи – незбринутој или талентованој деци, разним удружењима, појединцима – случајним пролазницима... Делио сам и делићу док битишем, то је у мени, то сам ја. Можда је звезда под којом сам рођен мени била мало наклоњенија него другима, или сам ја више запињао... не знам, битно је да сам имао, имам, и спреман сам да помогнем, да дам!
● Више пута сте се нашли у невољи свом Удружењу књижевника Србије. Овогодишње Београдске међународне сусрете писаца потпомогли сте са чак пола милиона динара. Значи ли то да сте најимућнији наш књижевник?
– О томе ко је имућан а ко није, не бих да судим, нисам такав и тиме се не бавим. То сам ја, ту сам, члан Удружења, али не и типичан песник! Волим да кажем – ја сам неимар, мој живот је ипак другачијим нитима ткан. Циљ који сам поставио испред себе, морам признати, није био пут књижевника... То је било скривено негде дубоко у мојој души, у тренуцима после напорног рада отварао се и откривао тај део мене. Богат или не, увек сам спреман да помогнем (наравно, у границама могућег).
● Ваше срце је почесто бивало, како кажете у песми „Дозив“ – „одметнуто за срећом варљивом“. Хоће ли икада престати да се одмеће?
– Видите, ако сам тако рекао, а јесам, то је моја бит, начин мог битисања, начин на који пркосим животним играма. Живот треба схватити само као игру, наравно индивидуалну, врзино коло – зависи како се ко снађе. Разум управља срцем, али ја ипак остављам срцу да се одмеће, и тако ће бити док год ме буде на овој страни, на путу заумном!
Мирјана Булатовић
Љубинко Јелић
ПОРЕД ПУТА
Белобрад старац
поред варљивог пута
стоји ослоњен
на своје небројиве
године и показује
штапом правац
којим смрт замиче
у маглу где нико
више само једном
не умире
МОЛИТВА НА ЗАДУШНИЦЕ
Загледан у гробне плоче
у једина истинита огледала
Свевишњи творче и оче
опрости нам сагрешења
велика и мала
и бар за трен
из свеколике таме
нас и претке наше
узми на своје
светлосно раме
ОТВОРЕНА КЊИГА
Затворим очи и видим
звезде падалице
у крвавој роси
моје снено лице
отворена књига
ожиљке многе
нескривене носи
пред читача који
чита немилице
НА ДОЊЕМ СТЕПЕНИКУ
Старац пред солитером седи
на доњем степенику загледан
у неку само њему знану тачку
песници склони претеривању
рекли би да је јесени сличан
иако су дани пролећни у руху
ускршњем и лику потонулом
одавно у преображеној зеници
да ли још сања и за бисером
рони у вир дубок – онострани
или стрепи од веровања
да је кренуо судњим смером
у самозаборав једноставно
СМРТ ЛИЧИ НА ЛЕПТИРА
Мисао о смрти не припада
самоћи и ноћној тмини
понекад је у зраку
изнад цветних ливада
и не одговара потпуно
давно усвојеној истини
да непрестано носи
наоштрену косу
за травку сваку
више личи на лептира
устрептaлог у заносу
док најлепше цветове
за свој пољубац бира
ПЕШЧАНИ ЧАСОВНИК
Нигде тачније не мери
страх од самоће као
у кући на дну
коловратног вира
у лобању синовљеву
из очеве фин ситан
песак равномерно
и нечујно цури
ставио сам моја
уста на твоје чело
али време иште
већи дар од пољупца
ЛУДА ТКАЉА
У липовцу и осоју
кад се говор
зајесени
моја сестра
вечна тајна
неуморна на разбоју
свога несна
сумор ткала
и мисао несмирајна
постала је нит злаћана
њој и мени
за вешала
ПРЕВИШЕ ДУЖНИ
Јутрос на столу
чинија празна
из ње смо јели
катран и смолу
али ниједно
у сну не сазна
да смо превише
дужни свом болу
и да нас стиже
праведна казна
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 24. АПРИЛ 2012, 18.00
ПОРТРЕТ ПЕСНИКА:
ЉУБИНКО ЈЕЛИЋ
ДОБИТНИК ПОВЕЉЕ УКС
ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО
Учествују:
Љубинко Јелић
Радомир Андрић
Милица Јефтимијевић Лилић
Мирјана Булатовић
Миљурко Вукадиновић
Музички програм:
Оливер Њего
Драгољуб Фируловић
Песме казује Милан Цаци Михаиловић
____________________________________________________________________
ИЗ „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА“
_____________________________________________________________
СУСРЕТ СА ЉУБИНКОМ ЈЕЛИЋЕМ
ПРИЧА О ПЕТ КУГЛИ
Песник и неимар Љубинко Јелић подарио Удружењу књижевника Србије пола милиона динара
Љубинко Јелић рођен је 1932. године у Шаранима код Горњег Милановца. Дипломирао је на Економском факултету у Београду. Једно време је живео у Минхену. Бави се градитељством и пројектовањем, а повремено и издаваштвом.
До сада је објавио четрнаест збирки поезије – „Испод усијаних чекића“, „Пустопоље“, „Сејачеве благости“ „Изгрев чудесног“, „Пустошник пред вратима“, „Магични прстен“, „Озго одоздо“, „Ближе леднику“, „Градитељев именик“, „Горко семе“, „На рубу пепељастог поља“, „Узиђивање“, „Чај за суседа“ (на српском и македонском језику) и „Около гнезда сненог“.
● Једна од дефиниција поезије гласи: „Поезија је нека врста освете животу.“ Да ли сте и Ви песник-осветник?
– Неко је ракао: „Освета је увек последица слабости душе која не може поднети неправду.“ Ах, песник-осветник... У очима освете немам, душа понекад завапи, срце закуца брже, а онда – пробуди се разум и кже: Испусти тај крик, забележи, да се не заборави. Тешко се пише у лепим местима, треба проћи хиљаду корова и даље волећи цвеће – то је уметност. Сад, ако би тај одсјај живота на папиру могао да се назове мојом осветом, онда спадам у ту скупину...
● „Као да никог више/нема у бунар срца/златник да баци“, кажете у песми „Меланхолија“. Је ли се у бунару срца накупило тих златника?
– Знате како је, накупило се ту времена, да не кажем – година, година које је шибао вихор тог времена, а ту је било свакаквих промена, остају сећања, не губим надања; носио сам се са препрекама, тежио напредним идејама, стрепео, наравно, над проблемима које задаје живот, али било би нескромно, неистинито рећи да у бунару мог срца нема златника. Има, наравно да има, неки јаче, неки слабије сија. Ни сунчеви зраци немају увек исти сјај!
● Током Вашег живота посвећеног не само поезији, него и неимарству, сабрало се и правих златника, које никада нисте чували само за себе...
– Знате ону причу о пет кугли? Кугле представљају: рад, породицу, здравље, пријастеље и честитост. Све кугле држите у руци, и онда једног дана схватите да је рад – гумена кугла: ако је испустите, одскочиће натраг; преостале четири кугле начињене су од стакла: ако испустиш неку од њих, неповратно ће се окрњити, вероватно и разбити. Тек када истински проникнемо у причу о пет кугли, створимо основ за животну равнотежу!
Златнике које сам сабрао, делио сам, да не будем нескроман (мада је скромност врлина малих људи) где год је требало помоћи – незбринутој или талентованој деци, разним удружењима, појединцима – случајним пролазницима... Делио сам и делићу док битишем, то је у мени, то сам ја. Можда је звезда под којом сам рођен мени била мало наклоњенија него другима, или сам ја више запињао... не знам, битно је да сам имао, имам, и спреман сам да помогнем, да дам!
● Више пута сте се нашли у невољи свом Удружењу књижевника Србије. Овогодишње Београдске међународне сусрете писаца потпомогли сте са чак пола милиона динара. Значи ли то да сте најимућнији наш књижевник?
– О томе ко је имућан а ко није, не бих да судим, нисам такав и тиме се не бавим. То сам ја, ту сам, члан Удружења, али не и типичан песник! Волим да кажем – ја сам неимар, мој живот је ипак другачијим нитима ткан. Циљ који сам поставио испред себе, морам признати, није био пут књижевника... То је било скривено негде дубоко у мојој души, у тренуцима после напорног рада отварао се и откривао тај део мене. Богат или не, увек сам спреман да помогнем (наравно, у границама могућег).
● Ваше срце је почесто бивало, како кажете у песми „Дозив“ – „одметнуто за срећом варљивом“. Хоће ли икада престати да се одмеће?
– Видите, ако сам тако рекао, а јесам, то је моја бит, начин мог битисања, начин на који пркосим животним играма. Живот треба схватити само као игру, наравно индивидуалну, врзино коло – зависи како се ко снађе. Разум управља срцем, али ја ипак остављам срцу да се одмеће, и тако ће бити док год ме буде на овој страни, на путу заумном!
Мирјана Булатовић
Љубинко Јелић
ПОРЕД ПУТА
Белобрад старац
поред варљивог пута
стоји ослоњен
на своје небројиве
године и показује
штапом правац
којим смрт замиче
у маглу где нико
више само једном
не умире
МОЛИТВА НА ЗАДУШНИЦЕ
Загледан у гробне плоче
у једина истинита огледала
Свевишњи творче и оче
опрости нам сагрешења
велика и мала
и бар за трен
из свеколике таме
нас и претке наше
узми на своје
светлосно раме
ОТВОРЕНА КЊИГА
Затворим очи и видим
звезде падалице
у крвавој роси
моје снено лице
отворена књига
ожиљке многе
нескривене носи
пред читача који
чита немилице
НА ДОЊЕМ СТЕПЕНИКУ
Старац пред солитером седи
на доњем степенику загледан
у неку само њему знану тачку
песници склони претеривању
рекли би да је јесени сличан
иако су дани пролећни у руху
ускршњем и лику потонулом
одавно у преображеној зеници
да ли још сања и за бисером
рони у вир дубок – онострани
или стрепи од веровања
да је кренуо судњим смером
у самозаборав једноставно
СМРТ ЛИЧИ НА ЛЕПТИРА
Мисао о смрти не припада
самоћи и ноћној тмини
понекад је у зраку
изнад цветних ливада
и не одговара потпуно
давно усвојеној истини
да непрестано носи
наоштрену косу
за травку сваку
више личи на лептира
устрептaлог у заносу
док најлепше цветове
за свој пољубац бира
ПЕШЧАНИ ЧАСОВНИК
Нигде тачније не мери
страх од самоће као
у кући на дну
коловратног вира
у лобању синовљеву
из очеве фин ситан
песак равномерно
и нечујно цури
ставио сам моја
уста на твоје чело
али време иште
већи дар од пољупца
ЛУДА ТКАЉА
У липовцу и осоју
кад се говор
зајесени
моја сестра
вечна тајна
неуморна на разбоју
свога несна
сумор ткала
и мисао несмирајна
постала је нит злаћана
њој и мени
за вешала
ПРЕВИШЕ ДУЖНИ
Јутрос на столу
чинија празна
из ње смо јели
катран и смолу
али ниједно
у сну не сазна
да смо превише
дужни свом болу
и да нас стиже
праведна казна
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
Владика канадски Георгије, почасни члан УКС – 500 канадских долара.
(13. март 2012)
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА.
(20. март 2012)
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра.
Радмила Милентијевић, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара.
(20. април 2012)
____________________________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 24. АПРИЛ 2012, 12.00
ЗВОНИМИР
ПОПОВИЋ
(ШВЕДСКА)
ТРОЛОВИ
Учествују:
Звонимир Поповић
Сања Живаљевић
Миљурко Вукадиновић
Одломке чита:
Љиљана Благојевић
____________________________________________________________________________________________________
СВЕТСКИ ДАН КЊИГЕ
Одабраним књижевно-уметничким програмом у Народној библиотеци Србије, Скерлићева 1, Задужбина „Доситеј Обрадовић“ и Народна библиотека вечерас у 20 сати свечано обележавају 23. април – Светски дан књиге.
Песме и прозу посвећене књизи говориће Матија Бећковић, Гроздана Олујић, Слободан Ракитић, Мирослав Јосић Вишњић, Мирослав Максимовић, Тања Крагујевић, Милосав Тешић и Ана Ристовић.
Књижевне текстове о књизи Доситеја Обрадовића, Иве Андрића, Десанке Максимовић, Васка Попе, Стевана Раичковића, Ивана В. Лалића и Моме Капора казиваће драмски уметник Небојша Дугалић.
У музичком делу програма учествују Драгана Радаковић, сопран, и Урош Дојчиновић, гитара.
____________________________________________________________________________________________________
КОЛАРАЦ, понедељак, 23. април
18.00
Мала сала
Предавање
ФОРМУЛА МОДЕРНЕ ДРАМЕ: ТЕМА ОДРЕЂУЈЕ ОБЛИК
- Поводом 100 година од смрти Аугуста Стриндберга -
Предавач др Маја Волк, професор универзитета
____________________________________________________________________________________________________
РАНКО ПАВЛОВИЋ
ПРИНЦ ДЈЕЧИЈЕГ ЦАРСТВА
У оквиру манифестације Дјечије царство Бања Лука 2012, књижевник Ранко Павловић проглашен је за Принца Дјечијег царства. У част његовог стваралаштва за дјецу приређен је цјеловечерњи програм у коме су, поред осталих, учествовали и писци за дјецу из Србије, Црне Горе, Словеније и Републике Српске.
Титулом Принца поезије Павловића је „окрунуо“ жири који су сачињавали раније проглашени принчеви - Љубивоје Ршумовић, Слободан Станишић и Тоде Николетић, и директор Фестивала др Слободан Стошић.
На овогодуишњи Међународни фестивал дјечије поезије у Бањој Луци стигло је више од двије хиљаде пјесама основаца из Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине, Словеније, Хрватске, Србије, Македоније и Црне Горе.
За малу принцезу Дјечијег царства проглашена је Миљана Орашанин, ученица IX разреда основне школе из Мокрог код Пала. ____________________________________________________________________________________________________
Обезбедите сигурну будућност Вашем детету. Упишите га у Школу за програмере. Школа траје девет месеци и обезбеђује једно од веома ретких и цењених занимања (звање оракле програмер), тражено у земљама Европске уније.
Комплетна обука се обавља путем интернета. Цена школарине износи 900 евра, у динарској противвредности. Потребно је да кандидат има најмање средњу стручну спрему и познавање Winows-а.
У току су преговори о запошљавању програмера са више швајцарских фирми, које би одмах по завршетку школовања обезбедле запослење у Швајцарској.
Информације на телефон:
060 3 127 128
и на електронску адресу
[email protected]
За чланове удружења књижевника и њихову децу – попуст 20%.
За СОФТЕР ИНЖИЊЕРИНГ
Миољуб Живковић,
Директор
____________________________________________________________________________________________________
Напомена: ГОСПОДИН ЖИВКОВИЋ ЈЕ У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ ОРГАНИЗОВАО МАЛУ ШКОЛУ РАЧУНАРА ЗА ПЕТОРО НАШИХ КОЛЕГА.
Владика канадски Георгије, почасни члан УКС – 500 канадских долара.
(13. март 2012)
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА.
(20. март 2012)
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра.
Радмила Милентијевић, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара.
(20. април 2012)
____________________________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 24. АПРИЛ 2012, 12.00
ЗВОНИМИР
ПОПОВИЋ
(ШВЕДСКА)
ТРОЛОВИ
Учествују:
Звонимир Поповић
Сања Живаљевић
Миљурко Вукадиновић
Одломке чита:
Љиљана Благојевић
____________________________________________________________________________________________________
СВЕТСКИ ДАН КЊИГЕ
Одабраним књижевно-уметничким програмом у Народној библиотеци Србије, Скерлићева 1, Задужбина „Доситеј Обрадовић“ и Народна библиотека вечерас у 20 сати свечано обележавају 23. април – Светски дан књиге.
Песме и прозу посвећене књизи говориће Матија Бећковић, Гроздана Олујић, Слободан Ракитић, Мирослав Јосић Вишњић, Мирослав Максимовић, Тања Крагујевић, Милосав Тешић и Ана Ристовић.
Књижевне текстове о књизи Доситеја Обрадовића, Иве Андрића, Десанке Максимовић, Васка Попе, Стевана Раичковића, Ивана В. Лалића и Моме Капора казиваће драмски уметник Небојша Дугалић.
У музичком делу програма учествују Драгана Радаковић, сопран, и Урош Дојчиновић, гитара.
____________________________________________________________________________________________________
КОЛАРАЦ, понедељак, 23. април
18.00
Мала сала
Предавање
ФОРМУЛА МОДЕРНЕ ДРАМЕ: ТЕМА ОДРЕЂУЈЕ ОБЛИК
- Поводом 100 година од смрти Аугуста Стриндберга -
Предавач др Маја Волк, професор универзитета
____________________________________________________________________________________________________
РАНКО ПАВЛОВИЋ
ПРИНЦ ДЈЕЧИЈЕГ ЦАРСТВА
У оквиру манифестације Дјечије царство Бања Лука 2012, књижевник Ранко Павловић проглашен је за Принца Дјечијег царства. У част његовог стваралаштва за дјецу приређен је цјеловечерњи програм у коме су, поред осталих, учествовали и писци за дјецу из Србије, Црне Горе, Словеније и Републике Српске.
Титулом Принца поезије Павловића је „окрунуо“ жири који су сачињавали раније проглашени принчеви - Љубивоје Ршумовић, Слободан Станишић и Тоде Николетић, и директор Фестивала др Слободан Стошић.
На овогодуишњи Међународни фестивал дјечије поезије у Бањој Луци стигло је више од двије хиљаде пјесама основаца из Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине, Словеније, Хрватске, Србије, Македоније и Црне Горе.
За малу принцезу Дјечијег царства проглашена је Миљана Орашанин, ученица IX разреда основне школе из Мокрог код Пала. ____________________________________________________________________________________________________
Обезбедите сигурну будућност Вашем детету. Упишите га у Школу за програмере. Школа траје девет месеци и обезбеђује једно од веома ретких и цењених занимања (звање оракле програмер), тражено у земљама Европске уније.
Комплетна обука се обавља путем интернета. Цена школарине износи 900 евра, у динарској противвредности. Потребно је да кандидат има најмање средњу стручну спрему и познавање Winows-а.
У току су преговори о запошљавању програмера са више швајцарских фирми, које би одмах по завршетку школовања обезбедле запослење у Швајцарској.
Информације на телефон:
060 3 127 128
и на електронску адресу
[email protected]
За чланове удружења књижевника и њихову децу – попуст 20%.
За СОФТЕР ИНЖИЊЕРИНГ
Миољуб Живковић,
Директор
____________________________________________________________________________________________________
Напомена: ГОСПОДИН ЖИВКОВИЋ ЈЕ У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ ОРГАНИЗОВАО МАЛУ ШКОЛУ РАЧУНАРА ЗА ПЕТОРО НАШИХ КОЛЕГА.
23. април, 12.00
БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА
Кнез Михаилова 56
Библиотека града Београда,
Српско библиофилско друштво
и Удружење књижевника Србије
позивају Вас на отварање изложбе
"ИВО АНДРИЋ – НЕОБИЧНА И БИБЛИОФИЛСКА ИЗДАЊА"
Изложба ће трајати од 23. до 30. априла 2012, а приређена је поводом Светског дана књиге, 120 година од рођења Иве Андрића и 10 година од оснивања Српског библиофилског друшта.
Први пут ће бити изложени широј јавности непознати примерци књига које је написао Иво Андрић, а које су у власништву чланова Српског библиофилског друштва.
Реч је о раритетним примерцима на којима су посвете нашег нобеловца, као и о преводима објављеним широм света, па и на нама егзотичним језицима, које је сакупио Виктор Лазић, књижевник, библиофил, докторанд кинеског права и најпознатији српски путник.
Посебно место на овој изложби заузимају књиге „На Дрини ћуприја“ – лични примерак самог Иве Андрића, на којој је он својеручно, оловком, писао предлоге назива за свако од 24 поглавља, као и примерак првог издања књиге „Еx ponto“ из 1918. године, штампаног у свега 125 примерака, на коме је посвета Иве Андрића.
Изложба је организована у сарадњи Библиотеке града Београда и Српског библиофилског друштва.
____________________________________________________________________________________________________
Члан УКС Виктор Лазић недавно је прихватио понуду Владе Тајланда да земљу осмеха пропутује још једанпут како би написао нови путопис. После Тајланда, Виктор се упутио да истражује друга пространства јужне Азије.
Због ове изненадне понуде, Виктор Лазић није у могућности да присустује отварању изложбе – на којој је изложено и двадесетак књига које је управо он сакупио по свету.
Ипак, поводом изложбе, Виктор Лазић је стигао да нам из далеке Шри Ланке пошаље поздравно писмо, које ће Мирјана Булатовић, секретар Удружења књижевника Србије, прочитати на отварању изложбе.
ДРАГОЦЕНИ ПРОЛАЗНИК АНДРИЋ
(Виктор Лазић са Шри Ланке)
„Човек је“, каже Иво Андрић, „нико и ништа, путник на земљи, пролазник у овом пролазном времену, сенка на сунцу“.
Свестан своје пролазности, кренуо сам за невидљивим стопама да путујем светом, поставши у пуном смислу речи баш то: путник на земљи, пролазник у пролазном времену, лицем окренут ка вечности. Моји дланови знојили су се у више одседамдесет држава света, на четири континента. Пропутовао сам пределе о којима моји преци нису ни сањали, али су били добри да, у шест генерација, марљиво, више од два столећа, прикупљају књиге за библиотеку – која је стотинак година чак била и отворена за јавност, у Куману, сеоцету надомак Зрењанина, а потом у
Александрову код Српске Црње.
„Страст за истином је најбољи израз животне снаге у човеку и нарочит облик његовог поштовања самог себе.“ Овом мишљу је благородни Андрић обујмио сва моја путовања, као и смисао вековне потраге моје породице за књигама. Моји преци су помно, као зрнца бисера, сакупљали знање, то највеће благо, са жељом да га најзад поделе са свима. Јер, на крају човек са собом носи једино „сркштене беле руке“ и „праведна дела своја“, како ме је одмалена учила моја добра бака Даница.
Дуга породична традиција и мене је обдарила вером да је трагање за истином и знањем највећа вредност, а највећа срећа је великодушно делити то благо са другима. Зато из својих вишегодишњих трагања светом у Србију доносим једино књиге за библиотеку, која ће, убеђен сам, ускоро поново отворити врата читаоцима. Из седамдесетак држава света у Београд сам донео више десетина хиљада књига, од којих свега неколико имате прилике да видите на овој изложби.
Увек ми причињава посебну радост када у каквој далекој земљи, у мрачним угловима затурених књижара, ископам неког српског писца или књигу о нашој земљи. У почетку се то догађало ретко, случајно, а онда је прерасло у праву страст.
Са библиофилског и библиографског становишта, књиге о нама штампане у иностранству представљају посебно национално благо. За осам година путовања, успео сам да сакупим око седам стотина таквих књига.
Данас овде можете да видите део моје колекције АНДРИЋ, од којих ми је најдража „На Дрини ћуприја“ на кинеском
језику, са посветом преводиоца, и „Аникина времена“ из Индије, на хинду језику.
„Човек може и од једне речи да живи, само ако у њему има решености да се бори и борбом одржава у животу“, бодри нас Иво Андрић речима пуним снаге и живота.
Данас нисам у могућности да са вама поделим радост због Андрићевог дела, ни да вам са поносом покажем један мали део мог рада. Могу само да вам упутим топле поздраве из далеке Шри Ланке, и да замишљам шта ли би велики Андрић написао о овом дивном острву да се којим случајем ту задесио...
Снагу ми даје вера да ћу и овде исписивати путописе у којима ћете уживати, и да ћу сакупити још књига вредних пажње.
Кад смо код тога, управо сада планирам да кренем у обилазак књижара Коломба, с надом да ћу можда набасати на још неко Андрићево дело на неком чудном језику, у чијим неприступачним хијероглифима сијају дубоке Андрићеве мисли.
Овај говор, састављен у једном сеоцету у дубинама џунгле на Шри Ланки, завршићу онако како сам га и започео – Андрићевим речима: „Жена стоји, као капија, на излазу као и на улазу овог света.“ Посматрајући жене света, сложио бих се са нашим великаном и додао: У њеним рукама, или можда на њеним грудима, лежи књига.
БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА
Кнез Михаилова 56
Библиотека града Београда,
Српско библиофилско друштво
и Удружење књижевника Србије
позивају Вас на отварање изложбе
"ИВО АНДРИЋ – НЕОБИЧНА И БИБЛИОФИЛСКА ИЗДАЊА"
Изложба ће трајати од 23. до 30. априла 2012, а приређена је поводом Светског дана књиге, 120 година од рођења Иве Андрића и 10 година од оснивања Српског библиофилског друшта.
Први пут ће бити изложени широј јавности непознати примерци књига које је написао Иво Андрић, а које су у власништву чланова Српског библиофилског друштва.
Реч је о раритетним примерцима на којима су посвете нашег нобеловца, као и о преводима објављеним широм света, па и на нама егзотичним језицима, које је сакупио Виктор Лазић, књижевник, библиофил, докторанд кинеског права и најпознатији српски путник.
Посебно место на овој изложби заузимају књиге „На Дрини ћуприја“ – лични примерак самог Иве Андрића, на којој је он својеручно, оловком, писао предлоге назива за свако од 24 поглавља, као и примерак првог издања књиге „Еx ponto“ из 1918. године, штампаног у свега 125 примерака, на коме је посвета Иве Андрића.
Изложба је организована у сарадњи Библиотеке града Београда и Српског библиофилског друштва.
____________________________________________________________________________________________________
Члан УКС Виктор Лазић недавно је прихватио понуду Владе Тајланда да земљу осмеха пропутује још једанпут како би написао нови путопис. После Тајланда, Виктор се упутио да истражује друга пространства јужне Азије.
Због ове изненадне понуде, Виктор Лазић није у могућности да присустује отварању изложбе – на којој је изложено и двадесетак књига које је управо он сакупио по свету.
Ипак, поводом изложбе, Виктор Лазић је стигао да нам из далеке Шри Ланке пошаље поздравно писмо, које ће Мирјана Булатовић, секретар Удружења књижевника Србије, прочитати на отварању изложбе.
ДРАГОЦЕНИ ПРОЛАЗНИК АНДРИЋ
(Виктор Лазић са Шри Ланке)
„Човек је“, каже Иво Андрић, „нико и ништа, путник на земљи, пролазник у овом пролазном времену, сенка на сунцу“.
Свестан своје пролазности, кренуо сам за невидљивим стопама да путујем светом, поставши у пуном смислу речи баш то: путник на земљи, пролазник у пролазном времену, лицем окренут ка вечности. Моји дланови знојили су се у више одседамдесет држава света, на четири континента. Пропутовао сам пределе о којима моји преци нису ни сањали, али су били добри да, у шест генерација, марљиво, више од два столећа, прикупљају књиге за библиотеку – која је стотинак година чак била и отворена за јавност, у Куману, сеоцету надомак Зрењанина, а потом у
Александрову код Српске Црње.
„Страст за истином је најбољи израз животне снаге у човеку и нарочит облик његовог поштовања самог себе.“ Овом мишљу је благородни Андрић обујмио сва моја путовања, као и смисао вековне потраге моје породице за књигама. Моји преци су помно, као зрнца бисера, сакупљали знање, то највеће благо, са жељом да га најзад поделе са свима. Јер, на крају човек са собом носи једино „сркштене беле руке“ и „праведна дела своја“, како ме је одмалена учила моја добра бака Даница.
Дуга породична традиција и мене је обдарила вером да је трагање за истином и знањем највећа вредност, а највећа срећа је великодушно делити то благо са другима. Зато из својих вишегодишњих трагања светом у Србију доносим једино књиге за библиотеку, која ће, убеђен сам, ускоро поново отворити врата читаоцима. Из седамдесетак држава света у Београд сам донео више десетина хиљада књига, од којих свега неколико имате прилике да видите на овој изложби.
Увек ми причињава посебну радост када у каквој далекој земљи, у мрачним угловима затурених књижара, ископам неког српског писца или књигу о нашој земљи. У почетку се то догађало ретко, случајно, а онда је прерасло у праву страст.
Са библиофилског и библиографског становишта, књиге о нама штампане у иностранству представљају посебно национално благо. За осам година путовања, успео сам да сакупим око седам стотина таквих књига.
Данас овде можете да видите део моје колекције АНДРИЋ, од којих ми је најдража „На Дрини ћуприја“ на кинеском
језику, са посветом преводиоца, и „Аникина времена“ из Индије, на хинду језику.
„Човек може и од једне речи да живи, само ако у њему има решености да се бори и борбом одржава у животу“, бодри нас Иво Андрић речима пуним снаге и живота.
Данас нисам у могућности да са вама поделим радост због Андрићевог дела, ни да вам са поносом покажем један мали део мог рада. Могу само да вам упутим топле поздраве из далеке Шри Ланке, и да замишљам шта ли би велики Андрић написао о овом дивном острву да се којим случајем ту задесио...
Снагу ми даје вера да ћу и овде исписивати путописе у којима ћете уживати, и да ћу сакупити још књига вредних пажње.
Кад смо код тога, управо сада планирам да кренем у обилазак књижара Коломба, с надом да ћу можда набасати на још неко Андрићево дело на неком чудном језику, у чијим неприступачним хијероглифима сијају дубоке Андрићеве мисли.
Овај говор, састављен у једном сеоцету у дубинама џунгле на Шри Ланки, завршићу онако како сам га и започео – Андрићевим речима: „Жена стоји, као капија, на излазу као и на улазу овог света.“ Посматрајући жене света, сложио бих се са нашим великаном и додао: У њеним рукама, или можда на њеним грудима, лежи књига.
Удружење књижевника Србије...20.4.2012.
У недељу, 22. априла, у 19 сати
ПОЕЗИЈА ЈОВАНА НИКОЛИЋА
У КУЋИ ЂУРЕ ЈАКШИЋА
Јован Николић Јоф, наш књижевник који од 1999. године живи у Келну, промовисаће у недељу, 22. априла, у 19 сати,
своју поезију у Скадарлији, у Кући Ђуре Јакшића.
О његовој збирци изабраних песама „Соба с точком“ говориће проф. др Ратко Божовић,
књижевници Горан Бабић, Радомир Мићуновић, Душко Новаковић и Живко Николић.
У програму учествују и новинар Лука Мијатовић, глумац Милан Милосављевић и музичари Игор Дуњић, Бобан Симоновић и Зоран Бранковић.
Сам аутор ће читати своју поезију.
ПОЕЗИЈА ЈОВАНА НИКОЛИЋА
У КУЋИ ЂУРЕ ЈАКШИЋА
Јован Николић Јоф, наш књижевник који од 1999. године живи у Келну, промовисаће у недељу, 22. априла, у 19 сати,
своју поезију у Скадарлији, у Кући Ђуре Јакшића.
О његовој збирци изабраних песама „Соба с точком“ говориће проф. др Ратко Божовић,
књижевници Горан Бабић, Радомир Мићуновић, Душко Новаковић и Живко Николић.
У програму учествују и новинар Лука Мијатовић, глумац Милан Милосављевић и музичари Игор Дуњић, Бобан Симоновић и Зоран Бранковић.
Сам аутор ће читати своју поезију.
| 1.pdf |
Поводом 23. априла, Дана Општине Лакташи, ЈУ Народна библиотека „Веселин Маслеша“,
ЈУ „Центар за културу и образовање“ и СПКД „Просвјета“
организују традиционалну манифестацију
„Завичајна сусретања – Лакташи 2012“
Ове године, јубиларни десети пут, окупиће се завичајни ствараоци из различитих области умјетности,
који су поријеклом или су тренутно настањени на подручју наше општине.
У програму учествују:
Жељка Аврић и Срђан Опачић, књижевници,
и Етно група "Гора".
ЈУ „Центар за културу и образовање“ и СПКД „Просвјета“
организују традиционалну манифестацију
„Завичајна сусретања – Лакташи 2012“
Ове године, јубиларни десети пут, окупиће се завичајни ствараоци из различитих области умјетности,
који су поријеклом или су тренутно настањени на подручју наше општине.
У програму учествују:
Жељка Аврић и Срђан Опачић, књижевници,
и Етно група "Гора".
НУ „Божидар Аџија“, Радослава Грујића 3
Књижевни салон Либеро Маркони – Слободан Марковић
Среда, 25. април 2012, 19.00
„Сребрне сенке“ Мирјане Новокмет
Учествују:
Мирјана Новокмет
Томислав Милошевић
Васа Радовановић
Програм води Љубица Еић Српкиња
Стихове казују: Илдико Рашовић и ауторка
Музички део програма:
Проф. Љиљана Арсеновић – клавир
Мирослав Ћосовић – клавир
Драгиша Трајковић – гитара
Књижевни салон Либеро Маркони – Слободан Марковић
Среда, 25. април 2012, 19.00
„Сребрне сенке“ Мирјане Новокмет
Учествују:
Мирјана Новокмет
Томислав Милошевић
Васа Радовановић
Програм води Љубица Еић Српкиња
Стихове казују: Илдико Рашовић и ауторка
Музички део програма:
Проф. Љиљана Арсеновић – клавир
Мирослав Ћосовић – клавир
Драгиша Трајковић – гитара
| 2.pdf |
Удружење књижевника Србије...19.4.2012.
Позив песника са Кипра (Никозија) за учествовање у великом међународном песничком догађају ‘Spring Poetry Rain’ који организују 26. маја ове године.
Потребно је послати, најкасније до 30. априла, једну до две песме ("тема" или мотив: љубав, мир, коегзистенција, разумевање), кратку биографску белешку у три реда и фотографију аутора. Догађај ће бити уживо преношен преко интернета. Осим оригинала, неопходно је послати и превод песме на енглески, грчки или турски.
Адресe на коју треба послати песме: [email protected], [email protected], [email protected], [email protected]
Потребно је послати, најкасније до 30. априла, једну до две песме ("тема" или мотив: љубав, мир, коегзистенција, разумевање), кратку биографску белешку у три реда и фотографију аутора. Догађај ће бити уживо преношен преко интернета. Осим оригинала, неопходно је послати и превод песме на енглески, грчки или турски.
Адресe на коју треба послати песме: [email protected], [email protected], [email protected], [email protected]
|
|
| spring_poetry_rain_i_invitation_to_poets_april_2012.pdf |
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 20. АПРИЛ 2012, 19.00
УРУЧЕЊЕ
КЊИЖЕВНИХ НАГРАДА
ЛИСТА „ЗБИЉА“
Учествују награђени аутори:
проф. др Мирко Зуровац (есеј)
Никола Цинцар Попоски (поезија)
Мирослав Тохољ (проза)
Уредник листа: Момир Лазић
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 20. АПРИЛ 2012, 19.00
УРУЧЕЊЕ
КЊИЖЕВНИХ НАГРАДА
ЛИСТА „ЗБИЉА“
Учествују награђени аутори:
проф. др Мирко Зуровац (есеј)
Никола Цинцар Попоски (поезија)
Мирослав Тохољ (проза)
Уредник листа: Момир Лазић
Удружење књижевника Србије...18.4.2012.
У четвртак, 19. априла 2012. године, у 12 сати,
на галерији књижаре "Геца Кон", Кнез Михаилова 12
ПРОМОЦИЈА
ИЗАБРАНИХ ДЕЛА РАДОСЛАВА БРАТИЋА
у заједничком издању "Просвете" и "Филипа Вишњића"
Реч је о познатим делима једног од водећих српских приповедача Радослава Братића: Смрт спасиоца, Сумња у биографију, Слика без оца, Страх од звона, Зима у Херцеговини, Шехерезадин љубавник, Писац и документ, Трг соли - којима је као девети том придодата књига Књижевна и научна рецепција Братићевих дела.
О Изабраним делима Радослава Братића говоре:
- др Марко Недић, књижевни критичар
- мр Радмила Поповић, књижевни критичар
- аутор
____________________________________________________________________________________________________
Члан Удружења књижевника Србије Радослав Братић (1947) спада у најкрупније фигуре на српској књижевној сцени. Уређивао је неколико веома важних књижевних часописа, али и десетак библиотека у издавачкој кући БИГЗ. Ту је, међу осталим књигама, уредио Сабрана дела Слободана Јовановића, Сабрана дела Данила Киша, комплет књига Борислава Пекића, као и едицију Нове књиге домаћих писаца. Покренуо је знамениту библиотеку Разговори са писцима. Приредио је књигу Молитве и молбе Његове Светости Патријарха српског Господина Павла.
Радослав Братић објавио је десетак томова романа и приповедака, за које је добио низ најзначајнијих награда и признања: Андрићеву награду, Исидора Секулић, Ћамил Сијарић, Меша Селимовоћ, Лазар Вучковић, Кочићеву награду, Златни беочуг Београда, Светозар Ћоровић, Душан Баранин, Цар Душан… Братићеву књигу Слика без оца Жири критичара изабрао је међу десет назначајнијих књига приповедака друге половине двадесетог века !
Приповетке су му превођене на енглески, хинду, немачки, француски, кинески, шведски, пољски, чешки, италијански и румунски језик.
Братић је 2007. године, већ на првом конкурсу Министарства културе Републике Србије, добио Национално признање за врхунски допринос српској култури.
на галерији књижаре "Геца Кон", Кнез Михаилова 12
ПРОМОЦИЈА
ИЗАБРАНИХ ДЕЛА РАДОСЛАВА БРАТИЋА
у заједничком издању "Просвете" и "Филипа Вишњића"
Реч је о познатим делима једног од водећих српских приповедача Радослава Братића: Смрт спасиоца, Сумња у биографију, Слика без оца, Страх од звона, Зима у Херцеговини, Шехерезадин љубавник, Писац и документ, Трг соли - којима је као девети том придодата књига Књижевна и научна рецепција Братићевих дела.
О Изабраним делима Радослава Братића говоре:
- др Марко Недић, књижевни критичар
- мр Радмила Поповић, књижевни критичар
- аутор
____________________________________________________________________________________________________
Члан Удружења књижевника Србије Радослав Братић (1947) спада у најкрупније фигуре на српској књижевној сцени. Уређивао је неколико веома важних књижевних часописа, али и десетак библиотека у издавачкој кући БИГЗ. Ту је, међу осталим књигама, уредио Сабрана дела Слободана Јовановића, Сабрана дела Данила Киша, комплет књига Борислава Пекића, као и едицију Нове књиге домаћих писаца. Покренуо је знамениту библиотеку Разговори са писцима. Приредио је књигу Молитве и молбе Његове Светости Патријарха српског Господина Павла.
Радослав Братић објавио је десетак томова романа и приповедака, за које је добио низ најзначајнијих награда и признања: Андрићеву награду, Исидора Секулић, Ћамил Сијарић, Меша Селимовоћ, Лазар Вучковић, Кочићеву награду, Златни беочуг Београда, Светозар Ћоровић, Душан Баранин, Цар Душан… Братићеву књигу Слика без оца Жири критичара изабрао је међу десет назначајнијих књига приповедака друге половине двадесетог века !
Приповетке су му превођене на енглески, хинду, немачки, француски, кинески, шведски, пољски, чешки, италијански и румунски језик.
Братић је 2007. године, већ на првом конкурсу Министарства културе Републике Србије, добио Национално признање за врхунски допринос српској култури.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 19. АПРИЛ 2012, 12.00
СИЛВАНА
ХАЏИ-ЂОКИЋ
НАУСТИЦЕ
БРАНКОВИЋА
Учествују:
Силвана Хаџи-Ђокић
и Миљурко Вукадиновић
______________________________________________________________________________________________
Наустице Бранковића су роман са оне стране мита, који прати узрастање породице Бранковића од времена краља Стефана Дечанског до Велике сеобе Срба, а осветљен и запечаћен бива двема манастирским ломачама – крушедолском и светопавловском, налик крилима ватрених анђела. Мало је познато да је Вук Бранковић син севастократора Бранка Младеновића, да није скоројевић рођен да изневери друге. Њега црква одавно слави као свог мученика, а тело му је, са особитом пажњом, похранила у скривници Хиландара, у којем му сваког понедељка држи помен. Централни циклус смедеревских Бранковића се претаче у сремски, потом у крушедолски и јенопољски. Смедеревска деспотовина и деспот Ђурађ Смедеревац су огњила ове саге, док су владика Максим и његов отац Свети Стефан Слепи – њена светила, крст и босиљак, којима нас и данас, са зарних небеса, благосиљају. Ко је први долазио у ове крајеве да просвећује народ, чија је жена била вила Равијојла, како је султанија Мара остала девица и зашто је одбила да се уда за последњег византијског цара, сазнаћете између ових корица. Сами ћете докучити право лице Бранковића, открити зашто нису били издајници, због чега су упамћени као добри деспоти и како су постали култни светитељи. Осветљавајући ову тајну, у Наустицама Бранковића, роману огледалу, напослетку ћете пронаћи себе, свој одраз, онакав какав он у идеалном читању бива. Досежући скривену истину о другима, који су нас четири века водили живи, а потом два столећа упокојени, сигурније но да су били саздани од крви и меса, урањамо у себе, у најтананије, најузвишеније и најдивније сопство, које нас непогрешиво води ка добру. Можда нећемо постати бољи после читања Наустица Бранковића, али ћемо бити пажљивији и отворенији према другима, који су наше половине, сродне душе и ближњи. Без њиховог постојања, ни ова књига не би задобила живот, већ би је олујни ветар, попут бехара, расејао.
Наустице Бранковића, роман са оне стране мита, броширан повез, 498 страна.
Наустица деспота Стефана Слепог о смедеревској библиотеци
… Радиша је свакодневно пребирао по рафовима и сандуцима, читајући ми наглас, понекад и двадесет сати дневно, некад непрекидно дан и ноћ. Глас му је био дубок и промукао, три пута старији од тела и бар двоструко јачи од његовог крхког стаса. Кретао се међу разним зборницима, житијима, грчким драмама, преносима моштију из Видина и Рогоса, заустављајући се код службе Светом Јоаникију са синаксаром и службе Јефрему. Машао се Александриде, приче о краљевима, девичанске и браничевске лествице, витешких авантура о Тристану и Изолди, приповетке о прекрасном Јосифу, индијских и јеврејских списа (од којих сам највише волео Дванаест синова цара Шакиша), књиге Езопових басни, звонко сричући алегорије из Физиолога, као да је на атинском тргу, пребирајући по збиркама јелинских изрека, или хришћанских, забележених у Пчели, делима Константина Философа, издвајајући мени најдраже, његове хронике о витешким турнирима, сетивши се и преписа попа Вукше, Новобрђана, Браничеваца, београдских и смедеревских дијака…
Радиша није само читао. Описивао ми је временске прилике над градом које је посматрао из нашег стана на солунској кули и призоре које је виђао током наших шетњи до пристаништа или кратких путовања и вожњи лађом преко Дунава. Захваљујући његовој вештини да слике и пределе преточи у речи, преда мном су прштале зоре, олује, заласци сунца, пахуље снега, забехарене воћке и опало лишће. Тако ми не остаде незнано како је ко од људи које сам сусретао, посећивао или примао био одевен, с ким је дошао или био затечен, како изгледа јело у тањиру, воћка коју сам јео, има ли светлости, птица небеских, магле на реци и да ли је тежа на нашој или угарској страни, шта броди Дунавом и шта је укотвљено на обали. Гледао је уместо мене. Далеко и близу, усредсређено или површно, већ како бих ја тренутно захтевао. Својим видом ми је служио непрекидно, ниједном не посетивши родитеље, који су живели на поседу крај Земуна. Писма која је повремено примао од њих ми је читао, као и своје одговоре њима. „Само нас смрт може раставити, господару“, обичавао је да каже кад год бих га негде слао. Откад сам слеп дошао у Смедерево, није се одвојио од мене. „Како се очи од тела могу раставити“, упитао би, укопавши се поред мојих ногу, одбијајући да крене у неко посланство у моје име, макар оно било и у суседству. У тим тренуцима се позивао на завет који је изрекао моме оцу, пре него што је мене убогог угледао. Испрва сам осећао кривицу што ме никада не напушта, чак и кад га терам од себе. Чувствовао сам се као да држим роба. Да му ускраћујем да посећује ближње. Временом, сродили смо се као браћа. Захтевао сам да нам обојици шију брокатне и срмене хаљине и праве нам једнаку обућу. Окивао сам га златом и његовој сестри припремао мираз, као да је поникла у роду Бранковића. Што се збивало мени, он би искусио и детаљно словословио, као мој верни двојник, сабрат мојих одаја, сапутник у дугим шетњама и још дужим тиховањима. У катихуменији велике смедеревске цркве ми је предочавао невидљиви, олтарски део свете литургије, описивао служитеље у храму, новокрштене и нововенчане, божјаке и прељубнике. Сазнавао сам све, не само оно што би његове очи виделе, него и забашурено, тајно и непојмиво, које би као рибар људских душа упецао. Захваљујући Радишиној служби и жртви, своје слепило сам повремено заборављао. На томе сам свакодневно благодарио моштима светог Луке. Али, када сам се обрео у непрекидном нарицању и задаху смрти, жалећи оца и матер, несрећу сам теже подносио не видећи. Иако је Радиша туговао заједно са мном, сузе су му мутиле вид и тада је превиђао ствари. „Извадите и мени очи, господару“, често би завапио, „али не могу да вам опишем овај призор. Преда мном је одар, и сваки је свакоме налик, као преливи старог и новог дана. “ И био је у праву, беживотно тело вара вид, гасећи речи у грлу, као што ужарено угљевље зацврчи бачено у воду.
У изненадним и непрекидним жалостима, замукосмо. Престадосмо да беседимо. Након пар лета среће, тишина ме претвори у јадника и богаља. У црнилу своме изгубих пригушену светлост унутрашњег вида и у мојој души завлада непрекидна ноћ, налик искеженој смрти. Задуго. Чула отупеше, оглувех за Радишино читање, те и њему глас временом зацели. Бејасмо као два пања, један покрај другог.
____________________________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 19. АПРИЛ 2012, 19.00
МЗИА СЕРАФИМОВИЧ
(ГРУЗИЈА)
У ТУЂОЈ КОЖИ
Учествују:
Наталија Девић
Весна Пешић
Милан Видојевић
Миљурко Вукадиновић
и аутор
_________________________________________________________________________________________
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА
Среда, 18. април
19. 30
Мала сала
Разговор о књизи
РЕГИСТАР КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ СРБА
У РЕПУБЛИЦИ ХРВАТСКОЈ
У сарадњи са Српским културним друштвом
„Просвјета“ из Загреба(детаљно на www.kolarac.rs)
Четвртак,
19. април
19. 30
Мала сала
Песничко вече
ИВАН НЕГРИШОРАЦСВЕТИЛНИК
Учествују: Петар Пијановић, Драган Хамовић,
Селимир Радуловић и аутор
_______________________________________________________________________________________________
ПОЕЗИЈА
АНДРИЈЕ РАДУЛОВИЋА
У РУСИЈИ
Часопис за књижевност,уметност и културу „Юностъ“, који излази у Москви, у новом броју доноси осам песама Андрије Радуловића у преводу М.Киршове и Ј.Киршове.Такође је објављен и есеј Андрије Радуловића „Огледање у стиховима“, као и текстови о Радуловићевој поезији руског песника Сергеја Гловјука, Будимира Дубака и др Владимира Секулића.
Иначе А.Радуловић је гостовао више пута у Русији на позив Савеза писаца Русије и других културних и научних институција. Учествовао је на више међународних фестивала, а његово стваралаштво је представљено у Москви, Петрограду и Тверу.Антологија српске поезије на руском језику „ИЗ ВЕКА У ВЕК“ која је изашла у Москви 2003, почиње песмама Бранка В.Радичевића а завршава се песмама Андрије Радуловића.
Радуловићу је прошле године у Русији изашла књига „Снијежна азбука“ на руском језику (у издању „Научне књиге“) за коју је добио Тверску Грамоту.
Иначе, поезија Андрије Радуловића превођена је на седамнаест језика, а песник је добитник низа књижевних награда у региону и иностранству.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 19. АПРИЛ 2012, 12.00
СИЛВАНА
ХАЏИ-ЂОКИЋ
НАУСТИЦЕ
БРАНКОВИЋА
Учествују:
Силвана Хаџи-Ђокић
и Миљурко Вукадиновић
______________________________________________________________________________________________
Наустице Бранковића су роман са оне стране мита, који прати узрастање породице Бранковића од времена краља Стефана Дечанског до Велике сеобе Срба, а осветљен и запечаћен бива двема манастирским ломачама – крушедолском и светопавловском, налик крилима ватрених анђела. Мало је познато да је Вук Бранковић син севастократора Бранка Младеновића, да није скоројевић рођен да изневери друге. Њега црква одавно слави као свог мученика, а тело му је, са особитом пажњом, похранила у скривници Хиландара, у којем му сваког понедељка држи помен. Централни циклус смедеревских Бранковића се претаче у сремски, потом у крушедолски и јенопољски. Смедеревска деспотовина и деспот Ђурађ Смедеревац су огњила ове саге, док су владика Максим и његов отац Свети Стефан Слепи – њена светила, крст и босиљак, којима нас и данас, са зарних небеса, благосиљају. Ко је први долазио у ове крајеве да просвећује народ, чија је жена била вила Равијојла, како је султанија Мара остала девица и зашто је одбила да се уда за последњег византијског цара, сазнаћете између ових корица. Сами ћете докучити право лице Бранковића, открити зашто нису били издајници, због чега су упамћени као добри деспоти и како су постали култни светитељи. Осветљавајући ову тајну, у Наустицама Бранковића, роману огледалу, напослетку ћете пронаћи себе, свој одраз, онакав какав он у идеалном читању бива. Досежући скривену истину о другима, који су нас четири века водили живи, а потом два столећа упокојени, сигурније но да су били саздани од крви и меса, урањамо у себе, у најтананије, најузвишеније и најдивније сопство, које нас непогрешиво води ка добру. Можда нећемо постати бољи после читања Наустица Бранковића, али ћемо бити пажљивији и отворенији према другима, који су наше половине, сродне душе и ближњи. Без њиховог постојања, ни ова књига не би задобила живот, већ би је олујни ветар, попут бехара, расејао.
Наустице Бранковића, роман са оне стране мита, броширан повез, 498 страна.
Наустица деспота Стефана Слепог о смедеревској библиотеци
… Радиша је свакодневно пребирао по рафовима и сандуцима, читајући ми наглас, понекад и двадесет сати дневно, некад непрекидно дан и ноћ. Глас му је био дубок и промукао, три пута старији од тела и бар двоструко јачи од његовог крхког стаса. Кретао се међу разним зборницима, житијима, грчким драмама, преносима моштију из Видина и Рогоса, заустављајући се код службе Светом Јоаникију са синаксаром и службе Јефрему. Машао се Александриде, приче о краљевима, девичанске и браничевске лествице, витешких авантура о Тристану и Изолди, приповетке о прекрасном Јосифу, индијских и јеврејских списа (од којих сам највише волео Дванаест синова цара Шакиша), књиге Езопових басни, звонко сричући алегорије из Физиолога, као да је на атинском тргу, пребирајући по збиркама јелинских изрека, или хришћанских, забележених у Пчели, делима Константина Философа, издвајајући мени најдраже, његове хронике о витешким турнирима, сетивши се и преписа попа Вукше, Новобрђана, Браничеваца, београдских и смедеревских дијака…
Радиша није само читао. Описивао ми је временске прилике над градом које је посматрао из нашег стана на солунској кули и призоре које је виђао током наших шетњи до пристаништа или кратких путовања и вожњи лађом преко Дунава. Захваљујући његовој вештини да слике и пределе преточи у речи, преда мном су прштале зоре, олује, заласци сунца, пахуље снега, забехарене воћке и опало лишће. Тако ми не остаде незнано како је ко од људи које сам сусретао, посећивао или примао био одевен, с ким је дошао или био затечен, како изгледа јело у тањиру, воћка коју сам јео, има ли светлости, птица небеских, магле на реци и да ли је тежа на нашој или угарској страни, шта броди Дунавом и шта је укотвљено на обали. Гледао је уместо мене. Далеко и близу, усредсређено или површно, већ како бих ја тренутно захтевао. Својим видом ми је служио непрекидно, ниједном не посетивши родитеље, који су живели на поседу крај Земуна. Писма која је повремено примао од њих ми је читао, као и своје одговоре њима. „Само нас смрт може раставити, господару“, обичавао је да каже кад год бих га негде слао. Откад сам слеп дошао у Смедерево, није се одвојио од мене. „Како се очи од тела могу раставити“, упитао би, укопавши се поред мојих ногу, одбијајући да крене у неко посланство у моје име, макар оно било и у суседству. У тим тренуцима се позивао на завет који је изрекао моме оцу, пре него што је мене убогог угледао. Испрва сам осећао кривицу што ме никада не напушта, чак и кад га терам од себе. Чувствовао сам се као да држим роба. Да му ускраћујем да посећује ближње. Временом, сродили смо се као браћа. Захтевао сам да нам обојици шију брокатне и срмене хаљине и праве нам једнаку обућу. Окивао сам га златом и његовој сестри припремао мираз, као да је поникла у роду Бранковића. Што се збивало мени, он би искусио и детаљно словословио, као мој верни двојник, сабрат мојих одаја, сапутник у дугим шетњама и још дужим тиховањима. У катихуменији велике смедеревске цркве ми је предочавао невидљиви, олтарски део свете литургије, описивао служитеље у храму, новокрштене и нововенчане, божјаке и прељубнике. Сазнавао сам све, не само оно што би његове очи виделе, него и забашурено, тајно и непојмиво, које би као рибар људских душа упецао. Захваљујући Радишиној служби и жртви, своје слепило сам повремено заборављао. На томе сам свакодневно благодарио моштима светог Луке. Али, када сам се обрео у непрекидном нарицању и задаху смрти, жалећи оца и матер, несрећу сам теже подносио не видећи. Иако је Радиша туговао заједно са мном, сузе су му мутиле вид и тада је превиђао ствари. „Извадите и мени очи, господару“, често би завапио, „али не могу да вам опишем овај призор. Преда мном је одар, и сваки је свакоме налик, као преливи старог и новог дана. “ И био је у праву, беживотно тело вара вид, гасећи речи у грлу, као што ужарено угљевље зацврчи бачено у воду.
У изненадним и непрекидним жалостима, замукосмо. Престадосмо да беседимо. Након пар лета среће, тишина ме претвори у јадника и богаља. У црнилу своме изгубих пригушену светлост унутрашњег вида и у мојој души завлада непрекидна ноћ, налик искеженој смрти. Задуго. Чула отупеше, оглувех за Радишино читање, те и њему глас временом зацели. Бејасмо као два пања, један покрај другог.
____________________________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 19. АПРИЛ 2012, 19.00
МЗИА СЕРАФИМОВИЧ
(ГРУЗИЈА)
У ТУЂОЈ КОЖИ
Учествују:
Наталија Девић
Весна Пешић
Милан Видојевић
Миљурко Вукадиновић
и аутор
_________________________________________________________________________________________
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА
Среда, 18. април
19. 30
Мала сала
Разговор о књизи
РЕГИСТАР КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ СРБА
У РЕПУБЛИЦИ ХРВАТСКОЈ
У сарадњи са Српским културним друштвом
„Просвјета“ из Загреба(детаљно на www.kolarac.rs)
Четвртак,
19. април
19. 30
Мала сала
Песничко вече
ИВАН НЕГРИШОРАЦСВЕТИЛНИК
Учествују: Петар Пијановић, Драган Хамовић,
Селимир Радуловић и аутор
_______________________________________________________________________________________________
ПОЕЗИЈА
АНДРИЈЕ РАДУЛОВИЋА
У РУСИЈИ
Часопис за књижевност,уметност и културу „Юностъ“, који излази у Москви, у новом броју доноси осам песама Андрије Радуловића у преводу М.Киршове и Ј.Киршове.Такође је објављен и есеј Андрије Радуловића „Огледање у стиховима“, као и текстови о Радуловићевој поезији руског песника Сергеја Гловјука, Будимира Дубака и др Владимира Секулића.
Иначе А.Радуловић је гостовао више пута у Русији на позив Савеза писаца Русије и других културних и научних институција. Учествовао је на више међународних фестивала, а његово стваралаштво је представљено у Москви, Петрограду и Тверу.Антологија српске поезије на руском језику „ИЗ ВЕКА У ВЕК“ која је изашла у Москви 2003, почиње песмама Бранка В.Радичевића а завршава се песмама Андрије Радуловића.
Радуловићу је прошле године у Русији изашла књига „Снијежна азбука“ на руском језику (у издању „Научне књиге“) за коју је добио Тверску Грамоту.
Иначе, поезија Андрије Радуловића превођена је на седамнаест језика, а песник је добитник низа књижевних награда у региону и иностранству.
Удружење књижевника Србије...17.4.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 18. АПРИЛ 2012, 12.00
МР ДИВНА БИЈЕЛИЋ
„ПИСМО ЗА ХРИСТИФОРА
(Размажена држава)“
Учествују:
проф. др Добривоје Станојевић
проф. др Даница Андрејевић
Миљурко Вукадиновић
и аутор
Одломке чита:
Срба Милин
____________________________________________________________________________________________________
Дивна Бијелић
Рођена у Шибенику. Детињство провела у Брибиру, старом далматинском граду, месту у које се удала косовска Принцеза Јелена. Од 1991. живи у Новом Саду. Објављене књиге: "Земља без рама" (записи и песме), Stylos, Нови Сад, 1995; "Сан господина Н" (сатирична новела), Прометеј, Нови Сад, 1998; "Љубавни хепиенд" (љубавна поезија), Знамење, Нови Сад, 2003; "Писмо за Христифора" (филозофско-сатирични роман), Вукова задужбина, Маглић, 2010.
Одбранила два дипломска рада: "Идентификација талентованих" (Педагошка академија, Нови Сад, 1996) и "Развојне сметње" (Учитељски факултет у Сомбору, 2000). Магистрирала је на Факултету политичких наука у Београду 2011. на тему "Српски политички афоризам од 1988. до 2008". Аутор и водитељ образовно-уметничког програма "Пинокио и Калимерка" и кабареа "Долази струја", извођеног за време рестрикција деведесетих. Аутор химне и први водитељ "Папкаријаде" у Силбашу. Током 2005. године примала је стипендију Републичког тржишта рада као таленат на магистарским студијама. Пише и објављује стручне и научне радове. Писац рецензија и приказа књига поезије, прозе и афоризма. Град Нови Сад доделио јој је 2008.године стан на коришћење као признатом таленту у области науке, културе и уметности. Добитник је награда: "Перо Кекеца", "Плави Галеб" и "Туп-Туп".
Дивна Бијелић
Писмо за Христифора
(Вукова задужбина, Маглић, 2010)
- Имагинација и реалност неодвојиви су индигенси ове филозофко-сатиричне и љубавне приче у којој је споредна јунакиња постављена као експлозив за оне који од литературе очекују предах, а главна јунакиња као бомба за читаоце који књижевност доживљавају као озбиљан рад и критичко ангажовање.
- Реални догађаји попут смрти Патријарха Павла и Ружице Бјеговић – потомка Лукијана Мушицког – уклопљени су у животе углавном измишљених главних јунака ове приче.
- Христифор ипак остаје жив!
5. Патријарх је преминуо, а Иконија напокон доживљава љубавни хепиенд.
6. Политичар Глишић, иначе поштењачина и добрица побеђује на изборима захваљујући случајном квару на билбордима.
7. Задовољавајући своје потребе за истином доктор Маринковић подстиче и поткрепљује тежњу читаоца за праведнијим и искренијим друштвом.
Удружење књижевника Србије...12.4.2012.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 16. АПРИЛА 2012.
УТОРАК, 17. АПРИЛ. 2012, 19.00
РАДЕ КОКИЋ: „ВОЈНИК БЕЗ ОКЛОПА“
Учествују: Илија Бетински, Златко Ахмић, Миљурко Вукадиновић и аутор.
У музичком програму: Војислав Јоцић, фагот, и Ивана Мандић, виола.
СРЕДА, 18. АПРИЛ. 2012.
12.00
МР ДИВНА БИЈЕЛИЋ: „ПИСМО ЗА ХРИСТИФОРА (Размажена држава)“
Учествују: проф. др Добривоје Станојевић, проф. др Даница Андрејевић, Миљурко Вукадиновић и аутор.
Одломке чита: Срба Милин.
ЧЕТВРТАК, 19. АПРИЛ 2012.
12.00
СИЛВАНА ХАЏИ-ЂОКИЋ: „НАУСТИЦЕ БРАНКОВИЋА“
Учествују: Миљурко Вукадиновић и аутор
19.00
МЗНА СЕРАФИМОВИЧ (ГРУЗИЈА): „У ТУЂОЈ КОЖИ“
Учествују: Наталија Девић, Весна Пешић, Миљурко Вукадиновић и аутор.
Одломке чита: Милица Милша.
ПЕТАК, 20. АПРИЛ, 19.00
УРУЧЕЊЕ КЊИЖЕВНИХ НАГРАДА ЛИСТА „ЗБИЉА“
Учествују награђени аутори – проф.др. Мирко Зуровац (есеј), Никола Цинцар Попоски (поезија), Мирослав Тохољ (проза) и уредник листа Момир Лазић.
____________________________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ СРПСКИХ ПИСАЦА ШВАЈЦАРСКЕ
Управни одбор Удружења српских писаца Швајцарске обавештава све заинтересоване да расписује конкурс за девети по реду зборник ЗАВЕШТАЊА 2012.
Сви који желе конкурисати, могу послати своје радове, или делове својих радова, било да су у питању песме или прозни радови.
Ауторима стоји на располагању: ТРИ или ДЕВЕТ страница, плус биографија на четвртој ,односно десетој страни.
Уколико аутори имају мање материјала, биће објављен на мање страница, али то не утиче на цену.
Аутори из Швајцарске = 100.00 Франака – 9 страница + 1 биографија.
Аутори из Европе са и без Eвропске уније 30.00 Евра + 7 Евра (поштарина) – 9
страница + 1 биографија.
Америка, Канада као и Аустралија 40.00 US $ + 10 US$ (поштарина) – 9 страница + 1
биографија.
Аутори из Србије – БЕСПЛАТНО – 3 странице + 1 биографија са сликом.
Поштарина је за један примерак који добијају аутори!
Радови морају стићи на електронску адресу:
[email protected]
писани искључиво ћириличним писмом,
до 31.5.2012
као и уплата(унапред) на рачун:Serbische sriftestellerverband in der Schweiz
Banka Credit Suisse
8070 Zuerich – Suisse
IBAN: CH58 0483 5157 8959 9100 0
Потврду о уплати досатвити електронском поштом.
Све што буде послато по истеку овог рока неће се узимати у обзир, било да су радови, или уплата!
Приликом слања радова доставити тачну адресу становања, како бисмо могли послати један (обавезан примерак) или више примерака, у зависности од жеље аутора.
Све пристигле радове уређиваће независна комисија која је одабрана од стране УСПШ.
ПС: СВИМ АУТОРИМА БИЋЕ ПО ЈЕДАН ПРИМЕРАК БЕСПЛАТНО ДОСТАВЉЕН, А СВАКИ СЛЕДЕЋИ КОЈИ НАРУЧЕ КОШТАЋЕ ИХ ПО 20.00 ШВАЈЦАРСКИХ ФРАНАКА.
ПОШТАНСКУ ДОСТАВУ „ЗАВЕШТАЊА 2012″ СНОСИ АУТОР И ОНА СЕ УНАПРЕД ПЛАЋА, ЗАЈЕДНО СА ЦЕНОМ ЗА ОБЈАВЉЕНИ РАД.
Срдачно из Швајцарске ,
Братислав Живуловић
Председник Удружења српских писаца
Швајцарске
ПРИЛОГ А: НОВА ТАБЛА НА ЗГРАДИ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 16. АПРИЛА 2012.
УТОРАК, 17. АПРИЛ. 2012, 19.00
РАДЕ КОКИЋ: „ВОЈНИК БЕЗ ОКЛОПА“
Учествују: Илија Бетински, Златко Ахмић, Миљурко Вукадиновић и аутор.
У музичком програму: Војислав Јоцић, фагот, и Ивана Мандић, виола.
СРЕДА, 18. АПРИЛ. 2012.
12.00
МР ДИВНА БИЈЕЛИЋ: „ПИСМО ЗА ХРИСТИФОРА (Размажена држава)“
Учествују: проф. др Добривоје Станојевић, проф. др Даница Андрејевић, Миљурко Вукадиновић и аутор.
Одломке чита: Срба Милин.
ЧЕТВРТАК, 19. АПРИЛ 2012.
12.00
СИЛВАНА ХАЏИ-ЂОКИЋ: „НАУСТИЦЕ БРАНКОВИЋА“
Учествују: Миљурко Вукадиновић и аутор
19.00
МЗНА СЕРАФИМОВИЧ (ГРУЗИЈА): „У ТУЂОЈ КОЖИ“
Учествују: Наталија Девић, Весна Пешић, Миљурко Вукадиновић и аутор.
Одломке чита: Милица Милша.
ПЕТАК, 20. АПРИЛ, 19.00
УРУЧЕЊЕ КЊИЖЕВНИХ НАГРАДА ЛИСТА „ЗБИЉА“
Учествују награђени аутори – проф.др. Мирко Зуровац (есеј), Никола Цинцар Попоски (поезија), Мирослав Тохољ (проза) и уредник листа Момир Лазић.
____________________________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ СРПСКИХ ПИСАЦА ШВАЈЦАРСКЕ
Управни одбор Удружења српских писаца Швајцарске обавештава све заинтересоване да расписује конкурс за девети по реду зборник ЗАВЕШТАЊА 2012.
Сви који желе конкурисати, могу послати своје радове, или делове својих радова, било да су у питању песме или прозни радови.
Ауторима стоји на располагању: ТРИ или ДЕВЕТ страница, плус биографија на четвртој ,односно десетој страни.
Уколико аутори имају мање материјала, биће објављен на мање страница, али то не утиче на цену.
Аутори из Швајцарске = 100.00 Франака – 9 страница + 1 биографија.
Аутори из Европе са и без Eвропске уније 30.00 Евра + 7 Евра (поштарина) – 9
страница + 1 биографија.
Америка, Канада као и Аустралија 40.00 US $ + 10 US$ (поштарина) – 9 страница + 1
биографија.
Аутори из Србије – БЕСПЛАТНО – 3 странице + 1 биографија са сликом.
Поштарина је за један примерак који добијају аутори!
Радови морају стићи на електронску адресу:
[email protected]
писани искључиво ћириличним писмом,
до 31.5.2012
као и уплата(унапред) на рачун:Serbische sriftestellerverband in der Schweiz
Banka Credit Suisse
8070 Zuerich – Suisse
IBAN: CH58 0483 5157 8959 9100 0
Потврду о уплати досатвити електронском поштом.
Све што буде послато по истеку овог рока неће се узимати у обзир, било да су радови, или уплата!
Приликом слања радова доставити тачну адресу становања, како бисмо могли послати један (обавезан примерак) или више примерака, у зависности од жеље аутора.
Све пристигле радове уређиваће независна комисија која је одабрана од стране УСПШ.
ПС: СВИМ АУТОРИМА БИЋЕ ПО ЈЕДАН ПРИМЕРАК БЕСПЛАТНО ДОСТАВЉЕН, А СВАКИ СЛЕДЕЋИ КОЈИ НАРУЧЕ КОШТАЋЕ ИХ ПО 20.00 ШВАЈЦАРСКИХ ФРАНАКА.
ПОШТАНСКУ ДОСТАВУ „ЗАВЕШТАЊА 2012″ СНОСИ АУТОР И ОНА СЕ УНАПРЕД ПЛАЋА, ЗАЈЕДНО СА ЦЕНОМ ЗА ОБЈАВЉЕНИ РАД.
Срдачно из Швајцарске ,
Братислав Живуловић
Председник Удружења српских писаца
Швајцарске
ПРИЛОГ А: НОВА ТАБЛА НА ЗГРАДИ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ
Бог је поделио људима неједнаку меру даровитости,
да би због те неједнакости било сталног кретања у људском животу.
Нико није крив што није дошао у свет са већим даром.
Но крив ће бити и љуто кажњен онај ко не види свој дар у његовој правој мери
и ко се не потруди да с тим што му је дато оправда свој опстанак и изврши своју мисију.
____________________________________________________________________________________
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!
Бог је поделио људима неједнаку меру даровитости,
да би због те неједнакости било сталног кретања у људском животу.
Нико није крив што није дошао у свет са већим даром.
Но крив ће бити и љуто кажњен онај ко не види свој дар у његовој правој мери
и ко се не потруди да с тим што му је дато оправда свој опстанак и изврши своју мисију.
____________________________________________________________________________________
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!
Удружење књижевника Србије...11.4.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 12. АПРИЛ 2012, 19.00
ПРОМОЦИЈА НОВОГ БРОЈА
ЧАСОПИСА „З Б И Љ А“
ПОСВЕЋЕНОГ
КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Учествују:
др Небојша Кузмановић
Зоран М. Мандић
Љиљана Булатовић
Момир Лазић
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 12. АПРИЛ 2012, 19.00
ПРОМОЦИЈА НОВОГ БРОЈА
ЧАСОПИСА „З Б И Љ А“
ПОСВЕЋЕНОГ
КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Учествују:
др Небојша Кузмановић
Зоран М. Мандић
Љиљана Булатовић
Момир Лазић
НОВЕ КЊИГЕ ПРОФЕСОРА ЈОВАНА ДЕЛИЋА
Недавно су у Дому културе Студентски град представљена дела угледног члана УКС проф. др Јована Делића - ИВАН В. ЛАЛИЋ И ЊЕМАЧКА ЛИРИКА и
ИВО АНДРИЋ, МОСТ И ЖРТВА.
О књигама су говорили Радован Вучковић, Александар Јовановић, Драган Хамовић и Слађана Јаћимовић.
Јован Делић, редовни професор на Катедри за српску књижевност београдског Филолошког факултета, аутор је низа књижевнокритичких и књижевноисториографских студија о српском надреализму, Вуку Караџићу, Милораду Павићу, Данилу Кишу, о поезији српске модерне. Протекле године Делић је објавио две књиге: компаративно истраживање Иван В. Лалић и њемачка лирика и монографску студију Иво Андрић, мост и жртва. За прву књигу добио је награду Ђорђе Јовановић за најбољу есејистичку књигу у прошлој години, док је за студију о Андрићу примио награду Матијевић за књигу године у свим жанровима.
***
ПИСМО ИЗ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ
На предлог Министарства културе, информисања и информационог друштва Влада Републике Србије донела је одлуку о обележавању јубилеја Иве Андрића везану за живот и рад нашег књижевника и дипломате и нашег јединог добитника Нобелове награде. Период од октобра 2011. до октобра 2012. утврђен је за обележавање јубилеја – 50 година од доделе Нобелове награде, 100 година од објаљивања првог дела и 120 година од рођења писца.
Министарство културе, информисања и информационог друштва, централни носилац свих активности у земљи и иностранству, започело је обележавање ових јубилеја, 9. октобра, откривањем Андрићевог цитата испод споменика на Андрићевом венцу, а наставило је кроз низ активности у сарадњи са установама културе и другим организаторима.
У сарадњи са Музејем града Београда покренута је иницијатива „Београд Андрћевим корацима“. Пројекат/тура замишљен је као шетња корацима Андрића градом и маркирање објеката и институција који су на одређен начин били значајни за његов живот и стваралаштво. У плану је да се обележи 15 локација (Калемегдан, Мали Калемегдан, Париска 16, књижара „Научно дело“, Удружење књижевника, „Политика“, Хотел „Москва“, стан у Призренској, Српска књижевна задруга, Министарство иностраних дела, Пионирски парк, Хотел „Ексцелзиор“, Народна скупштина, „Борба“, Народна библиотека Србије) гравоплеј таблама, димензија 20x25цм. У прилогу Вам достављамо графички изглед табле која се односи на Удружење књижевника, а коју бисмо у сарадњи са стручњацима из Завода за заштиту споменика културе града Београда поставили на фасаду зграде. Монтажа табли је планирана за среду 11. април и четвртак 12. април.
Поред обележавања локација, у сарадњи са Туристичком организацијом Београда, биће организоване туре/шетње. Шетњу прати брошура, где је свакој локацији посвећена једна страница са фотографијама и текстом.
Недавно су у Дому културе Студентски град представљена дела угледног члана УКС проф. др Јована Делића - ИВАН В. ЛАЛИЋ И ЊЕМАЧКА ЛИРИКА и
ИВО АНДРИЋ, МОСТ И ЖРТВА.
О књигама су говорили Радован Вучковић, Александар Јовановић, Драган Хамовић и Слађана Јаћимовић.
Јован Делић, редовни професор на Катедри за српску књижевност београдског Филолошког факултета, аутор је низа књижевнокритичких и књижевноисториографских студија о српском надреализму, Вуку Караџићу, Милораду Павићу, Данилу Кишу, о поезији српске модерне. Протекле године Делић је објавио две књиге: компаративно истраживање Иван В. Лалић и њемачка лирика и монографску студију Иво Андрић, мост и жртва. За прву књигу добио је награду Ђорђе Јовановић за најбољу есејистичку књигу у прошлој години, док је за студију о Андрићу примио награду Матијевић за књигу године у свим жанровима.
***
ПИСМО ИЗ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ
На предлог Министарства културе, информисања и информационог друштва Влада Републике Србије донела је одлуку о обележавању јубилеја Иве Андрића везану за живот и рад нашег књижевника и дипломате и нашег јединог добитника Нобелове награде. Период од октобра 2011. до октобра 2012. утврђен је за обележавање јубилеја – 50 година од доделе Нобелове награде, 100 година од објаљивања првог дела и 120 година од рођења писца.
Министарство културе, информисања и информационог друштва, централни носилац свих активности у земљи и иностранству, започело је обележавање ових јубилеја, 9. октобра, откривањем Андрићевог цитата испод споменика на Андрићевом венцу, а наставило је кроз низ активности у сарадњи са установама културе и другим организаторима.
У сарадњи са Музејем града Београда покренута је иницијатива „Београд Андрћевим корацима“. Пројекат/тура замишљен је као шетња корацима Андрића градом и маркирање објеката и институција који су на одређен начин били значајни за његов живот и стваралаштво. У плану је да се обележи 15 локација (Калемегдан, Мали Калемегдан, Париска 16, књижара „Научно дело“, Удружење књижевника, „Политика“, Хотел „Москва“, стан у Призренској, Српска књижевна задруга, Министарство иностраних дела, Пионирски парк, Хотел „Ексцелзиор“, Народна скупштина, „Борба“, Народна библиотека Србије) гравоплеј таблама, димензија 20x25цм. У прилогу Вам достављамо графички изглед табле која се односи на Удружење књижевника, а коју бисмо у сарадњи са стручњацима из Завода за заштиту споменика културе града Београда поставили на фасаду зграде. Монтажа табли је планирана за среду 11. април и четвртак 12. април.
Поред обележавања локација, у сарадњи са Туристичком организацијом Београда, биће организоване туре/шетње. Шетњу прати брошура, где је свакој локацији посвећена једна страница са фотографијама и текстом.
ЦРНА ГОРА
ОПШТИНА ПЉЕВЉА
Секретаријат за друштвене дјелатности
Број: 09-032-287
Пљевља, 04.04.2012.
На основу члана 5. Закона о култури (Сл. лист ЦГ, бр. 49/08) и члана 18. став 1. алинеја 3, 4 и 5. Одлуке о организацији и начину рада органа локалне управе Општине Пљевља (Сл.лист ЦГ-општински прописи 5/12) Секретар Секретаријата за друштвене дјелатности Општине Пљевља, расписује
К О Н К У Р С
за додјелу награде
„Типар“, за 2012. годину
I
Расписује се Конкурс за књижевну награду „Типар“ која се додјељује за најбоље хумористико-сатирично дјело из претходне и текуће године,
објављено на простору бивше СФРЈ, као годишња награда и, у посебним приликама, као награда за животно дјело.
I
Конкурс се расписује поводом традиционалне културне манифестације
XXVI Дани хумора и сатире „Вуко Безаревић“, која ће се одржати у првој половини мјесеца јуна 2012. године у Пљевљима.
III
Награда се састоји од плакете, новчаног износа (800 евра) и учешћа у манифестацији.
IV
Право предлагања на Конкурсу има свако физичко и правно лице са простора бивше СФРЈ.
Предлог садржи: биографију аутора, образложење предлога и један до четри примјерка предложеног дјела,
у зависности од могућности предлагача (или један примјерак предложеног дјела у електронском формату).
V
Конкурс је отворен до 1. јуна 2012. године.
Предлози доспјели након утврђеног рока неће се узети у обзир.
VI
Предлози се достављају на адресу: Секретаријат за друштвене дјелатности; Ул. Краља Петра I бр. 48; 84210 Пљевља, Црна Гора.
Предлози у електронској форми достављају се на: [email protected]
VII
Административни послови везани за расписивање Конкурса вршиће се у Секретаријату за друштвене дјелатности Општине Пљевља.
За одлучивање по Конкурсу именоваће се трочлани жири.
Све информације се могу добити на телефон: 00382 – 52 – 300-047
сваким радним даном од 12-15 часова, или путем маила: [email protected]
*********************************************************************************
К О Н К У Р С
за додјелу књижевне награде
„Вуко Безаревић“, за 2012. годину
I
Књижевна награда „Вуко Безаревић“ за 2012. годину додјељује се писцима са простора бивше СФРЈ
за најбољу необјављену сатиричну причу.
II
Конкурс се расписује поводом традиционалне културне манифестације XXVI Дани хумора и сатире „Вуко Безаревић“,
која ће се одржати у првој половини мјесеца јуна 2012. године у Пљевљима.
III
Награда се састоји од плакете, новчаног износа (400 евра) и учешћа у манифестацији.
IV
Право учешћа на Конкурсу има свако физичко лице са простора бивше СФРЈ.
Могу се доставити највише три необјављене сатиричне приче, дужине до двије куцане стране
(величина слова 10 – 12, Times New Roman), потписане шифром.
V
Конкурс је отворен до 1. јуна 2012. године.
Радови доспјели након утврђеног рока неће се узети у обзир.
VI
Радови се достављају на адресу:
Секретаријат за друштвене дјелатности; Ул. Краља Петра I бр. 48; 84210 Пљевља, Црна Гора.
Предлози у електронској форми достављају се на: [email protected]
VII
Административни послови везани за расписивање Конкурса вршиће се у Секретаријату за друштвене дјелатности Општине Пљевља.
За одлучивање по Конкурсу именоваће се трочлани жири.
Све информације се могу добити на телефон: 00382 – 52 – 300-047
сваким радним даном од 12-15 часова, или путем маила: [email protected]
___________________________________________________ Секретар: Славица Крстајић
ОПШТИНА ПЉЕВЉА
Секретаријат за друштвене дјелатности
Број: 09-032-287
Пљевља, 04.04.2012.
На основу члана 5. Закона о култури (Сл. лист ЦГ, бр. 49/08) и члана 18. став 1. алинеја 3, 4 и 5. Одлуке о организацији и начину рада органа локалне управе Општине Пљевља (Сл.лист ЦГ-општински прописи 5/12) Секретар Секретаријата за друштвене дјелатности Општине Пљевља, расписује
К О Н К У Р С
за додјелу награде
„Типар“, за 2012. годину
I
Расписује се Конкурс за књижевну награду „Типар“ која се додјељује за најбоље хумористико-сатирично дјело из претходне и текуће године,
објављено на простору бивше СФРЈ, као годишња награда и, у посебним приликама, као награда за животно дјело.
I
Конкурс се расписује поводом традиционалне културне манифестације
XXVI Дани хумора и сатире „Вуко Безаревић“, која ће се одржати у првој половини мјесеца јуна 2012. године у Пљевљима.
III
Награда се састоји од плакете, новчаног износа (800 евра) и учешћа у манифестацији.
IV
Право предлагања на Конкурсу има свако физичко и правно лице са простора бивше СФРЈ.
Предлог садржи: биографију аутора, образложење предлога и један до четри примјерка предложеног дјела,
у зависности од могућности предлагача (или један примјерак предложеног дјела у електронском формату).
V
Конкурс је отворен до 1. јуна 2012. године.
Предлози доспјели након утврђеног рока неће се узети у обзир.
VI
Предлози се достављају на адресу: Секретаријат за друштвене дјелатности; Ул. Краља Петра I бр. 48; 84210 Пљевља, Црна Гора.
Предлози у електронској форми достављају се на: [email protected]
VII
Административни послови везани за расписивање Конкурса вршиће се у Секретаријату за друштвене дјелатности Општине Пљевља.
За одлучивање по Конкурсу именоваће се трочлани жири.
Све информације се могу добити на телефон: 00382 – 52 – 300-047
сваким радним даном од 12-15 часова, или путем маила: [email protected]
*********************************************************************************
К О Н К У Р С
за додјелу књижевне награде
„Вуко Безаревић“, за 2012. годину
I
Књижевна награда „Вуко Безаревић“ за 2012. годину додјељује се писцима са простора бивше СФРЈ
за најбољу необјављену сатиричну причу.
II
Конкурс се расписује поводом традиционалне културне манифестације XXVI Дани хумора и сатире „Вуко Безаревић“,
која ће се одржати у првој половини мјесеца јуна 2012. године у Пљевљима.
III
Награда се састоји од плакете, новчаног износа (400 евра) и учешћа у манифестацији.
IV
Право учешћа на Конкурсу има свако физичко лице са простора бивше СФРЈ.
Могу се доставити највише три необјављене сатиричне приче, дужине до двије куцане стране
(величина слова 10 – 12, Times New Roman), потписане шифром.
V
Конкурс је отворен до 1. јуна 2012. године.
Радови доспјели након утврђеног рока неће се узети у обзир.
VI
Радови се достављају на адресу:
Секретаријат за друштвене дјелатности; Ул. Краља Петра I бр. 48; 84210 Пљевља, Црна Гора.
Предлози у електронској форми достављају се на: [email protected]
VII
Административни послови везани за расписивање Конкурса вршиће се у Секретаријату за друштвене дјелатности Општине Пљевља.
За одлучивање по Конкурсу именоваће се трочлани жири.
Све информације се могу добити на телефон: 00382 – 52 – 300-047
сваким радним даном од 12-15 часова, или путем маила: [email protected]
___________________________________________________ Секретар: Славица Крстајић
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА
МАЛА САЛА ЧЕТВРТАК, 12. 4. 2012, 19.30
ПРОМОЦИЈА КЊИГА АЛЕКСАНДРА ПЕТРОВА
ПРЕ ПРОШЛОСТИ I, II
О књигама говоре: др Гојко Тешић, др Александар Јовановић, др Марко Недић, др Светлана Шеатовић-Димитријевић и аутор.
Оба тома (сваки на преко 500 страна великог формата) садрже текстове који се не налазе у ауторским књигама, а објављивани су (у Србији ииностранству) или емитовани преко радија и телевизије од 1959. до 2011. године.У првом тому су текстови посвећени српској књижевности и књижевном животу.
Поглавља: Књижевност нација, језик (о Косову као основном културном симболу до расправа о језику и Предлогу за размишљање); Проза, драма (Андрић као претећа логорсе литературе, о Другој књизи Сеоба као роману-бајки, переђеним са Сервантесом, о књижевности фантастичног и генерацији Пекића, Киша, Шћепановића до новијих); Српска поезија I (четири општа текста о српској поезији друге половине 20. века); Српска поезија II (текстови о 27 српских песника, од Јована Дућића до Новице Тадића и Златка Красног); Српски писци у југословенском контексту; Обнова књижевних биографија (о М. Бећковићу, Р. Лазић, Р. Поповићу); Књижевност и књижевни живот (31 текст, межу њима говори и изјаве као председника УКС, на конгресима југословенских писаца, на протестним вечерима, на сусрету српских и албанских интелектуалаца у Београду, на светским конгресима песника, широм наше бивше домовина ...).
У другом тому су текстови о теорији књижевности, критици и књжевности света. Поглавља: Књижевна теорија; Књижевна кртитика (о 19. српских критичара, од Скерлића до Драгише Витоћевита и Боже Вукадиновића); Књижевна Југославија (о југословенским писцима, а о Весни Парун 2 текста); Књижевност света (од ”Америчких књига из Другог светског рата о Србима”, текст о фасцинантим књигама, фасцинираним нашим народом и нашом историјом, до текстова о Богзи, Верешу, Фриду, Бродском).
МАЛА САЛА ЧЕТВРТАК, 12. 4. 2012, 19.30
ПРОМОЦИЈА КЊИГА АЛЕКСАНДРА ПЕТРОВА
ПРЕ ПРОШЛОСТИ I, II
О књигама говоре: др Гојко Тешић, др Александар Јовановић, др Марко Недић, др Светлана Шеатовић-Димитријевић и аутор.
Оба тома (сваки на преко 500 страна великог формата) садрже текстове који се не налазе у ауторским књигама, а објављивани су (у Србији ииностранству) или емитовани преко радија и телевизије од 1959. до 2011. године.У првом тому су текстови посвећени српској књижевности и књижевном животу.
Поглавља: Књижевност нација, језик (о Косову као основном културном симболу до расправа о језику и Предлогу за размишљање); Проза, драма (Андрић као претећа логорсе литературе, о Другој књизи Сеоба као роману-бајки, переђеним са Сервантесом, о књижевности фантастичног и генерацији Пекића, Киша, Шћепановића до новијих); Српска поезија I (четири општа текста о српској поезији друге половине 20. века); Српска поезија II (текстови о 27 српских песника, од Јована Дућића до Новице Тадића и Златка Красног); Српски писци у југословенском контексту; Обнова књижевних биографија (о М. Бећковићу, Р. Лазић, Р. Поповићу); Књижевност и књижевни живот (31 текст, межу њима говори и изјаве као председника УКС, на конгресима југословенских писаца, на протестним вечерима, на сусрету српских и албанских интелектуалаца у Београду, на светским конгресима песника, широм наше бивше домовина ...).
У другом тому су текстови о теорији књижевности, критици и књжевности света. Поглавља: Књижевна теорија; Књижевна кртитика (о 19. српских критичара, од Скерлића до Драгише Витоћевита и Боже Вукадиновића); Књижевна Југославија (о југословенским писцима, а о Весни Парун 2 текста); Књижевност света (од ”Америчких књига из Другог светског рата о Србима”, текст о фасцинантим књигама, фасцинираним нашим народом и нашом историјом, до текстова о Богзи, Верешу, Фриду, Бродском).
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 11. АПРИЛ 2012, 12.00
РАЈКО ПЕТРОВ НОГО
•ЗАПИШИ ТО, РАЈКО•
Издавачи: Српска књижевна задруга и Београдска књига
•ЗАПИШИ И НАПИШИ•
Издавач: Београдска књига
Учествују:
Рајко Петров Ного
Јован Делић
Бранко Стојановић
Желидраг Никчевић
Мирјана Булатовић
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 11. АПРИЛ 2012, 12.00
РАЈКО ПЕТРОВ НОГО
•ЗАПИШИ ТО, РАЈКО•
Издавачи: Српска књижевна задруга и Београдска књига
•ЗАПИШИ И НАПИШИ•
Издавач: Београдска књига
Учествују:
Рајко Петров Ного
Јован Делић
Бранко Стојановић
Желидраг Никчевић
Мирјана Булатовић
| 1.pdf |
Удружење књижевника Србије...10.4.2012.
Истиче рок за предлагање кандидата за Кочићеву награду 2012.
Завичајно друштво „Змијање“,
као официјелни организатор Кочићевог збора,
објављује позив за предлагање кандидата за
Кочићеву награду за 2012.
(Према важећем Правилнику о Кочићевој награди)
Кочићева награда се додјељује аутору за цјелокупно стваралаштво или за појединачно дјело на српском језику (приповјетке, драмe и поезија) које – поред неспорних умјетничких вриједности – одликује Кочићевски дух, чистота и пуноћа језика, родољубивост, чврстина и јасноћа става, те афирмација слободе и правде као универзалних вриједности.
Ако се предлаже аутор за појединачно дјело, онда то дјело мора бити објављено прошле или ове године до истека рока за подношење приједлога.
Награда се састоји од грамате и новчаног износа који сваке године утврђује Организациони одбор Кочићевог збора.
Аутора за Кочићеву награду могу предложити: удружења књижевника, издавачи, библиотеке, образовне и научне институције за област српски језик и књижевност и поједници, уз обавезу да жирију доставе образложен приједог у писаној или електронској форми, са ширим изводима из рецензија и критика, ако је приједлог за цјелокупно стваралаштво, односно три (3) примјерка предложеног дјела и писано образложење, ако је приједлог за једно књижевно дјело.
Рок за подношење предлога је 30. април 2012. године на адресу:
Завичајно друштво "Змијање", Бања Лука,
Улица Марије Бурсаћ број 3.
78000 Бања Лука,
Република Српска, Босна и Херцеговина.
Одлука жирија биће објављена до 31. јула, а награда уручена на Кочићевом збору на Змијању, у Стричићима, 26. августа 2012. године испред родне куће Петра Кочића.
Предсједник Друштва
Недељко Чубриловић
---------------------------
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 11. АПРИЛ 2012, 19.00
Ј Е З И Ч К А Т Р И Б И Н А
Драган Мраовић
песник и преводилац
ЈЕЗИК И ПРЕВОЂЕЊЕ
У СВАКОДНЕВНОЈ ЗЛОУПОТРЕБИ
УРЕДНИК:
МИЛЕ МЕДИЋ
Завичајно друштво „Змијање“,
као официјелни организатор Кочићевог збора,
објављује позив за предлагање кандидата за
Кочићеву награду за 2012.
(Према важећем Правилнику о Кочићевој награди)
Кочићева награда се додјељује аутору за цјелокупно стваралаштво или за појединачно дјело на српском језику (приповјетке, драмe и поезија) које – поред неспорних умјетничких вриједности – одликује Кочићевски дух, чистота и пуноћа језика, родољубивост, чврстина и јасноћа става, те афирмација слободе и правде као универзалних вриједности.
Ако се предлаже аутор за појединачно дјело, онда то дјело мора бити објављено прошле или ове године до истека рока за подношење приједлога.
Награда се састоји од грамате и новчаног износа који сваке године утврђује Организациони одбор Кочићевог збора.
Аутора за Кочићеву награду могу предложити: удружења књижевника, издавачи, библиотеке, образовне и научне институције за област српски језик и књижевност и поједници, уз обавезу да жирију доставе образложен приједог у писаној или електронској форми, са ширим изводима из рецензија и критика, ако је приједлог за цјелокупно стваралаштво, односно три (3) примјерка предложеног дјела и писано образложење, ако је приједлог за једно књижевно дјело.
Рок за подношење предлога је 30. април 2012. године на адресу:
Завичајно друштво "Змијање", Бања Лука,
Улица Марије Бурсаћ број 3.
78000 Бања Лука,
Република Српска, Босна и Херцеговина.
Одлука жирија биће објављена до 31. јула, а награда уручена на Кочићевом збору на Змијању, у Стричићима, 26. августа 2012. године испред родне куће Петра Кочића.
Предсједник Друштва
Недељко Чубриловић
---------------------------
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 11. АПРИЛ 2012, 19.00
Ј Е З И Ч К А Т Р И Б И Н А
Драган Мраовић
песник и преводилац
ЈЕЗИК И ПРЕВОЂЕЊЕ
У СВАКОДНЕВНОЈ ЗЛОУПОТРЕБИ
УРЕДНИК:
МИЛЕ МЕДИЋ
Удружење књижевника Србије...07.4.2012.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 9. АПРИЛА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 9. АПРИЛ
12.00
ПРОМОЦИЈА НОВОГ БРОЈА ЧАСОПИСА ДРАМА
Говоре: председник Удружења драмских писаца Србије Миладин Шеварлић, Милосав Буца Мирковић, Миодраг Новаковић, Рашко В. Јовановић, Драган Томић, Милан Јелић, Предраг Богдановић Ци.
Стихове чита: Милан Цаци Михаиловић.
19.00
МЛАДЕН ГВЕРО: ЉУБАВ И ЗЛОЧИН (Хроника о Шефки)
Учествују: Василије Радикић, Тома Фила, Слободан Јовановић, Александар Бећић и аутор. Одломке чита Тома Курузовић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
УТОРАК, 10. АПРИЛ. 2012.
12.00
ОМАЖ ПЕСНИКУ ГАНЕТУ ТОДОРОВСКОМ
Учествују: Радомир Андрић, Адам Пуслојић, Виктор Б. Шећеровски, Христо Петрески и Науме Радичевски.
СРЕДА, 11. АПРИЛ. 2012
12.00
Представљање књига Рајка Петрова Нога „Запиши то, Рајко“ и „Запиши и напиши“.
Учествују: Рајко Петров Ного, Јован Делић, Бранко Стојановић и Желидраг Никчевић и Мирјана Булатовић.
19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
Драган Мраовић, песник и преводилац:
ЈЕЗИК И ПРЕВОЂЕЊЕ У СВАКОДНЕВНОЈ ЗЛОУПОТРЕБИ
Уредник и водитељ: Миле Медић.
ЧЕТВРТАК, 12. АПРИЛ 2012, 19.00
ПРОМОЦИЈА НОВОГ БРОЈА „ЗБИЉЕ“ ПОСВЕЋЕНОГ КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Учествују: др Небојша Кузмановић, Зоран М. Мандић, Љиљана Булатовић и Момир Лазић.
____________________________________________________________________________________________________
МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ
О КЊИЗИ РАДОМИРА ПУТНИКОВИЋА
"ПРВИ МЕЂУ ЈЕДНАКИМА", У ИЗДАЊУ "ПРОСВЕТЕ"
ПОСЛЕДЊИ ИСКАЗ НАШЕ САВЕСТИ
Рођен 1936. године у Београду, Радомир Путниковић је потекао из српске угледне, образоване и патријархалне породице, која се после Другог светског рата у времену "истеривања Бога" нашла под ударом жестоког комунизма.
Породична свест га је од младих година учинила истрајним, усправним и непопустљивим, тако да није подлегао генерацијском расрбљавању, не потонувши при том у огорчење и озлојеђеност.
Одговоран за себе и за породицу, посветио се своме образовању и у времену прогона неједномишљеника потражио азил у своме књижевном дару.
Школовао се у Београду и Лондону.
Српско презиме Путниковић, и самим својим значењем, упућивало га је на разумевање света, на споразумевање са њим и на тражење свога места у њему.
У Лондону, захваљујући своме дару, није постао ни очајни емигрант, нити се српства одрекао, ушавши у тамошњи културни и књижевни живот.
Остао је Србин поставши грађанин Велике Британије, у којој стално настањен живи и ствара већ четири деценије (1970-2011).
На српском је мислио док то није научио да то чини и на енглеском језику. Остварио је дело којим припада књижевностима оба језика
Као Србин, зна како Енглези у својим главама гордо суде о свима, па и о Србима. Као Енглез, зна како сви, Срби првенствено у овом случају, треба да се у свему, поготово у својим невољама, представљају Енглезима да би их ови појмили како они желе.
У Енглеској је стекао смисао за дугу истрајност у мишљењу и деловању, која Србима углавном недостаје, нарочито у историјском контексту.
Свестан да је у велики народ дошао из малог народа, који опет има широке митолошке и историјске основе на којима опстаје и у највећим непогодама и силним неправдама, непрестано тражи разумевања великог народа истичући вредности малог.
Поверење велике средине Путниковић је стицао личним постигнућима, даром, радом и љубављу за оно што ствара.
У великом језику књижевни успех се најпре стиче за оне који највише читају и у кога имају највише искреног поверења. И Радомир Путниковић се у енглеском језику прво осведочио писањем за децу за коју је и најтеже писати - и кад је језик у питању и кад је психологија у питању.
Успех и поверење које је првим књигама стекао код младих британских читалаца опредељивало га је у будућем раду и у приповедачким трагањима. Дошавши из народа у коме се верује да посебни имају дар познавања немуштог језика споразумевања са живим бићима читаве фауне и флоре, Путниковић је дечје поверење стицао таквим причама, које би се условно и развијенијим, дужим баснама, намењених деци, могле називати а које он именује причама. Ушавши у психологију писања за децу, стицао је успехе и кратким позоришним комадима за децу, како их сам назива. А назива их са пуним теоријским правом, јер они, без обзира на краткоћу, поседују експозицију, заплет и расплет, што су драмске одлике, а катарзама афирмише правду.
Међу светским баснописцима од Езопа до наших дана, чије су само поједине упрошћене басне преузимане и нуђене деци, више као пример за књижевну форму, Путниковић је у неколике раскошно илустроване збирке био доследан пишући своје приче о животињама искључиво за децу. Оне су велико радовање деце природном животу који оличавају животиње и биљке.
Те збирке у преводима са истом лепотом, донеле су радости многој деци света, па и деци пишчевог изворног српског језика, нарочито у билингвалним српско-енглеским издањима.
Пишући за децу, Путниковић је стекао своје сигурно место и у савременој енглеској и савременој српској књижевности намењеној деци.
Та места чекају своје оцењиваче и историчаре књижевности да их потврде.
Слава, коју писац за децу добија од читалаца, најискренија је, а ту искреност Путниковић је осетио од деце свих језика на које је превођен.
Осећај за правду и праведнији свет који карактерише писца за децу карактерише и писце сатире и хумора. Та узајамност чини често писце за децу и сатиричарима, али и сатиричаре писцима за децу за шта је највећи пример Џонатан Свифт. Радомир Путниковић се пишући за децу огледао и као писац сатира. У енглески савремени књижевни живот, нарочито у његовом ведром делу који карактерише особени енглески хумор, донео је неочекивани европски (пољски, чешки, српски и немачки) филозофско-мисаони хумор збирком својих афоризама, подсетивши Енглезе на заборављене мисли Свифта и Бирса. Тим афоризмима нашао је и своје место у антологијама српске афористике. Писање у два језика и живот у свету, уз познавање култура народа и језика својих превода, ширио је тематски видокруг афористичара. За то су Путниковићеви афоризми ако не бриткији и директнији у односу на српске и пољске, уочљиво тематски шири и универзалнији, са примесама енглеског хумора. Посебна оригиналност Путниковићеве афористике су афоризми о животињама, исписани у форми сатиричних наравоученија за ненаписане басне.
Басне су ипак основна форма Путниковићевог књижевног исказа. Он је наизглед непретенциозно, као да чини посвету свим баснописцима пре себе, исписао и своју књигу "класичних басни", која је у Великој Британији одмах препозната као догађај и књижевна новина у старој форми и била објављена у престижној издавачкој кући Purnell Books 1983. године. Ове басне су објављиване и код српских и преведене код светских издавача.
Рукопис нове збирке басни Суд правде представља, по мишљењу писца ове белешке о Радомиру Путниковићу, сам врх његовог књижевног делања.
У овој књизи је сабран сав наш страх од људског зверињака у који смо свет претворили. Са темама из онога шта нам се догађа свет ових басни је наш свакодневни живот, изопачен такорећи у свему, генетски смишљено модификован, свет монструозног хуманизма. Ове басне нису писане езоповским језиком, већ директним, без икаквих алузија, јер за алузије нема времена. Писане су храбро, без промисли о могућим последицама, а храбрости треба и за њихово читање. Оне су искази наше преостале савести која, у глобалној острвљености која нас раздире, чили и потире се, као што се све моралне вредности на којима се свет вековима васпостављао поништавају.
За ову књигу би се условно могло рећи да је орвеловска. Условно, јер је Орвел писао оно што је предосећао да ће се догодити у блиској будућности. Путниковић, међутим, пише оно што види, док запише то је већ прошлост. Такво нам је убрзање живота. Хоће ли читаоци и недочитавши Суд правде доживети апокалипсу која се глобално припрема?
Следи ли оно што сви видимо а надамо се да неће? Из те наде и са том надом писана је и ова збирка.
Настајање овог Путниковићевог рукописа пало је у деценијама драма његовог српског народа. Те драме он је непрекидно доживљавао као катарзе стоички подносећи, и све чинио да бар део тих катарзи осете и његови садржављани Велике Британије.
Шта је постигао? Постигао је да буде велика српска адреса у свету.
У Британском парламенту и данас сам одржава српско питање отвореним.
А најжешће постављено питање је у басни Суд правде.
____________________________________________________________________________________________________
У ТОРОНТУ НЕДАВНО ПРЕДСТАВЉЕН
РОМАН "ОЛИВЕРА" СТОЈАНЕ МАГДАЛИНИЋ
У чувеној књижари Сербика у Торонту (Канада) недавно је представљен роман ОЛИВЕРА Стојане Магделинић – по избору чланова Клуба читалаца те књижаре. Учесници Трибине били су чланови Клуба, а програм је водила госпођа Олга Марковић, председница Клуба читалаца. Одломак из романа ОЛИВЕРА-Чему туга? Чему страх? Чему сузе? Не кукајте, не плачите, себри и пастири, монахиње и сељанке, и ви поносне младе мајке, и стрине и ујне, и бабе и тетке... и великом тугом зло не призивајте... већ се усправите! И главе подигните! И пажљиво ме саслушајте! Јер ја, Оливера, кћи Лазарева и Миличина, тако ми душе мога оца, и тако ми гроба његовога, и тела обезглављенога, и тако ми Вере у Спаситеља, господа Исуса Христа... и тако ми крста... и хлебнога жита... и тако ми живота мога, и имена... до задње мисли, и задњег даха... борићу се... борићу се свим срцем... и свом снагом... за слободу... и срећу свих вас........................................................................................................... -А ти, благочестива мајко моја Милице, удовице Лазарева, и владарице српска, и ти, богољубива мајко Јефимија, удовице Угљешина, и ви многе друге удовице и мајке посмрчади и сирочади, и смерне и богољубиве монахиње, срца стегните, и сузе да роните престаните, већ се Господу Богу молите, да мој одлазак свима Наду и Веру и Љубав донесе... и Радост у ваша срца унесе, и нека деца, која су на рођењу тамнину српских небеса угледала, доживе да их сунце слободом обасја, и да им Господ, да у миру одрасту, помогне... И учите их да никад не забораве круну Лазареву, и сабљу Милошеву, и руку Дамјанову, и срце Југовића мајке, и кондир Косовке девојке, и да не забораве ко су, од кога су, и одакле су...И да никад не забораве својих очева, и дедова, и ујака, и стричева, крв, просуту на пољу Косову, на свети Видов дан, вољом Божјом, и срцем чистим, а са жељом да прагове своје, и постеље, и огњишта... и зрна жита, и коре хлеба... одбране.. И да светла имена косовских витезова, и Милоша, и Лазара, и Ивана, и Дојчила, и Голуба, и Богдана, и Павла, и Милана, памте...-И витешку част њихову, и животе угасле, не заборавите, већ их вечно помињите, и причајте деци, тој надолазећој снази, тим младим стабљикама жита, да сложно, светлим и светим путем својих очева иду, и земљу од туђина бране, и да херојска дела, и жртву њихову, у одбрани српства, никад не забораве............................................................................................................. -А ја Оливера, кћи Лазарева и Миличина, тако ми Вере у Господа Бога Оца, и Сина његовога, Спаситеља Исуса Христа, и Духа Светога, и тако ми живота мога и имена, борићу се, свим срцем, и свом снагом... и мислима и делом, и сваким својим дахом, за слободу звона дечанских, и двери сопоћанских, и за мирис тамјана студеничког, и за родност њива и воћњака метохијских, и плавет винограда љубостињских, и за сјај иконостаса жичких и раваничких, и за слободу крила Белог анђела милешевског, и за лепоту очију Симонидиних, и за мудрост порука Савиних, и за свет и за светлост круне Душанове, и борићу се за слободу висова Копаоника, и Проклетија, и за весео жубор Бистрице, и Лаба и Ситнице, и за дубину зелених вирова Ибра и Мораве, непрекидно... и испунићу ваша надања, и борити се, свом снагом, до краја живота, за срећу свих вас, за слободу и срећу Србије!
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 9. АПРИЛА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 9. АПРИЛ
12.00
ПРОМОЦИЈА НОВОГ БРОЈА ЧАСОПИСА ДРАМА
Говоре: председник Удружења драмских писаца Србије Миладин Шеварлић, Милосав Буца Мирковић, Миодраг Новаковић, Рашко В. Јовановић, Драган Томић, Милан Јелић, Предраг Богдановић Ци.
Стихове чита: Милан Цаци Михаиловић.
19.00
МЛАДЕН ГВЕРО: ЉУБАВ И ЗЛОЧИН (Хроника о Шефки)
Учествују: Василије Радикић, Тома Фила, Слободан Јовановић, Александар Бећић и аутор. Одломке чита Тома Курузовић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
УТОРАК, 10. АПРИЛ. 2012.
12.00
ОМАЖ ПЕСНИКУ ГАНЕТУ ТОДОРОВСКОМ
Учествују: Радомир Андрић, Адам Пуслојић, Виктор Б. Шећеровски, Христо Петрески и Науме Радичевски.
СРЕДА, 11. АПРИЛ. 2012
12.00
Представљање књига Рајка Петрова Нога „Запиши то, Рајко“ и „Запиши и напиши“.
Учествују: Рајко Петров Ного, Јован Делић, Бранко Стојановић и Желидраг Никчевић и Мирјана Булатовић.
19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
Драган Мраовић, песник и преводилац:
ЈЕЗИК И ПРЕВОЂЕЊЕ У СВАКОДНЕВНОЈ ЗЛОУПОТРЕБИ
Уредник и водитељ: Миле Медић.
ЧЕТВРТАК, 12. АПРИЛ 2012, 19.00
ПРОМОЦИЈА НОВОГ БРОЈА „ЗБИЉЕ“ ПОСВЕЋЕНОГ КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Учествују: др Небојша Кузмановић, Зоран М. Мандић, Љиљана Булатовић и Момир Лазић.
____________________________________________________________________________________________________
МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ
О КЊИЗИ РАДОМИРА ПУТНИКОВИЋА
"ПРВИ МЕЂУ ЈЕДНАКИМА", У ИЗДАЊУ "ПРОСВЕТЕ"
ПОСЛЕДЊИ ИСКАЗ НАШЕ САВЕСТИ
Рођен 1936. године у Београду, Радомир Путниковић је потекао из српске угледне, образоване и патријархалне породице, која се после Другог светског рата у времену "истеривања Бога" нашла под ударом жестоког комунизма.
Породична свест га је од младих година учинила истрајним, усправним и непопустљивим, тако да није подлегао генерацијском расрбљавању, не потонувши при том у огорчење и озлојеђеност.
Одговоран за себе и за породицу, посветио се своме образовању и у времену прогона неједномишљеника потражио азил у своме књижевном дару.
Школовао се у Београду и Лондону.
Српско презиме Путниковић, и самим својим значењем, упућивало га је на разумевање света, на споразумевање са њим и на тражење свога места у њему.
У Лондону, захваљујући своме дару, није постао ни очајни емигрант, нити се српства одрекао, ушавши у тамошњи културни и књижевни живот.
Остао је Србин поставши грађанин Велике Британије, у којој стално настањен живи и ствара већ четири деценије (1970-2011).
На српском је мислио док то није научио да то чини и на енглеском језику. Остварио је дело којим припада књижевностима оба језика
Као Србин, зна како Енглези у својим главама гордо суде о свима, па и о Србима. Као Енглез, зна како сви, Срби првенствено у овом случају, треба да се у свему, поготово у својим невољама, представљају Енглезима да би их ови појмили како они желе.
У Енглеској је стекао смисао за дугу истрајност у мишљењу и деловању, која Србима углавном недостаје, нарочито у историјском контексту.
Свестан да је у велики народ дошао из малог народа, који опет има широке митолошке и историјске основе на којима опстаје и у највећим непогодама и силним неправдама, непрестано тражи разумевања великог народа истичући вредности малог.
Поверење велике средине Путниковић је стицао личним постигнућима, даром, радом и љубављу за оно што ствара.
У великом језику књижевни успех се најпре стиче за оне који највише читају и у кога имају највише искреног поверења. И Радомир Путниковић се у енглеском језику прво осведочио писањем за децу за коју је и најтеже писати - и кад је језик у питању и кад је психологија у питању.
Успех и поверење које је првим књигама стекао код младих британских читалаца опредељивало га је у будућем раду и у приповедачким трагањима. Дошавши из народа у коме се верује да посебни имају дар познавања немуштог језика споразумевања са живим бићима читаве фауне и флоре, Путниковић је дечје поверење стицао таквим причама, које би се условно и развијенијим, дужим баснама, намењених деци, могле називати а које он именује причама. Ушавши у психологију писања за децу, стицао је успехе и кратким позоришним комадима за децу, како их сам назива. А назива их са пуним теоријским правом, јер они, без обзира на краткоћу, поседују експозицију, заплет и расплет, што су драмске одлике, а катарзама афирмише правду.
Међу светским баснописцима од Езопа до наших дана, чије су само поједине упрошћене басне преузимане и нуђене деци, више као пример за књижевну форму, Путниковић је у неколике раскошно илустроване збирке био доследан пишући своје приче о животињама искључиво за децу. Оне су велико радовање деце природном животу који оличавају животиње и биљке.
Те збирке у преводима са истом лепотом, донеле су радости многој деци света, па и деци пишчевог изворног српског језика, нарочито у билингвалним српско-енглеским издањима.
Пишући за децу, Путниковић је стекао своје сигурно место и у савременој енглеској и савременој српској књижевности намењеној деци.
Та места чекају своје оцењиваче и историчаре књижевности да их потврде.
Слава, коју писац за децу добија од читалаца, најискренија је, а ту искреност Путниковић је осетио од деце свих језика на које је превођен.
Осећај за правду и праведнији свет који карактерише писца за децу карактерише и писце сатире и хумора. Та узајамност чини често писце за децу и сатиричарима, али и сатиричаре писцима за децу за шта је највећи пример Џонатан Свифт. Радомир Путниковић се пишући за децу огледао и као писац сатира. У енглески савремени књижевни живот, нарочито у његовом ведром делу који карактерише особени енглески хумор, донео је неочекивани европски (пољски, чешки, српски и немачки) филозофско-мисаони хумор збирком својих афоризама, подсетивши Енглезе на заборављене мисли Свифта и Бирса. Тим афоризмима нашао је и своје место у антологијама српске афористике. Писање у два језика и живот у свету, уз познавање култура народа и језика својих превода, ширио је тематски видокруг афористичара. За то су Путниковићеви афоризми ако не бриткији и директнији у односу на српске и пољске, уочљиво тематски шири и универзалнији, са примесама енглеског хумора. Посебна оригиналност Путниковићеве афористике су афоризми о животињама, исписани у форми сатиричних наравоученија за ненаписане басне.
Басне су ипак основна форма Путниковићевог књижевног исказа. Он је наизглед непретенциозно, као да чини посвету свим баснописцима пре себе, исписао и своју књигу "класичних басни", која је у Великој Британији одмах препозната као догађај и књижевна новина у старој форми и била објављена у престижној издавачкој кући Purnell Books 1983. године. Ове басне су објављиване и код српских и преведене код светских издавача.
Рукопис нове збирке басни Суд правде представља, по мишљењу писца ове белешке о Радомиру Путниковићу, сам врх његовог књижевног делања.
У овој књизи је сабран сав наш страх од људског зверињака у који смо свет претворили. Са темама из онога шта нам се догађа свет ових басни је наш свакодневни живот, изопачен такорећи у свему, генетски смишљено модификован, свет монструозног хуманизма. Ове басне нису писане езоповским језиком, већ директним, без икаквих алузија, јер за алузије нема времена. Писане су храбро, без промисли о могућим последицама, а храбрости треба и за њихово читање. Оне су искази наше преостале савести која, у глобалној острвљености која нас раздире, чили и потире се, као што се све моралне вредности на којима се свет вековима васпостављао поништавају.
За ову књигу би се условно могло рећи да је орвеловска. Условно, јер је Орвел писао оно што је предосећао да ће се догодити у блиској будућности. Путниковић, међутим, пише оно што види, док запише то је већ прошлост. Такво нам је убрзање живота. Хоће ли читаоци и недочитавши Суд правде доживети апокалипсу која се глобално припрема?
Следи ли оно што сви видимо а надамо се да неће? Из те наде и са том надом писана је и ова збирка.
Настајање овог Путниковићевог рукописа пало је у деценијама драма његовог српског народа. Те драме он је непрекидно доживљавао као катарзе стоички подносећи, и све чинио да бар део тих катарзи осете и његови садржављани Велике Британије.
Шта је постигао? Постигао је да буде велика српска адреса у свету.
У Британском парламенту и данас сам одржава српско питање отвореним.
А најжешће постављено питање је у басни Суд правде.
____________________________________________________________________________________________________
У ТОРОНТУ НЕДАВНО ПРЕДСТАВЉЕН
РОМАН "ОЛИВЕРА" СТОЈАНЕ МАГДАЛИНИЋ
У чувеној књижари Сербика у Торонту (Канада) недавно је представљен роман ОЛИВЕРА Стојане Магделинић – по избору чланова Клуба читалаца те књижаре. Учесници Трибине били су чланови Клуба, а програм је водила госпођа Олга Марковић, председница Клуба читалаца. Одломак из романа ОЛИВЕРА-Чему туга? Чему страх? Чему сузе? Не кукајте, не плачите, себри и пастири, монахиње и сељанке, и ви поносне младе мајке, и стрине и ујне, и бабе и тетке... и великом тугом зло не призивајте... већ се усправите! И главе подигните! И пажљиво ме саслушајте! Јер ја, Оливера, кћи Лазарева и Миличина, тако ми душе мога оца, и тако ми гроба његовога, и тела обезглављенога, и тако ми Вере у Спаситеља, господа Исуса Христа... и тако ми крста... и хлебнога жита... и тако ми живота мога, и имена... до задње мисли, и задњег даха... борићу се... борићу се свим срцем... и свом снагом... за слободу... и срећу свих вас........................................................................................................... -А ти, благочестива мајко моја Милице, удовице Лазарева, и владарице српска, и ти, богољубива мајко Јефимија, удовице Угљешина, и ви многе друге удовице и мајке посмрчади и сирочади, и смерне и богољубиве монахиње, срца стегните, и сузе да роните престаните, већ се Господу Богу молите, да мој одлазак свима Наду и Веру и Љубав донесе... и Радост у ваша срца унесе, и нека деца, која су на рођењу тамнину српских небеса угледала, доживе да их сунце слободом обасја, и да им Господ, да у миру одрасту, помогне... И учите их да никад не забораве круну Лазареву, и сабљу Милошеву, и руку Дамјанову, и срце Југовића мајке, и кондир Косовке девојке, и да не забораве ко су, од кога су, и одакле су...И да никад не забораве својих очева, и дедова, и ујака, и стричева, крв, просуту на пољу Косову, на свети Видов дан, вољом Божјом, и срцем чистим, а са жељом да прагове своје, и постеље, и огњишта... и зрна жита, и коре хлеба... одбране.. И да светла имена косовских витезова, и Милоша, и Лазара, и Ивана, и Дојчила, и Голуба, и Богдана, и Павла, и Милана, памте...-И витешку част њихову, и животе угасле, не заборавите, већ их вечно помињите, и причајте деци, тој надолазећој снази, тим младим стабљикама жита, да сложно, светлим и светим путем својих очева иду, и земљу од туђина бране, и да херојска дела, и жртву њихову, у одбрани српства, никад не забораве............................................................................................................. -А ја Оливера, кћи Лазарева и Миличина, тако ми Вере у Господа Бога Оца, и Сина његовога, Спаситеља Исуса Христа, и Духа Светога, и тако ми живота мога и имена, борићу се, свим срцем, и свом снагом... и мислима и делом, и сваким својим дахом, за слободу звона дечанских, и двери сопоћанских, и за мирис тамјана студеничког, и за родност њива и воћњака метохијских, и плавет винограда љубостињских, и за сјај иконостаса жичких и раваничких, и за слободу крила Белог анђела милешевског, и за лепоту очију Симонидиних, и за мудрост порука Савиних, и за свет и за светлост круне Душанове, и борићу се за слободу висова Копаоника, и Проклетија, и за весео жубор Бистрице, и Лаба и Ситнице, и за дубину зелених вирова Ибра и Мораве, непрекидно... и испунићу ваша надања, и борити се, свом снагом, до краја живота, за срећу свих вас, за слободу и срећу Србије!
Удружење књижевника Србије...05.4.2012.
САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ
ЂУРИН ШЕШИР
Жири за доделу награде Ђурин шешир (у саставу: Душан Стојковић, председник, и чланови Радивоје Марковић и Милош Јанковић, чланови), коју су заједнички установиле Фондација Солидарност Србије и Кућа Ђуре Јакшића, на својој седници одржаној дана 04. 4. 2012. године, констатовао је да се на конкурс јавило 125 аутора, пославши рукописе својих необјављених песничких књига, под шифром – како су то и налагали услови учествовања.
Од тог броја, жири је у ужи избор уврстио 28 рукописа, а на наредној седници, половином априла, сваки члан жирија предложиће и најужи избор од укупно 5 (пет) кандидата, између којих ће се, на седници крајем априла, гласањем чланова жирија (жири, према Правилнику, одлучује већином гласова) одабрати и коначни победник – коме ће последње недеље јуна 2012. бити уручена награда Ђурин шешир (награда се, да подсетимо, састоји од уникатног, ручно рађеног шешира, по узору на шешир који је носио Ђура Јакшић, плакете – барељефа у бронзи, са ликом Ђуре Јакшића, рад вајара Остоје Балканског, и штампања победничког рукописа у форми књиге, у тиражу од 500 примерака).
У ужи избор ушли су рукописи под следећим шифрама:
1. Гаврил
2. Дар Мар
3. Кумрија
4. Печат I
5. Дан
6. Птица
7. Рунолист
8. Свитање
9. Ступље
10. Савршено сам
11. Треба ми шешир, мада не просим...
12. Губернија
13. Отаџбина
14. Под реком
15. Ране и мед
16. Србовид
17. Љ-10021947-ЧА
18. Универзумна
19. Болани Дојчин
20. Емигрант
21. Андромеда
22. Искра
23. Розета
24. Макото
25. Крис
26. Непал
27. Петар плете Петру плот
28. Острво с влагом
О томе којих пет рукописа ће бити у најужем избору, као и о одлуци жирија коме је припала награда, јавност ће бити благовремено обавештена.
За Жири награде Ђурин шешир,
председник
Душан Стојковић
ЂУРИН ШЕШИР
Жири за доделу награде Ђурин шешир (у саставу: Душан Стојковић, председник, и чланови Радивоје Марковић и Милош Јанковић, чланови), коју су заједнички установиле Фондација Солидарност Србије и Кућа Ђуре Јакшића, на својој седници одржаној дана 04. 4. 2012. године, констатовао је да се на конкурс јавило 125 аутора, пославши рукописе својих необјављених песничких књига, под шифром – како су то и налагали услови учествовања.
Од тог броја, жири је у ужи избор уврстио 28 рукописа, а на наредној седници, половином априла, сваки члан жирија предложиће и најужи избор од укупно 5 (пет) кандидата, између којих ће се, на седници крајем априла, гласањем чланова жирија (жири, према Правилнику, одлучује већином гласова) одабрати и коначни победник – коме ће последње недеље јуна 2012. бити уручена награда Ђурин шешир (награда се, да подсетимо, састоји од уникатног, ручно рађеног шешира, по узору на шешир који је носио Ђура Јакшић, плакете – барељефа у бронзи, са ликом Ђуре Јакшића, рад вајара Остоје Балканског, и штампања победничког рукописа у форми књиге, у тиражу од 500 примерака).
У ужи избор ушли су рукописи под следећим шифрама:
1. Гаврил
2. Дар Мар
3. Кумрија
4. Печат I
5. Дан
6. Птица
7. Рунолист
8. Свитање
9. Ступље
10. Савршено сам
11. Треба ми шешир, мада не просим...
12. Губернија
13. Отаџбина
14. Под реком
15. Ране и мед
16. Србовид
17. Љ-10021947-ЧА
18. Универзумна
19. Болани Дојчин
20. Емигрант
21. Андромеда
22. Искра
23. Розета
24. Макото
25. Крис
26. Непал
27. Петар плете Петру плот
28. Острво с влагом
О томе којих пет рукописа ће бити у најужем избору, као и о одлуци жирија коме је припала награда, јавност ће бити благовремено обавештена.
За Жири награде Ђурин шешир,
председник
Душан Стојковић
КЊИЖЕВНИК ПРВОСЛАВ ВУЈЧИЋ ЈЕ НА ОРИГИНАЛАН НАЧИН ИЗРАЗИО УВЕРЕЊЕ
ДА ЋЕ УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ ПРЕБРОДИТИ КРИЗУ И ПОЖИВЕТИ
БАР ЈОШ ЈЕДНУ ДЕЦЕНИЈУ: ПЛАТИО ЈЕ ЧЛАНАРИНУ ДО 2022. ГОДИНЕ!
_____________________________________________________________________
Дан сећања
на разарање Народне библиотеке Србије
6. априла 1941. године
"Повратак књиге на Косанчићев венац"
Београд – Народна библиотека Србије обележиће 6. априла 2012. године богатим и разноврсним програмом Дан сећања на разарање српске националне библиотеке до кога је дошло на тај дан 1941. године.
6. априла 2012. године у 11 часова, у оквиру локалитета на Косанчићевом венцу у Београду, на коме се до почетка Другог светског рата налазило здање Народне библиотеке Србије, биће одржана централна манифестација током које ће бити представљена акција под називом ,,Повратак књиге на Косанчићев венац".
Церемонију ће, у присуству великог броја званица, чланова дипломатског кора, представника Града Београда и београдских општина, бројних институција културе, просвете и науке, као и грађана, предводити министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић.
Након поздравног обраћања вршиоца дужности управника Народне библиотеке Србије Дејана Ристића и беседе књижевника Александра Гаталице сви окупљени биће позвани да по једну књигу, коју су понели са собом, поставе у оквиру локалитета некадашње Народне библиотеке Србије.
Све књиге, које ће бити прикупљене на тај начин, намењене су библиотеци у Куршумлији.
Народна библиотека Србије изражава захвалност бројним органима власти, амбасадама, институцијама и грађанима који су најавили своје учешће у капмањи ,,Повратак књиге на Косанчићев венац".
Истовремено, Народна библиотека Србије упућује обнавља позив свим грађанима да се тада окупе на Косанчићевом венцу и доношењем књиге заједнички подсете на ненадокнадиво страдање национален културне баштине.
У уметничком делу програма учествују солисти Филхармоније младих ,,Борислав Пашћан" - Петар Стевановић, Андрија Гавриловић, Милица Будимиров, Николас Стивенс и Милош Будимиров.
6. априла 2012. године у 12.30 часова, у здању Народне библиотеке Србије на Светосавском платоу, биће одржана конференција за медије на којој ће бити представљен први том капиталног издања ,,Српска библиографија периодике 1768-2005". Ово изузетно дело представиће проф. др Душан Иванић, мр Здравка Радуловић, мр Драган Пурешић и Ратко Марковић.
Истог дана, у 13 часова, у амфитеатру националне библиотеке биће одржано предавање др Ирене Шпадијер о рукопису ,,Зборник српских житија".
У питању је веома вредан рукопис, настао у 14. веку од стране таха монаха Марка, који истовремено представља једину књигу која није страдала 6. априла 1941. године.
У жељи да јавности пружи прилику да види овај изузетан споменик српске средњовековне културе који се чува у трезору националне библиотеке, управа Народне библиотеке Србије определила се да наведено дело буде изложено 6. априла од 12 до 20 часова у специјалној комори која ће бити постављена у холу Централне читаонице.
Програм обележавања Дана сећања на разарање Народне библиотеке Србије биће настављен у 14 часова у амфитеатру националне библиотеке када ће бити представљена монографија ,,Свакодневни живот под окупацијом 1941-1944." коју су приредили историчари Душан Никодијевић (Народна библиотека Србије) и Наташа Милићевић (Институт за новију историју Србије).
Поред аутора, о књизи ће говорити вршилац дужности управника Народне библиотеке Србије Дејан Ристић, директор Института за новију историју Србије др Момчило Митровић, проф. др Љубодраг Димић, доц. др Мира Радојевић и др Коста Николић.
На самом почетку промоције књиге биће одржана свечаност потписивања Протокола о сарадњи Народне библиотеке Србије и Матице српске у Црној Гори. Протокол о сарадњи потписаће вршилац дужности управника Народне библиотеке Србије Дејан Ристић и председник Управног одбора Матице српске у Црног Гори Блажо Паповић.
Програм обележавања Дана сећања на разарање Народне библиотеке Србије 6. априла 1941. године биће завршен концертом Српско-јеврејског певачког друштва чији је почетак предвиђен за 20 часова.
ДА ЋЕ УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ ПРЕБРОДИТИ КРИЗУ И ПОЖИВЕТИ
БАР ЈОШ ЈЕДНУ ДЕЦЕНИЈУ: ПЛАТИО ЈЕ ЧЛАНАРИНУ ДО 2022. ГОДИНЕ!
_____________________________________________________________________
Дан сећања
на разарање Народне библиотеке Србије
6. априла 1941. године
"Повратак књиге на Косанчићев венац"
Београд – Народна библиотека Србије обележиће 6. априла 2012. године богатим и разноврсним програмом Дан сећања на разарање српске националне библиотеке до кога је дошло на тај дан 1941. године.
6. априла 2012. године у 11 часова, у оквиру локалитета на Косанчићевом венцу у Београду, на коме се до почетка Другог светског рата налазило здање Народне библиотеке Србије, биће одржана централна манифестација током које ће бити представљена акција под називом ,,Повратак књиге на Косанчићев венац".
Церемонију ће, у присуству великог броја званица, чланова дипломатског кора, представника Града Београда и београдских општина, бројних институција културе, просвете и науке, као и грађана, предводити министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић.
Након поздравног обраћања вршиоца дужности управника Народне библиотеке Србије Дејана Ристића и беседе књижевника Александра Гаталице сви окупљени биће позвани да по једну књигу, коју су понели са собом, поставе у оквиру локалитета некадашње Народне библиотеке Србије.
Све књиге, које ће бити прикупљене на тај начин, намењене су библиотеци у Куршумлији.
Народна библиотека Србије изражава захвалност бројним органима власти, амбасадама, институцијама и грађанима који су најавили своје учешће у капмањи ,,Повратак књиге на Косанчићев венац".
Истовремено, Народна библиотека Србије упућује обнавља позив свим грађанима да се тада окупе на Косанчићевом венцу и доношењем књиге заједнички подсете на ненадокнадиво страдање национален културне баштине.
У уметничком делу програма учествују солисти Филхармоније младих ,,Борислав Пашћан" - Петар Стевановић, Андрија Гавриловић, Милица Будимиров, Николас Стивенс и Милош Будимиров.
6. априла 2012. године у 12.30 часова, у здању Народне библиотеке Србије на Светосавском платоу, биће одржана конференција за медије на којој ће бити представљен први том капиталног издања ,,Српска библиографија периодике 1768-2005". Ово изузетно дело представиће проф. др Душан Иванић, мр Здравка Радуловић, мр Драган Пурешић и Ратко Марковић.
Истог дана, у 13 часова, у амфитеатру националне библиотеке биће одржано предавање др Ирене Шпадијер о рукопису ,,Зборник српских житија".
У питању је веома вредан рукопис, настао у 14. веку од стране таха монаха Марка, који истовремено представља једину књигу која није страдала 6. априла 1941. године.
У жељи да јавности пружи прилику да види овај изузетан споменик српске средњовековне културе који се чува у трезору националне библиотеке, управа Народне библиотеке Србије определила се да наведено дело буде изложено 6. априла од 12 до 20 часова у специјалној комори која ће бити постављена у холу Централне читаонице.
Програм обележавања Дана сећања на разарање Народне библиотеке Србије биће настављен у 14 часова у амфитеатру националне библиотеке када ће бити представљена монографија ,,Свакодневни живот под окупацијом 1941-1944." коју су приредили историчари Душан Никодијевић (Народна библиотека Србије) и Наташа Милићевић (Институт за новију историју Србије).
Поред аутора, о књизи ће говорити вршилац дужности управника Народне библиотеке Србије Дејан Ристић, директор Института за новију историју Србије др Момчило Митровић, проф. др Љубодраг Димић, доц. др Мира Радојевић и др Коста Николић.
На самом почетку промоције књиге биће одржана свечаност потписивања Протокола о сарадњи Народне библиотеке Србије и Матице српске у Црној Гори. Протокол о сарадњи потписаће вршилац дужности управника Народне библиотеке Србије Дејан Ристић и председник Управног одбора Матице српске у Црног Гори Блажо Паповић.
Програм обележавања Дана сећања на разарање Народне библиотеке Србије 6. априла 1941. године биће завршен концертом Српско-јеврејског певачког друштва чији је почетак предвиђен за 20 часова.
Удружење књижевника Србије...04.4.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 5. АПРИЛ 2012, 19.00
БАЛКАНСКОМ
У ВЕЧНОСТ
СПОМЕН НА ИВАНА ГАЂАНСКОГ
Учествују:
Богдан А. Поповић
Александар Петров
Адам Пуслојић
Братислав Милановић
Симон Симоновић
Драган Мраовић
Миљурко Вукадиновић
Песме казује:
Ивана Гађански
____________________________________________________________________________________________________
Иван Гађански
Ситуација
развој ситуације је такав
да се очекивано остварује
што враћа ствари на почетак
ког више не може да буде
јер се далеко отишло
у остваривању крајњег циља
чија би потпуна реализација
укинула све могућности
за даљи развој ситуације
која тежи таквом крају
1984.
Судбина Балкана
il penseroso
једног од ових дана веома рано
нахрањен је пас везан
на ланцу како се каже
у ствари затворен у кавез
у маленоме дворишту претрпаном
стварима из прошлог времена
које нам служе и данас
да не заборавимо и ваљда преживимо
тај пас и други и трећи пси
сви затворени и још живи
у кавезима и кунићи краткорепи
бели по склепаним кућицама
за зечеве неочишћеним леже
над живином неком белом расом
ћурака којима светло гори
целе ноћи и дуже у просторији
где је некада била ђачка кухиња
одгаја се ова раса за клање
да кроз дубоко замрзавање
стигне до наших осиромашених
столова што се доскора звало
трпеза па менза пропуштајући тако
прилику својих неукрштаних предака
да доживи околину и своју пуну природу
а мачке пресецају сопствене путеве
док се не освесте да су само гладне
прозебле и у ствари непотребне
у овом нашем дворишту сасвим
стешњеном међу оронулим кућама
које се још држе са стварима
скупљаним временом мереним
напуштеним мерама од пресушеног
канапа намотаног око баште
засађене у лонцима конзервама
и сандуцима са парадајзом
луком без корена израслим
из верности или само из обичне
навике да се расте у близини
људи чим се осети нека земља
и влага и мало сунца макар и лонца
испреплетеног жилицама танке резигнације
напукле глеђи промењене функције
начетог иронијом у ствари лонца
који више није лонац у дворишту
привредном објекту међу кућама
у којима људи и деца уколико
их још увек има једу и спавају
и радују се и наравно по које
куче или маче нестане у борби
за бољи живот како је некад
писало или још увек пише
у нашим читанкама за малу децу
док смо их читали у ђачкој кухињи
очекујући белу кафу и врућ хлеб
и осам сати и прво звоно
и мамљиву песму девојака
коју мој ћопићу рекох ономад
ружевичу чусмо поново тек у скоку
слободном паду телесине
у сопственом соку или избору
у изгубљеној бици на улици
под мостом пред камионима
који како изгледа однекуд долазе
празни да све одвезу у бољу будућност
1996.
Мистерија
Јер животиња, када не уме да ради
и служи само за приплод, ужива у разарању.
Чезаре Павезе
свим мастима намазани значи
масни за сва времена уживаоче
једне од трију вила српкиња
превучених са саве из центра
у питому истру која дечаку
који само у зиму долази
изгледа као зелена земља
мистерија
разметљиви пушачу цигара дебелих
хаванских кријумчарених у мушком
друштву ловачких аранжмана
у ово наше оскудно време
углађени подводачу удатих нам жена
чија се деца кад им се мајке
у подне најзад врате накратко зову
мистерија
варалицо у трговини школским стварима
профилисаним округло или на ћошак
на који председник међународног колеџа
не воли да се подсећа да се на раднике
његовог завода не би напречац
из биљурних венецијанских огледала
кад би се само једном погледали
до изнемоглости разгоропадила
мистерија
путниче женевски госте овековечени
у судским хроникама булеварских
листова града чијем си савету одолевао
председавајући му из букове столице
док напољу на улицама стара пословица
на предњаку меденица звони
у мамурлуку раног јутра одјекује као
мистерија
скривачу масивне пропалице под својим
именом и презименом која се не либи
да малтене у име народа отвара широка
државна врата наше науке и наше технике
културе наше и целокупног образовања
белосветским шарлатанима који сеире
шта се све овде догађа док нас осваја
мистерија
а они премећу спарту у венецију
сети се само оних огледала
троју у габелу мудо у око
слепе публике захваљујући
као што видиш и баш те брига
што дете пати и време тече
а народ не зна као у чему је
мистерија
поздрави другове
1984.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 5. АПРИЛ 2012, 19.00
БАЛКАНСКОМ
У ВЕЧНОСТ
СПОМЕН НА ИВАНА ГАЂАНСКОГ
Учествују:
Богдан А. Поповић
Александар Петров
Адам Пуслојић
Братислав Милановић
Симон Симоновић
Драган Мраовић
Миљурко Вукадиновић
Песме казује:
Ивана Гађански
____________________________________________________________________________________________________
Иван Гађански
Ситуација
развој ситуације је такав
да се очекивано остварује
што враћа ствари на почетак
ког више не може да буде
јер се далеко отишло
у остваривању крајњег циља
чија би потпуна реализација
укинула све могућности
за даљи развој ситуације
која тежи таквом крају
1984.
Судбина Балкана
il penseroso
једног од ових дана веома рано
нахрањен је пас везан
на ланцу како се каже
у ствари затворен у кавез
у маленоме дворишту претрпаном
стварима из прошлог времена
које нам служе и данас
да не заборавимо и ваљда преживимо
тај пас и други и трећи пси
сви затворени и још живи
у кавезима и кунићи краткорепи
бели по склепаним кућицама
за зечеве неочишћеним леже
над живином неком белом расом
ћурака којима светло гори
целе ноћи и дуже у просторији
где је некада била ђачка кухиња
одгаја се ова раса за клање
да кроз дубоко замрзавање
стигне до наших осиромашених
столова што се доскора звало
трпеза па менза пропуштајући тако
прилику својих неукрштаних предака
да доживи околину и своју пуну природу
а мачке пресецају сопствене путеве
док се не освесте да су само гладне
прозебле и у ствари непотребне
у овом нашем дворишту сасвим
стешњеном међу оронулим кућама
које се још држе са стварима
скупљаним временом мереним
напуштеним мерама од пресушеног
канапа намотаног око баште
засађене у лонцима конзервама
и сандуцима са парадајзом
луком без корена израслим
из верности или само из обичне
навике да се расте у близини
људи чим се осети нека земља
и влага и мало сунца макар и лонца
испреплетеног жилицама танке резигнације
напукле глеђи промењене функције
начетог иронијом у ствари лонца
који више није лонац у дворишту
привредном објекту међу кућама
у којима људи и деца уколико
их још увек има једу и спавају
и радују се и наравно по које
куче или маче нестане у борби
за бољи живот како је некад
писало или још увек пише
у нашим читанкама за малу децу
док смо их читали у ђачкој кухињи
очекујући белу кафу и врућ хлеб
и осам сати и прво звоно
и мамљиву песму девојака
коју мој ћопићу рекох ономад
ружевичу чусмо поново тек у скоку
слободном паду телесине
у сопственом соку или избору
у изгубљеној бици на улици
под мостом пред камионима
који како изгледа однекуд долазе
празни да све одвезу у бољу будућност
1996.
Мистерија
Јер животиња, када не уме да ради
и служи само за приплод, ужива у разарању.
Чезаре Павезе
свим мастима намазани значи
масни за сва времена уживаоче
једне од трију вила српкиња
превучених са саве из центра
у питому истру која дечаку
који само у зиму долази
изгледа као зелена земља
мистерија
разметљиви пушачу цигара дебелих
хаванских кријумчарених у мушком
друштву ловачких аранжмана
у ово наше оскудно време
углађени подводачу удатих нам жена
чија се деца кад им се мајке
у подне најзад врате накратко зову
мистерија
варалицо у трговини школским стварима
профилисаним округло или на ћошак
на који председник међународног колеџа
не воли да се подсећа да се на раднике
његовог завода не би напречац
из биљурних венецијанских огледала
кад би се само једном погледали
до изнемоглости разгоропадила
мистерија
путниче женевски госте овековечени
у судским хроникама булеварских
листова града чијем си савету одолевао
председавајући му из букове столице
док напољу на улицама стара пословица
на предњаку меденица звони
у мамурлуку раног јутра одјекује као
мистерија
скривачу масивне пропалице под својим
именом и презименом која се не либи
да малтене у име народа отвара широка
државна врата наше науке и наше технике
културе наше и целокупног образовања
белосветским шарлатанима који сеире
шта се све овде догађа док нас осваја
мистерија
а они премећу спарту у венецију
сети се само оних огледала
троју у габелу мудо у око
слепе публике захваљујући
као што видиш и баш те брига
што дете пати и време тече
а народ не зна као у чему је
мистерија
поздрави другове
1984.
III DIO VIJESTI/NEWS/ВЕСТИ
II DIO VIJESTI/NEWS/ВЕСТИ
|
I DIO VIJESTI/NEWS/ВЕСТИ
|
.
Copyright © 2014 DIOGEN pro cultura magazine & Sabahudin Hadžialić
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić. Design LOGO - Stevo Basara.
Freelance gl. i odg. urednik od / Freelance Editor in chief as of 2009: Sabahudin Hadžialić
All Rights Reserved. Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić
WWW: http://sabihadzi.weebly.com
Contact Editorial board E-mail: [email protected];
Narudžbe/Order: [email protected]
Pošta/Mail: Freelance Editor in chief Sabahudin Hadžialić,
Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili
Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić. Design LOGO - Stevo Basara.
Freelance gl. i odg. urednik od / Freelance Editor in chief as of 2009: Sabahudin Hadžialić
All Rights Reserved. Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić
WWW: http://sabihadzi.weebly.com
Contact Editorial board E-mail: [email protected];
Narudžbe/Order: [email protected]
Pošta/Mail: Freelance Editor in chief Sabahudin Hadžialić,
Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili
Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina