NA LISTI Od 04.8.2010.g. /
LISTED SINCE August 4th, 2010 among leading European magazines: |
All Rights Reserved
Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić, MSc Sarajevo & Bugojno, Bosnia and Herzegovina MI OBJEDINJUJEMO RAZLIČITOSTI... WE ARE UNIFYING DIVERSITIES |
Intervju - Tatjana Debeljački vs Vladimir Arsenijević,
Beograd, Srbija...15.8.2011.
Vladimir Arsenijević (b. 1965 in Pula, Croatia, SFR Yugoslavia) is an awarded and internationally acclaimed Serbian writer, translator, editor and publicist. He won the 1994 NIN-award thus becoming the youngest ever recipient of this prestigious prize for his first novel In the Hold (U potpalublju). This was the very first debut book ever rewarded with this prize. This anti-war book was soon translated to 20 languages and placed Arsenijevic almost instantly among the most translated Serbian writers ever. His second novel Andjela was published in 1997 as the second book of the conceived CLOACA MAXIMA quartet. In 2000. he published a book of essayistic prose entitled Mexico - the War Diary (Meksiko – ratni dnevnik). His fourth book, Ishmail (Išmail), published in 2004, is a graphic novel of sorts and presents the result of his creative cooperation with the alternative cartoon artist Aleksandar Zograf. In 2008. Arsenijevic published his fifth book, Predator, a collection of six overlapping stories which, when reads together and in a sequel, form a loose novel. His sixth book was published in 2009. - a collection of essays entitled Yugolaboratoria (Jugolaboratorija).
Besides his literary work, Arsenijevic is an active columnist who publishes essays and other texts in a wide range of different media, both printed and electronic, all over the region of former Yugoslavia. He is also a well known editor who formed and developed RENDE publishing house, and held position of it's editor-in-charge ever since the year 2000. However, he left in spring 2007. due to unresolved problems with other co-founders. For the next four years, until 2011, he was running a Belgrade subsection of a distinguished Croatian publishing house VBZ. Vladimir Arsenijevic is also one of the founders of the regional literary festival KROKODIL. Nowadays, once again, lives as an independent writer and writes a weekly column in the Belgrade daily newspaper Press. |
Vladimir Arsenijević (rođ.1965. u Puli, Hrvatska, bivša SFR Jugoslavija) je nagrađivan i međunarodno priznati srpski književnik, prevodilac, urednik i publicista. 1994. god. dodeljena mu je NIN-ova nagrada za njegov prvi roman "U potpalublju", čime je postao najmlađi dobitnik ove prestižne književne nagrade. Po prvi put je ova nagrada dodeljena za jedan debitantski roman. Ovaj anti-ratni roman je ubrzo preveden na dvadeset jezika čime je Arsenijević istovremeno ubrojen u najčešće prevođene srpske književnike. Njegov drugi roman "Andjela" objavljen je 1997. kao drugi deo od četiri ciklusa CLOACA MAXIMA. 2000. god objavio je knjigu esejističke proze pod nazivom "Meksiko – ratni dnevnik". Njegova četvrta knjiga "Išmail", objavljena 2004. je rezultat njegove saradnje sa alternativnim strip crtačem Aleksandrom Zografom. Tokom 2008. Arsenijević je objavio svoju petu knjigu, "Predator", zbirku šest međusobno preklapajućih priča koje, ako se čitaju pojedinačno, ili u nizu, čine roman. Njegova šesta knjiga, objavljena tokom 2009. je zbirka eseja pod nazivom "Jugolaboratorija".
Pored svog književnog rada, Arsenijevic je aktivni kolumnista koji objavljuje eseje i druge tekstove u različitim medijima, štampanim kao i elektronskim, u svim delovima bivše Jugoslavije. Takođe je osnivač i priznati urednik izdavačke kuće RENDE , na čijem se čelu nalazio od godine osnivanja, 2000. Međutim, napušta mesto urednika u proleće 2007. zbog merazrešenih problema sa ostalim suosnivačima. Tokom sledeće četiri godine, sve do 2011, vodi predstavništvo renomirane izdavačke kuće iz hrvatske - VBZ. Vladimir Arsenijevic takođe je i jedan od osnivača regionalnog književnog festivala KROKODIL. U novije vreme, ponovo, živi kao nezavisni književnik i piše nedeljne kolumne za beogradski dnevni list Press. Translated by Danijela Milosavljević |
PUT OKO SVETA ZA 60 SEKUNDI
Privlači Vas Zapadna Evropa i Amerika, dugo ste živeli u Engleskoj?
Pa, privlače me realno onoliko koliko me privlači čitav svet oko mene indiskriminativno, ništa manje i ništa više. Istina, u ranoj mladosti zaista sam obožavao Englesku, ponajviše zbog engleskog panka uz koji sam odrastao, i sačekao sam prvu priliku (završena srednja škola i odslužena vojska) da se preselim tamo. Što sam i učinio, u devetnaestoj godini života, i živeo u Londonu narednih pet godina.
Šta sputava Vašu dinamiku?
Hm, komplikovano pitanje. Ali, suvišak obaveza bi bio najprecizniji odgovor. Moram da radim mnogo toga da bih preživeo, a pitanja golog preživljavanja ne utiču baš pozitivno na kreativni proces. S druge strane, otkrio sam to empirijski, kad nema borbe, nema ni uzbudljivog stvaralaštva. Tako to ide. Zato mi je ipak drago što moram svakodnevno da mislim na svoj „hleb nasušni“. Tada najbolje cenim dragocenost slobodnih trenutaka koje onda posvetim radu na novoj knjizi. Ako ide sporo, šta ću, nemam ja ništa s tim.
„Rende“ je bila Vaša izdavačka kuća?
Pa, formalno uzev, Rende nikad nije bila moja izdavačka kuća. Ona pripada Slađani Novaković. Ali ja sam bio jedan od osnivača, njen prvi urednik, i postavio sam temelje na kojima ta kuća i dan danas čvrsto stoji.
Krokodil je trodnevni festival čitanja na kome su autori bivše SFRJ?
Tako je, iako sve više naginjemo ideji da pojačavamo internacionalni aspekt festivala jer ćemo se u protivnom vrlo brzo naći u zatvorenom krugu. Domaća književna scena (mislim na regionalnu, pisanu bilo kojom od varijanti bivšeg srpskohrvatskog jezika) je mali incestuozni krug i malo je tu sveže krvi i novih nada. Nedostatak uzbuđenja na lokalu, zamenjivaćemo ubuduće interesantnim stranim gostima festivala.
Umetnički rad Krokodila od početka do danas?
Uh, pa, održali smo do sad tri letnja trodnevna i jedan zimski jednodnevni festival u Beogradu, kao i niz gostovanja u gradovima poput Pule, Ljubljane, Inđije i Lajpciga. U ove prethodne tri godine etablirali smo se definitivno kao najuzbudljiviji i najdinamičniji književni događaj ne samo u Srbiji već u celom regionu.
Boraveći u Meksiku svirali ste sa međunarodnim teksaško-britansko-srpskim punk bendom “Los Armstrings”, sa kojima ste je objavili jedini nosač zvuka “Wanderlust”.
Tačno. To je bio moj privremeni povratak muzici kojom sam se bavio od svoje četrnaeste godine života pa do pomenutog odlaska u London kad sam, paradoksalno, našavši se u tom gradu muzike, prestao da se bavim tim. Bilo je sjajno svirati u Meksiko sitiju, Kuarnavaci, Puebli i drugim gradovima u kojima su Los Armstrings nastupali. Bend je bio sačinjen od ljudi koji su se te 1999. zatekli u Meksiko sitiju a dolazili su iz Sjedinjenih država, Vel. Britanije i Srbije. Raspali smo se nakon godinu i po dana tako što smo praktično simultano napustili Meksiko siti. I danas smo u kontaktu iako živimo na različitim delovima planete. Ipak, objavili smo CD „Wanderlust“ na kom je zabeleženo ono što smo za tih godinu i po dana uradili. Tu se vidi, tj. čuje, da je reč o bendu koji je imao potencijala da napreduje dalje, ali nismo imali vremena da stignemo do te tačke. Ipak, ono što smo uradili za tako kratko vreme čini me ponosnim. To smatram jednako važnim delom svoje „karijere“ kao i knjige koje sam do sad objavio, čak i ako niko drugi to ne primećuje.
Kako se raspao bend Urbane Gerile i ono što je ostalo nezaboravno za Vas?
Urbana Gerila je bila tinejdžerski pank rok bend i jedan od prvih i verovatno najautentičniji pank bend koji je Beograd ikad proizveo i koji je postojao u periodu 1979-1981. Ona se i nije raspala već transformisala u minimalistički rani elektro post-pank bend Berliner Strasse koji je postojao u naredne dve i po godine a onda se i to raspalo jer smo svi simultano, kao vršnjaci, bili poslati u vojsku. To je i inače u to vreme predstavljalo uobičajeni kraj ili barem dugu pauzu u radu tih tinejdžerskih grupa iz tog doba.
Da li ste ikada poželeli da možete obrisati deo onoga što ste napisali, nakon što je knjiga objavljena?
Pa ja neprestano brišem i pišem ponovo i gotovo da nijedno izdanje bilo koje moje knjige nije baš istovetno s prethodnim jer ja neprestano nešto tu čačkam i doterujem. Nijednu svoju knjigu ne smatram baš gotovom, a kako je većina njih u organskoj vezi kroz likove koji se simultano pojavljuju u više njih, sve one i dalje nastaju paralelno i meni samom vremenom bivaju sve jasnije i jasnije. Tako da ovo pitanje smatram bespredmetnim, jer ono što želim da obrišem ja lepo i obrišem. A ono što želim da promenim ili dopišem, ja promenim i dopišem. I nema tu ni velike mudrosti ni bilo kakvog etičkog problema. Moje knjige biće gotove kad mene više ne bude bilo.
Šta je krajnja odgovornost pisca i prema kome?
Ne znam ima li je. Prema samom sebi, pretpostavljam.
Šta mislite o trenutnom stanju na našoj književnoj sceni? Kuda ide književnost? Ima li ona nekakav smer ili se vrti u krug?
Književnost se trenutno nalazi u jednoj izuzetno čudnoj krizi. Mladi ljudi sve više format knjige doživljavaju zastarelim, a neretko i ono što u njima piše, takođe. Knjige su za mlade ljude danas, ispada, prespore i nedovoljno ubedljive. Oni kao da ne znaju šta bi tačno s njima, i ne osećaju da nešto značajno gube nečitanjem. Za nas koji se ovim poslom bavimo to sve više nalikuje na neku zastarelu retro delatnost koja se održava na veštačkim plućima. Poput komponovanja opereta ili klasčinog baleta, na primer. S druge strane, knjige su na sve strane, i sve ih je više, a osvojile su i elektronski domen formatima kao što su e-knjige ili audio-knjige tako da mi se čini da se tu vodi jedan manje ili više tih rat za opstanak i još uvek nije izvesno na šta će čitava ta stvar proizaći. Ostaje da čekamo i vidimo.
Šta je sadržaj vaše nove knjige i kada očekujete da se nađe u knjižarama?
Moja nova knjiga MINUT – PUT OKO SVETA ZA 60 SEKUNDI je novela sačinjena od 25 priča koje se odvijaju u jednom jedinom minutu u vremenu ali raspoređenih po vremenskim zonama. Ona je nastala u saradnji sa sjajnom vizuelnom umetnicom Valentinom Broštean i predstavlja jedan interesantan eksperiment u okviru formata grafičke knjige. Knjiga će biti objavljena ove jeseni, a takođe će biti objavljeno i novo izdanje moje prve knjige U POTPALUBLJU. U međuvremenu, ja radim na jednom obimnijem delu, romanu pod nazivom TRI OCA. Nadam se da ću u narednih godinu dana završiti rad i na toj knjizi koja je verovatno najambicioznije zamišljena i izvedena od svih mojih dosadašnjih naslova.
Privlači Vas Zapadna Evropa i Amerika, dugo ste živeli u Engleskoj?
Pa, privlače me realno onoliko koliko me privlači čitav svet oko mene indiskriminativno, ništa manje i ništa više. Istina, u ranoj mladosti zaista sam obožavao Englesku, ponajviše zbog engleskog panka uz koji sam odrastao, i sačekao sam prvu priliku (završena srednja škola i odslužena vojska) da se preselim tamo. Što sam i učinio, u devetnaestoj godini života, i živeo u Londonu narednih pet godina.
Šta sputava Vašu dinamiku?
Hm, komplikovano pitanje. Ali, suvišak obaveza bi bio najprecizniji odgovor. Moram da radim mnogo toga da bih preživeo, a pitanja golog preživljavanja ne utiču baš pozitivno na kreativni proces. S druge strane, otkrio sam to empirijski, kad nema borbe, nema ni uzbudljivog stvaralaštva. Tako to ide. Zato mi je ipak drago što moram svakodnevno da mislim na svoj „hleb nasušni“. Tada najbolje cenim dragocenost slobodnih trenutaka koje onda posvetim radu na novoj knjizi. Ako ide sporo, šta ću, nemam ja ništa s tim.
„Rende“ je bila Vaša izdavačka kuća?
Pa, formalno uzev, Rende nikad nije bila moja izdavačka kuća. Ona pripada Slađani Novaković. Ali ja sam bio jedan od osnivača, njen prvi urednik, i postavio sam temelje na kojima ta kuća i dan danas čvrsto stoji.
Krokodil je trodnevni festival čitanja na kome su autori bivše SFRJ?
Tako je, iako sve više naginjemo ideji da pojačavamo internacionalni aspekt festivala jer ćemo se u protivnom vrlo brzo naći u zatvorenom krugu. Domaća književna scena (mislim na regionalnu, pisanu bilo kojom od varijanti bivšeg srpskohrvatskog jezika) je mali incestuozni krug i malo je tu sveže krvi i novih nada. Nedostatak uzbuđenja na lokalu, zamenjivaćemo ubuduće interesantnim stranim gostima festivala.
Umetnički rad Krokodila od početka do danas?
Uh, pa, održali smo do sad tri letnja trodnevna i jedan zimski jednodnevni festival u Beogradu, kao i niz gostovanja u gradovima poput Pule, Ljubljane, Inđije i Lajpciga. U ove prethodne tri godine etablirali smo se definitivno kao najuzbudljiviji i najdinamičniji književni događaj ne samo u Srbiji već u celom regionu.
Boraveći u Meksiku svirali ste sa međunarodnim teksaško-britansko-srpskim punk bendom “Los Armstrings”, sa kojima ste je objavili jedini nosač zvuka “Wanderlust”.
Tačno. To je bio moj privremeni povratak muzici kojom sam se bavio od svoje četrnaeste godine života pa do pomenutog odlaska u London kad sam, paradoksalno, našavši se u tom gradu muzike, prestao da se bavim tim. Bilo je sjajno svirati u Meksiko sitiju, Kuarnavaci, Puebli i drugim gradovima u kojima su Los Armstrings nastupali. Bend je bio sačinjen od ljudi koji su se te 1999. zatekli u Meksiko sitiju a dolazili su iz Sjedinjenih država, Vel. Britanije i Srbije. Raspali smo se nakon godinu i po dana tako što smo praktično simultano napustili Meksiko siti. I danas smo u kontaktu iako živimo na različitim delovima planete. Ipak, objavili smo CD „Wanderlust“ na kom je zabeleženo ono što smo za tih godinu i po dana uradili. Tu se vidi, tj. čuje, da je reč o bendu koji je imao potencijala da napreduje dalje, ali nismo imali vremena da stignemo do te tačke. Ipak, ono što smo uradili za tako kratko vreme čini me ponosnim. To smatram jednako važnim delom svoje „karijere“ kao i knjige koje sam do sad objavio, čak i ako niko drugi to ne primećuje.
Kako se raspao bend Urbane Gerile i ono što je ostalo nezaboravno za Vas?
Urbana Gerila je bila tinejdžerski pank rok bend i jedan od prvih i verovatno najautentičniji pank bend koji je Beograd ikad proizveo i koji je postojao u periodu 1979-1981. Ona se i nije raspala već transformisala u minimalistički rani elektro post-pank bend Berliner Strasse koji je postojao u naredne dve i po godine a onda se i to raspalo jer smo svi simultano, kao vršnjaci, bili poslati u vojsku. To je i inače u to vreme predstavljalo uobičajeni kraj ili barem dugu pauzu u radu tih tinejdžerskih grupa iz tog doba.
Da li ste ikada poželeli da možete obrisati deo onoga što ste napisali, nakon što je knjiga objavljena?
Pa ja neprestano brišem i pišem ponovo i gotovo da nijedno izdanje bilo koje moje knjige nije baš istovetno s prethodnim jer ja neprestano nešto tu čačkam i doterujem. Nijednu svoju knjigu ne smatram baš gotovom, a kako je većina njih u organskoj vezi kroz likove koji se simultano pojavljuju u više njih, sve one i dalje nastaju paralelno i meni samom vremenom bivaju sve jasnije i jasnije. Tako da ovo pitanje smatram bespredmetnim, jer ono što želim da obrišem ja lepo i obrišem. A ono što želim da promenim ili dopišem, ja promenim i dopišem. I nema tu ni velike mudrosti ni bilo kakvog etičkog problema. Moje knjige biće gotove kad mene više ne bude bilo.
Šta je krajnja odgovornost pisca i prema kome?
Ne znam ima li je. Prema samom sebi, pretpostavljam.
Šta mislite o trenutnom stanju na našoj književnoj sceni? Kuda ide književnost? Ima li ona nekakav smer ili se vrti u krug?
Književnost se trenutno nalazi u jednoj izuzetno čudnoj krizi. Mladi ljudi sve više format knjige doživljavaju zastarelim, a neretko i ono što u njima piše, takođe. Knjige su za mlade ljude danas, ispada, prespore i nedovoljno ubedljive. Oni kao da ne znaju šta bi tačno s njima, i ne osećaju da nešto značajno gube nečitanjem. Za nas koji se ovim poslom bavimo to sve više nalikuje na neku zastarelu retro delatnost koja se održava na veštačkim plućima. Poput komponovanja opereta ili klasčinog baleta, na primer. S druge strane, knjige su na sve strane, i sve ih je više, a osvojile su i elektronski domen formatima kao što su e-knjige ili audio-knjige tako da mi se čini da se tu vodi jedan manje ili više tih rat za opstanak i još uvek nije izvesno na šta će čitava ta stvar proizaći. Ostaje da čekamo i vidimo.
Šta je sadržaj vaše nove knjige i kada očekujete da se nađe u knjižarama?
Moja nova knjiga MINUT – PUT OKO SVETA ZA 60 SEKUNDI je novela sačinjena od 25 priča koje se odvijaju u jednom jedinom minutu u vremenu ali raspoređenih po vremenskim zonama. Ona je nastala u saradnji sa sjajnom vizuelnom umetnicom Valentinom Broštean i predstavlja jedan interesantan eksperiment u okviru formata grafičke knjige. Knjiga će biti objavljena ove jeseni, a takođe će biti objavljeno i novo izdanje moje prve knjige U POTPALUBLJU. U međuvremenu, ja radim na jednom obimnijem delu, romanu pod nazivom TRI OCA. Nadam se da ću u narednih godinu dana završiti rad i na toj knjizi koja je verovatno najambicioznije zamišljena i izvedena od svih mojih dosadašnjih naslova.
Narudžba knjiga / Purchasing of the books / Bücher bestellen
.
Copyright © 2014 DIOGEN pro cultura magazine & Sabahudin Hadžialić
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić. Design LOGO - Stevo Basara.
Freelance gl. i odg. urednik od / Freelance Editor in chief as of 2009: Sabahudin Hadžialić
All Rights Reserved. Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić
WWW: http://sabihadzi.weebly.com
Contact Editorial board E-mail: [email protected];
Narudžbe/Order: [email protected]
Pošta/Mail: Freelance Editor in chief Sabahudin Hadžialić,
Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili
Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić. Design LOGO - Stevo Basara.
Freelance gl. i odg. urednik od / Freelance Editor in chief as of 2009: Sabahudin Hadžialić
All Rights Reserved. Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić
WWW: http://sabihadzi.weebly.com
Contact Editorial board E-mail: [email protected];
Narudžbe/Order: [email protected]
Pošta/Mail: Freelance Editor in chief Sabahudin Hadžialić,
Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili
Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina