|
NA LISTI Od 04.8.2010.g. /
LISTED SINCE August 4th, 2010 among leading European magazines:  |
All Rights Reserved
Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić, MSc Sarajevo & Bugojno, Bosnia and Herzegovina MI OBJEDINJUJEMO RAZLIČITOSTI... WE ARE UNIFYING DIVERSITIES |
 |
Narudžba knjiga / Purchasing of the books / Bücher bestellen
|
|
UDRUŽENJE KNJIŽEVNIKA SRBIJE...VIJESTI/NEWS/ВЕСТИ
Udruženje književnika Srbije moli sve cenjene članove i prijatelje da se pridruže organizovanju i pružanju humanitarne pomoći stanovništvu ugroženom katastrofalnim poplavama: u odeći, konzerviranoj hrani, flaširanoj vodi, sredstvima za higijenu i posebno u prikupljanju knjiga za obnovu Biblioteke u Obrenovcu.
Dostava pomoći od 19. maja u prostorijama Udruženja književnika Srbije, Francuska 7. - Beograd, Srbija.
Dostava pomoći od 19. maja u prostorijama Udruženja književnika Srbije, Francuska 7. - Beograd, Srbija.
Апел за очување "Просвете"
Удружење књижевника Србије моли и опомиње; моли за пажњу коју књигама и знању дугују сви који су учили и научили и опомиње све који имају власт у овом граду и овој држави да су преузели голем терет небриге за будућност генерација опасно удаљених од књига, од знања и уметности.
Удружење књижевника Србије позива све који могу да помогну да се Београду и Београђанима, да се Србији и грађанима Србије врате књижаре и издавачка предузећа отета и опљачкана у тајкунским и буразерским приватизацијама.
Удружење књижевника Србије указује да је скоро свеједно да ли су излози некад чувене српске књижаре сада облепљени чистим белим папиром испод којег се перу прљаве паре или је у тај простор усељена парфимерија –заудара задах прљавих послова; осећа то свако ко иоле поштено гледа и види, мисли и говори.
Удружење књижевника Србије подсећа да су у само једној деценији, како у престолном Београду тако и широм Србије, “продате“ скоро све значајне и угледне издавачке куће и да је то, као и увек и свугде, урађено с јасном намером да их “купац“ опљачка и угаси уз једну једину обавезу: да на рачун своје странке, партије, коалиције или покрета уплати део тако згрнутог новца!? Застрашујући, ужасан, поразан резултат: нема више Нолита, нема БИГЗ-а и Рада, нема Народне књиге, народе, а и надПросветом се наднео печат гашења – или због распродате имовине, или због криминално-родбинске политике, или због неспособности за поштен и способности за непоштен рад и управљање, чак толико да је скоро свеједно шта је од свега тога узрок, а шта тек узгредна последица.
Удружење књижевника Србије зове на одбрану и спас најугледнијег српског издавача, београдске Просвете, и предлаже да се на место директора и главног уредника врати г. Јован Јањић, који је већ био на том месту и показао и доказао да се и у овом времену и у овим условима могу успешно издавати књиге домаћих и страних аутора и часопис „Књижевност“.
У Београду, 17. априла
Удружење књижевника Србије моли и опомиње; моли за пажњу коју књигама и знању дугују сви који су учили и научили и опомиње све који имају власт у овом граду и овој држави да су преузели голем терет небриге за будућност генерација опасно удаљених од књига, од знања и уметности.
Удружење књижевника Србије позива све који могу да помогну да се Београду и Београђанима, да се Србији и грађанима Србије врате књижаре и издавачка предузећа отета и опљачкана у тајкунским и буразерским приватизацијама.
Удружење књижевника Србије указује да је скоро свеједно да ли су излози некад чувене српске књижаре сада облепљени чистим белим папиром испод којег се перу прљаве паре или је у тај простор усељена парфимерија –заудара задах прљавих послова; осећа то свако ко иоле поштено гледа и види, мисли и говори.
Удружење књижевника Србије подсећа да су у само једној деценији, како у престолном Београду тако и широм Србије, “продате“ скоро све значајне и угледне издавачке куће и да је то, као и увек и свугде, урађено с јасном намером да их “купац“ опљачка и угаси уз једну једину обавезу: да на рачун своје странке, партије, коалиције или покрета уплати део тако згрнутог новца!? Застрашујући, ужасан, поразан резултат: нема више Нолита, нема БИГЗ-а и Рада, нема Народне књиге, народе, а и надПросветом се наднео печат гашења – или због распродате имовине, или због криминално-родбинске политике, или због неспособности за поштен и способности за непоштен рад и управљање, чак толико да је скоро свеједно шта је од свега тога узрок, а шта тек узгредна последица.
Удружење књижевника Србије зове на одбрану и спас најугледнијег српског издавача, београдске Просвете, и предлаже да се на место директора и главног уредника врати г. Јован Јањић, који је већ био на том месту и показао и доказао да се и у овом времену и у овим условима могу успешно издавати књиге домаћих и страних аутора и часопис „Књижевност“.
У Београду, 17. априла
Културно-просветна заједница Србије је педесети пут доделила Вукову награду за нарочите резултате, остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији и на свесрпском културном подручју. Овај догађај је у петак, 7. фебруара 2014. године у 12 часова, у Свечаној сали Председништва Србије пропратио велики број званица из јавног и културног живота. Добитници овог признања за 2013 годину су били, Радомир Андрић (књижевник), мр Момчило Антоновић (академски сликар, професор), мр Драгутин Богосављевић (виолиниста, професор), Коста Димитријевић (професор, књижевник), Соња Јауковић (драмска уметница), др Саво Б. Јовић (протојереј ставрофор, књижевник), мр Гроздана Комадинић (професорка, књижевница), Мошо Одаловић (књижевник), Владан Радовановић (композитор, сликар, писац, вишемедијални уметник), Салих Селимовић (професор, историчар, истраживач). Награде су уручили председник и потпредседник Културно-просветне заједнице Србије - Љубивоје Ршумовић и Живорад Ајдачић. Одлуку жирија, саопштио је истакнути српски књижевник Милован Витезовић. Према донесеној одлуци, Изузетне Вукове награде су припале Карловачкој гимназији, Лази Лазићу (књижевник) и Лази Чурчићу (историчар књижевности, библиотекар, књижевник).
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
15.1.2014.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
|
| ||||
17.12.2013.
|
|
|
| ||||
27.11.2013.
| dodeljena_nagrada_milan_rakic.pdf |
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ЗА ПЕРИОД 24–28. ЈУН 2013.
УТОРАК 25. ЈУН 2013, 12.00
БРУС ВАЈГЛ:
ШТА НАС СПАСАВА
(превод Биљана Д. Обрадовић)
Учествују:
Биљана Д. Обрадовић
Верица Милановић
Братислав Р. Милановић
Уредник и водитељ
Миљурко Вукадиновић
СРЕДА 26. ЈУН 2013, 19.00
ИВАНА ДОСТАНИЋ:
ИСПОВЕСТ ЖУТОГ КАПУТА
(изабране песме)
О књизи говоре:
Матија Бећковић
Љубивоје Ршумовић
Ивана Достанић
Уредник и водитељ
Миљурко Вукадиновић
ПЕТАК 28. ЈУН 2013,19.00
ДРАИНАЦ И ЗБИЉА
У „ЗБИЉИ“
Учествују:
Иван Ивановић
Радослав Михајловић
Драган Барјактаревић
Ратко Зечевић
Дане Стојиљковић
Момир Лазић
Стихове казује
драмски уметник Јасмина Стоиљковић
Уредник и водитељ
Миљурко Вукадиновић
КРИСТАЛНО ПЕРО ЗА ВЕРУ ХОРВАТ
Вера Хорват, песник, есејист и преводилац, добила је награду „Кристално перо“ за изузетан допринос превођењу и популаризацији руске литературе у иностранству на Међународном свесловенском фестивалу поезије и културе „Појушчије писмена“ („Слова која певају“), која се одржава у Тверу.
ПЛАКЕТА ГУБЕРНАТОРА ТВЕРСКЕ ОБЛАСТИ ЗА ГОРАНА ЂОРЂЕВИЋА
Горан Ђорђевић, песник и директор Међународног фестивала „Смедеревска песничка јесен“ добио је на Међународном свесловенском фестивалу поезије и културе „Појушчије писмена“ („Слова која певају“), која се одржава у Тверу, плакету губернатора Тверске области за популаризацију словенске културе, вишегодишње учествовање на фестивалу и за сарадњу између два фестивала.
МИНА ЂУРИЋ И ХОР СЛАВИСТА НА „СЛОВИМА КОЈА ПЕВАЈУ“
Хор слависта Филолошког факултета Универзитета у Београду под управом Мине Ђурић учествовао је у музичком делу програма на Међународном свесловенском фестивалу поезије и културе „Појушчије писмена“ („Слова која певају“), која се одржава у Тверу.
СРПСКО ПЕРО 2013. ЗА ДИМИТРИЈА БУКВИЋА
Димитрије Буквић носилац је награде „Српско перо 2013“ за причу „Пица“ додељену на 28. књижевном фестивалу „Српско перо“ у Јагодини. На конкурсу је учествовало 140 аутора из Србије, Републике Српске и расејања.
ЗЛАТНИ ОРФЕЈ 2013. ЗА МИЛОША ЈАНКОВИЋА
Милош Јанковић је овогодишњи „Златни Орфеј“, добитник истоимене повеље на 28. књижевном фестивалу „Српско перо“ који се одржава у Јагодини. Награду, коју прати и новчани износ, оплемењује и уметничка слика, дар јагодинског Музеја наивне и маргиналне уметности. Савремени печат и трајан допринос српској културној баштини су одлике дела Милоша Јанковића које су га довеле до „Орфеја“.
ПОМОРАВСКИ ОРФЕЈ 2013. МИОДРАГ ПЕТРОВИЋ
Миодраг Петровић је „Поморавски Орфеј“ 28. књижевног фестивала „Српско перо“, који се одржава у Јагодини.
Погледајте следећи линк:
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/1343806/%22%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%BE%22+%D0%91%D1%83%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83%2C+%22%D0%9E%D1%80%D1%84%D0%B5%D1%98%22+%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83.html
ЈЕФИМИЈИН ВЕЗ ЗА РАДОМИРА АНДРИЋА
Председник УКС, песник Радомир Андрић, добитник је „Јефимијиног веза“ на манифестацији „Јефимијини дани“ (Трстеник, 2013) за збирку „У палати правде – само прамен“ (Просвета, Београд). Погледајте следеће линкове:
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Poezija-neprolazne-lepote.sr.html
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81/1344540/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%83+%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%9B%D1%83+%22%D0%88%D0%B5%D1%84%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B8%D0%BD+%D0%B2%D0%B5%D0%B7%22+.html
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ЗА ПЕРИОД 24–28. ЈУН 2013.
УТОРАК 25. ЈУН 2013, 12.00
БРУС ВАЈГЛ:
ШТА НАС СПАСАВА
(превод Биљана Д. Обрадовић)
Учествују:
Биљана Д. Обрадовић
Верица Милановић
Братислав Р. Милановић
Уредник и водитељ
Миљурко Вукадиновић
СРЕДА 26. ЈУН 2013, 19.00
ИВАНА ДОСТАНИЋ:
ИСПОВЕСТ ЖУТОГ КАПУТА
(изабране песме)
О књизи говоре:
Матија Бећковић
Љубивоје Ршумовић
Ивана Достанић
Уредник и водитељ
Миљурко Вукадиновић
ПЕТАК 28. ЈУН 2013,19.00
ДРАИНАЦ И ЗБИЉА
У „ЗБИЉИ“
Учествују:
Иван Ивановић
Радослав Михајловић
Драган Барјактаревић
Ратко Зечевић
Дане Стојиљковић
Момир Лазић
Стихове казује
драмски уметник Јасмина Стоиљковић
Уредник и водитељ
Миљурко Вукадиновић
КРИСТАЛНО ПЕРО ЗА ВЕРУ ХОРВАТ
Вера Хорват, песник, есејист и преводилац, добила је награду „Кристално перо“ за изузетан допринос превођењу и популаризацији руске литературе у иностранству на Међународном свесловенском фестивалу поезије и културе „Појушчије писмена“ („Слова која певају“), која се одржава у Тверу.
ПЛАКЕТА ГУБЕРНАТОРА ТВЕРСКЕ ОБЛАСТИ ЗА ГОРАНА ЂОРЂЕВИЋА
Горан Ђорђевић, песник и директор Међународног фестивала „Смедеревска песничка јесен“ добио је на Међународном свесловенском фестивалу поезије и културе „Појушчије писмена“ („Слова која певају“), која се одржава у Тверу, плакету губернатора Тверске области за популаризацију словенске културе, вишегодишње учествовање на фестивалу и за сарадњу између два фестивала.
МИНА ЂУРИЋ И ХОР СЛАВИСТА НА „СЛОВИМА КОЈА ПЕВАЈУ“
Хор слависта Филолошког факултета Универзитета у Београду под управом Мине Ђурић учествовао је у музичком делу програма на Међународном свесловенском фестивалу поезије и културе „Појушчије писмена“ („Слова која певају“), која се одржава у Тверу.
СРПСКО ПЕРО 2013. ЗА ДИМИТРИЈА БУКВИЋА
Димитрије Буквић носилац је награде „Српско перо 2013“ за причу „Пица“ додељену на 28. књижевном фестивалу „Српско перо“ у Јагодини. На конкурсу је учествовало 140 аутора из Србије, Републике Српске и расејања.
ЗЛАТНИ ОРФЕЈ 2013. ЗА МИЛОША ЈАНКОВИЋА
Милош Јанковић је овогодишњи „Златни Орфеј“, добитник истоимене повеље на 28. књижевном фестивалу „Српско перо“ који се одржава у Јагодини. Награду, коју прати и новчани износ, оплемењује и уметничка слика, дар јагодинског Музеја наивне и маргиналне уметности. Савремени печат и трајан допринос српској културној баштини су одлике дела Милоша Јанковића које су га довеле до „Орфеја“.
ПОМОРАВСКИ ОРФЕЈ 2013. МИОДРАГ ПЕТРОВИЋ
Миодраг Петровић је „Поморавски Орфеј“ 28. књижевног фестивала „Српско перо“, који се одржава у Јагодини.
Погледајте следећи линк:
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/1343806/%22%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%BE%22+%D0%91%D1%83%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83%2C+%22%D0%9E%D1%80%D1%84%D0%B5%D1%98%22+%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83.html
ЈЕФИМИЈИН ВЕЗ ЗА РАДОМИРА АНДРИЋА
Председник УКС, песник Радомир Андрић, добитник је „Јефимијиног веза“ на манифестацији „Јефимијини дани“ (Трстеник, 2013) за збирку „У палати правде – само прамен“ (Просвета, Београд). Погледајте следеће линкове:
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Poezija-neprolazne-lepote.sr.html
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81/1344540/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%83+%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%9B%D1%83+%22%D0%88%D0%B5%D1%84%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B8%D0%BD+%D0%B2%D0%B5%D0%B7%22+.html
VILLA AMIRA, Street Ante Starčevića 33,
|
LP vinyl sell from Bosnia and Herzegovinahttp://lpvinyl.weebly.com/
|
29.4.2013.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7 УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ ОД 22. АПРИЛА 2013.
ПОДРШКА ТРИБИНИ: МИНЕРАЛНА ВОДА "ДУБОКА" , Д.О.О. НЕРЕСНИЦА
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7 УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 6. MAJA 2013.
СРЕДА, 8. МАЈ , 19.00 ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА „СТАРИ“ И „МЛАДИ“ У САВРЕМЕНОЈ АРАПСКОЈ ПОЕЗИЈИ Предавач: проф. др Дарко Танасковић
ЧЕТВРТАК, 9. MAJ, 19.00 НАЂА АНДРЕЈЕВИЋ КЕЛЕРИ:
„ОТИМАЊЕ КОСОВА“ Учествују: академик Душан Ковачевић, проф. др Димитрије Калезић, глумице Љиљана Благојевић и Ивана Жигон, глумац Бане Видаковић и Нађа Андрејевић Келери. Песме о Косову пева: Јефимија. Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 10. MAJ
12.00 ЈЕВГЕНИЈ ЈЕВТУШЕНКО – ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА Учествују: Милосав Буца Мирковић и Вук Крњевић. Поезију читају: Рада Ђуричин и Јелена Жигон. Уредник и водитељ. М. Вукадиновић.
18.00 МИЛЕ ЕРАК: „ЉУБАВ У ПЕРСИЈИ“ (ТРИЛОГИЈА) Учествују: Мирко Тодоровић, Миљурко Вукадиновић и аутор. _______________________________________________________________________________________
ИЗЛОЖБА И КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У УК «ВУК КАРАЏИЋ»
У понедељак, 29.4.2013, у 19 часова, у мултимедијалној сали Установе културе «Вук Караџић», Булевар краља Александра 77А, одржаће се свечано отварање Међународне ликовне изложбе, у присуству угледних званица и уз прикладан књижевни програм. У Србији борави делегација руских сликара из различитих региона Русије који су учесници Међународне ликовне колоније у Бајиној Башти: живописац Леонид Баранов из града Первоуралск; сликар и архитекта Јевгениј Гуселников из града Чељабинск; уралске сликарке Галина Аксјонова и Јелена Аликина; портретиста и карикатуриста са југа Русије Марија Малишева. Екипи руских сликара придружио се и млади сликар из Београда Марко Ступар, који је прошле године учествовао и на Међународној изложби ликовних радова у Русији, у граду Јекатеринбургу на Уралу. Руководилац арт-пројекта «Међународна ликовна колонија у Бајиној Башти» је дoктор филозофије Станислава Разумовскаја. У књижевном делу вечери учествују: руска књижевница Станислава Разумовскаја, српска књижевница Душица Милановић Марика и сликари Леонид Баранов и Јевгениј Гуселников, који ће се представити и као песници. _______________________________________________________________________________________
Мирослав Цера Михаиловић добитник Змајевог песничког штапа за 2013. годину Управни одбор Међународног центра за књижевност за децу – „Змајеве дечје игре“ – донео је једногласну одлуку да ове године награду „Змајев песнички штап“ додели књижевнику Мирославу Цери Михаиловићу. Ова престижна награда подразумева, између осталог, да добитник има част да отвори 56. Змајеве дечје игре, као и да је домаћин овогодишњих Игара. _______________________________________________________________________________________
МИЛИЈАН ДЕСПОТОВИЋ ДОБИТНИК НАГРАДЕ „ЛАЗАР ЗУБАН“ Милијан Деспотовић (Субјел, код Косјерића, 1952), књижевник, издавач и посленик у области културе, члан Удружења књижевника Србије, овогодишњи је добитник Награде „7 април“ (познатије као „Лазар Зубан“; Зубан је „ударио биљеге вароши Пожега“) коју Скупштина општине Пожега додељује „за постигнуте резултате у раду од значаја за напредак, развој и афирмацију Општине“. Награда је уручена на свечаности поводом Дана Општине. Деспотовић пише поезију, прозу, афоризме, књижевну и ликовну критику. Показује отвореност према модерним песничким техникама и велики је заступник истине у уметности. Спада у ред наших најпознатијих хаиђина и веома је заслужан за популаризацију хаику поезије код нас. Годинама ради на прикупљању грађе о прошлости и културној историји пожешког краја где на локалној ТВ има емисију „Пожешки летопис“. Један је од оснивача Књижевног друштва „Развигор“. Утемељивач је књижевних награда „Хаџи Драган“, „Момчило Тешић“, и „Повеље Свитак“. Оснивач је и главни и одговорни уредник књижевних новина „Свитак“, часописа за хаику поезију „Паун“ и листа за дечију књижевност „Момчило.“ Живи и ствара у Пожеги.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7 УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ ОД 22. АПРИЛА 2013.
ПОДРШКА ТРИБИНИ: МИНЕРАЛНА ВОДА "ДУБОКА" , Д.О.О. НЕРЕСНИЦА
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7 УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 6. MAJA 2013.
СРЕДА, 8. МАЈ , 19.00 ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА „СТАРИ“ И „МЛАДИ“ У САВРЕМЕНОЈ АРАПСКОЈ ПОЕЗИЈИ Предавач: проф. др Дарко Танасковић
ЧЕТВРТАК, 9. MAJ, 19.00 НАЂА АНДРЕЈЕВИЋ КЕЛЕРИ:
„ОТИМАЊЕ КОСОВА“ Учествују: академик Душан Ковачевић, проф. др Димитрије Калезић, глумице Љиљана Благојевић и Ивана Жигон, глумац Бане Видаковић и Нађа Андрејевић Келери. Песме о Косову пева: Јефимија. Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 10. MAJ
12.00 ЈЕВГЕНИЈ ЈЕВТУШЕНКО – ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА Учествују: Милосав Буца Мирковић и Вук Крњевић. Поезију читају: Рада Ђуричин и Јелена Жигон. Уредник и водитељ. М. Вукадиновић.
18.00 МИЛЕ ЕРАК: „ЉУБАВ У ПЕРСИЈИ“ (ТРИЛОГИЈА) Учествују: Мирко Тодоровић, Миљурко Вукадиновић и аутор. _______________________________________________________________________________________
ИЗЛОЖБА И КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У УК «ВУК КАРАЏИЋ»
У понедељак, 29.4.2013, у 19 часова, у мултимедијалној сали Установе културе «Вук Караџић», Булевар краља Александра 77А, одржаће се свечано отварање Међународне ликовне изложбе, у присуству угледних званица и уз прикладан књижевни програм. У Србији борави делегација руских сликара из различитих региона Русије који су учесници Међународне ликовне колоније у Бајиној Башти: живописац Леонид Баранов из града Первоуралск; сликар и архитекта Јевгениј Гуселников из града Чељабинск; уралске сликарке Галина Аксјонова и Јелена Аликина; портретиста и карикатуриста са југа Русије Марија Малишева. Екипи руских сликара придружио се и млади сликар из Београда Марко Ступар, који је прошле године учествовао и на Међународној изложби ликовних радова у Русији, у граду Јекатеринбургу на Уралу. Руководилац арт-пројекта «Међународна ликовна колонија у Бајиној Башти» је дoктор филозофије Станислава Разумовскаја. У књижевном делу вечери учествују: руска књижевница Станислава Разумовскаја, српска књижевница Душица Милановић Марика и сликари Леонид Баранов и Јевгениј Гуселников, који ће се представити и као песници. _______________________________________________________________________________________
Мирослав Цера Михаиловић добитник Змајевог песничког штапа за 2013. годину Управни одбор Међународног центра за књижевност за децу – „Змајеве дечје игре“ – донео је једногласну одлуку да ове године награду „Змајев песнички штап“ додели књижевнику Мирославу Цери Михаиловићу. Ова престижна награда подразумева, између осталог, да добитник има част да отвори 56. Змајеве дечје игре, као и да је домаћин овогодишњих Игара. _______________________________________________________________________________________
МИЛИЈАН ДЕСПОТОВИЋ ДОБИТНИК НАГРАДЕ „ЛАЗАР ЗУБАН“ Милијан Деспотовић (Субјел, код Косјерића, 1952), књижевник, издавач и посленик у области културе, члан Удружења књижевника Србије, овогодишњи је добитник Награде „7 април“ (познатије као „Лазар Зубан“; Зубан је „ударио биљеге вароши Пожега“) коју Скупштина општине Пожега додељује „за постигнуте резултате у раду од значаја за напредак, развој и афирмацију Општине“. Награда је уручена на свечаности поводом Дана Општине. Деспотовић пише поезију, прозу, афоризме, књижевну и ликовну критику. Показује отвореност према модерним песничким техникама и велики је заступник истине у уметности. Спада у ред наших најпознатијих хаиђина и веома је заслужан за популаризацију хаику поезије код нас. Годинама ради на прикупљању грађе о прошлости и културној историји пожешког краја где на локалној ТВ има емисију „Пожешки летопис“. Један је од оснивача Књижевног друштва „Развигор“. Утемељивач је књижевних награда „Хаџи Драган“, „Момчило Тешић“, и „Повеље Свитак“. Оснивач је и главни и одговорни уредник књижевних новина „Свитак“, часописа за хаику поезију „Паун“ и листа за дечију књижевност „Момчило.“ Живи и ствара у Пожеги.
08.4.2013.
ЧЕТВРТИ ФЕСТИВАЛ САТИРИЧНЕ ПРИЧЕ У ПОНЕДЕЉАК У СКЦ-у
Четврти фестивал сатиричне приче под геслом „Да ти испричам“, одржаће се у организацији Београдског афористичарског круга у понедељак, 8. априла од 19 часова у малој сали Студентског културног центра у Београду.
Селектори овогодишњег фестивала, Бојан Љубеновић (уредник ТРН-а у „Вечерњим новостима“), Драгутин Минић Карло (уредник „Сатирикона“ у „Политици“) и Весна Денчић (главна уредница електронског часописа за сатиру „Етна“), позиве за учешће послали су нашим најпознатијим писцима ове књижевне форме, међу којима су Слободан Симић, Александар Чотрић, Саша Томашевић, Раша Папеш, Зоран Станојевић, Ђорђе Оташевић, Саво Мартиновић, Владимир Драмићанин, Миодраг Стошић, Раде Ђерговић, Вања Булић, Драган Рајичић, Милан Тодоров, Витомир Теофиловић, Душан Пуача, Ранко Пивљанин, Зоран Додеровић, Дејан Тофчевић...
Ауторима три најбоље сатиричне приче биће додељене плакете и новчане награде, а биће награђене и најдуховитија и најоригиналнија кратка прича.
Покровитељ награда за најуспешније приче је спортска кладионица „Моцарт“.
Улаз за посетиоце је бесплатан.
_______________________________________________________________________________________
ФЕСТИВАЛ МЛАДИХ ПЕСНИКА „ДАНИ ПОЕЗИЈЕ“
Центар за културу Града Зајечара расписује
К О Н К У Р С
за учешће на 28. Фестивалу младих песника „Дани поезије“
Циклус од десет необјављених песама, потписан шифром (решење шифре, у посебној коверти, доставити са пријавом),
умножен у четири примерка, послати на адресу:
Центар за културу Града Зајечара
Доситејева 1/В, 19000 Зајечар,
са назнаком "За Фестивал".
Право учешћа имају песници до 30 година старости који пишу на српском језику а немају објављену књигу.
Пријаве доставити до 19. 4. 2013. године.
Песници чије радове одабере Стручни жири Фестивала стичу право учешћа на 28. Фестивалу младих песника „Дани поезије“
који ће се одржати од 22. до 25. маја 2013. године у Зајечару.
Лауреат Фестивала стиче право на објављивање књиге.
Рукописи се не враћају.
Додатне информације: тел: 019/44-11-38
mail: [email protected]
____________________________________________________________________________________
ПОУКЕ ИЗ ПРОШЛОСТИ КОЈА ЛИЧИ НА САДАШЊОСТ
"Једном приликом Црњански је навратио код Геце Кона и одмах му се понудио да преведе
дела немачког филозофа Фридриха Ничеа. Присутни су се изненадили када је Кон
сместа пристао да објави преводе Ничеа у десет књига. Одмах је потписао уговор и
исплатио аконтацију Црњанском. На чуђење Божидара Ковачевића како се тако лако
одлучио на посао са Црњанским, Кон је одговорио:
„Па, знате и сами, песме данас имају слабу продају, а знам да би ми
Црњански, колико сутра, понудио своју збирку. Било би ми неугодно да га одбијем,
поготову што смо земљаци и да му кажем отворено да се песме, не само његове, не
читају. Овако, решио сам случај. Црњански се задуго неће појавити, а сигуран
сам иначе да од Ничеа неће превести ни редак.“
САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ ЂУРИН ШЕШИР
Жири за доделу награде Ђурин шешир (у саставу: Душан Стојковић, председник, и чланови Радивоје Марковић и Милош Јанковић, чланови), коју су заједнички установилеФондација Солидарност Србије и Кућа Ђуре Јакшића, на својој седници одржаној дана 04.04.20123. године, констатовао је да се на конкурс јавило 109 аутора (у односу на прошлогодишњих 125 дела), пославши рукописе својих необјављених песничких књига, под шифром – како су то и налагали услови учествовања.
Од тог броја, жири је у шири избор уврстио 25 рукописа, од којих ће на наредној седници, половином априла, сваки члан жирија предложити и најужи избор од укупно 5 (пет) кандидата, између којих ће се, на седници крајем априла, гласањем чланова жирија (жири, према Правилнику, одлучује већином гласова) одабрати и коначни победник – коме ће последње недеље јуна 2013. бити уручена награда – Ђурин шешир (награда се, да подсетимо, састоји од уникатног, ручно рађеног шешира, по угледу на шешир који је носио Ђура Јакшић, плакете – барељефа у бронзи, са ликом Ђуре Јакшића, рад вајара Остоје Балканског и штампања победничког рукописа у форми књиге, у
тиражу од 500 примерака). Прошлогодишњи, први добитник ове награде је био књижевник Миљурко Вукадиновић, из Београда.
У шири избор ушли су рукописи под следећим шифрама:
1. Сам
2. Кошница звезда
3. Заборављени, део други
4. Свитац
5. У огледалу
6. Андромедин сан
7. Виканик
8. Модус вивенди
9. Круна
10. Поново, дотерано и утегнуто
11. Непознати аутор
12. Озирисова
13. Расејана лица
14. Бели амур
15. Тенсо
16. Кај и Греда
17. Ноктурнус
18. Видовдан 27
19. Космај
20. Брђани
21. Орфејев зановет
22. Децембар
23. Аперкати
24. Сребрни рис
25. Звук звона
О томе којих пет рукописа ће бити у најужем избору, као и о одлуци жирија – коме је припала награда, јавност ће бити благовремено информисана.
За Жири награде Ђурин шешир
Председник
Душан Стојковић
Среда, 10. април 2013.
18.00
СРПСКИ ЈЕЗИК У АМЕРИЧКИМ ФИЛМОВИМА
Предавач: др Првослав Радић
Професор србистике на Филолошком факултету Универзитета у Београду др Првослав Радић представиће деонице на „српском“ језику у два америчка играна филма („Behind Enemy Lines“ и „The Hunting Party“) са темом грађанског рата у Босни и Херцеговини и даће преглед онога о чему би ови филмови у друштвеноисторијском и културолошком смислу могли сведочити. Професор Радић истиче: „Лингвистичка анализа показује да се језик представљен у овим филмовима нашао у функцији већ традиционалне европске политике према Србима и српском језику, а она је из сопствених геостратешких политичких интереса на Балкану била склона да српски етнички и језички простор битно умањује и ограничава на Србију, штавише на њене средишње делове. Зато је језик глумаца
који играју Србе у анализираним босанским филмским причама организован тако како би његови говорници у језичком и сваком другом смислу представљали дошљаке, тачније завојеваче који долазе из Србије, а не босанско-херцеговачке Србе који у Босни и Херцеговини живе од када Срби постоје на Балкану.“
Филм „Behind Enemy Lines“ режирао је Џон Мур, а главне улоге тумаче Овен Вилсон и Џин Хакман. Филм је сниман у Словачкој, а премијерно је приказан 2001. године и говори о изгубљеном америчком пилоту који је „пао међу босанске Србе“ успут помажући „незаштићеним 'Босанцима'“.
„The Hunting Party“ је филм Ричарда Шепарда, а главну ролу тумачи Ричард Гир. Филм је сниман у Хрватској и Босни и Херцеговини, премијерно приказан 2007. године, и говори о новинару који трага за лидером босанских Срба.
Среда 10. април 2013.
19.00
ШЕИК, ШЕЈК И ШЕЈК
Предавач: др Анђелка Митровић
Професорка арапског језика на Филолошком факултету Универзитета у Београду др Анђелка Митровић показаће на најновијим примерима из штампе и из електронских медија шта се дешава са језиком ако новинари сами, без упутстава лектора, правописних приручника и нормативиста уопште, „адаптирају“страна имена. „Ал Дахра“ и Ел Асад могу се наћи на истој страници у новинама, треба ли писати „а“ или „е“? Арапски језик има три „х“, да ли је свако насрпском „х“? И ко је „шеик“, а ко „шејх“? А „шејк“?
Среда, 17. април 2013.
18.00
ОКУЏАВА У ФРАНЦУСКОЈ 7
Програм:
- Малиша Станојевић: „Поетско сећање и стваралачка фантазија Булата Окуџаве у посвети Франсoа Вијону”
- Бошко Сувајџић, гитара, Мина Ђурић, хармоника : Молитва Франсоа Вијону
- Милош Добрић, хармоника, Јовица Миљковић, гитара: Дежурный по апрелю
- Хор слависта пева руске традиционалне песме: Грузинская песня, Ой, то не вечер, Коробейники
- др Бошко Сувајџић и др Малиша Станојевић читају своје ауторске песме
Среда, 17. април 2013.
19.00
„СТАРИ“ И „МЛАДИ“ У САВРЕМЕНОЈ АРАПСКОЈ ПОЕЗИЈИ
Проф. др Дарко Танасковић
Модерна поезија као глобални весник с почетка 20. века у исто време је продирала и на просторе у којима је епска свест била жива не само у књигама, већ и у усменој традицији. Оно што се назива класичним или традиционалним стихом у Грка, Срба или Арапа готово истом брзином и истим ритмом мењало се пред слободним стихом. Да ли је хексаметар устукнуо пред слободним стихом, то је питање које се не поставља. Да ли је десетерац пао предалександринцем или слободним стихом, то је питање којим се подједнако баве и песници и проучаваоци савременог српског уметничког стиха. Да ли је арапски класичан стих пустио да ритам новог доба стане са њим раме уз раме, одговориће нам професор Филолошког факултета Универзитета у Београду др Дарко Танасковић. Стихове старе и стихове нове казиваће Тамара Марковић и Михаило Божовић.
Среда 24. април 2013.
18.00
ВОЈИСЛАВ ИЛИЋ У ФРАНЦУСКОЈ 7
Проф. др Душан Иванић
Професор Филолошког факултета Универзитета у Београду др Душан Иванић представиће две широј јавности мање познате песме Војислава Илића – „На извору“ и „Турска“.
_______________________________________________________________________
Четврти фестивал сатиричне приче под геслом „Да ти испричам“, одржаће се у организацији Београдског афористичарског круга у понедељак, 8. априла од 19 часова у малој сали Студентског културног центра у Београду.
Селектори овогодишњег фестивала, Бојан Љубеновић (уредник ТРН-а у „Вечерњим новостима“), Драгутин Минић Карло (уредник „Сатирикона“ у „Политици“) и Весна Денчић (главна уредница електронског часописа за сатиру „Етна“), позиве за учешће послали су нашим најпознатијим писцима ове књижевне форме, међу којима су Слободан Симић, Александар Чотрић, Саша Томашевић, Раша Папеш, Зоран Станојевић, Ђорђе Оташевић, Саво Мартиновић, Владимир Драмићанин, Миодраг Стошић, Раде Ђерговић, Вања Булић, Драган Рајичић, Милан Тодоров, Витомир Теофиловић, Душан Пуача, Ранко Пивљанин, Зоран Додеровић, Дејан Тофчевић...
Ауторима три најбоље сатиричне приче биће додељене плакете и новчане награде, а биће награђене и најдуховитија и најоригиналнија кратка прича.
Покровитељ награда за најуспешније приче је спортска кладионица „Моцарт“.
Улаз за посетиоце је бесплатан.
_______________________________________________________________________________________
ФЕСТИВАЛ МЛАДИХ ПЕСНИКА „ДАНИ ПОЕЗИЈЕ“
Центар за културу Града Зајечара расписује
К О Н К У Р С
за учешће на 28. Фестивалу младих песника „Дани поезије“
Циклус од десет необјављених песама, потписан шифром (решење шифре, у посебној коверти, доставити са пријавом),
умножен у четири примерка, послати на адресу:
Центар за културу Града Зајечара
Доситејева 1/В, 19000 Зајечар,
са назнаком "За Фестивал".
Право учешћа имају песници до 30 година старости који пишу на српском језику а немају објављену књигу.
Пријаве доставити до 19. 4. 2013. године.
Песници чије радове одабере Стручни жири Фестивала стичу право учешћа на 28. Фестивалу младих песника „Дани поезије“
који ће се одржати од 22. до 25. маја 2013. године у Зајечару.
Лауреат Фестивала стиче право на објављивање књиге.
Рукописи се не враћају.
Додатне информације: тел: 019/44-11-38
mail: [email protected]
____________________________________________________________________________________
ПОУКЕ ИЗ ПРОШЛОСТИ КОЈА ЛИЧИ НА САДАШЊОСТ
"Једном приликом Црњански је навратио код Геце Кона и одмах му се понудио да преведе
дела немачког филозофа Фридриха Ничеа. Присутни су се изненадили када је Кон
сместа пристао да објави преводе Ничеа у десет књига. Одмах је потписао уговор и
исплатио аконтацију Црњанском. На чуђење Божидара Ковачевића како се тако лако
одлучио на посао са Црњанским, Кон је одговорио:
„Па, знате и сами, песме данас имају слабу продају, а знам да би ми
Црњански, колико сутра, понудио своју збирку. Било би ми неугодно да га одбијем,
поготову што смо земљаци и да му кажем отворено да се песме, не само његове, не
читају. Овако, решио сам случај. Црњански се задуго неће појавити, а сигуран
сам иначе да од Ничеа неће превести ни редак.“
САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ ЂУРИН ШЕШИР
Жири за доделу награде Ђурин шешир (у саставу: Душан Стојковић, председник, и чланови Радивоје Марковић и Милош Јанковић, чланови), коју су заједнички установилеФондација Солидарност Србије и Кућа Ђуре Јакшића, на својој седници одржаној дана 04.04.20123. године, констатовао је да се на конкурс јавило 109 аутора (у односу на прошлогодишњих 125 дела), пославши рукописе својих необјављених песничких књига, под шифром – како су то и налагали услови учествовања.
Од тог броја, жири је у шири избор уврстио 25 рукописа, од којих ће на наредној седници, половином априла, сваки члан жирија предложити и најужи избор од укупно 5 (пет) кандидата, између којих ће се, на седници крајем априла, гласањем чланова жирија (жири, према Правилнику, одлучује већином гласова) одабрати и коначни победник – коме ће последње недеље јуна 2013. бити уручена награда – Ђурин шешир (награда се, да подсетимо, састоји од уникатног, ручно рађеног шешира, по угледу на шешир који је носио Ђура Јакшић, плакете – барељефа у бронзи, са ликом Ђуре Јакшића, рад вајара Остоје Балканског и штампања победничког рукописа у форми књиге, у
тиражу од 500 примерака). Прошлогодишњи, први добитник ове награде је био књижевник Миљурко Вукадиновић, из Београда.
У шири избор ушли су рукописи под следећим шифрама:
1. Сам
2. Кошница звезда
3. Заборављени, део други
4. Свитац
5. У огледалу
6. Андромедин сан
7. Виканик
8. Модус вивенди
9. Круна
10. Поново, дотерано и утегнуто
11. Непознати аутор
12. Озирисова
13. Расејана лица
14. Бели амур
15. Тенсо
16. Кај и Греда
17. Ноктурнус
18. Видовдан 27
19. Космај
20. Брђани
21. Орфејев зановет
22. Децембар
23. Аперкати
24. Сребрни рис
25. Звук звона
О томе којих пет рукописа ће бити у најужем избору, као и о одлуци жирија – коме је припала награда, јавност ће бити благовремено информисана.
За Жири награде Ђурин шешир
Председник
Душан Стојковић
Среда, 10. април 2013.
18.00
СРПСКИ ЈЕЗИК У АМЕРИЧКИМ ФИЛМОВИМА
Предавач: др Првослав Радић
Професор србистике на Филолошком факултету Универзитета у Београду др Првослав Радић представиће деонице на „српском“ језику у два америчка играна филма („Behind Enemy Lines“ и „The Hunting Party“) са темом грађанског рата у Босни и Херцеговини и даће преглед онога о чему би ови филмови у друштвеноисторијском и културолошком смислу могли сведочити. Професор Радић истиче: „Лингвистичка анализа показује да се језик представљен у овим филмовима нашао у функцији већ традиционалне европске политике према Србима и српском језику, а она је из сопствених геостратешких политичких интереса на Балкану била склона да српски етнички и језички простор битно умањује и ограничава на Србију, штавише на њене средишње делове. Зато је језик глумаца
који играју Србе у анализираним босанским филмским причама организован тако како би његови говорници у језичком и сваком другом смислу представљали дошљаке, тачније завојеваче који долазе из Србије, а не босанско-херцеговачке Србе који у Босни и Херцеговини живе од када Срби постоје на Балкану.“
Филм „Behind Enemy Lines“ режирао је Џон Мур, а главне улоге тумаче Овен Вилсон и Џин Хакман. Филм је сниман у Словачкој, а премијерно је приказан 2001. године и говори о изгубљеном америчком пилоту који је „пао међу босанске Србе“ успут помажући „незаштићеним 'Босанцима'“.
„The Hunting Party“ је филм Ричарда Шепарда, а главну ролу тумачи Ричард Гир. Филм је сниман у Хрватској и Босни и Херцеговини, премијерно приказан 2007. године, и говори о новинару који трага за лидером босанских Срба.
Среда 10. април 2013.
19.00
ШЕИК, ШЕЈК И ШЕЈК
Предавач: др Анђелка Митровић
Професорка арапског језика на Филолошком факултету Универзитета у Београду др Анђелка Митровић показаће на најновијим примерима из штампе и из електронских медија шта се дешава са језиком ако новинари сами, без упутстава лектора, правописних приручника и нормативиста уопште, „адаптирају“страна имена. „Ал Дахра“ и Ел Асад могу се наћи на истој страници у новинама, треба ли писати „а“ или „е“? Арапски језик има три „х“, да ли је свако насрпском „х“? И ко је „шеик“, а ко „шејх“? А „шејк“?
Среда, 17. април 2013.
18.00
ОКУЏАВА У ФРАНЦУСКОЈ 7
Програм:
- Малиша Станојевић: „Поетско сећање и стваралачка фантазија Булата Окуџаве у посвети Франсoа Вијону”
- Бошко Сувајџић, гитара, Мина Ђурић, хармоника : Молитва Франсоа Вијону
- Милош Добрић, хармоника, Јовица Миљковић, гитара: Дежурный по апрелю
- Хор слависта пева руске традиционалне песме: Грузинская песня, Ой, то не вечер, Коробейники
- др Бошко Сувајџић и др Малиша Станојевић читају своје ауторске песме
Среда, 17. април 2013.
19.00
„СТАРИ“ И „МЛАДИ“ У САВРЕМЕНОЈ АРАПСКОЈ ПОЕЗИЈИ
Проф. др Дарко Танасковић
Модерна поезија као глобални весник с почетка 20. века у исто време је продирала и на просторе у којима је епска свест била жива не само у књигама, већ и у усменој традицији. Оно што се назива класичним или традиционалним стихом у Грка, Срба или Арапа готово истом брзином и истим ритмом мењало се пред слободним стихом. Да ли је хексаметар устукнуо пред слободним стихом, то је питање које се не поставља. Да ли је десетерац пао предалександринцем или слободним стихом, то је питање којим се подједнако баве и песници и проучаваоци савременог српског уметничког стиха. Да ли је арапски класичан стих пустио да ритам новог доба стане са њим раме уз раме, одговориће нам професор Филолошког факултета Универзитета у Београду др Дарко Танасковић. Стихове старе и стихове нове казиваће Тамара Марковић и Михаило Божовић.
Среда 24. април 2013.
18.00
ВОЈИСЛАВ ИЛИЋ У ФРАНЦУСКОЈ 7
Проф. др Душан Иванић
Професор Филолошког факултета Универзитета у Београду др Душан Иванић представиће две широј јавности мање познате песме Војислава Илића – „На извору“ и „Турска“.
_______________________________________________________________________
25.3.2013.
БОЈАН МАКСИМОВИЋ
(1981-2013)
У БЕОГРАДУ ЈЕ 23. МАРТА ТРАГИЧНО ПРЕМИНУО ЧЛАН УКС БОЈАН МАКСИМОВИЋ,
СИН КЊИЖЕВНИКА ВОЈИСЛАВА МАКСИМОВИЋА.
____________________________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 25. МАРТА 2013.
ПОДРШКА ТРИБИНИ: МИНЕРАЛНА ВОДА "ДУБОКА" , Д.О.О. НЕРЕСНИЦА
СРЕДА, 27. МАРТ
12.00
УРУЧЕЊЕ НАГРАДЕ БЕОГРАДСКОГ АФОРИСТИЧАРСКОГ КРУГА ЗА НАЈБОЉУ КЊИГУ АФОРИЗАМА У 2012. ГОДИНИ
• АЛЕКСАНДАР ЧОТРИЋ: „ПОМЕРАЊЕ ПАМЕТИ“ •
Учествују: награђени писац и чланови жирија – Александар Баљак, Витомир Теофиловић и Милан Бештић.
19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА
ЧЕТВРТАК, 28 МАРТ, 12.00
РАША ПОПОВ: „ ЗАДИМЉЕНА ИСТОРИЈА“ (ретке и чудновате приче)
Учествују: Раша Попов, Витомир Теофиловић и Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 29. МАРТ, 19.00
НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА „ЗБИЉА“
Учествују: Јулкица Кузмановић Цветковић, Ратко Зечевић, Никола Цинцар Попоски, Бошко Обрадовић и Момир Лазић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
БОЈАН МАКСИМОВИЋ
(1981-2013)
У БЕОГРАДУ ЈЕ 23. МАРТА ТРАГИЧНО ПРЕМИНУО ЧЛАН УКС БОЈАН МАКСИМОВИЋ,
СИН КЊИЖЕВНИКА ВОЈИСЛАВА МАКСИМОВИЋА.
____________________________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 25. МАРТА 2013.
ПОДРШКА ТРИБИНИ: МИНЕРАЛНА ВОДА "ДУБОКА" , Д.О.О. НЕРЕСНИЦА
СРЕДА, 27. МАРТ
12.00
УРУЧЕЊЕ НАГРАДЕ БЕОГРАДСКОГ АФОРИСТИЧАРСКОГ КРУГА ЗА НАЈБОЉУ КЊИГУ АФОРИЗАМА У 2012. ГОДИНИ
• АЛЕКСАНДАР ЧОТРИЋ: „ПОМЕРАЊЕ ПАМЕТИ“ •
Учествују: награђени писац и чланови жирија – Александар Баљак, Витомир Теофиловић и Милан Бештић.
19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА
ЧЕТВРТАК, 28 МАРТ, 12.00
РАША ПОПОВ: „ ЗАДИМЉЕНА ИСТОРИЈА“ (ретке и чудновате приче)
Учествују: Раша Попов, Витомир Теофиловић и Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 29. МАРТ, 19.00
НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА „ЗБИЉА“
Учествују: Јулкица Кузмановић Цветковић, Ратко Зечевић, Никола Цинцар Попоски, Бошко Обрадовић и Момир Лазић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
22.3.2013.
ПЕТАК, 22. МАРТ, 19.00
СЛОБОДАНКА М. АНТИЋ: ИЗАБРАНЕ И НОВЕ ПЕСМЕ
(Удружење српских издавача; Штампарија „Полиграф” – Београд)
Учествују: Предраг Филиповић, драмски уметник, и Слободанка М. Антић.
Музички програм: Елена Станисављевић, гитара, и Мина Опачић, клавир.
Гост вечери: Срђан Опачић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_____________________________________________________________________________________________________________
Слободанка М. Антић рођена је у Нишу, Живи у Београду. У књижевности се, са поезијом, појављује средином осамдесетих, а 1990. године објављује самосталну збирку песама, БЕЛЕ НОЋИ, затим 1991. године НА МОМ КАЖИПРСТУ БЕЛЕГ, 1992. године - У СУМРАК СЕ БУДИМ. Одлази у Москву 1991. године, где живи до 1999. године. Постаје члан Савеза писаца Русије. Поред бројних публикација по књижевним новинама, журналима, заједничким збиркама, објављује песничке збирке на руском језику: КРИК ЧЕСТИ и ДУША НЕПРИКАЯАННАЯ.
Враћа се у Србију уочи бомбардовања, да буде са својим народом. Објављује песничку збирку СТИХОБДЕЊА, затим трилогију романа: РЕБРО АДАМОВО, ДОМ ЗА ВИКТОРИЈУ и ИСКУШЕЊА ЊЕНОГ ВЕЛИЧАНСТВА.
Слободанка М. Антић
Земљо моја самохрана!
Увек сањам да сакупљам
Мелем биље и босиље,
Да га кропим светом водом
И напајам праг храстови,
Ораницу и дубраву.
Ноћ ми даје моћ тишине.
Сва памћења и сву славу
У венац сам песме сплела.
Тако сам се зажелела
Да се вратим на огњиште,
Да удишем мирис сена,
Потоцима додолице да певушим,
Предвечерјем, низ планину
Кад се спушта клепетуша
А весела фрула јавља,
Да ускликнем громогласно,
Небо да ми отпоздравља
Тајним мигом, тајним знаком.
Тајна уза нам је Богом дана,
Земљо моја, бисер сузом поорана!
_____________________________________________________________________________________________________________
ПОД ПОКРОВИТЕЉСТВОМ
ЕПАРХИЈЕ ЗАХУМСКО ХЕРЦЕГОВАЧКЕ И ПРИМОРСКЕ
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРПСКЕ ДРУШТВО СРПСКИХ ПИСАЦА
ХЕРЦЕГОВАЧКА ПОДРУЖНИЦА ТРЕБИЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ ПОДГОРИЦА
О Р Г А Н И З У Ј У
ПРАВОСЛАВНЕ
КЊИЖЕВНЕ РАЗГОВОРЕ
СА ПЈЕСНИКОМ
ЉУБИВОЈЕМ РШУМОВИЋЕМ
КОЈЕМ ЋЕ БИТИ ДОДИЈЕЉЕНА ТРАДИЦИОНАЛНА
ПЈЕСНИЧКА НАГРАДА
"АВРАМОВ ШТАП"
ЗА КЊИГУ
"К У Ћ А С А О К У Ћ Н И Ц О М"
СУБОТА, 23. МАРТ 2013. ГОДИНЕ
У 12 ЧАСОВА
ДОМАЋИН
УДРУЖЕЊЕ
КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Француска 7, Београд
Програм води проф др Радослав Милошевић
_____________________________________________________________________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 25. МАРТА 2013.
ПОДРШКА ТРИБИНИ: МИНЕРАЛНА ВОДА "ДУБОКА" , Д.О.О. НЕРЕСНИЦА
СРЕДА, 27. МАРТ
12.00
УРУЧЕЊЕ НАГРАДЕ БЕОГРАДСКОГ АФОРИСТИЧАРСКОГ КРУГА ЗА НАЈБОЉУ КЊИГУ АФОРИЗАМА У 2012. ГОДИНИ
• АЛЕКСАНДАР ЧОТРИЋ: „ПОМЕРАЊЕ ПАМЕТИ“ •
Учествују: награђени писац и чланови жирија – Александар Баљак, Витомир Теофиловић и Милан Бештић.
19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА
ЧЕТВРТАК, 28 МАРТ, 12.00
РАША ПОПОВ: „ ЗАДИМЉЕНА ИСТОРИЈА“ (ретке и чудновате приче)
Учествују: Раша Попов, Витомир Теофиловић и Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 29. МАРТ, 19.00
НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА „ЗБИЉА“
Учествују: Јулкица Кузмановић Цветковић, Ратко Зечевић, Никола Цинцар Попоски, Бошко Обрадовић и Момир Лазић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 22. МАРТ, 19.00
СЛОБОДАНКА М. АНТИЋ: ИЗАБРАНЕ И НОВЕ ПЕСМЕ
(Удружење српских издавача; Штампарија „Полиграф” – Београд)
Учествују: Предраг Филиповић, драмски уметник, и Слободанка М. Антић.
Музички програм: Елена Станисављевић, гитара, и Мина Опачић, клавир.
Гост вечери: Срђан Опачић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_____________________________________________________________________________________________________________
Слободанка М. Антић рођена је у Нишу, Живи у Београду. У књижевности се, са поезијом, појављује средином осамдесетих, а 1990. године објављује самосталну збирку песама, БЕЛЕ НОЋИ, затим 1991. године НА МОМ КАЖИПРСТУ БЕЛЕГ, 1992. године - У СУМРАК СЕ БУДИМ. Одлази у Москву 1991. године, где живи до 1999. године. Постаје члан Савеза писаца Русије. Поред бројних публикација по књижевним новинама, журналима, заједничким збиркама, објављује песничке збирке на руском језику: КРИК ЧЕСТИ и ДУША НЕПРИКАЯАННАЯ.
Враћа се у Србију уочи бомбардовања, да буде са својим народом. Објављује песничку збирку СТИХОБДЕЊА, затим трилогију романа: РЕБРО АДАМОВО, ДОМ ЗА ВИКТОРИЈУ и ИСКУШЕЊА ЊЕНОГ ВЕЛИЧАНСТВА.
Слободанка М. Антић
Земљо моја самохрана!
Увек сањам да сакупљам
Мелем биље и босиље,
Да га кропим светом водом
И напајам праг храстови,
Ораницу и дубраву.
Ноћ ми даје моћ тишине.
Сва памћења и сву славу
У венац сам песме сплела.
Тако сам се зажелела
Да се вратим на огњиште,
Да удишем мирис сена,
Потоцима додолице да певушим,
Предвечерјем, низ планину
Кад се спушта клепетуша
А весела фрула јавља,
Да ускликнем громогласно,
Небо да ми отпоздравља
Тајним мигом, тајним знаком.
Тајна уза нам је Богом дана,
Земљо моја, бисер сузом поорана!
_____________________________________________________________________________________________________________
ПОД ПОКРОВИТЕЉСТВОМ
ЕПАРХИЈЕ ЗАХУМСКО ХЕРЦЕГОВАЧКЕ И ПРИМОРСКЕ
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРПСКЕ ДРУШТВО СРПСКИХ ПИСАЦА
ХЕРЦЕГОВАЧКА ПОДРУЖНИЦА ТРЕБИЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ ПОДГОРИЦА
О Р Г А Н И З У Ј У
ПРАВОСЛАВНЕ
КЊИЖЕВНЕ РАЗГОВОРЕ
СА ПЈЕСНИКОМ
ЉУБИВОЈЕМ РШУМОВИЋЕМ
КОЈЕМ ЋЕ БИТИ ДОДИЈЕЉЕНА ТРАДИЦИОНАЛНА
ПЈЕСНИЧКА НАГРАДА
"АВРАМОВ ШТАП"
ЗА КЊИГУ
"К У Ћ А С А О К У Ћ Н И Ц О М"
СУБОТА, 23. МАРТ 2013. ГОДИНЕ
У 12 ЧАСОВА
ДОМАЋИН
УДРУЖЕЊЕ
КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Француска 7, Београд
Програм води проф др Радослав Милошевић
_____________________________________________________________________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 25. МАРТА 2013.
ПОДРШКА ТРИБИНИ: МИНЕРАЛНА ВОДА "ДУБОКА" , Д.О.О. НЕРЕСНИЦА
СРЕДА, 27. МАРТ
12.00
УРУЧЕЊЕ НАГРАДЕ БЕОГРАДСКОГ АФОРИСТИЧАРСКОГ КРУГА ЗА НАЈБОЉУ КЊИГУ АФОРИЗАМА У 2012. ГОДИНИ
• АЛЕКСАНДАР ЧОТРИЋ: „ПОМЕРАЊЕ ПАМЕТИ“ •
Учествују: награђени писац и чланови жирија – Александар Баљак, Витомир Теофиловић и Милан Бештић.
19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА
ЧЕТВРТАК, 28 МАРТ, 12.00
РАША ПОПОВ: „ ЗАДИМЉЕНА ИСТОРИЈА“ (ретке и чудновате приче)
Учествују: Раша Попов, Витомир Теофиловић и Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 29. МАРТ, 19.00
НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА „ЗБИЉА“
Учествују: Јулкица Кузмановић Цветковић, Ратко Зечевић, Никола Цинцар Попоски, Бошко Обрадовић и Момир Лазић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
19.3.2013.
НАЈНОВИЈА ВЕСТ:
"ГОСПОДИН ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ СА ЗАДОВОЉСТВОМ ПРИХВАТА ДА БУДЕ ПОЧАСНИ ПРЕДСЕДНИК ЈУБИЛАРНИХ, ПЕДЕСЕТИХ БЕОГРАДФСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА."
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 18. МАРТА 2013.
ПОДРШКА ТРИБИНИ: МИНЕРАЛНА ВОДА "ДУБОКА" Д.О.О. НЕРЕСНИЦА
ПОНЕДЕЉАК, 18. МАРТ, 19.00
БОЖИДАР КЉАЈЕВИЋ: "КРСТ МОЈИХ ПОТОМАКА" (РОМАН)
Учествују: проф. др Михаило Шћепановић, мр Милица Јефтимијевић Лилић и аутор.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
УТОРАК, 19. МАРТ
12.00
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ:
Проглашење добитника Награде "Борисав Станковић"
за најбољу књигу уметничке прозе објављену у 2012. години
и представљање програма 47. БОРИНЕ НЕДЕЉЕ,
коју традиционално приређује у Врању (од 23. до 29. марта)
Књижевна заједница "Борисав Станковић".
У програму учествују: Александар Јовановић (председник жирија),
Мило Ломпар, Марко Недић (чланови) и Мирослав Цера Михаиловић,
главни и одговорни уредник Књижевне заједнице "Борисав Станковић".
13.00
ПИСЦИ МОРАВИЧКОГ ОКРУГА
Уводна реч: Миладин Вукосављевић.
Учествују: Радован М. Маринковић, Гојко Вујиновић, Никола Стојић, Атанасије Савић, Милкица Милетић, Миленко Пајић, Оливера Цупић, Оливера Вуксановић Недељковић, Милена Марковић, Бошко Ломовић, Борис Капетановић, Љиљана Браиловић, Дара Радојевић, Милеса Илић, Зорица Лешевић Станојевић, те представници Града Чачка и чачанских медија.
Даница Оташевић, директор Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“, најавиће програм 50. „Дисовог пролећа“.
Стихове чачанских класика казује Бранко Тодоровић.
19.00
ТРОКЊИЖЈЕ ЉУБИШЕ ЂИДИЋА:
"МОРАВСКА ТРОЈЕРУЧИЦА" (ПОЕЗИЈА)
"СКРАЋЕНЕ ПРИЧЕ" (КРАТКА ПРОЗА)
"ЛЕТ НАД ЗАВИЧАЈНИМ ГНЕЗДОМ" (ЕСЕЈИ)
Учествују: др Мићо Цвијетић, др Даринка Вучинић и аутор.
Мини изложба: ИКОНА НА КАМЕНУ Мирјане Каурин.
Слово о изложби: проф. др Здравко Варагић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 20. МАРТ
12.00
Промоција часописа "Драма"Удружења драмских писаца Србије
Учествују: Миладин Шеварлић, Снежана Кутрички, Живорад Ајдачић, Драган
Коларевић, Маша Певац, Миодраг Новаковић и Драгана
Чолић-Биљановски.
Стихове казује драмски уметник Милан Цаци Михаиловић.
19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА - ОТКАЗАНА
ЧЕТВРТАК, 21. МАРТ
СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ
12.00
ПРОГОВОРИ ДА ТЕ ВИДИМ, колективни интервју
18.00
ПОЕЗИЈОМ ПРОТИВ СВАКОГ ЗЛА, песничка ревија
Организатори: ПЕСНИЦИ СВЕТА (Poetas del Mundo), УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА
СРБИЈЕ, СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО и УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИХ ПРЕВОДИЛАЦА СРБИЈЕ.
Модератори: Душка Врховац, Душко Новаковић и Миљурко Вукадиновић.
Учесници: песници, критичари, преводиоци, глумци, музичари – страни и домаћи.
ПЕТАК, 22. МАРТ, 19.00
СЛОБОДАНКА М. АНТИЋ: ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ
Учествују: Предраг Филиповић, драмски уметник, и Слободанка М. Антић.
Музички програм: Елена Станисављевић, гитара, и Мина Опачић, клавир.
Гост вечери: Срђан Опачић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_________________________________________________________________________________________________
СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ
●ПРОГОВОРИ ДА ТЕ ВИДИМ●
●ПОЕЗИЈОМ ПРОТИВ СВАКОГ ЗЛА●
Четвртак,
21 март 2013.
Београд, Француска 7
Организатори:
ПЕСНИЦИ СВЕТА
(Poetas del Мundo)
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИХ
ПРЕВОДИЛАЦА СРБИЈЕ
У дому српских писаца и књижевних преводилаца, Француска 7, у Београду, у организацији Покрета Песници света (Poetas del Mundo), Удружења књижевника Србије, Српског књижевног друштва и Удружења књижевних преводилаца Србије, овогодишњи Међународни дан поезије, који се одржава под покровитељством UNESCO-а, биће обележен са два програма. У разговору у подне, насловљеном ПРОГОВОРИ ДА ТЕ ВИДИМ, разговораће се о значају, моћи и немоћи писане речи и писаца данас, о јавном статусу поезије у нас, о месту поезије у животу
паланке, о вишегласју поетског језика, о маргинализацији поезије, о поезији и критичкој рецепцији поезије, и другим актуелним темама.
У вечерњој песничкој ревији ПОЕЗИЈОМ ПРОТИВ СВАКОГ ЗЛА учествоваће песници из више градова чије ће нам песме бунта, песме о љубави, родољубиве и друге песме, показати у каквом је стању наша поезија данас и колика је и каква њена снага.
Аутор концепта је Душка Врховац, а модератори су Душко Новаковић, Душка Врховац и Миљурко Вукадиновић
12 сати
ПРОГОВОРИ ДА ТЕ ВИДИМ
КОЛЕКТИВНИ ИНТЕРВЈУ
Радомир Андрић
Снежана Башчаревић
Гојко Божовић
Слободанка Живковић
Душка Врховац, уводна беседа
Миљурко Вукадиновић
Кајоко Јамасаки Вукелић
Војислав Карановић
Милош Константиновић
Јан Красни
Александра Манчић
Братислав Р. Милановић
Ненад Милошевић
Душко Новаковић
18 сати
ПОЕЗИЈОМ ПРОТИВ СВАКОГ ЗЛА
ПЕСНИЧКА РЕВИЈА
Радомир Андрић
Живко Аврамовић
Снежана Башчаревић
Светислав Н. Брковић
Бранислав Вељковић
Љиљана Дугалић
Ранко Ђиновић
Раде Ђокановић
Слободанка Живковић
Кајоко Јамасаки Вукелић
Милош Јанковић
Милица Јефтимијевић Лилић
Данило Јокановић
Војислав Карановић
Мирјана Ковачевић
Мерима Краснић
Јеремија Лазаревић
Иван Лаловић
Рајко Лукач
Предраг Бајо Луковић
Александра Манчић
Братислав Р. Милановић
Ненад Милошевић
Милан Михајловић
Вида Ненадић
Живко Николић
Петар Пајић
Владимир Стојнић
Мићо Цвијетић
Божидар Васиљевић
____________________________________________________________________________________________
Друштво књижевника Војводине обележава Светски дан поезије са четири манифестације
Шести пут ДКВ организује манифестације поводом Светског дана поезије,
21. марта, који се обележава у свим светским значајнијим престоницама културе
Манифестација Светски дан поезије, која је уврштена у календар УНЕСКА, обележава се 21. марта сваке године, у свим значајнијим културним центрима света.
Организација уједињених нација за просвету, науку и културу-УНЕСКО, 1999. године прогласила је 21. март за Светски дан поезије. Циљ је да се ода признање националним, регионалним и интернационалним поетским покретима, кроз промовисање и подстицање читања, писања, објављивања и проучавања поезије широм света. Овај дан осмишљен је снамером да се јавност подсети на снагу и важност песничке речи, која је на маргини друштвеног интересовања, а такође и да се подржи језичка разноликост.
Овај празник је прихваћен и у Србији, па се обележава на више места. Друштво књижевника Војводине већ шесту годину у Новом Саду обележава Светски дан поезије.
Програм ће се одржати у подне, на платоу испред седишта ДКВ, у улици Браће Рибникар, између бројева 1 и 3 где ће учествовати десет песника. Они ће читати своје новије песничке текстове: Јован Дунђин, Јасна Мелвингер, Пал Бендер, Анђелко Анушић, Ирина Харди Ковачевић, Драгомир Шошкић, Селимир Радуловић, Мартин Пребуђила, Љиљана Грошин и Горан Ибрајтер.
Током програма биће емитовани и радиофонски записи стихова познатих домаћих и светских песника. Програм води Зоран Хаџи Лазин.
Песници, чланови ДКВ наступиће и у две школе у исто време. У средњој школи Милан Петровић на Новом насељу и у Основној школи Коста Трифковић. У тим програмима наступићеНикола Страјнић, Стеван Брадић, Гордана Ђилас,
Илеана Урсу, Анђелко Ердељанин, Саша Нишавић, Рале Нишавић, Рајица Драгићевић, Миодраг Петровић, Светозар Савковић, Спасенија Цана Сладојев и Марина Жинић.
Поезија ће се читати на српском, мађарском, словачком, румунском и русинском.
Вече у Градској библиотеци које ће почети у у 19,00 сати биће посвећено преминулим песницима Новог Сада и Војводине који су својим делом обележили другу половину двадесетог века. Избор из поезија двадесет и пет песника под насловом Течни глаголи и влажне метафоре, по стиховима Војислава Деспотова, биће прилика да се на тренутак подсетимо дела значајних аутора наше средине и неспорне снаге поезије коју су стварали. Избор је сачинио Јован Зивлак, а глумци Емил Курцинак и Драган Стојменовић читаће поезију: БранкаАндрића, Мирослава Антића, Карољ Ача, Михаљ Бабинке, Паље Бохуша, Иштвана Брашњоа, Ласла Гала, Војислава Деспотова, Милана Дунђерског, Бошка Ивкова, Гојка Јањушевића, Иштвана Конца, Петру Крдуа, Јожеф Папа, ЂуреПапхархаија, Павла Поповића, Славка Матковића, Јанош Сиверија, Ђорђа Сударског Реда, Радета Томића, Душка Трифуновића, Вујице Решина Туцића, Ференца Фехера, Јоана Флоре и Јудите Шалго. Уводна реч: Перо Зубац и Драган Којић; програм ће водити Бранислав Живановић, један однедавних добитника Бранкове награде.
_________________________________________________________________________________________________
ДВАНАЕСТИ
САБОР ПЕСНИКА ДИЈАСПОРЕ
ГОСТУЈУ ПЕСНИЦИ ИЗ ЕВРОПЕ
Промоција дечје поезије
„ЈЕЗИК НАМ ЈЕ ОТАЏБИНА“
Издавач: ВЕСТИ
Гост: Јадранка ЈАГЛИЧИЋ
професор етно певања
У СУБОТУ 23. МАРТА 2013, У 19 ЧАСОВА
У СВЕЧАНОЈ САЛИ ХРАМА СВЕТОГ САВЕ
23, УЛИЦА СИМПЛОН
ПАРИЗ 18
СРПСКИ ПЕСНИЦИ ПАРИСКОГ КРУГА
САВЕЗ СРБА У ФРАНЦУСКОЈ
НАЈНОВИЈА ВЕСТ:
"ГОСПОДИН ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ СА ЗАДОВОЉСТВОМ ПРИХВАТА ДА БУДЕ ПОЧАСНИ ПРЕДСЕДНИК ЈУБИЛАРНИХ, ПЕДЕСЕТИХ БЕОГРАДФСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА."
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 18. МАРТА 2013.
ПОДРШКА ТРИБИНИ: МИНЕРАЛНА ВОДА "ДУБОКА" Д.О.О. НЕРЕСНИЦА
ПОНЕДЕЉАК, 18. МАРТ, 19.00
БОЖИДАР КЉАЈЕВИЋ: "КРСТ МОЈИХ ПОТОМАКА" (РОМАН)
Учествују: проф. др Михаило Шћепановић, мр Милица Јефтимијевић Лилић и аутор.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
УТОРАК, 19. МАРТ
12.00
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ:
Проглашење добитника Награде "Борисав Станковић"
за најбољу књигу уметничке прозе објављену у 2012. години
и представљање програма 47. БОРИНЕ НЕДЕЉЕ,
коју традиционално приређује у Врању (од 23. до 29. марта)
Књижевна заједница "Борисав Станковић".
У програму учествују: Александар Јовановић (председник жирија),
Мило Ломпар, Марко Недић (чланови) и Мирослав Цера Михаиловић,
главни и одговорни уредник Књижевне заједнице "Борисав Станковић".
13.00
ПИСЦИ МОРАВИЧКОГ ОКРУГА
Уводна реч: Миладин Вукосављевић.
Учествују: Радован М. Маринковић, Гојко Вујиновић, Никола Стојић, Атанасије Савић, Милкица Милетић, Миленко Пајић, Оливера Цупић, Оливера Вуксановић Недељковић, Милена Марковић, Бошко Ломовић, Борис Капетановић, Љиљана Браиловић, Дара Радојевић, Милеса Илић, Зорица Лешевић Станојевић, те представници Града Чачка и чачанских медија.
Даница Оташевић, директор Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“, најавиће програм 50. „Дисовог пролећа“.
Стихове чачанских класика казује Бранко Тодоровић.
19.00
ТРОКЊИЖЈЕ ЉУБИШЕ ЂИДИЋА:
"МОРАВСКА ТРОЈЕРУЧИЦА" (ПОЕЗИЈА)
"СКРАЋЕНЕ ПРИЧЕ" (КРАТКА ПРОЗА)
"ЛЕТ НАД ЗАВИЧАЈНИМ ГНЕЗДОМ" (ЕСЕЈИ)
Учествују: др Мићо Цвијетић, др Даринка Вучинић и аутор.
Мини изложба: ИКОНА НА КАМЕНУ Мирјане Каурин.
Слово о изложби: проф. др Здравко Варагић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 20. МАРТ
12.00
Промоција часописа "Драма"Удружења драмских писаца Србије
Учествују: Миладин Шеварлић, Снежана Кутрички, Живорад Ајдачић, Драган
Коларевић, Маша Певац, Миодраг Новаковић и Драгана
Чолић-Биљановски.
Стихове казује драмски уметник Милан Цаци Михаиловић.
19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА - ОТКАЗАНА
ЧЕТВРТАК, 21. МАРТ
СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ
12.00
ПРОГОВОРИ ДА ТЕ ВИДИМ, колективни интервју
18.00
ПОЕЗИЈОМ ПРОТИВ СВАКОГ ЗЛА, песничка ревија
Организатори: ПЕСНИЦИ СВЕТА (Poetas del Mundo), УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА
СРБИЈЕ, СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО и УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИХ ПРЕВОДИЛАЦА СРБИЈЕ.
Модератори: Душка Врховац, Душко Новаковић и Миљурко Вукадиновић.
Учесници: песници, критичари, преводиоци, глумци, музичари – страни и домаћи.
ПЕТАК, 22. МАРТ, 19.00
СЛОБОДАНКА М. АНТИЋ: ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ
Учествују: Предраг Филиповић, драмски уметник, и Слободанка М. Антић.
Музички програм: Елена Станисављевић, гитара, и Мина Опачић, клавир.
Гост вечери: Срђан Опачић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_________________________________________________________________________________________________
СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ
●ПРОГОВОРИ ДА ТЕ ВИДИМ●
●ПОЕЗИЈОМ ПРОТИВ СВАКОГ ЗЛА●
Четвртак,
21 март 2013.
Београд, Француска 7
Организатори:
ПЕСНИЦИ СВЕТА
(Poetas del Мundo)
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИХ
ПРЕВОДИЛАЦА СРБИЈЕ
У дому српских писаца и књижевних преводилаца, Француска 7, у Београду, у организацији Покрета Песници света (Poetas del Mundo), Удружења књижевника Србије, Српског књижевног друштва и Удружења књижевних преводилаца Србије, овогодишњи Међународни дан поезије, који се одржава под покровитељством UNESCO-а, биће обележен са два програма. У разговору у подне, насловљеном ПРОГОВОРИ ДА ТЕ ВИДИМ, разговораће се о значају, моћи и немоћи писане речи и писаца данас, о јавном статусу поезије у нас, о месту поезије у животу
паланке, о вишегласју поетског језика, о маргинализацији поезије, о поезији и критичкој рецепцији поезије, и другим актуелним темама.
У вечерњој песничкој ревији ПОЕЗИЈОМ ПРОТИВ СВАКОГ ЗЛА учествоваће песници из више градова чије ће нам песме бунта, песме о љубави, родољубиве и друге песме, показати у каквом је стању наша поезија данас и колика је и каква њена снага.
Аутор концепта је Душка Врховац, а модератори су Душко Новаковић, Душка Врховац и Миљурко Вукадиновић
12 сати
ПРОГОВОРИ ДА ТЕ ВИДИМ
КОЛЕКТИВНИ ИНТЕРВЈУ
Радомир Андрић
Снежана Башчаревић
Гојко Божовић
Слободанка Живковић
Душка Врховац, уводна беседа
Миљурко Вукадиновић
Кајоко Јамасаки Вукелић
Војислав Карановић
Милош Константиновић
Јан Красни
Александра Манчић
Братислав Р. Милановић
Ненад Милошевић
Душко Новаковић
18 сати
ПОЕЗИЈОМ ПРОТИВ СВАКОГ ЗЛА
ПЕСНИЧКА РЕВИЈА
Радомир Андрић
Живко Аврамовић
Снежана Башчаревић
Светислав Н. Брковић
Бранислав Вељковић
Љиљана Дугалић
Ранко Ђиновић
Раде Ђокановић
Слободанка Живковић
Кајоко Јамасаки Вукелић
Милош Јанковић
Милица Јефтимијевић Лилић
Данило Јокановић
Војислав Карановић
Мирјана Ковачевић
Мерима Краснић
Јеремија Лазаревић
Иван Лаловић
Рајко Лукач
Предраг Бајо Луковић
Александра Манчић
Братислав Р. Милановић
Ненад Милошевић
Милан Михајловић
Вида Ненадић
Живко Николић
Петар Пајић
Владимир Стојнић
Мићо Цвијетић
Божидар Васиљевић
____________________________________________________________________________________________
Друштво књижевника Војводине обележава Светски дан поезије са четири манифестације
Шести пут ДКВ организује манифестације поводом Светског дана поезије,
21. марта, који се обележава у свим светским значајнијим престоницама културе
Манифестација Светски дан поезије, која је уврштена у календар УНЕСКА, обележава се 21. марта сваке године, у свим значајнијим културним центрима света.
Организација уједињених нација за просвету, науку и културу-УНЕСКО, 1999. године прогласила је 21. март за Светски дан поезије. Циљ је да се ода признање националним, регионалним и интернационалним поетским покретима, кроз промовисање и подстицање читања, писања, објављивања и проучавања поезије широм света. Овај дан осмишљен је снамером да се јавност подсети на снагу и важност песничке речи, која је на маргини друштвеног интересовања, а такође и да се подржи језичка разноликост.
Овај празник је прихваћен и у Србији, па се обележава на више места. Друштво књижевника Војводине већ шесту годину у Новом Саду обележава Светски дан поезије.
Програм ће се одржати у подне, на платоу испред седишта ДКВ, у улици Браће Рибникар, између бројева 1 и 3 где ће учествовати десет песника. Они ће читати своје новије песничке текстове: Јован Дунђин, Јасна Мелвингер, Пал Бендер, Анђелко Анушић, Ирина Харди Ковачевић, Драгомир Шошкић, Селимир Радуловић, Мартин Пребуђила, Љиљана Грошин и Горан Ибрајтер.
Током програма биће емитовани и радиофонски записи стихова познатих домаћих и светских песника. Програм води Зоран Хаџи Лазин.
Песници, чланови ДКВ наступиће и у две школе у исто време. У средњој школи Милан Петровић на Новом насељу и у Основној школи Коста Трифковић. У тим програмима наступићеНикола Страјнић, Стеван Брадић, Гордана Ђилас,
Илеана Урсу, Анђелко Ердељанин, Саша Нишавић, Рале Нишавић, Рајица Драгићевић, Миодраг Петровић, Светозар Савковић, Спасенија Цана Сладојев и Марина Жинић.
Поезија ће се читати на српском, мађарском, словачком, румунском и русинском.
Вече у Градској библиотеци које ће почети у у 19,00 сати биће посвећено преминулим песницима Новог Сада и Војводине који су својим делом обележили другу половину двадесетог века. Избор из поезија двадесет и пет песника под насловом Течни глаголи и влажне метафоре, по стиховима Војислава Деспотова, биће прилика да се на тренутак подсетимо дела значајних аутора наше средине и неспорне снаге поезије коју су стварали. Избор је сачинио Јован Зивлак, а глумци Емил Курцинак и Драган Стојменовић читаће поезију: БранкаАндрића, Мирослава Антића, Карољ Ача, Михаљ Бабинке, Паље Бохуша, Иштвана Брашњоа, Ласла Гала, Војислава Деспотова, Милана Дунђерског, Бошка Ивкова, Гојка Јањушевића, Иштвана Конца, Петру Крдуа, Јожеф Папа, ЂуреПапхархаија, Павла Поповића, Славка Матковића, Јанош Сиверија, Ђорђа Сударског Реда, Радета Томића, Душка Трифуновића, Вујице Решина Туцића, Ференца Фехера, Јоана Флоре и Јудите Шалго. Уводна реч: Перо Зубац и Драган Којић; програм ће водити Бранислав Живановић, један однедавних добитника Бранкове награде.
_________________________________________________________________________________________________
ДВАНАЕСТИ
САБОР ПЕСНИКА ДИЈАСПОРЕ
ГОСТУЈУ ПЕСНИЦИ ИЗ ЕВРОПЕ
Промоција дечје поезије
„ЈЕЗИК НАМ ЈЕ ОТАЏБИНА“
Издавач: ВЕСТИ
Гост: Јадранка ЈАГЛИЧИЋ
професор етно певања
У СУБОТУ 23. МАРТА 2013, У 19 ЧАСОВА
У СВЕЧАНОЈ САЛИ ХРАМА СВЕТОГ САВЕ
23, УЛИЦА СИМПЛОН
ПАРИЗ 18
СРПСКИ ПЕСНИЦИ ПАРИСКОГ КРУГА
САВЕЗ СРБА У ФРАНЦУСКОЈ
|
|
|
12.3.2013.
среду 13. марта 2013. године у 18 часова
у Дому културе у Војвода Степи
у оквиру традиционалне манифестације „Дани Војвода Степе”
одржаће се
АУТОРСКО ВЕЧЕ
РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА
– представљање пет књига кратких прича: „Џемс Бонд у кратким панталонама”, „Фридрих Ниче и Силвија Плат у мушко-женском фризерском салону”,
„Ненајављено као смрт”, „Оде век”, „Љубавне и ОК приче” и песничке књиге „Мој сан је стварност”.
Приче и песме из књига говориће аутор.
_______________________________________________________________________________
Сабране песме НОВИЦЕ ТАДИЋА у Дому културе Студентски град
(Издање Матице Српске – Друштва чланова у Црној Гори)
Четвртак, 14. 3. 2013.
Мала сала ДКСГ, 20.00
Учествују: др Јован Делић, др Драган Хамовић и Радивоје Микић
"На почетку првог тома нашао је место и кратак лирскомемоарски осврт на најраније доба и завичај, док на крају четвртог тома доносимо мозаик песникових поетичких исказа..." Др Драган Хамовић
Састављам бесконачну поему од мноштва фрагмената. Расте неко чудо под мојом руком, пред мојим лицем.
Новица Тадић, један од најзначајнијих српских песника XX и почетка XXI века, рођен је 1949. код Плужина у Црној Гори. Умро је 2011. у Београду, где је провео већи део живота. Од 1974. објавио је низ књига: Присуства, Смрт у столици, Ждрело, Огњена кокош, Погани језик, Ругло, О брату сестри и облаку, Кобац, Улица, Напаст, Потукач, Непотребни сапутници, Окриље, Тамне ствари, Незнан, Ђаволов друг, Ту сам, у тами (постхумно). Песме Новице Тадића превођене су на енглески и француски језик. Заступљен је у антологијама европске и светске поезије.
За збирку Незнан 2006. добио је награду Меша Селимовић. Био је уредник Књижевне речи (10 година), Видика, Књижевне критике, као и главни уредник у Издавачком предузећу Рад.
Преминула песникиња Дамјанка Чизмић
(22. фебруар 1936 – 8. март 2013)
После дуге и тешке болести са којом се борила све до последњих тренутака свог живота, у Минхену је 8. марта преминула песникиња, члан Удружења књижевника Србије Дамјанка Чизмић Дашка. Рођена у Беркасову на Фрушкој гори 22. фебруара 1936, свој живот посветила је књижевном стваралаштву, афирмисана у Србији и српској књижевној дијаспори као писац мисаоно-лирске поезије и прозе.
Бавила се јединственим уметничким исказом – батик техником, исликавањем и исписивањем четкицом на свили својих и песама наших аутора. Излагала их је на више од осамдесет изложби. Објавила је књиге: Минијатуре, Липе Беркасова, Ми и липе Беркасова, Милине чувам између разума, Знамења речи и камења, Оче дане – мајко ноћи, Мој подстанар рак, и друге, а као коаутор појављује се у више од двадесет књига. Заступљена у више антологија и песничких зборника, превођена на немачки, енглески, словачки, словеначки, русински, и друге језике. Добитник је Златне значке Културно-просветне заједнице Србије 2007, Награде за животно дело на „Вишњићевим данима“ 2009, признања „Мисаоник“ Књижевне заједнице Сремске Митровице 2010, и других награда. Писала је и за децу.
Њој у част сваке године у родном селу одржавана је књижевна манифестација „Липе Беркасова“, а децембра прошле године, поводом шездесет година рада, Црквена општина Минхен и Српско културно друштво „Свети Сава“ организовали су њено вече; музичар Миомир Михајловић свирао је на гитари и певао песме које говоре о Срему.
У Фрушкогорској улици број 18 у Беркасову утихнула је једна велика крошњата липа око које су се окупљали писци. Остали су заувек песникињини стихови:
Шта ме још држи
Шта је то са мном и шта ме чека
Коначни одлазак широм отворио врата
Пред њима стојим неуплашена
Никако да закорачим последњи корак
Мислим још на голубове беле.
Њено тело кремирано је у Минхену ког је уз Беркасово увек потписивала испод новонасталих песама.
Недељко Терзић
УТОРАК, 12.МАРТ, 19.00
ДВА ВЕКА ЊЕГОША
Уводна реч: Ђорђе Малавразић.
Стихове казује: Вицо Дардић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
Овим програмом Вицо Дардић отпочиње обележавање два века од рођења српског великана из Црне Горе - Петра II Петровића Његоша. Говориће одломке из Његошевих најпознатијих дела. Сличним програмом ускоро ће отворити БОРИНУ НЕДЕЉУ у Врању.
Издавачка кућа Штампар Макарије припрема компакт диск са Његошевим стиховима које ће говорити Вицо Дардић.
СРЕДА, 13. МАРТ, 13.00
МАЦУО БАШО: „УСКА СТАЗА КА ДАЛЕКОМ СЕВЕРУ“ (путопис)
Учествују: др Данијела Васић, Хироши Јамасаки Вукелић и Симон Симоновић.
Стихове казују студенти јапанистике.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 13. МАРТ, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
СРПСКИ ЈЕЗИК НА ДАЉИНУ
Учествују: др Весна Крајишник, др Весна Ломпар и мр Никица Стрижак; студенти српског језика (као страног) и ученици Филолошке гимназије.
Уредници и водитељи: Миле Медић, Лабуд Драгић и Бранко Стевановић.
ЧЕТВРТАК, 14. МАРТ, 12.00
ГОРДАНА ВЛАХОВИЋ: „А ВОЗОВИ СУ ПРОЛАЗИЛИ, ДАВНО...“ (ПРИЧЕ)
Учествују : мр Милица Јефтимијевић Лилић, др Мићо Цвијетић и Миљурко Вукадиновић.
ЧЕТВРТАК, 14. МАРТ, 19.00
ОЛГА НИКОЛАЈЕВНА ЧЕТВЕРИКОВА, ПРОФЕСОР МОСКОВСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА
„ЗАВЕРА ПАПИЗМА ПРОТИВ ХРИШЋАНСТВА“ (СТУДИЈА)
Учествују: проф. др Србољуб Живановић, Драгомир Антонић, Наташа Јовановић и Ранко Гојковић, преводилац и приређивач књиге.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
5.3.2013.
ПРИЛОГ Р: МЕСЕЧНИ ПРОГРАМ РУСКОГ ДОМА
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 4. МАРТА 2013.
СРЕДА, 6. МАРТ, 12.00
МИЛОМИР КРАГОВИЋ:
„СКУПЉАЧИ ПРАШИНЕ“ (поезија)
Учествују: Срба Игњатовић, Адам Пуслојић, Петар Арбутина, Братислав Р. Милановић и аутор.
Стихове казује: Вицо Дардић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 6. МАРТ, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
КО (ЈОШ) УЧИ СРПСКИ: српски језик за странце, профили ученика и граматички минимум
Предавач: мр Небојша Маринковић, Центар за српски језик за странце, Филолошки факултет Универзитета у Београду.
Гости: студенти страни држављани који уче српски језик и ученици Филолошке гимназије.
Водитељи и уредници: Лабуд Драгић и Бранко Стевановић.
ЧЕТВРТАК, 7.МАРТ, 12.00
ВУК КРЊЕВИЋ: „ЖИВОПИС“ (поезија)
Учествују: Радомир Андрић, Милица Јефтимијевић Лилић, Мићо Цвијетић, Стево Ћосовић и аутор.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
___________________________________________________________________
МИЛА СТАРЧЕВИЋ
НА ЛЕЂИМА СЛОНА
У уторак, 5. Марта у 19часова у Шабачком позоришту ће се одржати промоција књиге Миле Старчевић "На леђима слона".
Књига је састављена од легенди, бајки и истинитих прича које је ауторка сакупила из преко 100 земаља са свих континената.
На промоцији учествују: Зоран Караји, управник Шабачког позоришта, Татјана Поповић, професор, примаријус др Предраг Тојић и Мила Старчевић.
Мултимедијална презентација: Синиша Матић.
___________________________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 11. МАРТА 2013.
УТОРАК, 12.МАРТ, 19.00
ДВА ВЕКА ЊЕГОША
Уводна реч: Ђорђе Малавразић.
Стихове казује: Вицо Дардић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 13. МАРТ, 13.00
МАЦУО БАШО: „УСКА СТАЗА КА ДАЛЕКОМ СЕВЕРУ“ (путопис)
Учествују: др Данијела Васић, Хироши Јамасаки Вукелић и Симон Симоновић.
Стихове казују студенти јапанистике.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 13. МАРТ, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
СРПСКИ ЈЕЗИК НА ДАЉИНУ
Учествују: др Весна Крајишник, др Весна Ломпар и мр Никица Стрижак; студенти српског језика (као страног) и ученици Филолошке гимназије.
Уредници и водитељи: Миле Медић, Лабуд Драгић и Бранко Стевановић.
ЧЕТВРТАК, 14. МАРТ, 12.00
ГОРДАНА ВЛАХОВИЋ: „А ВОЗОВИ СУ ПРОЛАЗИЛИ, ДАВНО...“ (ПРИЧЕ)
Учествују : мр Милица Јефтимијевић Лилић, др Мићо Цвијетић и Миљурко Вукадиновић.
ЧЕТВРТАК, 14. МАРТ, 19.00
ОЛГА НИКОЛАЈЕВНА ЧЕТВЕРИКОВА, ПРОФЕСОР МОСКОВСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА
„ЗАВЕРА ПАПИЗМА ПРОТИВ ХРИШЋАНСТВА“ (СТУДИЈА)
Учествују: проф. др Србољуб Живановић, Драгомир Антонић, Наташа Јовановић и Ранко Гојковић, преводилац и приређивач књиге.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_______________________________________________________________________________
КЊИЖЕВНА ЗАЈЕДНИЦА "БОРИСАВ СТАНКОВИЋ" ДОБИЛА СУДСКИ СПОР ПРОТИВ ГРАДА ВРАЊА
Апелациони суд у Нишу потврдио је пресуду Вишег суда у Врању, по којој се Граду Врању забрањује организовање манифестација „Борина недеља“ и „Јустинове Благовести“, као и расписивање конкурса и додељивање награде „Борисав Станковић“. Тиме јестављена тачка на један од највећих културних скандала у земљи.
Књижевна заједница „Борисав Станковић“ једини је легитимни њихов организатор и једино она може додељивати истоимену књижевну награду.
Tим поводом ће у понедељак, 4. марта 2013. године у просторијама Заједнице бити организована конференција за медије са почетком у 12 часова.
На конференцији ће бити говора и о припремама за овогодишњу, четрдесет седму „Борину недељу“, која се одржава у Врању од 23. до 29. марта.
Пресуде Вишег суда у Врању и Апелационог суда у Нишу могу се преузети са следећих линкова:
ПРЕСУДА ВИШЕГ СУДА У ВРАЊУ
ПРЕСУДА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У НИШУ
С е к р е та р
КЗ „Борисав Станковић“
Зоран Давинић
_______________________________________________________________________________
Сремски Карловци, 4. март 2013.
САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА БРАНКОВОГ КОЛА ЗА НАГРАДУ ''ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ''
Престижна награда Бранковог кола Печат вароши сремскокарловачке, која се додељује већ четири и пô деценије, припала је равноправно, за најбољу песничку књигу на српском језику објављену у 2012. години, Тањи Крагујевић за ''Хлеб од ружа'' (Књижевна општина Вршац) и Горану Лабудовићу Шарлу за ''Тајнопис'' (Народна библиотека ''Данило Киш'', Врбас).
На завршној седници, 4. марта 2013. године, ову одлуку једногласно је донео жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић, Јелена Алексић и КрстивојеИлић (председник). У ужем избору биле су књиге Мирослава Максимовића, Марије Шимоковић, Милана Ђорђевића, Јелене Радовановић, Бранимира Кршића, Ђорђа Николића, Ивана Лаловића, Драгана Хамовића и Ранка Павловића.
Награда ''Печат вароши сремскокарловачке'' свечано ће бити уручена лауреатима на пролетњим ''Данима Бранка Радичевића'', који ће у Сремским Карловцима, Новом
Саду и Београду трајати од 15. до 28. марта. У најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији Алексије (Бранко) Радичевић школовао се од 1835. до 1841. године.
Међу досадашњим добитница угледне награде ''Печат вароши сремскокарловачке'' налазе се Миодраг Павловић, Дара Секулић, Матија Бећковић, Крстивоје Илић, Ранко
Рисојевић, Вујица Решин Туцић, Ранко Јововић, Стеван Тонтић, Манојле Гавриловић, Рајко Петров Ного, Драгомир Брајковић, Милан Ненадић, Новица Тадић, Слободан Костић, Драгиња Урошевић, Слободан Тишма, Ненад Грујичић, Ђорђо Сладоје, Милош Комадина, Небојша Деветак,Анђелко Анушић, Војислав Карановић, Јелена Алексић и други.
_______
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
У привилегованој стваралачкој потреби да скреће пажњу на значајна и талентована песничка имена различитих генерација, која зраче оригиналношћу и непресушном вером у језик поезије, Бранково коло и ове године указује на две нове књиге које се истичу поменутим атрибутима и високом уметничком вредношћу.
Тања Крагујевић (1946, Сента) припада тзв. градским песникињама које, поред мегалополиса, црпе теме и из сеоског миљеа. Песникиња ''високог вербализма'', Тања Крагујевић, ''сребрним концем песничког мишљења'', нуди видовите слике поезије, сневајући дневно и живећи сновиђајно. Заснована на индивидуализму као главном принципу стварања поезије, она је свој радни сто засновала на креативним утицајима Момчила Настасијевића и Васка Попе, понајпре по економичној употреби ''мањка језичког материјала'', проналазећи тако сопствени начин певања. Дотераних, прецизно упакованих слика, њене песме личе на брзо смењивање светлуцавих призора у кликерима што су се неким чудом затекли у руци што пише. Књига поезије ''Хлеб од ружа'' егземпларни је пример предочене поетике, непорецив и доследан.
Најновијом књигом ''Тајнопис'', Горан Лабудовић Шарло (1970, Врбас) хвата снажан прикључак са својом већ формираном песничком генерацијом. И у ранијим књигама, примећен као талентован лирик раскошних слика и осећајних удара, овај песник је сав у радосном напору да досегне вештину певања у слободном и, у новије време – везаном стиху. Сећање, свакодневица, историја, природа, жена, опсесивне су теме у непрестаном дијалогу са песниковим другим Ја. Мајстор за тактилни детаљ, овај песник настоји да емотивно озвучи слике индивидуалног у универзалном, и прикачи им ''лептирасте брошеве'' бола и радости. Лабудовићеве песме примају се већ при првом читању изазивајући лепршав ''нервни доживљај'' и показујући да је поезија одувек есенција чисте емоције у језику.
БРАНКОВО КОЛО
Ненад Грујичић, директор
__________________________________________________________________________
Фонд „Први српски устанак“ у Аранђеловцу расписује
КОНКУРС ЗА ДОДЕЛУ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ „ДАНКО ПОПОВИЋ“
Књижевна награда „Данко Поповић“, која, на основу одлуке Управног одбора Фонда од 9. септембра 2011. године, има циљ да допринесе развоју српске прозе и негује оно што је најбоље у слободољубивој српској традицији, додељује се, под покровитељством СО Аранђеловац, сваке године - за најбољу књигу прозе (роман, књига приповедака) домаћих аутора на српском језику, објављену у протеклој години (прво издање).
Право предлагања имају издавачи, културне институције, удружења, организације и појединци. Предлагачи достављају по пет примерка предложеног дела, објављеног од 1. јануара до 31. децембра 2012. године, на адресу:
Фонд „Први српски устанак“,
34 300 Аранђеловац, Венац слободе 14,
са назнаком: За књижевну награду „Данко Поповић“.
Награда се састоји од повеље и новчаног износа.
Награда ће бити уручена у Аранђеловцу, на манифестацији Разговори под липом Данка Поповића, између 7. и 19. августа 2012. године.
Конкурс је отворен 30 дана од дана објављивања, а жири ће своју одлуку саопштити најкасније до 31. јула 2013. године.
Примерци достављених књига не враћају се предлагачу.
Све додатне информације можете добити на бројеве телефона: 034 /725-546
НАПОМЕНА: Конкурс је отворен до 31. марта. 2012. године.
_________________________________________________________________________________________
МЕЛЕМ ЗА ГОВОРНИКЕ
Минерална вода “ДУБОКА” извире са дубине од 282 метра. Њен извор се налази у селу Нересница, у засеоку Кисела Вода, непосредно изнад ушћа Буковске реке у Пек. По свом типу и саставу спада у ред, ретких код нас, калцијум-бикарбонатних вода. Висок садржај калцијума, низак садржај натријума, присуство калијума, магнезијума и осталих олиго-елемената, чини да ова вода представља прави мелем за здравље.
Око један километар узводно од извора, готову у центру Нереснице налази се фабрика у којој се вода флашира. Фабрика је изграђена по најстрожијим еколошким стандардима, а водило се рачуна и да се архитектонски уклопи у лепу околину.
МИНЕРАЛНА ВОДА Д.О.О. НЕРЕСНИЦА и УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ недавно су потписали УГОВОР О ДОНАЦИЈИ, на основу којег ће ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7 редовно бити снабдевана минералном водом "ДУБОКА".
27.2.2013.
ЧЕТВРТАК, 28. ФЕБРУАР, 18.00
ГОРАН ЛАБУДОВИЋ ШАРЛО
„ТАЈНОПИС“ (песме)
Учествују: Перо Зубац, Бранислав Зубовић и аутор.
Музички програм: Соња Калајић, виолина, и Миодраг Јанковић, гитара.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ГОРАН ЛАБУДОВИЋ ШАРЛО
Рођен 1970. године. Пише поезију, есеје и драме.
Објавио је књиге песама: ''Размишљам'' (Матица српска, Нови Сад, 1996.), ''Авионско писмо'' (Шумадијске метафоре, Младеновац –
Београд, 1998.), ''АЛС'' (Будућност, Нови Сад, 2005), ''Ако видиш'' (Будућност, Нови Сад, 2007), ''Небеска соа'' ( ''Данило Киш'', 2010.), ''Тајнопис''
(''Данило киш'', 2012).
Поезију објављивао у ''Покрету'', ''Студенту'', ''Овдје'', ''Стварању'', ''Крововима'', ''Пољима'', ''Лучи'', ''Дометима'',
''Летопису МС'', ''Трагу'', ''Данасу'', ''Савременику'', ''Књижевним новинама'', ''АКТ-у'' и другим.
Заступљен је у Антологији ''Пелуд света'' Пере Зупца, Антологији'', ''365 љубавних'' Милоша Јанковића, ''Винопев'' Радомира
Андрића, Антологији српске поезије Ненада Грујичића и Антологији ПРИЗРЕНЕ СТАРИ Леле Марковић и Радмиле Кнежевић.
Песме су му превођене на енглески, француски, руски, украјински и русински језик.
Награђиван.
Члан је Удружења књижевника Србије.
САЛАШ СА КРОВОМ ОД ГОЛУБОВА
Тишину не можеш проверити
ни овај знак саобраћајни
за салаше и леније,
на хаубу падају
жербо – коцке и оне смелије
птице које перјем посипају пут.
Није усамљеност и није
предратно стање пре сванућа,
тек провирује глас чобанских гајди
и котрљају се лубенице поред кућа
у јендеке травнате.
Затим једна међа залудна
као свако ново ништа
расеца постељу твоју и јабуку
и ред дудова и црне трешње,
пружа се отровна сред бившег огњишта
и листра се затим покрене.
Тишину не можеш проверити
окретањем волана као у луна – парку
честицама земље под језиком и између снова
које уз псовке гласно пљујеш,
на домаку салаша са кровом од голубова
где згрчен спава гушчије писаљке век.
ПЕТАК, 1. МАРТ, 19.00
НАГРАДА "МИЛАН РАКИЋ":
МИЛОЈЕ ДОНЧИЋ
"КОПЉАРНИЦА"
Уз аутора, учествују чланови жирија:
Адам Пуслојић, Мирољуб Тодоровић, Радомир Стојановић,
Зоран М. Мандић и Петар Жебељан.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_____________________________________________________________________________________________________________
МАТИЦА СРПСКА НА 19. МЕЂУНАРОДНОМ САЛОНУ КЊИГА У НОВОМ САДУ
У години у којој се обележава јубилеј – 90 година успешног рада, Новосадски сајам организује 19. међународни Салон књига, који ће се одржати од 28. фебруара до 5. марта.
Вишегодишња успешна сарадња Матице српске – најстарије издавачке куће и Новосадског сајма – најстарије сајамске институције у земљи, озваничена је потписивањем Протокола о
сарадњи, на основу кога се сваке године потписује Споразум о сарадњи. Њиме се прецизирају облици сарадње за текућу годину. Овогодишњим Споразумом, који су потписали генерални директор Новосадског сајма Горан Васић и председник Матице српске проф. др Драган Станић, сарадња је проширена – Новосадски сајам је
постао добротвор Матице српске обезбеђивањем средстава за новчани износ Награде Младен Лесковац, који се добитнику уручује уз диплому.
Новосадски сајам на 19. међународном Салону књига Матици српској обезбеђује, као и претходних година, почасно место. На штанду Матице српске биће изложена издања
Матице српске, Библиотеке Матице српске, Галерије Матице српске и Издавачког центра Матице српске.
На штанду Матице српске и Министарства културе и информисања Републике Србије биће представљена издања удружења чланова Матице српске из Подгорице и Бањалуке.
На бини у хали Мастер Матица српска ће представити своја издања:
−
Четвртак, 28. фебруар, 14 часова – Атлас насеља Војводине, Iкњига, Срем.
Учесници:
проф. др Слободан Ћурчић (аутор), проф. др Драган Станић
(председник Матице српске), Славиша Грујић (потпредседник Владе Војводине и
покрајински секретар за културу и јавно информисање) и проф. др Бранко Бешлин
(потпредседник Матице српске).
−
Понедељак, 4. март, 10 часова – јануарско-фебруарска свеска Летописа Матице српске и новог Уредништва часописа.
У представљању ће учествовати чланови Уредништва и сарадници часописа.
_____________________________________________________________________________________________________________
КОНКУРС ЗА НАГРАДУ ” РАДЕ ТОМИЋ”
Књижевни клуб “Бранко Миљковић” - Књажевац расписао је дванаести песнички конкурс за награду “Раде Томић”, коју ће доделити између 15.
маја и 15. јуна 2013.године, у оквиру прославе Дана општине Књажевац.
Поред награде “Раде Томић”, која подразумева објављивање књиге (за најбољи
рукопис), органитатор ће доделити и две новчане награде за циклусе песама.
Најуспешнијим учесницима биће уручене и специјалне повеље.
Право учешћа на конкурсу имају сви аутори који пишу на српском језику.
Необјављене рукописе, као и циклусе необјављених песама у три примерка, под
шифром (са разрешењем шифре у посебном коверту) слати (искључиво поштом) на
следећу адресу: Књижевни клуб “Бранко Миљковић”, 19350 Књажевац, поштански фах
58, са назнаком - За награду “Раде Томић”.
Конкурс је отворен до 20. 4. 2013. године.
_________________________________________________________________________________
ПРОМОЦИЈА ГРУЈИЧИЋЕВЕ АНТОЛОГИЈЕ СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ У СЕНТИ
У Кући Стевана Сремца у Сенти, у четвртак, 28. фебруара, у 19 часова, биће представљена ''Антологија српскепоезије (1847-2000)'' приређивача Ненада
Грујичића, у издању Бранковог кола. Антологија обухвата 290 српских песника у распону од једног и по века, међу којима се налази и 35 песникиња. О капиталном делу говориће књижевна критичарка Андреа Беата Бицок. Том приликом, у Сенти биће представљен Ненад Грујичић и као песник, приповедач, романописац, драмски писац, есејиста, критичар и полемичар.
У Сенти су иначе рођени у деветнаестом веку Јован Ђорђевић (културни радник), Јован Мушкатировић (просветитељ) и Стеван
Сремац, затим у двадесетом – песници Матија Бећковић и Тања Крагујевић, а за Сенту је животом везан и Стеван Раичковић.
ПРИЛОЗИ 1 И 2: ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ
ОДЛИКОВАО ОРДЕНОМ СРПСКЕ ЗАСТАВЕ ЧЛАНА УКС ИЗ ВАРШАВЕ БРАНИСЛАВА ЋИРЛИЋА,
"ЗА НАРОЧИТЕ ЗАСЛУГЕ И ИЗУЗЕТАН ДОПРИНОС ОЧУВАЊУ И НЕГОВАЊУ ПРИЈАТЕЉСТВА
ИЗМЕЂУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ ПОЉСКЕ".
ВИСОКО ПРИЗНАЊЕ ЈЕ ЋИРЛИЋУ НЕДАВНО У ВАРШАВИ УРУЧИО
АМБАСАДОР РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ПОЉСКОЈ РАДОЈКО БОГОЈЕВИЋ,
У ПРИСУСТВУ ДИПЛОМАТСКОГ КОРА, УГЛЕДНИХ ПОЉСКИХ ЗВАНИЦА
И ПРИПАДНИКА СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ.
УТОРАК, 26. ФЕБРУАР
12.00
ИВАН ГАЂАНСКИ (1937-2012)
„БАЛКАНСКОМ УЛИЦОМ“
(роман о недовршеној песми)
Учествују: Богдан А. Поповић, Симон Симоновић,
проф. др Снежана Башчаревић и Братислав Р. Милановић.
Стихове казује: Милан Михаиловић Цаци и Ратомир Рале Дамјановић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
19.00
ЗОРАН МИЛОЈЕВИЋ
„ПЛАВИ ВАГОН“ (роман)
Учествују: проф. др Миладин Распоповић, др Предраг Тојић,
проф. др Драгослав Словић и аутор.
ЧЕТВРТАК, 28. ФЕБРУАР, 19.00
ГОРАН ЛАБУДОВИЋ ШАРЛО
„ТАЈНОПИС“ (поезија)
Учествују: Перо Зубац, Бранислав Зубовић и аутор.
Музички програм: Соња Калајић, виолина, и Миодраг Јанковић, гитара.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 1. МАРТ, 19.00
НАГРАДА "МИЛАН РАКИЋ":
МИЛОЈЕ ДОНЧИЋ
"КОПЉАРНИЦА"
Уз аутора, учествују чланови жирија:
Адам Пуслојић, Мирољуб Тодоровић, Радомир Стојановић,
Зоран М. Мандић и Петар Жебељан.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_______________________________________________________________________________
ИЗДАВАЧКИ ФОНД СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ АРХИЕПИСКОПИЈЕ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКЕ
ОДШТАМПАО ЈЕ И ПОДАРИО УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ НОВЕ ЧЛАНСКЕ КАРТЕ.
|
|
21.2.2013.
ПРИЛОГ К: ПРОГРАМ КОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ
ПРИЛОГ Р: ПРОГРАМ РУСКОГ ДОМА
_______________________________________________________________________________
СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО
И УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ФРАНЦУСКА 7, БЕОГРАД
Четвртак, 21.фебруар, 19.00
Промоција књиге прича групе аутора
ЗЕМАЉСКИ ДУГОВИ
са Ивом Андрићем као јунаком прича
Приређивач: Милован Марчетић
Издавач: Лагуна
Учествују:
Мирослав Јосић Вишњић
Љиљана Ђурђић
Игор Маројевић
Весна Перић
Вуле Журић
Миодраг Раичевић
Милован Марчетић
други присутни аутори
На промоцији ће се служити врхунска вина винарије „Мачков подрум“.
_______________________________________________________________________________________
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 22. ФЕБРУАР, 19.00
ПЕСНИЦИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ – СЛОБОДАНУ РАКИТИЋУ У ЧАСТ
Учествују: Милан Махајловић, Дара Вучинић, Радомир Стојановић, Милица Јефтимијевић Лилић, Мирко Жарић, Ратко Поповић, Миомир Јовановић, Ненад Раденковић, Живојин Ракочевић, Лела Марковић и Ранко Ђиновић.
|
| ||||
14.2.2103.
ЧЕТВРТАК, 14. ФЕБРУАР, 12.00
КЊИЖЕВНИ ПОРТРЕТ ВАЊЕ БУЛИЋА
Учествују: Радомир Путник, Миломир Краговић, Перо Златар, Дејан Папић и аутор.
Текстове казује: Сузана Петричевић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_______________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 18. ФЕБРУАРА 2013.
УТОРАК, 19. ФЕБРУАР, 19.00
„Међу нама: НЕЉУБАВНЕ ПРИЧЕ – НЕМОГУЋНОСТ ОДНОСА“
Учествују: Маша Ребић, Миња Богавац и Даница Николић Николић.
ЧЕТВРТАК, 21. ФЕБРУАР, 19.00
Српско књижевно друштво и Удружење књижевника Србије
Промоција књиге прича групе аутора
„ЗЕМАЉСКИ ДУГОВИ“
са Ивом Андрићем као јунаком прича
Приређивач: Милован Марчетић;
Издавач: Лагуна.
Учествују: Милисав Савић, Мирослав Јосић Вишњић, Љиљана Ђурђић, Игор Маројевић, Весна Перић, Вуле Журић, Милован Марчетић, и други присутни аутори.
ПЕТАК, 22. ФЕБРУАР, 19.00
ПЕСНИЦИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ – СЛОБОДАНУ РАКИТИЋУ У ЧАСТ
Учествују: Милан Махајловић, Дара Вучинић, Радомир Стојановић, Милица Јефтимијевић Лилић, Мирко Жарић, Ратко Поповић, Миомир Јовановић, Ненад Раденковић, Живојин Ракочевић, Лела Марковић и Ранко Ђиновић.
ПРИЛОЗИ 1 И 2: КОНКУРС ГРАДА ГРАЦА
08.2.2013.
Аустријски културни форум обавестио је Удружење књижевника Србије да је аустријски град Грац објавио позив за подношење захтева за стипендију, која ће омогућити једном књижевнику или књижевници боравак од годину дана (од 1. септембра 2013. до краја августа 2014) у прелепом Грацу, где ће имати обезбеђен смештај у дворцу Cerrini, храну, као и стипендију у висини од 1.100 евра месечно. У таквом амбијенту књижевник ће моћи да се посвети свом раду. Пожељно је да тај рад буде повезан са литерарном сценом Граца, односно да постоје културни и језички афинитети према Грацу, као и основно знање немачког језика.
Појединости се могу сазнати на адреси:
http://www.kulturserver-graz.at/kulturamt/33
http://www.kulturservergraz.at/pdfs/richtlinien_stadtschreiberin.pdf
Пријаве се могу послати
поштом – до 31. марта 2013:
Kulturamt der Stadt Graz
Stigergasse 2
A-8020 Graz
[email protected]
Контакт:
Frau Elvira Maurer
0043/(0)316/872-4907
[email protected]
_____________________________________________
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СРЕДА, 13. ФЕБРУАР,12.00
Академик РАДОМИР ИВАНОВИЋ:
СНОВИ И СУДБИНЕ У НАРАТИВНОЈ ПРОЗИ МИХАИЛА А. ШОЛОХОВА (студија)
Учествују: проф. др Богдан Косановић, проф. др Милош Ђорђевић, мр Ана М. Зечевић и аутор.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ЧЕТВРТАК, 14. ФЕБРУАР, 12.00
КЊИЖЕВНИ ПОРТРЕТ ВАЊЕ БУЛИЋА
Учествују: Радомир Путник, Миломир Краговић, Перо Златар, Дејан Папић и аутор.
Текстове казује: Сузана Петричевић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_______________________________________________________________________________
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА
Петак, 8. 2 2013.
19.30
Мала сала
Разговор о књизи
СЛАВИЦЕ ГРАХОВАЦ
СРПСКА ДРАМА
(Издавач Admiral Books)
Учествују: адвокат Горан Петронијевић, др Драган
Костић, књижевник Мирко Милорадовић и Славица Граховац.
УОЧИ ДВАДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ СМРТИ ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ
(16. мај 1898 – 11. фебруар 1993)
ОБЈАВЉЕНА ЊЕНА ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА
Приређивање и објављивање научног издања Целокупних дела Д. Максимовић представља досад највећи научно-издавачки подухават у нашој књижевности, поготово ако се има на уму забрињавајуће стање критичког издавања српских писаца, као темеља сваке културе. Довољно је рећи да таво издање још немају ни великани као што су Дучић и Андрић, а да започети посао на оваквом издању Вука траје више деценија, док критички приређена дела М. Црњанског излазе на прескок и у размацима од више година. Тако припремана издања се губе на тржишту, тешко се комплетирају и налазе на једном месту.
У случају Д. Максимовић све је супротно: приређивање њених Целокупних дела вршено је у исто време, по истој методологији и у сталној међусобној координацији истраживача, и сва су се одједном, у мају ове године, појавила у књижарски излозима. То је веома важно, јер некоординирани појединачни рад истраживача с прекидима и на дуже време,
како се код нас по правилу ради, нужно мора бити неуједначен, а резултати објављени на почетку застаревају у односу на оне који се објављују на крају.
Овај посао захтевао је да се утврди и опише пут сваког текста Д. Максимовић од прве верзије у рукопису, преко првог објављивања у периодичним публикацијама, а потом и у збиркама, до коначне верзије коју му је песникиња за живота дала. Не треба ни помињати колико је то био компликован и обиман посао, поготово ако имамо на уму укупан обим и разноврсност дела Д. Максимовић, а нарочито ако се води рачуна о томе колико пута и на којим све местима су прештампавани њени радови, посебно њена поезија и књижевно
стваралаштво за децу. Пред носиоцима овог посла стајала је читава шума сваковрсних, непознатих и недоступних, података, скривених у великом броју најразноврснијих новина и листова, часописа, књига, фоно и видео записа, итд., до којих је прво требало доћи, а потом сваки од њих темељно обрадити и разјаснити.
Тај посао извршила је завидно компетентна екипа научних радника: (проф. др Љубица Ђорђевић, академик Радован Вучковић, проф. др Станиша Тутњевић, проф. др Душан Иванић, проф. др Живан Живковић, проф. др Бојан Ђорђевић, др Ана Ћосић Вукић, др Нада Мирков Богдановић, проф. др Слободан Ж. Марковић, Зорица Ивковић Савић, проф. др Бошко Сувајџић, проф. др Миодраг Сибиновић, Радован Поповић и проф. др Александра Вранеш). Председник приређивачког одбора био
је проф. др Светозар Ж. Марковић, а уредник издања проф. др Станиша Тутњевић.
За приређивачким делом овог издања не заостаје ни његов издавачки аспект. Јер, његови приређивачки квалитети уопште не би дошли до изражаја да Целокупна дела нису изашлаодједном. Ради се о 10 томова са, просечно, 850 страна Б 5 формата, или о 20 „обичних“ књига са, просечно, по 450 страна. То би био импресиван издавачки подухват чак и да се ради само о пуком прештампавању толико обимне грађе, а камоли ако се има на уму обим и сложеност припремања и штампања критичких издања које захтева огроман труд и време.
Издавачи Дела су Задужбина „Десанка Максимовић“, Службени гласник и Завод за уџбенике. Приређивачке послове је обавила и ауторска права обезбедила Задужбина, припрему за штампу и штампање обавио је Гласник, а трошкове хартије сносили су Гласник и Завод за уџбенике. Било би праведно истаћи да је на то да се већ раније приређена Дела објаве, и то сва одједном, пресудно утицаo господин Слободан Гавриловић, директор Гласника.
_______________________________________________________________________________________
СЛОБОДАН РАКИТИЋ (1940-2013)
Ч Е Т Р Д Е С Е Т Н И Ц А
СУБОТА, 9. 2. 2013.
9.30
НОВО ГРОБЉЕ, АЛЕЈА ЗАСЛУЖНИХ ГРАЂАНА
11.00
ПАРАСТОС У САБОРНОЈ ЦРКВИ
___________________________________________________________________
Бранко Стевановић
ВАЖНЕ ГОДИШЊИЦЕ
ГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА 2013.
Платон Атанацковић (световно име Павле) (1788-1867), епископ будимски
и бачки, председник Матице српске .....................................................................225. год. рођења
Петар II Петровић Његош (световно име Раде) (1813-1851).............................200. год. рођења
Светолик Ранковић (1863-1899)...........................................................................150. год. рођења
Милета Јакшић (1863-1935)...................................................................................150. год. рођења
Танасије Младеновић (1913-2003).......................................................................100. год. рођења
Ерих Кош (1913-2010)............................................................................................100. год. рођења
Бранислав Црнчевић (1933-2011).........................................................................80. год. рођења
ГОДИШЊИЦЕ СМРТИ 2013.
Иван Гундулић (1589-1638)...................................................................................375. год. смрти
Јосиф Панчић (1814-1888), лекар, ботаничар, први председник
Српске краљевске академије..................................................................................125. год. смрти
Бранислав Нушић (Алкибијад Нуша) (1864-1938)...............................................75. год. смрти
Момчило Настасијевић (1894-1938)......................................................................75. год. смрти
Бранко Лазаревић (1883-1963)..............................................................................50. год. смрти
Десанка Максимовић (1898-1993).........................................................................20. год смрти
_______________________________________________________________________________
НА ДАНАШЊИ ДАН ПРЕ 80 ГОДИНА РОЂЕН ЈЕ БРАНА ЦРНЧЕВИЋ
Бранислав Црнчевић
(1933-2011)
(Из књиге афоризама „Говори као што ћутиш“,
Просвета, Београд 1966)
Осећам да би многи жртвовали мој живот за своја убеђења.
Способан човек оде у четнике а враћа се из партизана.
Тешко једном миру између два рата.
Ја немам заслуга, мени је све плаћено.
Пролетери свих земаља, уозбиљите се!
Култ личности је половина од култа дволичности.
Живни и пусти друге да живну.
Човеку је лакше објаснити да је срећан него да је сит.
Слободан човек мисли шта хоће и једе шта има.
Сат је украс, време се мери кашиком.
У срећним земљама човек има правода буде несрећан.
Ми имамо најсавршеније иностранство на свету.
Тешко је бити Србин,али касно.
Молим смрт да не буде толико озбиљна, а живот да не буде толико смешан.
Склоните се, долази будућност.
|
| ||||
СРЕДА, 6.ФЕБРУАР
12.00
ПОВЕЉА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО УКС ЗА 2012. ГОДИНУ:
ПРОФ. ДР МИОДРАГ СИБИНОВИЋ
Учествују: Никола Бертолино, Људмила Поповић, Вукашин Костић, Радомир Андрић и добитник Повеље.
Преводе професора Сибиновића са руског, белоруског и украјинског језика казују Тања Бошковић и Ратомир Рале Дамјановић
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
18.00
КЊИЖЕВНА СРЕТАЊА:
БРАНКА И СТЕВАН ТОДОРОВИЋ
Учествују: Мирјана Мариншек Николић, Бранка Тодоровић, Стеван Тодоровић и Миљурко Вукадиновић.
ЧЕТВРТАК, 7. ФЕБРУАР, 12.00
С Е Ћ А Њ Е
СЛОБОДАН РАКИТИЋ
(1940–2013)
Учествују: Адам Пуслојић, Срба Игњатовић, Радомир Андрић, Драган Лакићевић, Милица Јефтимијевић Лилић и Миљурко Вукадиновић.
__________________________________________________________
МАТИЦА СРПСКА
НОВИ САД
срдачно Вас позива на свечано уручење
НАГРАДЕ МЛАДЕН
ЛЕСКОВАЦ
ЈОВАНУ ДЕЛИЋУ
за целокупно научно дело из области историје српске књижевности.
Говори
проф. др Душан ИВАНИЋ
Награда ће бити уручена
у среду 6. фебруара 2013. године у 12 часова
у Свечаној сали Матице српске.
______________________________________________________________________________
ПРА МИЛАН ОД ЛУЖИЦЕ
ПОЕТСКО-МУЗИЧКО ВЕЧЕ У ШУМАТОВЦУ
У суботу, 2. фебруара, у ресторану Шуматовац, с почетком у 20 часова, наступиле су групе Ренесанс и Слободни стругари.
Песме Пра Милана Младеновића од Лужице, философа, песника, вечитог београдског и свејугословенског бунтовника, већинског власника певачких текстова и идејног творца групе Слободни стругари, казивао је и певао сам песник са музичарима и гостима, а пратила их је музика етно, амбијенталног и класичног звука и носталгичног призвука, инспирисана мисаоним богатством Младеновићевих стихова.
1.2.2013.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 4. ФЕБРУАРА 2013.
СРЕДА, 6.ФЕБРУАР
12.00
ПОВЕЉА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО УКС ЗА 2012. ГОДИНУ:
ПРОФ. ДР МИОДРАГ СИБИНОВИЋ
Учествују: Никола Бертолино, Људмила Поповић, Вукашин Костић, Радомир Андрић и добитник Повеље.
Преводе професора Сибиновића са руског, белоруског и украјинског језика казују Тања Бошковић и Ратомир Рале Дамјановић
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
18.00
КЊИЖЕВНА СРЕТАЊА:
БРАНКА И СТЕВАН ТОДОРОВИЋ
Уредник и водитељ:
Миљурко Вукадиновић
ЧЕТВРТАК, 7. ФЕБРУАР, 12.00
С Е Ћ А Њ Е
СЛОБОДАН РАКИТИЋ
(1940–2013)
Учествују: Адам Пуслојић, Срба Игњатовић, Радомир Андрић, Драган Лакићевић, Милица Јефтимијевић Лилић и Миљурко Вукадиновић.
__________________________________________________________
МАТИЦА СРПСКА
срдачно Вас позива на представљање петокњижног издања
САБРАНЕ ПЕСМЕ НОВИЦЕ ТАДИЋА
Издавач „Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори”, Издавачки центар
Скуп ће
поздравити
проф. др Драган Станић, председник Матице српске
доц. др Драго Перовић, председник Матице српске –
Друштва чланова у Црној Гори
О књигама ће говорити
проф. др Јован Делић, Селимир Радуловић
и др Драган Хамовић, приређивач
Уторак, 5.фебруар 2013. године, 12 часова,
Свечана сала Матице српске
_______________________________________________________________________________
Белешка о приређивању Сабраних песама Новице Тадића
„Састављам бесконачну поему од мноштва фрагмената. Расте неко чудо под мојом руком, пред мојим лицем.“
Новица Тадић, Записи
Чини се да сваки посвећенији песник тежи јединственој књизи своје поезије, да га сама поезија на такву мисао наводи. Памтимо изјашњење Новице Тадића о тој тежњи коју је образлагао Маларме, и не само он. Ипак, практични и издавачки разлози често не погодују остварењу таквог подухвата, чак и кад је очевидно реч о дубоко заокруженојпоезији, дуго и помно израђиваној. Запис „Белешке о мојим књигама“ – који смо поставили „уместо предговора“ на почетак првог тома Сабраних песама Новице Тадића – у којима је песник пропратио сваку од својих збирки ефектним коментарима, указује на пуну свест о унутрашњој биографији проткиваној кроз седамнаест обликованих подцелина једне велике, надтекстовне целине, писане готово четири деценије.
Идеја о збиркама као сложеним поетским ентитетима била је несумњиво у основи песникове „поетике композиције“. О томе јасно говори и једно песниково сведочење, а подупире га и низ самоприређивачких решења. „Не знам како је са другим песницима, али сваки покушај избора из моје поезије (а њих је досад био немали број)“ – писао јеТадић у белешци уз књигу Скакутани и кезила (2002) – „сучељавао ме је с проблемом измештања појединих песама из циклусних и ширих целина од којих су оне добијале, нека више нека мање, додатан смисао и оправдање, док су њихова фрагментарност и намерна недореченост твориле у новим везама резултате и ефекте који су и мене изненађивали“ (стр. 137). Уместо да сачини избор из поезије,
песник је у наведеној књизи објединио прву и другу своју збирку у целини, а комбинације између две или више целих збирки сачињавао је у више наврата (Улица и Потукач, 1999; Ноћна свита, 2000; Ждрело, 2001). Враћајући се ранијим збиркама, Тадић је и даље радио на појединачним песмама (редигујући, скраћујући или дописујући песме), мењао њихов графички прелом, али је, још и чешће, прибегавао прекомпозицији циклуса и читавих збирки, проширивао њихов садржај новим или другде објављеним песмама. Рад на песмама и збиркама није престајао ни после поновљених издања.
У електронској заоставштини песниковој – коју нам је учинила доступном песникова супруга Зорица Тадић – пронашли смо и радну верзију (неоствареног) издања под насловом „Песме“. Тадић је овде дотадашњи песнички опус изделио у три књиге, дајући, у основи, хронолошки след збирки, понегде ипак нарушаван из необјашњених ауторских разлога. Три Quark Xpress документа (Pesme1, Pesme2, Pesme3) садржe и дорађене верзије већине дотадашњих збирки, од тога неке прилично измењене у односу на претходнаиздања, нарочито у композицији, али и садржају, укључујући и премештања циклуса и песама у друге збирке. За Тадићеву поезију до збирке Тамне ствари (2003) прихватили смо облик песама и унутрашњи распоред збирки из ова три документа као последњу ауторску вољу. Збирке из последње деценије дате су према првим и јединим издањима.
Приређујући издање Сабраних песама годину дана након прераног одласка Новице Тадића (1949–2011) одлучили смо да се доследно држимо хронолошког начела. Четири тома (приближног обима) оквирно обухватају по једну Тадићеву ауторску деценију, од Присуства (1974) до збирке Ту сам, у тами (објављене постхумно, 2011). Предмет додатног, петог тома јесу песме из недовршеног рукописа „Ја и моја пратња“ и оне рукописане у радној
бележници, које су, убрзо по песниковој смрти, рашчитане и објављене (Ја и моја пратња, Завод за уџбенике, Београд, 2011), потом и збирка записа што је такође остала недовршена, као и употпуњена персонална библиографија.
На оквирима ових четири тома стоје речи снажне и инструктивне песникове ауторефлексије, на самом почетку и на самом крају, уместо предговора и уместо поговора. Поред, већ поменутих, сведених аутокоментара сваке збирке посебно, на почетку првог тома нашао је место и кратак лирскомемоарски осврт на најраније доба и завичај, док на крајучетвртог тома доносимо мозаик песникових поетичких исказа, одабраних из песникових интервјуа за потребе зборника радова Новица Тадић, песник (Краљево, 2009).
Др Драган Хамовић
31.1.2013.
ПРЕМИНУО СЛОБОДАН ПАВИЋЕВИЋ
Слободан Павићевић (1942-2013), аутор обимног и разнородног књижевног дела (поезија, песме и бајке за децу, драме, сценарија, антологије...), био је један од најзначајнијих писаца и културних посленика у Србији, дугогодишњи уредник у крагујевачким часописима и издавачким кућама, покретач и, током две деценије (1973–1993), главни и одговорни уредник часописа за књижевност, уметност и културу Кораци. Био је члан најугледнијих књижевних жирија (Меша Селимовић, Милан Богдановић, Матићев шал). Павићевић је у неколико мандата био члан Управе Савеза књижевника Југославије и Управе УКС. Поезија му је преведена
на петнаестак језика, а појединачне књиге - на енглески, немачки и словеначки језик.
Добитник је Златне значке КПЗ Србије, Вукове награде, Награде Стражилово, Награде Невен, Награде Змајевих дечјих игара за изузетан стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу, Награде Одзиви Филипу Вишњићу, Награде Младост за драму, Награде КПЗ Крагујевца за најбољу књигу године (два пута), Ђурђевданске награде Града Крагујевца, Змајевог штапа Змајевих дечјих игара, и других.
Слободан Павићевић није дочекао националну пензију, која му је, одлуком Комисије Министарства културе, недавно додељена.
ОЛИВЕРА, роман Стојане Магделинић, недавно објављен на турском језику у Издавачкој кући ARUNAS из Истамбула (превод– Saffet Atalay)
30.1.2013.
ВЕЧЕ АФОРИЗАМА И ПЕСАМА
О ЖЕНАМА И МУШКАРЦИМА
У РЕСТОРАНУ
СТЕНКА
Београд, 29. јануар - Афористичари Александар Чотрић, Бојан Љубеновић, Владимир Драмићанин и Владимир Ћалић и песник Миодраг Јакшић одржаће књижевно вече под називом "Лепота порока", у суботу, 2. фебруара, од 19 часова, у београдском ресторану "Стенка", на Сајамском кеју, код новог моста преко Аде.
Они ће говори афоризме и песме о женско-мушким односима, удварању, љубави, еротици, сексу, браку, неверству, растанцима...
Том приликом биће представљена и књига "Лепота је пролазна", зборник афоризама о женама и мушкарцима у којем се налазе мисли двадесет четворо аутора. У књизи су заступљени: Александар Баљак, Александар Чотрић, Александар Новаковић, Бојан Љубеновић, Дејан Милојевић, Драган Шушић, Драгутин Минић Карло, Душан Пуача, Ђорђе Оташевић, Јово Николић, Милан Бештић, Милан Тодоров, Милко Грбовић, Мирослав Средановић, Раде Јовановић, Раде Петковић, Растко Закић, Саво Мартиновић, Слободан Симић, Веселин Лари Мишнић, Весна Денчић, Витомир Теофиловић, Владимир Јовићевић Јов и Зоран Т. Поповић). Књигу је објавио Београдски афористичарски круг, а приредили су је Александар Баљак и Душан Пуача.
Улаз на књижевно вече је слободан.
БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
__________________________________________________________
СРПСКИ АУТОРИ У СВЕТСКОЈ АНТОЛОГИЈИ
ХУМОРИСТИЧКО-САТИРИЧНЕ ПРИЧЕ
Београд, 29. јануар - Српски аутори Александар Чотрић и
Јасмина Буква из Београда и Веселин Милићевић из Врбаса уврштени су у
светску антологију савремених хумористичко-сатиричних прича "У кући
Срећника" ("На гости Шастливеца"), која је објављена у Бугарској.
Антологију је приредио књижевник из Софије Јордан Попов. Чотрићеву причу
"Српска посла" превео је Ганчо Савов, Милићевићу причу "Мој отац
гастарбајтер" превео је Јанко Митев, а Крсто Крстев је превео причу
Јасмине Букве "То је то".
У антологији, која се појавила недавно, поводом сто
педесет година од рођења највећег бугарског хумористе Алека
Констатинова, налазе се приче 22 аутора из Аустрије, Албаније, Бугарске,
Бразила, Естоније, Италије, Канаде, Мађарске, Македоније, Молдавије,
Румуније, Русије, Словачке, Словеније, Србије, Украјине и Хрватске.
Највећи број прича из антологије награђене су
међународним признањем "Алеко", које се од 1966. године додељује у
бугарском граду Свиштову, родном месту Алека Константинова, који је
писао под псеудонимом Шастливец (Срећник).
Александар Чотрић (2012), Јасмина Буква (2007) и
Веселин Марковић (2009) лауреати су ове награде која се додељује 13.
јануара, на дан рођења бугарског Бранислава Нушића - Алека Констатинова
(1863-1897).(крај)
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СЕКЦИЈА САТИРИЧАРА
28.1.2013.
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ЧЕТВРТАК, 31. ЈАНУАР,12.00
ПОРТРЕТ ПЕСНИКА ПЕТРА ПАЈИЋА
Учествују: Марко Недић, Драган Хамовић, Радомир Андрић и аутор.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 1. ФЕБРУАР, 19.00
ДИМИТРИЈЕ БЈЕЛИЦА: ЗНАМЕНИТИ СРБИ
(Иво Андрић, Никола Тeсла, Светозар Глигорић)
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_______________________________________________________________________________________
ЈАГЛИЧИЋ НА РУСКОМ
Московски књижевни часопис „Наша улица“ (www.nashaulitsa.narod.ru) у броју 158 од 13. јануара 2013. године, донео је избор од 77 песама познатог српског песника Владимира Јагличића у преводима Виктора Широкова. У питању је један пресек из Јагличићевог стваралаштва од његове прве песничке збирке „Изван ума“, (1991) до песама из збирке „Поседи“ (2011).
За последња три месеца Јагличићу је на руски језик преведено више од 150 песама, од којих су многе објављене на руским сајтовима за поезију (poezija.ru, fabula, klubocek итд), од стране десетак преводилаца (др Ирена Фешченко-Скворцова, др Јуриј Лукач, др Олег Комков, Александар Кабанов, Александар Мељник, Јуриј Лифшиц, Галина Булатова, Едуард Учаров, Никита Винокуров, Сергеј Шоргин, Сергеј Шелковиј, итд.).
________________________________________________________________
НАРОДНИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ и МУЗЕЈ ВУКА И ДОСИТЕЈА
Поштовани пријатељи,
Позивамо Вас да нам се 28. јануара у 13 часова придружите у Музеју Вука и Диситеја где ће поводом Дана Светог Саве бити реализован програм захваљујући којем ћемо, са различитих аспеката и кроз разнородне медије, имати прилику да сагледамо лик и деловење Светог Саве.
Тежећи да на што непосреднији начин сагледамо лик и дело Светог Саве посетиоци Музеја Вука и Доситеја биће у прилици да виде три дела из Збирке српског сликарства 18. и 19. века Народног музеја у Беогрду од којих посебно издвајамо слику Свети Сава благосиља српчад аутора Уроша Предића. Овом приликом из награђених радова и наступа хора ученика ОШ Вук Караџић сазнаћемо како деца виде Растка Немањића и шта за њих значе велке идеје којима су бројни великани наше културне историје посветили читаве животе.
У Музеју посвећеном прегаоцима српске културе, захваљујући чијем деловању су просветитељским идејама унапређивани наш језик, култура и историографија, присетићемо се улоге и значаја првог српског просветитеља. Ширећи дух просветитељства, писмености и образовања Свети Сава је омогућио да се у и потоњими средњовековним епохама динамично развија свест о значају и нужности образовања. На који начин је деловање Светог Саве раније схватано можемо сазнати како из бројних историографских докумената тако и из народних предања. Међутим, захваљујући манифестацијама попут ове која ће бити реализована у Музеја Вука и Доситеја, бићемо у могућности да уочимо на који начин се данас перципирају просветитељске тековине те колики значај за нас имају узвишене идеје учености, напретка и развоја.
Позивамо Вас да нам се у понедељак 28. јануара у 13 часова придружите у Музеју Вука и Доситеја где ћемо захваљујући новој поставци посвећеном Вуку Каражићу и Доситеју Обрадовићу те програму посвећеном Светом Сави прославити дан писмености и образовања.
Гордана Грабеж, уредник за односе са јавношћу,
НАРОДНИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ
25.1.2013.
ПЕТАК, 25. ЈАНУАР 2013, 19.00
НОВЕ КЊИГЕ БАЛШЕ РАЈЧЕВИЋА:
„НИКО И НЕКО“ (приче)
„ПРЕОБРАЗБЕ“ (поезија)
Учествују: Радомир Мићуновић, Миљурко Вукадиновић, Балша Рајчевић;
Стихове и приче казује Весна Рајчевић Јеремић.
_____________________________________________________________________________________________________________
КЊИЖЕВНО ДРУШТВО
РАКОВИЦА
Милан Стојановић
„КУЋА ТАЈНА ДУША“
(збирка песама на српском, македонском и ромском језику)
О књизи говоре: aкадемик Војислав Максимовић, Душица Илкин, књижевница,
Радомир Андрић, председник УКС, Милица Јефтимијевић Лилић, потпредседница УКС, Божидар Младеновић,књижевник, и Виктор
Б. Шећеровски, издавач.
Гости вечери: представници Националне заједнице Македоније и представници Ромске заједнице.
Стихове казује: Зоран симоновић
У музичком делу програма учествују
ученици музичке школе „Даворин Јенко“
Домаћин вечери:
Никола Рајаковић
Понедељак,
28.01.2013.год. у 18 часова
Галерија Центра за културу
Раковица
Мишка Крањца 7
_____________________________________________________________________________________________________________
ЕВРОПСКИ ФЕЈСБУК ПЕСНИЧКИ ФЕСТИВАЛ
Позивамо песнике из свих европских земаља да учествују на четвртом ЕВРОПСКОМ ФЕЈСБУК ПЕСНИЧКОМ ФЕСТИВАЛУ, који ће се одржати 2. и 3. марта 2013. године у хали МАСТЕР Новосадског сајма, у оквиру 19. МЕЂУНАРОДНОГ САЛОНА КЊИГА, у организацији Банатског културног центра (БКЦ) и Новосадског сајма.
ЕВРОПСКИМ ФЕЈСБУК ПЕСНИЧКИМ ФЕСТИВАЛОМ желимо да покажемо да је поезија универзална творевина људског духа која не признаје границе и баријере између песника, нација, држава и језика.
Циљ Фестивала је да се песници који сарађују на Фејсбуку (објављују своје песме, читају и коментаришу једни другима поезију) сретну, лично упознају на Фестивалу, чују једни друге док говоре своје стихове и своју виртуелну комуникацију претворе у стварну. Песници који не буду у могућности да присуствују, моћи ће да учествују у Фестивалу преко Фејсбука, тако што ће своју песму поставити на зид странице Фестивала, која гласи: Европски Фејсбук песнички фестивал.
Начин пријављивања за Фестивал: послати, до 14. фебруара, једну необјављену песму на матерњем језику и личне податке (име, презиме, адреса, телефон) на електронску адресу: [email protected]
Молимо песнике да у пријави наведу да ли ће приасуствовати Фестивалу или ће учествовати преко фејсбука.
Програм, са распоредом учешћа песника 2. и 3. марта, биће благовремено објављен.
Песме учесника биће обајвљене у зборнику у издању БКЦ-а као електронско издање на компакт диску.
Жири БКЦ-а који ће пратити рад фестивала, песника са најбољом песмом наградиће објављивањем нове песничке књиге (до четири ауторска табака) у издању БКЦ-а.
Право учешћа имају сви који пишу поезију, без ограничења - старосног, полног, верског, националног, професионалног...
Европски Фејсбук песнички фестивал биће емитован уживо путем веб камере на интернет адреси
EVROPSKI FEJSBUK PESNIČKI FESTIVAL biće emitovan uživo putem veb kamere www.bkc.devbin.org и на тај начин бити доступан публици целог света.
За учешће на прошлогодишњем Фестивалу пријавило се 350 песника из 20 земаља света (око 100 градова). Око 150 песника је лично учествовало на Фестивалу.
Телефон за информације: +381 (0) 23/781-552;
Електронска пошта: [email protected]
EUROPEAN FACEBOOK POETRY FESTIVAL
Poets from all European countries are invited to
participate in the fourth EUROPEAN FACEBOOK POETRY FESTIVAL which will take
place on the 2nd and the 3rd of March 2013 in Master Hall of Novi Sad Fair,
during the 19th International Book Fair. The festival is organized by Banat's
Cultural Center (BKC) and Novi Sad Fair.
EUROPEAN FACEBOOK POETRY FESTIVAL wants to prove
that poetry is an universal creation of human spirit which does not recognize
borders and barriers among poets, nations, countries and languages.
The aim of the festival is the gathering of the
poets who cooperate on Facebook (by publishing their poems, reading and
commenting on each other's poetry), and we want them to meet, to get to know
each other in person at the Festival, to hear each other reciting their verses
and transform their virtual literary communication into communication in the
real world. If anyone is unable to attend, they can still participate at the
Festival by posting their poems on the wall of the Festival's Facebook profile:
European Facebook Poetry Festival.
All the people who write poetry, regardless of
their age, gender, religion, nationality or profession have the right to
participate at the festival.
How to register: Send one unpublished poem
written in your mother tongue and your personal data (name, surname, address,
phone number) on the following email address: [email protected] The
deadline for submission is the 14th of February. We kindly ask the poets to
state in their application whether they will be attending the festival or taking
part via Facebook. The poets' participation schedule for the 2nd and 3rd of
March and the exact program of the Festival will be announced in due time.
The poems sent in applications will be published by
BKC in an anthology (festival participants' poems) in an electronic edition, on
CD. The BKC's jury will follow the Festival's progress and award the author of
the best poem with a publication of her/his new book of poetry (not more than
48 pages).
EUROPEAN FACEBOOK POETRY FESTIVAL will be
broadcasted live by a web camera on the internet address www.bkc.devbin.org and in this way it will be available for
viewing for the poets who cannot attend it in person, and for audiences around
the world.
Approximately 350 poets from 20 countries
and almost 100 cities applied for the third EUROPEAN FACEBOOK POETRY
FESTIVAL that took place at The Book Fair in NoviSad and about 150 poets made
an appearance at the Festival, while others participated via Facebook.
For all information call +381 (0) 23/781 – 552, or
send your questions to an email address: [email protected]
_____________________________________________________________________________________________________________
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА КЊИЖЕВНИКЕ – САМОСТАЛНЕ УМЕТНИКЕ
Подсећамо самосталне уметнике да је рок за подношење пореских пријава 15. фебруар (напомена: 15. и 16. фебруар су нерадни дани). Молимо да се придржавате рока, јер пореске управе могу да примене казнене мере. Према аконтационим решењима (уз олакшицу од 43%) приход на текућем рачуну за целу 2012. годину је могао да буде приближно 380.000 динара. Град Београд преко Удружења финансира по том основу предвиђену годишњу обавезу за ПИО (51.474,72) и здравство (28.779). Уколико сте премашили наведени приход, по достављању пореске пријаве и добијању коначног решења за 2012. годину од пореске управе, треба да платите разлику.
Град Београд још увек није уплатио доприносе за четврти квартал 2012. године. Спискови су припремљени и чекамо уплату. Услед претходних мањих уплата и одбијања камата због кашњења од стране Града, стање на рачунима уметника у пореским управама је у минусу.
Министарство финансија и привреде је преко медија обавестило привреднике и грађане који на дан 31.10. 2012. године имају пореска дуговања да под одређеним условима могу стећи услов за отпис затезних камата и мировање главног пореског дуга. Услов за ову пореску олакшицу се стиче измирењем текућих пореских обавеза које доспевају у новембру и децембру 2012. године и јануару 2013. године, и то најкасније до 31. јануара 2013. године. После тога ови услови више неће важити.
О овоме се можете детаљно распитати у својим пореским управама, као и на интернет страницама Министарства финансија и привреде (www.mfp.gov.rs) и Пореске управе Србије(www.poreskauprava.gov.rs).
Закон о условном отпису камате и мировању пореског дуга http://www.poreskauprava.gov.rs/pdf/ZakonOtpisKamata.pdf
Обавештење о условном отпису камате и мировању пореског дуга http://www.poreskauprava.gov.rs/pdf/ObavestenjeOtpisKamata.pdf
Бранко Стевановић, председник Комисије за социјална и статусна питања УКС
22.1.2013.
МИЛОРАД МИША ЂУРИЋ (1937-2013)
PREMINUO KNJIŽEVNIK MILORAD MIŠA ĐURIĆ (1937-2013)
BELEŠKA UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA SRBIJE O MILORADU MIŠI ĐURIĆU
POSLATA NA KONKURS ZA NACIONALNU PENZIJU (2011), KOJU ĐURIĆ, NAŽALOST, NIJE DOBIO:
• MILORAD MIŠA ĐURIĆ •
Pesnik, pripovedač, antologičar i esejista Milorad Miša Đurić (1937) spada među najuglednije srpske pisce. Objavio je sedamnaest knjiga pesama, priča i eseja. Takođe je objavio trinaest neprocenjivih antologija iz narodne književnosti. Priredio je preko četrdeset knjiga izabranih dela klasičnih srpskih i ruskih pisaca. Radio je 35 godina kao urednik Srpske književne zadruge, negujući stare i kreirajući nove edicije. Tako je, u teškim vremenima, iz Đurićevih ruku srpska kultura u drugoj polovini XX veka dobila
zlatnu biblioteku.
Poezija Milorada Đurića enciklopedijski je zabeležena kao „prevashodno refleksivna, u tematskom i izražajnom pogledu počiva na ukrštanju i prožimanju tradicionalnih i modernih, nacionalnih i opštih,
rodoljubivih i kritičkih elemenata i dominantnoj ulozi jezika u traganju za pesničkim odgovorima“. Obnovio je u srpskoj poeziji pesničku pripovetku i napisao prvi srpski pesnički roman Led u vinogradu. On s dubokim poznavanjem piše o licu i naličju i predaka i potomaka. Ovo njegovo svojstvo s razlogom je označeno kao „moralna pobuna“.
O Đurićevom pesničkom delu pisali su poznati književni kritičari i poznati pesnici (pored ostalih – Slobodan Rakitić, Branislav Petrović, Dragomir Brajković, Vladimir Jagličić), slažući se u oceni da „Milorad Đurić zauzima posebno mesto u savremenom srpskom pesništvu“. Njegove pesme zastupljene su u mnogim antologijama i prevedene na desetak jezika.
Za svoj književni rad Milorad Đurić drbio je Oktobarsku nagradu grada Beograda, Zlatnu značku KPZ Srbije, Medalju priznanja i zahvalnosti – o stogodišnjici Srpske književne zadruge, Nagradu Kruna Despota Stefana, Nagradu BIGZ-a, Nagradu za knjigu godineGrigorije Božović, Nagradu Milan Rakić i Nagradu Srpske književne zadruge za životno delo.
____________________________________________________________
С А У Ч Е Ш Ћ А
UDRUŽENJE KNJIŽEVNIKA SRBIJE
BEOGRAD, FRANCUSKA 7
POŠTOVANE KOLEGE
PRIMITE MOJE NAJDUBLJE SAUČEŠĆE POVODOM SMRTI PESNIKA MILORADA ĐURIĆA.
BABKEN SIMONJAN,
KNJIŽEVNIK,
POČASNI KONZUL REPUBLIKE SRBIJE
U JERMENIJI
21.01.2013. JEREVAN
_____________________________________
UDRUŽENJE KNJIŽEVNIKA SRBIJE
BEOGRAD, FRANCUSKA 7
POSTOVANE KOLEGE,
PRIMITE NASE NAJDUBLJE SAUCESCE POVODOM SMRTI
PESNIKA MILORADA DJURICA.
VARDAN AKOPJAN
PREDSEDNIK SAVEZ PISACA
REPUBLIKE NAGORNI KARABAH
___________________________________________
UDRUŽENJE KNJIŽEVNIKA
SRBIJE
BEOGRAD, FRANCUSKA 7
POŠTOVANE KOLEGE
PRIMITE NAŠE NAJDUBLJE
SAUČEŠĆE POVODOM SMRTI PESNIKA MILORADA ĐURIĆA.
MOLIMO VAS DA PRENESETE NAŠE
SAUČEŠĆE GOSPOĐI LJUBICI MILETIĆ.
BABKEN SIMONJAN,
POČASNI KONZUL
REPUBLIKE SRBIJE U JERMENIJI
LEVON ANANJAN,
PREDSEDNIK SAVEZA PISACA
JERMENIJE
VARDAN AKOPJAN,
PREDSEDNIK SAVEZA PISACA
KARABAHA
GEVODG GUŠČJAN,
ĐAKON, PROFESOR TEOLOGIJE
22.01.2013.
JEREVAN
_____________________________________________________________
В связи с кончиной высокочтимого господина Милорада Джурича
глубоко соболезную родным его, лично госпоже Любице Милетич,
а также всему писательскому сообществу Сербии.
Вечная память новопреставленному Милораду!
Иван Чарота (Беларусь)
________________________________________________________
Као да сам изгубио старијег брата.
Нисам имао прилику са Милорадом Ђурићем свакодневно да шетам вртом: живело се далеко.
Али сам се наразговарао и насјетовао с њим на безгласну даљину, како ћемо нас двојица и одсад, док будем са ове стране.
В. Јагличић
_________________________________________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 21. ЈАНУАРА 2013.
СРЕДА, 23. ЈАНУАР 2013, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
СВЕТОСАВСКЕ БЕСЕДЕ УЧЕНИКА ФИЛОЛОШКЕ ГИМНАЗИЈЕ
Уредник: Миле Медић
___________________________
БЕСЕДНИЦИ
Нур Гдхаиб
Зорана Живановић
Ана Јовановић
Ивана Јовановић
Мина Кисић
Јана Милосављевић
Катарина Петраш
Стефан Сапунџић
Нина Симић
Жарко Урошевић
ЖИРИ
Срђан Воларевић, писац
Лабуд Драгић, писац
Виолета Јелачић Србуљ, проф. реторике
Ана Новаковић, проф. веронауке
Бранко Стевановић, писац
_______________________________________________
ЧЕТВРТАК, 24. ЈАНУАР 2013, 12.00
СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА
Учествују:
ЊЕГОВO ПРЕОСВЕШТЕНСТВО ВИКАРНИ ЕПИСКОП ХВОСТАНСКИ Г. АТАНАСИЈЕ
БРАТИСЛАВ ПЕТКОВИЋ, МИНИСТАР КУЛТУРЕ
РАДОМИР АНДРИЋ, ПРЕДСЕДНИК УКС
МИЛО ЛОМПАР, БЕСЕДНИК
ПЕСНИЦИ: МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ, СЛАВОМИР ГВОЗДЕНОВИЋ И СЕЛИМИР РАДУЛОВИЋ
ГЛУМЦИ: БИЉАНА ЂУРОВИЋ И МИЛАН ЦАЦИ МИХАИЛОВИЋ
ВАСИЛИСА, ПРИМАДОНА ЕТНО ПЕСМЕ, И ДРАГАН БАНОВИЋ, МУЗИЧКА ПРАТЊА
БОЈАНА ПЕКОВИЋ, ГУСЛЕ, И НИКОЛА ПЕКОВИЋ, ХАРМОНИКА
ХОР СЛОГА ПРИ ХРАМУ СВ. ГЕОРГИЈА У СМЕДЕРЕВУ; ДИРИГЕНТ ТАЊА ПЕТРОВИЋ
ВОДИТЕЉИ: МИЛИЦА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ И ДУШКО М. ПЕТРОВИЋ
ПЕТАК, 25. ЈАНУАР 2013, 19.00
НОВЕ КЊИГЕ БАЛШЕ РАЈЧЕВИЋА:
„НИКО И НЕКО“ (приче)
„ПРЕОБРАЗБЕ“ (поезија)
Учествују: Радомир Мићуновић, МиљуркоВукадиновић и аутор.
Стихове и приче казује Весна Рајчевић Јеремић.
__________________________________________________________________
СПЕНС, НОВИ САД
ЧЕТВРТАК, 24. 1. 2013, 18.00
КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ЧЛАНОВА ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ
И УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ:
ДРАГОМИР ШОШКИЋ
РАЈИЦА ДРАГИЋЕВИЋ
САША НИШАВИЋ
СТОЈАН СИМИЋ КРПИЦА
_______________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
С А О П Ш Т Е Њ Е
Удружење књижевника Србије има задовољство да саопшти да је угледна међународна фирма DHL поклонила Удружењу висококвалитетан рачунар са софтвером и припадајућим уређајима, други за две године. Први је инсталиран у Редакцији „Књижевних новина“, а други у канцеларији секретара УКС
ДОЈЧЕ ПОСТ ДХЛ (Deutsche Post DHL) је водећа светска компанија у области поштанских и логистичких услуга, са више од 275.000 запослених у преко 220 земаља широм света. Реч је о друштвено одговорној корпорацији која има различите програме за очување животне средине, унапређење друштвене заједнице и едукацију.
На скромној свечаности у Удружењу књижевника Србије, у Француској 7, уговор о овој драгоценој донацији потписали су генерални директор српског одгранка DHL -а мр Дарко Бабић и председник Удружењам књижевника Србије Радомир Андрић.
Директор DHL -а Дарко Бабић рекао је да између књижевника и посленика брзе поште има доста сличности. Писци и песници својим делима преносе духовност на околину и свет, а DHL се труди да њихове књиге стигну и у најудаљеније крајеве наше планете. Овим поклоном дајемо мали допринос Удружењу књижевника Србије, које већ деценијама игра велику улогу у развоју наше културе, очувању српске традиције и везама са светом – рекао је Бабић.
Дугогодишњи члан Удружења књижевника Србије, носилац Вукове награде Милоје Поповић, који је већ петнаест година и стални консултант DHL-а, поклонио је Удружењу књижевника Србије урамљену поему „Марш на Дрину“, коју је написао пре пет деценија, а која се пева уз истоимену славну мелодију Станислава Биничког о Церској бици 1914. године.
Београд, 22. Јануар 2013.
18.1.2013.
ПРИЛОГ К: НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ КОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 21. ЈАНУАРА 2013.
СРЕДА, 23. ЈАНУАР 2013, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
СВЕТОСАВСКЕ БЕСЕДЕ УЧЕНИКА ФИЛОЛОШКЕ ГИМНАЗИЈЕ
Уредник: Миле Медић
ЧЕТВРТАК, 24. ЈАНУАР 2013, 12.00
СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА
ПЕТАК, 25. ЈАНУАР 2013, 19.00
НОВЕ КЊИГЕ БАЛШЕ РАЈЧЕВИЋА:
„НИКО И НЕКО“ (приче)
„ПРЕОБРАЗБЕ“ (поезија)
Учествују: Радомир Мићуновић, МиљуркоВукадиновић и аутор.
Стихове и приче казује Весна Рајчевић Јеремић.
_______________________________________________________________________________________
На позив колеге пјесника Адмирала Махића, координатора Књижевног круга Меша Селимовић, Сарајево - у суботу, 19. 1. 2013, у 12 сати, Сабахудин Хаџиалић је гост Књижевног круга Меша Селимовић... (ЕНКИДУ, Чобанија 8), а његови гости су пјесници из три града: Зеница: Проф. Др. Смајил Дурмишевић; Тузла: Јагода Иличић и Нихад Мешић Ривер; Сарајево: Ирена Марић, Горан Врхунц и Мирза Окић.
|
| ||||
17.1.2013.
ПРИЛОГ Р: КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ВЛАДИСЛАВА РОМАНОВА У РУСКОМ ДОМУ
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ЧЕТВРТАК,
17. ЈАНУАР,18.00
ПЕТ ВЕКОВА ОД ОБЈАВЉИВАЊА ПРВЕ КЊИГЕ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ И ПИСМУ (1512–2012)
Учествују доктори наука, универзитетски професори, научни истраживачи и књижевници: Милош Ковачевић, Михајло Шћепановић, Ђорђе Јанковић, Аника Сковран, Миленко Бодин, Душан Берић, Никола Жутић, Ангелина Марковић, Светалана Стевић Вукосављевић, Момир Лазић, Михајло Вукчевић.
Уводничар: Живојин Стојковић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 21. ЈАНУАРА 2013.
СРЕДА, 23. ЈАНУАР 2013, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
СВЕТОСАВСКЕ БЕСЕДЕ УЧЕНИКА ФИЛОЛОШКЕ ГИМНАЗИЈЕ
Уредник: Миле Медић
ЧЕТВРТАК, 24. ЈАНУАР 2013, 12.00
СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА
ПЕТАК, 25. ЈАНУАР 2013, 19.00
НОВЕ КЊИГЕ БАЛШЕ РАЈЧЕВИЋА:
„НИКО И НЕКО“ (приче)
„ПРЕОБРАЗБЕ“ (поезија)
Учествују: Радомир Мићуновић, МиљуркоВукадиновић и аутор.
Стихове и приче казује Весна Рајчевић Јеремић.
_______________________________________________________________________________________
УМРО САТИРИЧАР БОЖО МАРИЋ
У Бањалуци је 16. јануара у 61. години преминуо Божо Марић, истакнути сатиричар и
професор историје у бањалучкој гимназији.
Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Београду.
Афоризме и епиграме објављивао је у Етни,
Носорогу, Студенту, НИН-у, Књижевној речи, Београдским новинама, Данги, Остену,
Павлихи, Гласу српском, Књижевној ревији, Ошишаном јежу...
Превођен је на македонски, словеначки, руски и друге стране језике.
Објавио је књиге афоризама "Живјеће, авај, народ" (2005) и "И пети с десна" (2010), као и књигу
епиграма "Претјеривања" (2012).
Добитник је награде "Вук Глигоријевић" за најбољи афоризам на Међународном "Сатира фесту", одржаном 2010. године у
Београду.
Био је члан Београдског афористичарског круга. Заступљен је у
Антологији афоризама БиХ "Протести мождане масе" (Јово Николић) и Антологији
сатиричног афоризма Републике Српске "Лед је пробијен! Ускачите" (Душко М.
Петровић).
Афоризми Боже Марића:
Историја је учитељица живота.
Ни мајка јој није била боља.
Два лоша убише Милоша, Јанка, Марка...
Мировни споразум за Босну:
Хрвате у Хрватску, Србе у Србију, Муслимане у Турску.
И мирна Босна.
Моја земља је као из бајке.
Лијепа, а сиромашна.
Послије изборне ћутње
завладала је гробна тишина.
_______________________________________________________________________________________
ПРОМОЦИЈА ПРЕВЕДЕНИХ КЊИГА ПЕСАМА МИЛИЦЕ ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ
!7. 01. 2013, 19.00
Васина 20
Учествују:
проф. др Бојана Стојановић Пантовић
Зафир Хаџиманов,
Илија Бетински
Љиљана Делибашић
Владан Ракић,
Јевросима Ристовић
Фатима Сибила Горенченски
Славица Мастикоса
Биљана Тасић
и аутор, Милица Јефтимијевић Лилић
У музичком делу учествују :
Карло Албанезе, гитара
Милена Рондовић солиста
Програм води, Драгана Лилић.
______________________________________________________________________________________
Градска општина Савски венац
Фонд „Исидора
Секулић“
расписује
К О Н К У Р С
за доделу
К Њ И Ж Е В Н Е
Н А Г РА Д Е
„И С И Д О Р А
С Е К У Л И Ћ“
за 2012. годину.
Књижевна награда „Исидора Секулић“ установљена је
Одлуком Скупштине општине Савски венац 1967. године, и додељује се сваке године
појединцима за успешно књижевно дело.
Услови конкурса:
- да дело представља значајно достигнуће остварено у књижевним жанровима којима се
бавила Исдора Секулић. - да је дело написано на српском језику и објављено у
Србији. - да је дело објављено у периоду од
01.01.2012. – 31.12.2012. године
Предлагачи кандидата за Награду могу бити издавачи,
културне и друге установе, организације и удружења, групе грађана, појединци и
чланови жирија Награде.
Предлог - књижевно дело које конкурише за награду, доставити у три (3) примерка, најкасније до 28.02.2013. године, на адресу:
БГБ – БИБЛИОТЕКА
ГРАДА БЕОГРАДА ул. Кнез Михајлова
56.
Информације преко телефона : 2061- 838
___________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2013.
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1.000 долара.
бавила Исдора Секулић.
Србији.
01.01.2012. – 31.12.2012. године
| attachment-3334582119.dot |
16.1.2013.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 14. ДЕЦЕМБРА 2012.
СРЕДА, 16. ЈАНУАР 2013.
12.00
ВЕЛИКИ ЧИТАЛАЧКИ ЧАС: НОВОПРИМЉЕНИ ЧЛАНОВИ УКС
ЧЕТВРТАК, 17. ЈАНУАР,18.00
ПЕТ ВЕКОВА ОД ОБЈАВЉИВАЊА ПРВЕ КЊИГЕ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ И ПИСМУ (1512 - 2012)
Учествују доктори наука, универзитетски професори, научни истраживачи и књижевници: Милош Ковачевић, Михајло Шћепановић, Ђорђе Јанковић, Аника Сковран, Миленко Бодин, Душан Берић, Никола Жутић, Ангелина Марковић, Светалана Стевић Вукосављевић, Момир Лазић, Михајло Вукчевић и Живојин Стојковић, уводничар.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
___________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2013.
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1.000 долара.
______________________________________________________________________________________
Резултати књижевног конкурса „Милован Видаковић“ Српских недељних новина
Жири за доделу књижевне награде „Милован Видаковић“, који будимпештанске Српске недељне новине сваке године додељују аутору најбоље кратке приче на српском језику, одлучио је да овогодишње
признање припадне Радомиру Д. Митрићу за причу „Завет“
Жири је радио у саставу: др Драган Никодијевић – професор универзитета из Београда (председник) и Драгомир Дујмов
– професор књижевности и књижевник из Будимпеште. У образложењу одлуке истиче се да је Митрић у својој причи упечатљиво исказао евокацију нечега што је и историјско и
културолошко подсећање, а што је по свом сижеу блиско теми награде. Прича се одликује архаичним језиком у којем оживљавају старији језички слојеви.
Високе оцене чланова жирија добиле су и приче: Панонска прохујала јутра – Олђе Јулиус; Ајзибан - куда носе ове људе – Боривоја Руса; Покајање – Тихомира М. Стевановића;Неправда над нама - Ђорђа Ћирјанића; Опет коњи ржу – Јадранке Антић-Станков; Најлепши на свету целом – Ладислава Варге; Заборав – Миланке Благојевић; Хладно,
топло, врело – Славише Обрадовића и Склад – Милице Миме Дмитровић.
Када је реч о самом књижевном конкурсу „Милован Видаковић“, жири је у свом саопштењу истакао да се идеја за расписивање конкурса за кратку причу чија ће награда носити име родоначелника српског романа, већ после другог циклуса показала оправданом и да је изванредно прихваћена у књижевним круговима, чиме је добила на смислу и вредности:
„О томе сведочи не само необично велики одзив литерата који стварају у нашем језику, већ и завидан квалитет радова приспелих на конкурс. Богатство и разнородност тематике коју су нам понудили овогодишњи радови готово су запањујући, изложени у мери која надилази реалност и искуство живљења – од ратова који су усуд историјског али, нажалост, и савременог битисања нашег народа, који се преко низа кратких прича претачу у мозаик ненаписаног историјског романа, до прича о напуштеним огњиштима прогнаника и печалбара, опородичним трагедијама, али и о лепотама и садржајима који разоткривају најдубљи смисао живљења... Штавише, у овом конкурсном циклусу нису изостале ни приче које тематски осликавају данашњу, постмодернистичку епоху која протиче у знаку медијског симулакрума, свеопште опчињености дигитализацијом и животних слика у којима се преплићу стварно ивиртуелно. Најзад, у вези са литерарним конкурсом са знамењем Милована Видаковића, вредна помена је и околност да је идеја кратке приче све присутнија и легитимнија појава у српској литератури и издавачкој пракси, о чему посведочују и најновије антологије књижевних минијатура.“
Награда ће овогодишњем добитнику бити уручена на традиционалној Светосавској академији коју Самоуправа Срба у Мађарској организује 26. јануара у Будимпешти.
***
Радомир Д. Митрић
Завет
Памтим само оно што ми видеху очи и упамти срце: сунце испод космајских магли што сине
као илуминација средњoвековном писару, наднетoм над пергаментом у тмини келије, у
којој исписује живу библијску реч под жишком свеће; росна јутра, светла као
пчелиње саће и ветар, који увек беше тихи сапатник у свим мојим сеобама и
сеобама мог рода. Не досегох нигда више такву срећу као ту, у Неменикућама, где
одрастах у окриљу прича о Ивану Косанчи и његовом јунаштву на пољу косовском.
Замишљао сам како јури на црном ату и устремљује се на турску ордију. Тај
првотни дечачки занос српском историјом и судбином Србаља, после ће ме целог
мог скудоумног живота пратити, радостећи моје осамљеничке дане, од Ирига до
Пеште, књигама из којих су проговарали древни јунаци које оживљавах смерно,
пером и маштом. У Ириг доспех после пада Кочине Крајине, измучен и гладан.
Пређе то беше благородан крај, док не дође куга. У време мог босог детињства то беше мој
највећи страх. Што не посекоше Турци, испи
и измори куга. После похода ових прелести, оне ме изместише из тог мог
малог дечачког раја и нагнаше ме у свет. У вечити збег. Преда мном и пред мојим
вршњацима, који се размилеху као мрави по шару чернозема, отвори се плаво небо
Дунава и сунчана Пешта.
Тужно и меланхолично беше моје гражданско странствовање. Родина ми беше, на веки, пред очима, док
лутах сеновитим улицама сегединским, темишварским и пештанским. Црна жуч тешког
времена беше печат у којем ми прође животни век, као бреме носих је у себи, у
фрушкогорским лутањима, на улицама Српске Атине, која тек задоби крила, док сам
путовао Сентaндреји и Кежмарку, где моји Србљи худи ношаху печал патње,
али и смерност самарићанску.
Дивно доба, у неповрату, отвори своје капије старцу да у скривеном врту позна негдашњег
дечака, у бунару који још памти мој дечачки одраз, и зацели ми незацељиву рану,
враћајући ми смирај у изби мојој детињој, над којом ме још увек најбоље памте
космајске магле, мене, неустрашивог ловца са детињим луком и незаглушеног буком
света!
Милован Видаковић, њим самим
***
Радомир Д. Митрић, рођен је 29. 4. 1981. године у Јајцу, у Босни и Херцеговини. Завршио је студијe српског језика и
књижевности Филозофског факултета у Бањaлуци. До сада је објавио пет књига песама и један роман.
Књижевни радови заступљени су му у неколико зборника и антологија, од којих су најважнији наслови: Voci-Silenzio/Voices-Silence, Ibiskos
Editrice Risolo, Empoli, Италија (2008), зборник Nosside, Reggio
Calabria, Città del Bergamotto, Италија (2008, 2009, 2010, 2011), Ван Кутије, Глигорије
Дијак, Подгорица, Црна Гора, (2009) и Neue
Literatur aus Bosnien und Herzegowina, Традуки, Сарајево (2010).
Радомир Д. Митрић запослен је у Универзитетској библиотеци у Крагујевцу, а за својкњижевни рад добио је бројна признања.
Међу њима су и Награда Фестивала југословенске поезије младих у Врбасу (2003),
Бранкова награда (2005), Награда Милош Црњански (2005), Слово Подгрмеча (2007), Медаља Nosside - признање Unesco World
Poetry Directory-ja, прва награда на Међународном конкурсу
поезије Castello di Duino у Италији, Награда града Бањалуке
(2008), прва награда Фестивала Душко Трифуновић
(2011), Плакета Nosside Unesco World
Poetry Directory-ja у Италији и друге.
____________________________________________________________________________________
К О Н Ц Е Р Т И
ТЕОФИЛОВИЋИ И МИРОСЛАВ ТАДИЋ
ПРОМОЦИЈА ДИСКА
ВИДАРИЦА
УТОРАК, 15. 1. 2013, 20.00, СИНАГОГА, НОВИ САД
ЧЕТВРТАК, 17. 1. 2013, 20h, КОЛАРАЦ, БЕОГРАД
УТОРАК, 22. 1. 2013. u 20.00, ДОМ КУЛТУРЕ, ЧАЧАК
www.vidaricamusic.com
http://www.youtube.com/watch?v=k5INIHGe8G8&feature=youtu.be
11.1.2013.
ТЕРЗИЋЕВЕ КЊИГЕ У ТУРСКОЈ, БУГАРСКОЈ И ГРЧКОЈ
Угледна турска песникиња и преводилац Ајтен Мутлу, која је у Србији учествовала на Међународном новосадском књижевном фестивалу, на Октобарским сусретима писаца у Београду и Смедеревској песничкој јесени, превела је на турски књигу љубавне поезије Недељка Терзића (1949) „Хук и мук“, која је објављена у Издавачкој кући „Артшоп“ у Истанбулу. За свој превод користила је Терзићеву књигу већ штампану на енглеском језику „Roar and hush“ у преводу књижевнице и преводиоца из Београда Зорице М. Петровић.
Књига кратких дијалошких прича за децу „Парајлије у Паралији“ која је 2011. добила Награду „Момчило Тешић“, доживела је прошле године два превода. Иван Топалски превео је ову књигу на бугарски језик, а издавач из Софије „Рал Колобар“ објавио је књигу крајем прошле године. Предговор за књигу написао је познати бугарски писац Кирил Назаров који истиче књижевно мајсторство аутора, док у поговору Денко Рангелов пише да књигу красе знатижеља, свежина, топлина, светлост, лепота... Корице је урадила бугарска ликовна уметница Младена Елезова.
Књига „Парајлије у Паралији“ објављена је и на грчком језику у преводу професора грчког језика и културе и преводиоца Темистоклиса Гумаса са Крита. Заједничко издање ове књиге је плод сарадње издавачке куће „Апектаси“ из Катеринија у Грчкој и Едиције „Сирм“ из Сремске Митровице. Корице за књигу дизајнирао је Александар Будошан.
Прошле године Терзићева поезија је објављена у антологијама љубавне поезије на пољском у преводу Олге Лалић Кровицке, затим дечје поезије на руском у избору и преводу Андреја Базилевског и хаику поезије на енглеском језику, у избору Александра Павића и преводу Саше Важић. Објављује хаику поезију на пољском у часопису „Метафора“ у Кракову и дечју поезију у листу за децу на бугарском језику „Другарче“ који излази у Нишу.
Недељко Терзић је прошле године објавио и књигу прича за децу на српском језику „Зидови са ушима“, а добитник је и награда „Сунчани сат“ у Сремској Митровици и награде Народне библиотеке „Филип Вишњић“ у Бијељини – Република Српска.
ПРИЛОГ СР: СЛОБОДАН РАКИТИЋ - ИЗРАЗИ САУЧЕШЋА (2)
ПРИЛОГ С: СРПСКО УДРУЖЕЊЕ ЋИРИЛИЦА, ПРОГЛАС (1)
СЛОБОДАН РАКИТИЋ (1940-2013)
__________________________________________________________
Заједничка комеморација Удружења књижевника Србије,
Српске књижевне задруге и Коларчевог народног универзитета
Скупштина Града Београда, петак, 4. јануар 2013, 11.30
Учествују:
Гојко Шантић – рецитује песму Карађорђе завађеним кнезовима
Доброслав Смиљанић, Коларчев народни универзитет
Марко Недић, Удружење књижевника Србије, Матица српска
Гојко Ђого, песник
Гојко Шантић – рецитује песму Молитва Светом Кнезу Лазару
др Мило Ломпар, Српска књижевна задруга
Драган Лакићевић, Српска књижевна задруга
Живорад Ајдачић, Културно-просветна заједница Србије
др Чедомир Антић, историчар
Гојко Шантић – рецитује песму Моји тренуци
***
Опело ће (у 14.00, у Цркви Светог Николе на Новом гробљу) служити, и после опела се обратити присутнима
Његово Преосвештенство епископ хвостански г. Атанасије (Ракита)
академик проф. др Драган Недељковић
Код гроба ће говорити Милан Комненић
Поезију казује Мирјана Вукојичић
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ "РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ"
(Саопштење за јавност)
Београд, 3. јануар - Жири за награду Удружења књижевника Србије и Фонда Радоје Домановић, одлучио je ко су добитници признања "Радоје Домановић", најзначајније награде за сатиру у Србији, за 2011. годину.
У жирију су били књижевници: Срба Игњатовић, председник, Драгутин Минић Карло, Миљурко Вукадиновић, Радослав Тилгер и Александар Чотрић, чланови.
Награда се додељује:
- за "Укупан допринос српској сатири", књижевнику Ивану Ивановићу, аутору култних романа "Црвени краљ", "Време спорта и разоноде", "Аризани"...;
- за "Допринос сатири у медијима", глумцу Николи Симићу и музичкој групи "Београдски синдикат";
- за "Најбољу сатиричну књигу", карикатуристи и илустратору Шпири Радуловићу за књигу карикатура "Анпасан" (Ариадна, Београд, 2011);
- "Екселенција сатире", најбољем страном сатиричару Јордану Попову, уреднику "Стршела" из Бугарске и
- у категорији "Најбољи сатиричар у дијаспори", Драгославу Митровићу из Швајцарске.
Лауреатима ће награда бити додељена у јануару ове године у Београду.
Покровитељ доделе признања је Скупштина града Крагујевца.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СЕКЦИЈА САТИРИЧАРА
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ВУЈИНОВИЋ НА РУМУНСКОМ
У издању Савеза Срба у Румунији недавно је објављена позната књига Јанка Вујиновића Паника у интерситију.
Овај роман је са српскога језика на румунски превела млада слависткиња из Темишвара Звездана Симоновић. Рецензије потписују: др Октавија Неделку, професор на Славистичкој катедри Универзитета у Букурушту и песник и преводилац Александар Стојковић. Уредничко-редакторске и лекторске послове обавили су песник Славомир Гвозденовић, професор Темишварског Универзитета, Живко Милин, уредник издавачке делатности ССР и позната српска песникиња из Румуније др Љубица Рајкић.
Вреди напоменути да је ова књига објављена на пољском (Panika w InterCity, издавачи: Научно издаваштво Универзитета „Адам Мицкијевич“, Познањ и Тигел културе, Лођ, 2006) и на македонском језику Паника во интерсити, Арка, Смедерево, Скопље и ИК Арлекин 07, Прилеп, 2010.
Издање на румунском језику је, дакле, треће издање Вујиновићеве књиге на другим језицима.
Промоције румунског издања Панике у интерситију се припремају за наредну годину у Темишвару, Букурушту, Решици и у другим градовима Румуније.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ШТА ДОНОСИ ДВОБРОЈ 17/18. ЧАСОПИСА
«ЉУДИ ГОБОРЕ» ИЗ ТОРОНТА
Ретко се догађа у књижевној периодици када се појави један добар, посве нов књижевни часопис, да наредни бројеви надмаше тај блесак првенца. То се управо десило часопису ”Људи говоре” из Торонта. Појавио се пре 5 година на књижевно-културној сцени Срба широм света. Скоро да није било гласила у матици и дијаспори српској да о њему није писало. Набројаћемо само неке: РТС, ТВ Нови Сад, све телевизијске и радио станице у Београду, Новом Саду и Крушевцу, ”Глас Српске” из Бањалуке, ”Вечерње новости” из Београда, ”Кишобран” из Ванкувера, ”Новине” из Торонта, српски радио ”Звуци родног краја” из Торонта, ”Српска телевизија” Торонто, ”Американски Србобран” из Питсбурга, ”Искра” из Лондона… И сви су истицали јединствену уређивачку концепцију овог часописа и квалитете његових прилога. Када се појави нови број, читаоци га дочекују са одушевљењем. Поред заступљености свих књижевних жанрова, часопис ”Људи говоре” обухватa и све теме из културе и душтвеног живота српског народа.
Крајем децембра прошле године изашао је из штампе двоброј 17/18 на 320 страна, са српском и енглеском секцијом. У њему су врло оригинално осмишљене следеће рубрике:Проза, Поезија, Есеј и крутика, Са доајенима дијаспоре, Из пољске књижевности, Пети чин, Зарезивање у камену, Они који долазе, Језик и писмо, Прича о уметнику, Прећутана историја, Одјеци и полемике и Календар догађаја.
У српској секцији, аутори поезије су: Предра Богдановић-Ци и Милош Јанковић из Београда, Николај Мишчевић из Пераста, Антоније Батуран из Лондона и Васа Михаиловић из Брандфорда; прозе: Никола Маловић из Херцег Новог и Душица Савић Бенгијат из Београда; есеја и приказа: Владета Јеротић, Милан Дачовић и Горан Бједов из Београда, Доминика Гапска из Познања и Катарина Костић из Торонта.
Доајен дијаспоре у овом броју је Вонгара Б. Алијас Сретен Божић, један од најбољих савреених Аустралијских књижевника, родом из Миленкова код Тополе. О Божићу пише и разговора са њим Александар Петровић, професор Београдсог универзитета, који је и уредио ову рубрику. Изабрао је Вонгаров есеј ”Моћ поезије” и по један одломак из ронана ”Дингово легло” и ”Конопља”. Вонгар је до сада објавио 6 романа на енглеском језику код угелдних америчких и енглеских издавача, све о Аборџинима и Србима, за које је добио престижне награде у свету. Романи му се тек сада преводе и објављују на српски језикк.
Рубрику Из пољске књижевности уредиле су докторанткиње са Универзитета Позњан Доминика Гапска и Дагмара Новаковска, у коју су уврстиле текстове Вјеслава Ратајчак о Крашевском, Новаковске о реконструкцији мита и прозни одломак Владимира Одојевског.
Овога пута млади писци који долазе у часопис ”Људи говоре” су: Соња Ковачевић из Црвенке, Олга Чолић из Крагујевца, Јулија Пешић и Дарко Станковић ит Торонта, Милан Громов из Чачка и Наташа Миљуш из Београда.
Рубрику Језик и писмо овога пута смо уступили двема умним Српкињама из Никшића и Београда. Журналиста Биљана Живковић из Београда разговара о стању српског језика у Црној Гори са лингвистом проф. Јелицом Стојановић из Никшића.
Уметник у овм броју је сликарка Марина Гавански Зизис, а о њој пишу Миломир Никетић из Отаве и Ирвин Блок из Монтреала. О инспирацији, мотивима и квалитету слика ове монтреалске сликарке пуно ће вам рећи њених двадесетак репродукција које красе овај двоброј часописа ”Људи говоре”, међу којима су и портрети Николе Тесле и Новака Ђоковића. Рубрику Прича о уметнику уредио је Миломир Никетић.
У рубрици Прећутана историја доносимо предавање двојице српских барда из Лондона: академика Србољуба Живоновића о Јасеновцу и духовника Милуна Костића о Слободану Јовановићу.
У овом двоброју ”Људи” одјекују полемике Мира Микетића из Торонта о Ловћену без капеле и Његошу и Петра Милатовића Острошког из Бече о срљању Срба скудоумним путем: ”Европа нема алтернативу”.
Српска секција се завршава Календаром догађаја у Клубу ”Људи говоре” и списком Пријатељи часописа ”Људи говоре”.
У енглеској секцији су три рубрике: Literature, History i Fine Art. У рубрици књижевности су песме Васе Михаиловића из Бранфорда (САД), Антонија Батурана из Лондона (Енглеска) и перича Зорана Сиришког из Ваљева који пишу на оба језика,. Есеј о нашем Аустрилијанцу Wongar B. илити Сретену Божићу пише Александар Петровић из Београда. Предавање академика Србољуба Живановића ”Jasenovac System Of Croatian Concentration Camps For Extermination Of Serbs, Jews and Roma - 1941/1945” које је одржао у Торонту прошле године и на српском и на енглеском па смо га и објавили на оба језика. На енглеском смо објавили и чланак Ирвина Блок о нашој сликарки Марини Гавански Зисис који су објавиле и монтреалске новине “Gazette”. ”Људи” објављују на енглеском и списак њених најважнијих изложби.
Овај број су уредили: Небојша Радић из Кембиџа, Жељко Продановић из Окланда, Доминика Гапска и Драгмара Новаковска из Познања, Антоније Батуран из Лондона, Александар Поповић из Београда, Миломир Никетић из Отаве и Никол Марковић, Анастазија Пронски-Стојановић, Радмило Вишљевац и Радомир Батуран из Торонта. Сарадници су писци, ликовни уметници и професори из читавог света, као и претплатници и читаоци часописа ”Људи говоре”.
Промоција овог двоброја биће 19. јануара у Торонту, око Савиндана у Виндзору, 8. марта у Отави и 9. Марта у Монтреалу. У промоцији ће учествовати више аутора из Америке, Аустралије и Европе. На овим промоцијама формираћемо ”Српко-канадску књижеву задругу”.
ППОСТАНИТЕ ЊЕН ЧЛАН И ВИ И ПРЕТПЛАТИТЕ СЕ НА ЧАСОПИС «ЉУДИ ГОВОРЕ»!
Будите на његовим страницама:
а) као аутор;
б) као претплатник;
в) као члан фонда;
г) као задужбинар.
Тако ћете омогуђити да овај изузетни српски часопис за књижевност и културу живи трајно и шири естетску, етичку и културну мисију, а тиме и духовног јединства Срба. Уредници ће настојати да и даље сваки наредни број буде бољи од претходног.
Редакција часописа ”Људи говоре”
|
| ||||
1.01.2013.
ПРЕМИНУО ПЕСНИК СЛОБОДАН РАКИТИЋ
Данас је у Београду, после кратке и тешке болести, преминуо велики српски песник Слободан Ракитић, некадашњи председник Удружења књижевника Србије.
УПРАВНИ ОДБОР УКС
Слободан Ракитић
песник, есејиста и један од вођа српске демократске опозиције
30. септембар 1940. - 1. јануар 2013.
Основни биографски подаци
Слободан Ракитић је рођен 30. септембра 1940. године у Власову, крај Рашке. Основну школу завршио је у Рашки, гимназију у Новом Пазару. Од 1960. живи у Београду. Једно време студирао је на Медицинском факултету у Београду. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за југословенску и општу књижевност. Уређивао је књижевне часописе Савременик, Рашка и Књижевна реч. Од 1973. до 2007. радио је у Задужбини Илије М. Коларца, као уредник катедре за књижевност и језик.
Политичке, државне и еснафске функције
У време једнопартијског система у Југославији Слободан Ракитић је као књижевник био ангажован у борби за поштовање и заштиту људских и грађанских права и слобода, између осталог и у оквиру Одбора за заштиту мисли и слободе изражавања (1985-1989).
Слободан Ракитић је био председник Удружења књижевника Србије од 1994. до 2004. године. Од 26. априла 2005. године до краја живота био је председник Српске књижевне задруге.
У првом вишестраначком сазиву српског парламента после Другог светског рата Слободан Ракитић је био председник тада највеће посланичке групе демократске опозиције - посланичке групе Српског покрета обнове (1991-1992). Затим је изабран за посланика у скупштини Савезне републике Југославије, где је био председник посланичке групе Демократског покрета Србије (ДЕПОС), 1993 - 1994. На оснивачкој скупштини Саборне народне странке, 1995. године, Слободан Ракитић је изабран за председника. Саборна народна странка деловала је у оквиру блока странака демократске опозиције до демократских промена у октобру 2000. године.
Награде и признања
Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одликовао је Слободана Ракитића Орденом Светог Саве II степена 2010. године.
Kњига песама Тапије у пламену награђена је Октобарском наградом Београда за 1990. и наградом „Раде Драинац“ за 1991. годину.
Слободан Ракитић добио је 1998. године награду „Златни беочуг“ за трајни допринос култури Београда.
Добитник је књижевних награда: „Милан Ракић“ (1974), „Исидора Секулић“ (1982), „Бранко Миљковић“ (1989), „Лаза Костић“ (1995), „Кочићево перо“ (1997), „Јован Дучић“ (1998), „Златни крст кнеза Лазара“ (1998), „Десанка Максимовић“ (2002), „Песничко успеније“, „Змај Огњени Вук“ (2002), „Одзиви Филипу Вишњићу“, „Златни прстен деспота Стефана Лазаревића“, „Повеља Мораве“, „Стефан Првовенчани“, „Шушњар“, „Инстел“, „Богородица Тројеручица“ (2008), „Лазар Вучковић“ и „Златни Орфеј“ (2010).
Књига Свет нам није дом награђена је првом наградом на конкурсу Војвођанске секције Удружења књижевника Србије (1970).
Добитник је „Велике Базјашке повеље“ (Темишвар, 1998), дипломе „Златно перо“ (Москва, 2005), Јубиларне медаље Удружења књижевника Србије (2006), Вукове награде (2008) и одликовања „Народни учитељ“ (Јагодина, 2012).
Дела
Објавио је књиге песама: Светлости рукописа (1967, допуњено издање 2009), Рашки напеви (1968), Свет нам није дом (1970, допуњено издање 1979), Земља на језику (1973), Песме о дрвету и о плоду (1978), Жудња за југом (1981), Потомак (1982), Основна земља (1988, допуњено издање 1989. и 1990), Тапије у пламену (1990, друго издање 1991), Душа и спруд (1994, треће, допуњено и преуређено издање 2005), Изабране и нове песме (1998), Земаљске слике и друге песме (1999), Водена слова (2000), Јужна земља (изабране и нове песме, 2000), Песме (2002), Пловидба (изабране и нове песме, 2003), Повратак краља (избор, 2003), Моји тренуци (избор, 2007), Потомак, нови потомак (2007), Пламен и роса (2010);
књиге есеја: Од Итаке до привиђења (1985), Облици и значења (1994), Братство по Орфеју (2007);
зборнике Поезија романтизма југословенских народа (1978) и Антологија поезије српског романтизма (2011),
као и Изабрана дела у пет књига (1994) и Сабране песме (2011-2012).
Дела преведена на стране језике
Књига Земља на језику објављена је, у преводу на француски, у издању „Наш дом / L Age d’ Homme”, у Лозани, 1990.
Избор из поезије, под насловом Самотни потомак, објављен је двојезично, на српском и румунском, 2002. године у Темишвару, а избор Јужна земља, на српском и чешком, у Прагу 2005. године, Годови, строфе на српском и енглеском, у Смедереву, 2010. године, и Магновења, на српском и француском, у Београду 2011.
Песме Слободана Ракитића превођене су на руски, белоруски, француски, енглески, немачки, кинески, италијански, пољски, чешки, словачки, шведски, јерменски, румунски и македонски језик.
песник, есејиста и један од вођа српске демократске опозиције
30. септембар 1940. - 1. јануар 2013.
Основни биографски подаци
Слободан Ракитић је рођен 30. септембра 1940. године у Власову, крај Рашке. Основну школу завршио је у Рашки, гимназију у Новом Пазару. Од 1960. живи у Београду. Једно време студирао је на Медицинском факултету у Београду. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за југословенску и општу књижевност. Уређивао је књижевне часописе Савременик, Рашка и Књижевна реч. Од 1973. до 2007. радио је у Задужбини Илије М. Коларца, као уредник катедре за књижевност и језик.
Политичке, државне и еснафске функције
У време једнопартијског система у Југославији Слободан Ракитић је као књижевник био ангажован у борби за поштовање и заштиту људских и грађанских права и слобода, између осталог и у оквиру Одбора за заштиту мисли и слободе изражавања (1985-1989).
Слободан Ракитић је био председник Удружења књижевника Србије од 1994. до 2004. године. Од 26. априла 2005. године до краја живота био је председник Српске књижевне задруге.
У првом вишестраначком сазиву српског парламента после Другог светског рата Слободан Ракитић је био председник тада највеће посланичке групе демократске опозиције - посланичке групе Српског покрета обнове (1991-1992). Затим је изабран за посланика у скупштини Савезне републике Југославије, где је био председник посланичке групе Демократског покрета Србије (ДЕПОС), 1993 - 1994. На оснивачкој скупштини Саборне народне странке, 1995. године, Слободан Ракитић је изабран за председника. Саборна народна странка деловала је у оквиру блока странака демократске опозиције до демократских промена у октобру 2000. године.
Награде и признања
Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одликовао је Слободана Ракитића Орденом Светог Саве II степена 2010. године.
Kњига песама Тапије у пламену награђена је Октобарском наградом Београда за 1990. и наградом „Раде Драинац“ за 1991. годину.
Слободан Ракитић добио је 1998. године награду „Златни беочуг“ за трајни допринос култури Београда.
Добитник је књижевних награда: „Милан Ракић“ (1974), „Исидора Секулић“ (1982), „Бранко Миљковић“ (1989), „Лаза Костић“ (1995), „Кочићево перо“ (1997), „Јован Дучић“ (1998), „Златни крст кнеза Лазара“ (1998), „Десанка Максимовић“ (2002), „Песничко успеније“, „Змај Огњени Вук“ (2002), „Одзиви Филипу Вишњићу“, „Златни прстен деспота Стефана Лазаревића“, „Повеља Мораве“, „Стефан Првовенчани“, „Шушњар“, „Инстел“, „Богородица Тројеручица“ (2008), „Лазар Вучковић“ и „Златни Орфеј“ (2010).
Књига Свет нам није дом награђена је првом наградом на конкурсу Војвођанске секције Удружења књижевника Србије (1970).
Добитник је „Велике Базјашке повеље“ (Темишвар, 1998), дипломе „Златно перо“ (Москва, 2005), Јубиларне медаље Удружења књижевника Србије (2006), Вукове награде (2008) и одликовања „Народни учитељ“ (Јагодина, 2012).
Дела
Објавио је књиге песама: Светлости рукописа (1967, допуњено издање 2009), Рашки напеви (1968), Свет нам није дом (1970, допуњено издање 1979), Земља на језику (1973), Песме о дрвету и о плоду (1978), Жудња за југом (1981), Потомак (1982), Основна земља (1988, допуњено издање 1989. и 1990), Тапије у пламену (1990, друго издање 1991), Душа и спруд (1994, треће, допуњено и преуређено издање 2005), Изабране и нове песме (1998), Земаљске слике и друге песме (1999), Водена слова (2000), Јужна земља (изабране и нове песме, 2000), Песме (2002), Пловидба (изабране и нове песме, 2003), Повратак краља (избор, 2003), Моји тренуци (избор, 2007), Потомак, нови потомак (2007), Пламен и роса (2010);
књиге есеја: Од Итаке до привиђења (1985), Облици и значења (1994), Братство по Орфеју (2007);
зборнике Поезија романтизма југословенских народа (1978) и Антологија поезије српског романтизма (2011),
као и Изабрана дела у пет књига (1994) и Сабране песме (2011-2012).
Дела преведена на стране језике
Књига Земља на језику објављена је, у преводу на француски, у издању „Наш дом / L Age d’ Homme”, у Лозани, 1990.
Избор из поезије, под насловом Самотни потомак, објављен је двојезично, на српском и румунском, 2002. године у Темишвару, а избор Јужна земља, на српском и чешком, у Прагу 2005. године, Годови, строфе на српском и енглеском, у Смедереву, 2010. године, и Магновења, на српском и француском, у Београду 2011.
Песме Слободана Ракитића превођене су на руски, белоруски, француски, енглески, немачки, кинески, италијански, пољски, чешки, словачки, шведски, јерменски, румунски и македонски језик.
26.12.2012.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ПЕТАК, 28. ДЕЦЕМБАР, 12.00
ЈОРДАН ПЛЕВНЕШ: „ОСМО СВЕТСКО ЧУДО“ (роман)
Учествују: Радмир Андрић, др Мићо Цвијетић, Срба Игњатовић, Ристо Василевски и Јордан Плевнеш.
Одломке казује: Никола Ристановски, драмски уметник.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_______________________________________________________________________________________
ДОРОТЕЈ на енглеском
DOBRILO NENADIC
DOROTHEUS
Translated from the Serbian by Dubravka Popadic Grebenarevic
Proofreading: Andrew Webster
Чувени роман Добрила Ненадића ДОРОТЕЈ (први део) преведен је на енглески језик.
Ово дело, објављено пре тридесет пет година, превела је госпођа Дубраавке Попадић Гребенаревић,
завршној обради превода допринео је господин Andrew Webster.
www.dobrilonenadic.com
_______________________________________________________________________________________
ПИСЦИ - ДОБИТНИЦИ НАЦИОНАЛНОГ ПРИЗНАЊА 2012.
(НЕЗВАНИЧНО; ИЗВОР: "ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ")
МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ, ВИТО МАРКОВИЋ, МАРКО НЕДИЋ, СЛОБОДАН ПАВИЋЕВИЋ, БЛАГОЈЕ БАКОВИЋ, МИЛЕНА ЈОВОВИЋ, МИЛИЦА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ...
_______________________________________________________________________________________
К О Л А Р А Ц
Четвртак
27. 12.
18.00
Мала сала
Предавање
СЕЋАЊЕ НА ФИЛОЗОФА
БОЖИДАРА КНЕЖЕВИЋА
(1862 – 1905)
Предавач др Радомир Ђорђевић, професор универзитета
Петак
28. 12.
19.30
Мала сала
XXXII НОВОГОДИШЊИ САТИРИКОН
- Писали бисмо ми боље
када бисте се ви боље смејали -
Водитељ програма: Миодраг Стошић
Учествују: Саво Мартиновић, Ранко Гузина, Александар Баљак, Александар Чотрић, Слободан Симић, Ђорђе Оташевић,
Раде Ђерговић, Зоран Т. Поповић, Срђан Денчић, Миодраг Стошић, Бојан Љубеновић, Весна Денчић, Драгутин Минић Карло,
Веселин Мишнић Лари, Митар Ђерић Лаки, Ненад Вучетић, Миодраг Јакшић, Владимир Ћалић, Зоран Ранкић, Душко М. Петровић,
Дејан Патаковић, Дејан Милојевић, Зоран Станојевић,
Владимир Драмићанин, Горан Радосављевић, Витомир Теофиловић, Љубивоје Ршумовић, Милован Витезовић и Петар Пајић
У сарадњи са Београдским афористичарским кругом
Петак, 28. децембар 2012, 18.00
Ново Милошево, ЦО Драгутиново
Банатски културни центар
приређује промоцију књиге
"Свитак над Лепеницом" (зборник радова Удружења писаца Крагујевца)
и
поезије Голуба Јашовића и Славише Миловановића
Говоре: проф. др Зоран Павловић и проф. др Голуб Јашовић из Крагујевца, др Предраг Јашовић и Радован Влаховић.
_______________________________________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1. 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара;
АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВ – 100 америчких долара;
КРИНКА ВИДАКОВИЋ ПЕТРОВ – 100 америчких долара.
_______________________________________________________________________________________
> ЧЛАНОВИ УКС ПОЧЕЛИ СУ МАСОВНИЈЕ ДА ПЛАЋАЈУ ЧЛАНАРИНЕ.
ОД ПРИЈАТЕЉА УКС, КОЈИ НИСУ НАШИ ЧЛАНОВИ, ПРИСТИЖУ НАМ И СОЛИДАРНЕ ЧЛАНАРИНЕ.
ПО 1.800 ДИНАРА, КАО ЗНАК ПАЖЊЕ И РАЗУМЕВАЊА ПОРУКЕ ЧЛАНСТВУ, ПЛАТИЛО ЈЕ НЕКОЛИКО ПОСЕТИЛАЦА НАШИХ ПРОГРАМА.
ЗА ЧЛАНОВЕ УКС
ТЕЛЕФОНСКИ РАЗГОВОРИ ОВИХ ДАНА
Добар дан, господине.
Ви сте члан Удружења књижевника Србије?
Желите ли да и даље будете члан Удружења књижевника?
Онда, молимо Вас, уплатите чланарину за 2013. годину,
да осигурате своје место у Удружењу.
Знате ли да у последње време само једна четвртина чланства плаћа чланарину,
а то није у реду, јер је чланарина по Статуту обавезна
и имамо право да искључимо из Удружења сваког ко је не плаћа.
Иако би нам због тога било веома жао, боље је да искључимо један део чланства,
него да нам се, због тешке материјалне ситуације, угаси Удружење.
Ако дугујете чланарину за више претходних година,
потрудите се да одмах уплатите за 2013, а потом и за 2012, чим будете могли.
Надзорни и Управни одбор су се сагласили да се дуговања из ранијих година опросте.
Међутим, од 2012. године се води електронска евиденција,
и спискове ћемо објављивати у електронској пошти и на сајту УКС...
Свакако се потрудите да то измирите, јер ће дуговања бити очигледна.
Циљ нам је да наше чланство створи навику
да уплаћује чланарину до краја фебруара текуће године,
јер ћемо на тај начин знати коликим средствима располажемо
и моћи ћемо да планирамо пословну годину.
Први квартал је увек најкритичнији за опстанак.
Први квартал би чланаринама био покривен!
Плате запослених (седморо у Канцеларији УКС и двоје у „Књижевним новинама“)
сасвим су скромне – тридесет и коју хиљаду динара (300 евра) у просеку...
И да није оскудице, било би нужно одговорно испуњавање статутарне обавезе
– уколико себе сматрамо озбиљном асоцијацијом.
РАЧУН УКС:
255 – 0000000001860 – 18, Привредна банка Београд
У рубрику СВРХА ДОЗНАКЕ упишите: ЧЛАНАРИНА ЗА 2013.
(или: за 2012. и 2013). ИЗНОС: 1.800 динара по једној години.
Дакле, важно је да упамтите: не можете још дуго бити члан Удружења књижевника Србије
не плаћајући чланарину, јер Удружења неће бити.
Сачувајмо своје Удружење.
Зар је тешко издвојити 150 динара месечно за нешто што нам је заиста важно?
Коме није важно, нека нам каже, да га избришемо са списка.
Канцеларија УКС
_______________________________________________________________________________________
СРЕЋНА НОВА ГОДИНА!
___________________________________________________________
ВРЕМЕ НЕМА НИКАКВЕ ПОДЕОКЕ КОЈИМА ОЗНАЧАВА СВОЈЕ ПРОЛАЖЕЊЕ.
НЕ ПОСТОЈИ ИЗНЕНАДНА ОЛУЈА ИЛИ НЕБЕСКЕ ТРУБЕ КОЈЕ ОЗНАЧАВАЈУ
ДОЛАЗАК НОВОГ МЕСЕЦА ИЛИ ГОДИНЕ.
ЧАК И КАДА ПОЧНЕ НОВИ ВЕК, САМО МИ СМРТНИЦИ
ТО ОБЕЛЕЖАВАМО ТРУБАМА И ПУЦЊИМА.
ТОМАС МАН
________________________________________________________________________________
ДУШКО РАДОВИЋ, ЈЕДНЕ СТАРЕ ГОДИНЕ
● У животу има више посла за женско срце него за мушку памет.
● Тате ударају само камен темељац будућој деци. А затим долазе поново на свечано отварање.
● Немојте никога толико волети да вас он због тога не воли.
● Ми само не треба да говоримо оно што говоримо и само треба да радимо оно што не радимо.
● Наш град се претворио у велику чекаоницу. Сви чекамо лепше дане.
● Јутрос ће неки другови у аутомобиле, па на састанак; па у аутомобиле, па на ручак; па аутомобилима на други састанак; па, опет аутомобилима, евентуално кући. Требало би их једном пешице провести кроз наш град и живот да виде како се релативно добро држимо, упркос њиховим одлукама.
● Насмешите се, са много доброте и мало, мало горчине. Опростите животу и свету што нису савршени. &n
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ПЕТАК, 28. ДЕЦЕМБАР, 12.00
ЈОРДАН ПЛЕВНЕШ: „ОСМО СВЕТСКО ЧУДО“ (роман)
Учествују: Радмир Андрић, др Мићо Цвијетић, Срба Игњатовић, Ристо Василевски и Јордан Плевнеш.
Одломке казује: Никола Ристановски, драмски уметник.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_______________________________________________________________________________________
ДОРОТЕЈ на енглеском
DOBRILO NENADIC
DOROTHEUS
Translated from the Serbian by Dubravka Popadic Grebenarevic
Proofreading: Andrew Webster
Чувени роман Добрила Ненадића ДОРОТЕЈ (први део) преведен је на енглески језик.
Ово дело, објављено пре тридесет пет година, превела је госпођа Дубраавке Попадић Гребенаревић,
завршној обради превода допринео је господин Andrew Webster.
www.dobrilonenadic.com
_______________________________________________________________________________________
ПИСЦИ - ДОБИТНИЦИ НАЦИОНАЛНОГ ПРИЗНАЊА 2012.
(НЕЗВАНИЧНО; ИЗВОР: "ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ")
МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ, ВИТО МАРКОВИЋ, МАРКО НЕДИЋ, СЛОБОДАН ПАВИЋЕВИЋ, БЛАГОЈЕ БАКОВИЋ, МИЛЕНА ЈОВОВИЋ, МИЛИЦА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ...
_______________________________________________________________________________________
К О Л А Р А Ц
Четвртак
27. 12.
18.00
Мала сала
Предавање
СЕЋАЊЕ НА ФИЛОЗОФА
БОЖИДАРА КНЕЖЕВИЋА
(1862 – 1905)
Предавач др Радомир Ђорђевић, професор универзитета
Петак
28. 12.
19.30
Мала сала
XXXII НОВОГОДИШЊИ САТИРИКОН
- Писали бисмо ми боље
када бисте се ви боље смејали -
Водитељ програма: Миодраг Стошић
Учествују: Саво Мартиновић, Ранко Гузина, Александар Баљак, Александар Чотрић, Слободан Симић, Ђорђе Оташевић,
Раде Ђерговић, Зоран Т. Поповић, Срђан Денчић, Миодраг Стошић, Бојан Љубеновић, Весна Денчић, Драгутин Минић Карло,
Веселин Мишнић Лари, Митар Ђерић Лаки, Ненад Вучетић, Миодраг Јакшић, Владимир Ћалић, Зоран Ранкић, Душко М. Петровић,
Дејан Патаковић, Дејан Милојевић, Зоран Станојевић,
Владимир Драмићанин, Горан Радосављевић, Витомир Теофиловић, Љубивоје Ршумовић, Милован Витезовић и Петар Пајић
У сарадњи са Београдским афористичарским кругом
Петак, 28. децембар 2012, 18.00
Ново Милошево, ЦО Драгутиново
Банатски културни центар
приређује промоцију књиге
"Свитак над Лепеницом" (зборник радова Удружења писаца Крагујевца)
и
поезије Голуба Јашовића и Славише Миловановића
Говоре: проф. др Зоран Павловић и проф. др Голуб Јашовић из Крагујевца, др Предраг Јашовић и Радован Влаховић.
_______________________________________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1. 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара;
АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВ – 100 америчких долара;
КРИНКА ВИДАКОВИЋ ПЕТРОВ – 100 америчких долара.
_______________________________________________________________________________________
> ЧЛАНОВИ УКС ПОЧЕЛИ СУ МАСОВНИЈЕ ДА ПЛАЋАЈУ ЧЛАНАРИНЕ.
ОД ПРИЈАТЕЉА УКС, КОЈИ НИСУ НАШИ ЧЛАНОВИ, ПРИСТИЖУ НАМ И СОЛИДАРНЕ ЧЛАНАРИНЕ.
ПО 1.800 ДИНАРА, КАО ЗНАК ПАЖЊЕ И РАЗУМЕВАЊА ПОРУКЕ ЧЛАНСТВУ, ПЛАТИЛО ЈЕ НЕКОЛИКО ПОСЕТИЛАЦА НАШИХ ПРОГРАМА.
ЗА ЧЛАНОВЕ УКС
ТЕЛЕФОНСКИ РАЗГОВОРИ ОВИХ ДАНА
Добар дан, господине.
Ви сте члан Удружења књижевника Србије?
Желите ли да и даље будете члан Удружења књижевника?
Онда, молимо Вас, уплатите чланарину за 2013. годину,
да осигурате своје место у Удружењу.
Знате ли да у последње време само једна четвртина чланства плаћа чланарину,
а то није у реду, јер је чланарина по Статуту обавезна
и имамо право да искључимо из Удружења сваког ко је не плаћа.
Иако би нам због тога било веома жао, боље је да искључимо један део чланства,
него да нам се, због тешке материјалне ситуације, угаси Удружење.
Ако дугујете чланарину за више претходних година,
потрудите се да одмах уплатите за 2013, а потом и за 2012, чим будете могли.
Надзорни и Управни одбор су се сагласили да се дуговања из ранијих година опросте.
Међутим, од 2012. године се води електронска евиденција,
и спискове ћемо објављивати у електронској пошти и на сајту УКС...
Свакако се потрудите да то измирите, јер ће дуговања бити очигледна.
Циљ нам је да наше чланство створи навику
да уплаћује чланарину до краја фебруара текуће године,
јер ћемо на тај начин знати коликим средствима располажемо
и моћи ћемо да планирамо пословну годину.
Први квартал је увек најкритичнији за опстанак.
Први квартал би чланаринама био покривен!
Плате запослених (седморо у Канцеларији УКС и двоје у „Књижевним новинама“)
сасвим су скромне – тридесет и коју хиљаду динара (300 евра) у просеку...
И да није оскудице, било би нужно одговорно испуњавање статутарне обавезе
– уколико себе сматрамо озбиљном асоцијацијом.
РАЧУН УКС:
255 – 0000000001860 – 18, Привредна банка Београд
У рубрику СВРХА ДОЗНАКЕ упишите: ЧЛАНАРИНА ЗА 2013.
(или: за 2012. и 2013). ИЗНОС: 1.800 динара по једној години.
Дакле, важно је да упамтите: не можете још дуго бити члан Удружења књижевника Србије
не плаћајући чланарину, јер Удружења неће бити.
Сачувајмо своје Удружење.
Зар је тешко издвојити 150 динара месечно за нешто што нам је заиста важно?
Коме није важно, нека нам каже, да га избришемо са списка.
Канцеларија УКС
_______________________________________________________________________________________
СРЕЋНА НОВА ГОДИНА!
___________________________________________________________
ВРЕМЕ НЕМА НИКАКВЕ ПОДЕОКЕ КОЈИМА ОЗНАЧАВА СВОЈЕ ПРОЛАЖЕЊЕ.
НЕ ПОСТОЈИ ИЗНЕНАДНА ОЛУЈА ИЛИ НЕБЕСКЕ ТРУБЕ КОЈЕ ОЗНАЧАВАЈУ
ДОЛАЗАК НОВОГ МЕСЕЦА ИЛИ ГОДИНЕ.
ЧАК И КАДА ПОЧНЕ НОВИ ВЕК, САМО МИ СМРТНИЦИ
ТО ОБЕЛЕЖАВАМО ТРУБАМА И ПУЦЊИМА.
ТОМАС МАН
________________________________________________________________________________
ДУШКО РАДОВИЋ, ЈЕДНЕ СТАРЕ ГОДИНЕ
● У животу има више посла за женско срце него за мушку памет.
● Тате ударају само камен темељац будућој деци. А затим долазе поново на свечано отварање.
● Немојте никога толико волети да вас он због тога не воли.
● Ми само не треба да говоримо оно што говоримо и само треба да радимо оно што не радимо.
● Наш град се претворио у велику чекаоницу. Сви чекамо лепше дане.
● Јутрос ће неки другови у аутомобиле, па на састанак; па у аутомобиле, па на ручак; па аутомобилима на други састанак; па, опет аутомобилима, евентуално кући. Требало би их једном пешице провести кроз наш град и живот да виде како се релативно добро држимо, упркос њиховим одлукама.
● Насмешите се, са много доброте и мало, мало горчине. Опростите животу и свету што нису савршени. &n