|
NA LISTI Od 04.8.2010.g. /
LISTED SINCE August 4th, 2010 among leading European magazines:  |
All Rights Reserved
Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić, MSc Sarajevo & Bugojno, Bosnia and Herzegovina MI OBJEDINJUJEMO RAZLIČITOSTI... WE ARE UNIFYING DIVERSITIES |
 |
Narudžba knjiga / Purchasing of the books / Bücher bestellen
|
|
ВИЈЕСТИ/NEWS/ВЕСТИ
Удружење књижевника Србије...21.1.2012.
УДРУЖЕЊЕ
КЊИЖЕВНИКА
СРБИЈЕ
СРЕДА, 25. ЈАНУАР 2012, 12.00
СВЕТОСАВСКА
АКАДЕМИЈА
УЧЕСТВУЈУ:
ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ СРПСКИ
ГОСПОДИН ИРИНЕЈ
ЦРКВЕНИ ХОР СЛОГА
ПРИ ХРАМУ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА У СМЕДЕРЕВУ
МАТИЈА БЕЋКОВИЋ
РАДОМИР АНДРИЋ
РАДА ЂУРИЧИН
ГОЈКО ШАНТИЋ
МИЛИЦА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ
____________________________________
ДОБИТНИЦИ БЛАГОДАРЈА
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
(УРУЧЕЊЕ НА СВЕТОСАВСКОЈ АКАДЕМИЈИ)
1. ЛИВНИЦА БРАЋА ЈЕРЕМИЋ
2. ГОРАН МИЉКОВИЋ
3. РЕСТОРАН ОРАЧ
4. ХЕПИ ТВ, ДОБРО ЈУТРО, СРБИЈО
5. РАДОСЛАВ ЧВОРОВИЋ
6. ЗОРАН БИНГУЛАЦ, КЊИЖЕВНИК
7. ЛОРИНА КРЊАЈСКИ
8. СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ЛОЗНИЦА
9. СКУПШТИНА ОПШТИНЕ МАЛО ЦРНИЋЕ
10. ДР БРАНИСЛАВ КАТАНЧЕВИЋ, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР РИБАРСКЕ БАЊЕ
11. ХОТЕЛ ЗЛАТНИК
12. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ, НОВИ ПАЗАР
13. ВЛАДАН ТЕРЗИЋ, СЛИКАР
14. РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, КЊИЖЕВИК
15. РАДОМИР ПУТНИКОВИЋ, КЊИЖЕВНИК
16. СТЕВАН ОГЊЕНОВИЋ, СЛИКАР И ДИЗАЈНЕР
17. МИЛЕ МЕДИЋ, УРЕДНИУК ЈЕЗИЧКЕ ТРИБИНЕ УКС
18. УДРУЖЕЊЕ ЋИРИЛИЦА – БЕОГРАД
19. ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, КЊИЖЕВНИК
20. ЦРКВЕНИ ХОР СЛОГА ПРИ ХРАМУ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА У СМЕДЕРЕВУ
21. САВА ЦЕНТАР
22. ЂОРЂЕ МАЛАВРАЗИЋ
___________________________________________________________________________________
МИЛОШ ЦРЊАНСКИ, СВЕТИ САВА
(ОДЛОМЦИ)
***
Младић је мрзео бурне, непристојне и штетне песме тог доба, омиљене у лову и пијанкама велможа. Био је благ и кротак према свима и, како Теодосије бележи, „љубио је сиротињу као ретко ко други“. Растко Немањић, монах од ране младости, чијем примеру следе толики Немањићи и њини ближи сродници, оличава једну династију просветитељску исто толико колико и ратничку, и то на тешком и горком тлу за просвету, на земљишту увек крвавог и вечно немирног Балкана.
Од њега почев, и његовог доба, слика Српства на Балкану пуна је реда нашег дивног неимарства, зелених и модрих, надземаљских светлости нашег црквеног сликарства, трептавих пламенова жижака, крај којих бдију, у ноћи, писци црнорисци, ученици белог Хиландара...
***
Двор његовог оца био је пун монаха и они долажаху из далеке Свете Горе идући по српској земљи, да приме дарове. Растко Немањић са својом пратњом дошао је био у посету својим родитељима, баш када је на двору био неки калуђер, необичан човек, из Свете Горе Атона, који је просио. Настаде неизмерна радост на двору и пир, због доласка мезимца родитељима. Међу онима који се приближише сину моћнога владара и који га очараше беше и тај калуђер, по народности Рус.
Теодосије прича како је младић, после лова и дворског живота сав утонуо у приче о животу пустињском и манастирском и аскетском пребивању, у посту и самоћи, на стенама планине. Одрекав се младости и ванредне, мушке лепоте своје, чувене као и лепота његовога брата краља Стефана коју ће наследити и остали Немањићи, одрекав се и дворског сјаја, Растко Немањић решио се да бежи са тим калуђером и одбегао је из Рашке и шума домаћих у којима је, уз дубоки глас рогова и лавеж паса, ловио јелене – у гору, у којој је, од сада, у жеђи духовној као хришћански јелен, тражио извор, Христа.
ИЗ ХИЛАНДАРСКОГ ТИПИКА СВЕТОГА САВЕ
О ТОМ ДА НЕ ВОЛИМО ДА КОД ВАС БУДЕ ВЕЛИКИ БРОЈ,ВЕЋ АКО И МАЛО, НЕКА БУДУ СА ЉУБАВЉУ Велики број међу вама не волимо да буде; толико да вас буде колико је довољно да имате хране, и који побожност, љубав и јединство претпостављате свему другоме, који се својим игуманима у сваком стрпљењу и смерности срца повинују, и који се журе да богољубно испуне све што су они заповедили; а они други да се одашиљу, па макар требало да вас и мало остане. Боље је један који чини вољу Господњу, него множина безаконика.
О ТОМЕ ДА БРАТИЈА НЕМАЈУ РАБОТНИКА Не приличи вам да имате служитеље. Треба да буду по двојица заједно у ћелији, и сасвим доста! Треба да буду једно и исто, дишући законом љубави духовне, исто мислећи и као једнодушна браћа ваистину сакупивши се, вукући свесрдно исти јарам Господњи, и један другом у миру и у потребној послушности и поштовању покоравајући се, да се и међу вама испуни реч Давидова:
„Колико је добро и колико красно
када братија живе заједно!“
СВЕТИ САВА, ИЗ СЛУЖБЕ СВЕТОМ СИМЕОНУ
***
Зашто ме одгурну од лица твојега,
светлости незалазна?
Покрила ме је тама туђине, јаднога;
него ме обрати, к светлости заповести твојих
путеве моје управи!
Као многоплодна лоза
грозд процвета, оче Симеоне,
што добродетељима божанственим
покајања вино излива,
што маглу страсти
од душа наших одгони
и срца верних весели.
Напастима различним змија непријатељска
подигла се на стадо твоје,
али њу, оче, оружјем крста
и молитвом својом умртви,
и мир од Бога отачаству ти измоли,
богомудри Симеоне!
Трпљењем и уздржањем, славни,
нападе вражје победио си,
јавио си се непоколебљив у напастима
и у скрбима и у бедама различним,
чувајући спокојство владавине своје
благочашћа свога мудрошћу,
оче Симеоне.
Мати Дево Богородице,
Божијим просветљена Духом, Пречиста,
свети пророци светим гласима проповедаху,
јер у тебе Бог Слово изнад сваког слова
усели се због милосрђа многог.
***
О, божанственом вишњом премудрошћу
испуни ми ум, мени ништему!
о, како да успојем твоје живљење, оче,
или како да узмогнем реч да ти принесем?
Но ти ми подај крепост и знање,
реч и разум, да ти од твога твоје принесем,
од богатства добра доброту твоју,
јер све то нађе и венча пречасну главу своју,
доби жељено,
светилник божанствени јавио си се,
просветљујући васељену отачаства ти;
зато и мрак грехова одагнав, свети,
озго измоли ми благодат Духа,
јер имаш слободу у Христа,
да Христа Бога молиш непрестано за све нас!
______________________________________________________
КЊИЖЕВНИКА
СРБИЈЕ
СРЕДА, 25. ЈАНУАР 2012, 12.00
СВЕТОСАВСКА
АКАДЕМИЈА
УЧЕСТВУЈУ:
ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ СРПСКИ
ГОСПОДИН ИРИНЕЈ
ЦРКВЕНИ ХОР СЛОГА
ПРИ ХРАМУ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА У СМЕДЕРЕВУ
МАТИЈА БЕЋКОВИЋ
РАДОМИР АНДРИЋ
РАДА ЂУРИЧИН
ГОЈКО ШАНТИЋ
МИЛИЦА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ
____________________________________
ДОБИТНИЦИ БЛАГОДАРЈА
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
(УРУЧЕЊЕ НА СВЕТОСАВСКОЈ АКАДЕМИЈИ)
1. ЛИВНИЦА БРАЋА ЈЕРЕМИЋ
2. ГОРАН МИЉКОВИЋ
3. РЕСТОРАН ОРАЧ
4. ХЕПИ ТВ, ДОБРО ЈУТРО, СРБИЈО
5. РАДОСЛАВ ЧВОРОВИЋ
6. ЗОРАН БИНГУЛАЦ, КЊИЖЕВНИК
7. ЛОРИНА КРЊАЈСКИ
8. СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ЛОЗНИЦА
9. СКУПШТИНА ОПШТИНЕ МАЛО ЦРНИЋЕ
10. ДР БРАНИСЛАВ КАТАНЧЕВИЋ, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР РИБАРСКЕ БАЊЕ
11. ХОТЕЛ ЗЛАТНИК
12. НАРОДНА БИБЛИОТЕКА ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ, НОВИ ПАЗАР
13. ВЛАДАН ТЕРЗИЋ, СЛИКАР
14. РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, КЊИЖЕВИК
15. РАДОМИР ПУТНИКОВИЋ, КЊИЖЕВНИК
16. СТЕВАН ОГЊЕНОВИЋ, СЛИКАР И ДИЗАЈНЕР
17. МИЛЕ МЕДИЋ, УРЕДНИУК ЈЕЗИЧКЕ ТРИБИНЕ УКС
18. УДРУЖЕЊЕ ЋИРИЛИЦА – БЕОГРАД
19. ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, КЊИЖЕВНИК
20. ЦРКВЕНИ ХОР СЛОГА ПРИ ХРАМУ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА У СМЕДЕРЕВУ
21. САВА ЦЕНТАР
22. ЂОРЂЕ МАЛАВРАЗИЋ
___________________________________________________________________________________
МИЛОШ ЦРЊАНСКИ, СВЕТИ САВА
(ОДЛОМЦИ)
***
Младић је мрзео бурне, непристојне и штетне песме тог доба, омиљене у лову и пијанкама велможа. Био је благ и кротак према свима и, како Теодосије бележи, „љубио је сиротињу као ретко ко други“. Растко Немањић, монах од ране младости, чијем примеру следе толики Немањићи и њини ближи сродници, оличава једну династију просветитељску исто толико колико и ратничку, и то на тешком и горком тлу за просвету, на земљишту увек крвавог и вечно немирног Балкана.
Од њега почев, и његовог доба, слика Српства на Балкану пуна је реда нашег дивног неимарства, зелених и модрих, надземаљских светлости нашег црквеног сликарства, трептавих пламенова жижака, крај којих бдију, у ноћи, писци црнорисци, ученици белог Хиландара...
***
Двор његовог оца био је пун монаха и они долажаху из далеке Свете Горе идући по српској земљи, да приме дарове. Растко Немањић са својом пратњом дошао је био у посету својим родитељима, баш када је на двору био неки калуђер, необичан човек, из Свете Горе Атона, који је просио. Настаде неизмерна радост на двору и пир, због доласка мезимца родитељима. Међу онима који се приближише сину моћнога владара и који га очараше беше и тај калуђер, по народности Рус.
Теодосије прича како је младић, после лова и дворског живота сав утонуо у приче о животу пустињском и манастирском и аскетском пребивању, у посту и самоћи, на стенама планине. Одрекав се младости и ванредне, мушке лепоте своје, чувене као и лепота његовога брата краља Стефана коју ће наследити и остали Немањићи, одрекав се и дворског сјаја, Растко Немањић решио се да бежи са тим калуђером и одбегао је из Рашке и шума домаћих у којима је, уз дубоки глас рогова и лавеж паса, ловио јелене – у гору, у којој је, од сада, у жеђи духовној као хришћански јелен, тражио извор, Христа.
ИЗ ХИЛАНДАРСКОГ ТИПИКА СВЕТОГА САВЕ
О ТОМ ДА НЕ ВОЛИМО ДА КОД ВАС БУДЕ ВЕЛИКИ БРОЈ,ВЕЋ АКО И МАЛО, НЕКА БУДУ СА ЉУБАВЉУ Велики број међу вама не волимо да буде; толико да вас буде колико је довољно да имате хране, и који побожност, љубав и јединство претпостављате свему другоме, који се својим игуманима у сваком стрпљењу и смерности срца повинују, и који се журе да богољубно испуне све што су они заповедили; а они други да се одашиљу, па макар требало да вас и мало остане. Боље је један који чини вољу Господњу, него множина безаконика.
О ТОМЕ ДА БРАТИЈА НЕМАЈУ РАБОТНИКА Не приличи вам да имате служитеље. Треба да буду по двојица заједно у ћелији, и сасвим доста! Треба да буду једно и исто, дишући законом љубави духовне, исто мислећи и као једнодушна браћа ваистину сакупивши се, вукући свесрдно исти јарам Господњи, и један другом у миру и у потребној послушности и поштовању покоравајући се, да се и међу вама испуни реч Давидова:
„Колико је добро и колико красно
када братија живе заједно!“
СВЕТИ САВА, ИЗ СЛУЖБЕ СВЕТОМ СИМЕОНУ
***
Зашто ме одгурну од лица твојега,
светлости незалазна?
Покрила ме је тама туђине, јаднога;
него ме обрати, к светлости заповести твојих
путеве моје управи!
Као многоплодна лоза
грозд процвета, оче Симеоне,
што добродетељима божанственим
покајања вино излива,
што маглу страсти
од душа наших одгони
и срца верних весели.
Напастима различним змија непријатељска
подигла се на стадо твоје,
али њу, оче, оружјем крста
и молитвом својом умртви,
и мир од Бога отачаству ти измоли,
богомудри Симеоне!
Трпљењем и уздржањем, славни,
нападе вражје победио си,
јавио си се непоколебљив у напастима
и у скрбима и у бедама различним,
чувајући спокојство владавине своје
благочашћа свога мудрошћу,
оче Симеоне.
Мати Дево Богородице,
Божијим просветљена Духом, Пречиста,
свети пророци светим гласима проповедаху,
јер у тебе Бог Слово изнад сваког слова
усели се због милосрђа многог.
***
О, божанственом вишњом премудрошћу
испуни ми ум, мени ништему!
о, како да успојем твоје живљење, оче,
или како да узмогнем реч да ти принесем?
Но ти ми подај крепост и знање,
реч и разум, да ти од твога твоје принесем,
од богатства добра доброту твоју,
јер све то нађе и венча пречасну главу своју,
доби жељено,
светилник божанствени јавио си се,
просветљујући васељену отачаства ти;
зато и мрак грехова одагнав, свети,
озго измоли ми благодат Духа,
јер имаш слободу у Христа,
да Христа Бога молиш непрестано за све нас!
______________________________________________________
Удружење књижевника Србије...20.1.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 23. ЈАНУАР 2012, 12.00
АЛЕКСАНДАР МИХАИЛОВИЋ
ИЗА ОДШКРИНУТИХ ВРАТА
БОГОСЛОВСКО-АНТРОПОЛОШКИ ЕСЕЈИ
Учествују:
др Димитрије Калезић
Радомир Андрић
Миљурко Вукадиновић
___________________________________________________________________
Понедељак, 23. јануар 2012. године, 19.30
Мала сала Коларчеве задужбине
СРПСКИ БИОГРАФСКИ РЕЧНИК
V
(Кв–Мао)
Учествују:
Синиша Ковачевић др Милош Ковић проф. Ненад Остојић академик Чедомир Попов
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 23. ЈАНУАР 2012, 12.00
АЛЕКСАНДАР МИХАИЛОВИЋ
ИЗА ОДШКРИНУТИХ ВРАТА
БОГОСЛОВСКО-АНТРОПОЛОШКИ ЕСЕЈИ
Учествују:
др Димитрије Калезић
Радомир Андрић
Миљурко Вукадиновић
___________________________________________________________________
Понедељак, 23. јануар 2012. године, 19.30
Мала сала Коларчеве задужбине
СРПСКИ БИОГРАФСКИ РЕЧНИК
V
(Кв–Мао)
Учествују:
Синиша Ковачевић др Милош Ковић проф. Ненад Остојић академик Чедомир Попов
Удружење књижевника Србије...19.1.2012.
ПИСЦИ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ПОСЕТИЛИ ДОБРИЦУ ЋОСИЋА
Представници Удружења књижевника Србије – Радомир Андрић, председник, Марко Недић, члан Управног одбора, Адам Пуслојић, уметнички директор Београдских међународних сусрета писаца, и фотограф, песник Станоје Радуловић, посетили су књижевника Добрицу Ћосића поводом његовог деведесетог рођендана, у његовом стану у Београду. Том приликом су му, у име Управног одбора и у своје име, зажелели добро здравље и још низ година плодног књижевног рада, и као поклон Удружења уручили му уметничку слику на којој је његов портрет, рад академског сликара Момчила Голубовића Канија, који се писцу необично допао.
У веома срдачном и спонтаном једноипочасовном разговору с највећим и најстаријим данашњим српским писцем и његовом кћерком др Аном Вукић Ћосић, представници Удружења књижевника Србије обавестили су Ћосића о садашњој општој ситуацији Удружења, о условима у којима оно ради, о тешкоћама на које наилази, о одржаној Скупштини Удружења, о Међународним сусретима писаца и повољним одјецима на које су наишли, о сарадњи са Српским књижевним друштвом и једном броју заједничких акција са њим, као и о облицима и перспективама будућег рада Удружења.
Добрица Ћосић посебно је истакао потребу да Удружење књижевника успешно функционише и у општим отежаним условима, да негује сарадњу са сличним удружењима, да подржава младе писце и указује им поверење на начин на који су у његовој младости тадашњи старији писци – Иво Андрић, Исидора Секулић, Вељко Петровић, Станислав Винавер, Душан Матић, Десанка Максимовић, Мирослав Крлежа и други, подржавали његову књижевну генерацију.
На крају сусрета Ћосић је својим саговорницима поклонио потписане примерке своје најновије књиге дневничких записа „У туђем веку“.
ПОСЕТИЛИ ДОБРИЦУ ЋОСИЋА
Представници Удружења књижевника Србије – Радомир Андрић, председник, Марко Недић, члан Управног одбора, Адам Пуслојић, уметнички директор Београдских међународних сусрета писаца, и фотограф, песник Станоје Радуловић, посетили су књижевника Добрицу Ћосића поводом његовог деведесетог рођендана, у његовом стану у Београду. Том приликом су му, у име Управног одбора и у своје име, зажелели добро здравље и још низ година плодног књижевног рада, и као поклон Удружења уручили му уметничку слику на којој је његов портрет, рад академског сликара Момчила Голубовића Канија, који се писцу необично допао.
У веома срдачном и спонтаном једноипочасовном разговору с највећим и најстаријим данашњим српским писцем и његовом кћерком др Аном Вукић Ћосић, представници Удружења књижевника Србије обавестили су Ћосића о садашњој општој ситуацији Удружења, о условима у којима оно ради, о тешкоћама на које наилази, о одржаној Скупштини Удружења, о Међународним сусретима писаца и повољним одјецима на које су наишли, о сарадњи са Српским књижевним друштвом и једном броју заједничких акција са њим, као и о облицима и перспективама будућег рада Удружења.
Добрица Ћосић посебно је истакао потребу да Удружење књижевника успешно функционише и у општим отежаним условима, да негује сарадњу са сличним удружењима, да подржава младе писце и указује им поверење на начин на који су у његовој младости тадашњи старији писци – Иво Андрић, Исидора Секулић, Вељко Петровић, Станислав Винавер, Душан Матић, Десанка Максимовић, Мирослав Крлежа и други, подржавали његову књижевну генерацију.
На крају сусрета Ћосић је својим саговорницима поклонио потписане примерке своје најновије књиге дневничких записа „У туђем веку“.
Удружење књижевника Србије...18.1.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 18. ЈАНУАР 2012, 12.00
ПЕТАР ЖЕБЕЉАН
ЖДРАЛОВИ
НАД ПЕРЛЕЗОМ
– ГОДИНЕ, ЉУДИ, ДОГАЂАЈИ
Учествују:
Љубивоје Ршумовић
Јован Пејин
Радомир Андрић
Исидора Жебељан
Борислав Чичовачки
Вицо Дардић
и аутор
Уредниик и водитељ: Миљурко Вукадиновић
____________________________________________________________________________________
Резултати књижевног конкурса
„Милован Видаковић“
Српских недељних новина
из Будимпеште
Жири за доделу награда на књижевном конкурсу „Милован Видаковић“, који су Српске недељне новине расписале за најбољу кратку причу, једногласно је одлучио да прву награду додели Јелени Кујунџић из Мајура, за причу „Смрзнуто пуце“.
Друга награда припала је Снежани Писарић-Милић из Сомбора за причу „У име свих (паса) луталица“, а трећа Боривоју Русу из Деске (Мађарска) за причу „Мали на салашу II – Чича“.
Жири је заседао у саставу: др Драган Никодијевић – професор универзитета (председник), Драгомир Дујмов – професор књижевности и књижевник, Драган Јаковљевић – главни и одговорни уредник Српских недељних новина.
Добитницима ће награде бити уручене на традиционалној Светосавској академији, 28. јануара 2012. у Будимпешти.
....................................................
Јелена Кујунџић
СМРЗНУТО ПУЦЕ
(Првонаграђена прича на конкурсу Српских недељних новина - „Милован Видаковић”)
Јесен 1990. Свако ко држи до себе одлази у Сегедин - да напуни фрижидер. Муж и ја решили да спојимо лепо и корисно, па зашли мало дубље, у Ходмезевашархељ. Још ми се та реч ваља у устима, слатка и лепљива као лешник карамела.
Поред пута октобар развитлао читаву палету жуте и црвене, испресецао је само белином брезових грана и понеким још зеленим листом. Све букти од јесењег жара и дара: и шуме и воћњаци и поља. Стижемо пред само вече, празног стомака али пуних очију. У ресторану преко пута поште, вечерамо топле сендвиче са шам-пињонима и сиром. Изнајмљујемо собичак у поткровљу малог пансиона, са уским дрвеним креветима прекривеним ћилимима. У, па ови су исти као бакини, одушевљавам се, након што сам их чезнутљиво препипала прстима. Вуна к'о вуна, а мора да су и на сличним разбојима ткани, додаје он, грлећи ме с леђа и прислањајући образ уз мој. Кроз мале, косе прозоре виримо тако стиснути, на улицу пуну де-чје цике. Шта ли раде наша деца, уздишем. А шта могу да раде, играју се као и ова овде, шапуће и откопчава ми дугме по дугме.
Сутрадан шетамо парком поред испражњеног базена пуног опалог лишћа. Шетамо тек да бисмо шетали, па насумице зађосмо у уличицу у којој нас запахну спокој давних времена. Пролазимо поред белих, приземних кућа налик војвођанским, са прозорима ниским толико да преко њих можеш укорачити у собу. Високе капије од дрвета затварају пролаз у узана дворишта. Падају ми на ум Сентандреја, Арсеније, бескрајни плави круг и у њему звезда... У крчми са црвеним карираним столњацима, наручујемо чувени мађарски гулаш – љут, а месо меко као мозак. На шеталишту купујемо грожђе. Продавачице налик нашим сељанкама, обучене у широке, цветне хаљине, говоре нешто осмехујући се. Шта кажу, питам. Шта могу да кажу, хвале свака своју робу, смеје се он. Ти и ниси бирао најлепше грожђе, задиркујем га, ти си меркао која је снаша најлепша. Ма, јок, каже, учинило ти се!
Рецепционар не зна српски, ми не знамо мађарски, па се споразумевамо рогобатним енглеским. Кад нигде не журиш, кад уживаш у тренутку у ком си, на ме-сту на којем си и са особом са којом си, све је лако и лепо. Утркујемо се ко ће брже уз степенице. Стижем до врата пре њега, али морам да га сачекам због кључа. Оти-мам му кесу с грожђем и претим да неће добити ни једно пуце. Шта ће мени грожђе, смеје се, и баца ме на кревет. Смејем се и ја и окрећем главу лево-десно у враголастој намери да избегнем његове усне. Црвени ћилим гребуцка образе, у очима ми жуте руже. Са стола пада кеса с грожђем, беле и плаве бобице се котрљају преко дашчаног пода, неколико их оде и под кревет. Завлачим руке у његову косу...
Јесен 1991. Зове ме портир. Сиђи, каже, тражи те муж. Ноге ми дрхте, па се придржавам за гелендере. Да има нешто лепо да ми саопшти, сачекао би да дођем кући. Страх у његовим очима одсеца ми ноге. Гледамо се. Ходником пролазе људи. Наручио сам дрва, каже, дотераће Радиша. Све је плаћено. И да исече и да сложи. Ја идем сад, додаје извирујући иза шешира неког дебељка. Збор је у касарни на Сави, а где ће нас одатле послати, не знам. Чувај се. Чувај децу, док се не вратим.
Јесен 2011. Још се није вратио. Гледам кроз прозор: на вињаги понеко смрзнуто пуце и белог и плавог. Остало – или је опало или су позобале птице. Ја га нисам окусила већ двадесет година.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 18. ЈАНУАР 2012, 12.00
ПЕТАР ЖЕБЕЉАН
ЖДРАЛОВИ
НАД ПЕРЛЕЗОМ
– ГОДИНЕ, ЉУДИ, ДОГАЂАЈИ
Учествују:
Љубивоје Ршумовић
Јован Пејин
Радомир Андрић
Исидора Жебељан
Борислав Чичовачки
Вицо Дардић
и аутор
Уредниик и водитељ: Миљурко Вукадиновић
____________________________________________________________________________________
Резултати књижевног конкурса
„Милован Видаковић“
Српских недељних новина
из Будимпеште
Жири за доделу награда на књижевном конкурсу „Милован Видаковић“, који су Српске недељне новине расписале за најбољу кратку причу, једногласно је одлучио да прву награду додели Јелени Кујунџић из Мајура, за причу „Смрзнуто пуце“.
Друга награда припала је Снежани Писарић-Милић из Сомбора за причу „У име свих (паса) луталица“, а трећа Боривоју Русу из Деске (Мађарска) за причу „Мали на салашу II – Чича“.
Жири је заседао у саставу: др Драган Никодијевић – професор универзитета (председник), Драгомир Дујмов – професор књижевности и књижевник, Драган Јаковљевић – главни и одговорни уредник Српских недељних новина.
Добитницима ће награде бити уручене на традиционалној Светосавској академији, 28. јануара 2012. у Будимпешти.
....................................................
Јелена Кујунџић
СМРЗНУТО ПУЦЕ
(Првонаграђена прича на конкурсу Српских недељних новина - „Милован Видаковић”)
Јесен 1990. Свако ко држи до себе одлази у Сегедин - да напуни фрижидер. Муж и ја решили да спојимо лепо и корисно, па зашли мало дубље, у Ходмезевашархељ. Још ми се та реч ваља у устима, слатка и лепљива као лешник карамела.
Поред пута октобар развитлао читаву палету жуте и црвене, испресецао је само белином брезових грана и понеким још зеленим листом. Све букти од јесењег жара и дара: и шуме и воћњаци и поља. Стижемо пред само вече, празног стомака али пуних очију. У ресторану преко пута поште, вечерамо топле сендвиче са шам-пињонима и сиром. Изнајмљујемо собичак у поткровљу малог пансиона, са уским дрвеним креветима прекривеним ћилимима. У, па ови су исти као бакини, одушевљавам се, након што сам их чезнутљиво препипала прстима. Вуна к'о вуна, а мора да су и на сличним разбојима ткани, додаје он, грлећи ме с леђа и прислањајући образ уз мој. Кроз мале, косе прозоре виримо тако стиснути, на улицу пуну де-чје цике. Шта ли раде наша деца, уздишем. А шта могу да раде, играју се као и ова овде, шапуће и откопчава ми дугме по дугме.
Сутрадан шетамо парком поред испражњеног базена пуног опалог лишћа. Шетамо тек да бисмо шетали, па насумице зађосмо у уличицу у којој нас запахну спокој давних времена. Пролазимо поред белих, приземних кућа налик војвођанским, са прозорима ниским толико да преко њих можеш укорачити у собу. Високе капије од дрвета затварају пролаз у узана дворишта. Падају ми на ум Сентандреја, Арсеније, бескрајни плави круг и у њему звезда... У крчми са црвеним карираним столњацима, наручујемо чувени мађарски гулаш – љут, а месо меко као мозак. На шеталишту купујемо грожђе. Продавачице налик нашим сељанкама, обучене у широке, цветне хаљине, говоре нешто осмехујући се. Шта кажу, питам. Шта могу да кажу, хвале свака своју робу, смеје се он. Ти и ниси бирао најлепше грожђе, задиркујем га, ти си меркао која је снаша најлепша. Ма, јок, каже, учинило ти се!
Рецепционар не зна српски, ми не знамо мађарски, па се споразумевамо рогобатним енглеским. Кад нигде не журиш, кад уживаш у тренутку у ком си, на ме-сту на којем си и са особом са којом си, све је лако и лепо. Утркујемо се ко ће брже уз степенице. Стижем до врата пре њега, али морам да га сачекам због кључа. Оти-мам му кесу с грожђем и претим да неће добити ни једно пуце. Шта ће мени грожђе, смеје се, и баца ме на кревет. Смејем се и ја и окрећем главу лево-десно у враголастој намери да избегнем његове усне. Црвени ћилим гребуцка образе, у очима ми жуте руже. Са стола пада кеса с грожђем, беле и плаве бобице се котрљају преко дашчаног пода, неколико их оде и под кревет. Завлачим руке у његову косу...
Јесен 1991. Зове ме портир. Сиђи, каже, тражи те муж. Ноге ми дрхте, па се придржавам за гелендере. Да има нешто лепо да ми саопшти, сачекао би да дођем кући. Страх у његовим очима одсеца ми ноге. Гледамо се. Ходником пролазе људи. Наручио сам дрва, каже, дотераће Радиша. Све је плаћено. И да исече и да сложи. Ја идем сад, додаје извирујући иза шешира неког дебељка. Збор је у касарни на Сави, а где ће нас одатле послати, не знам. Чувај се. Чувај децу, док се не вратим.
Јесен 2011. Још се није вратио. Гледам кроз прозор: на вињаги понеко смрзнуто пуце и белог и плавог. Остало – или је опало или су позобале птице. Ја га нисам окусила већ двадесет година.
| 1.doc |
| 2.doc |
Удружење књижевника Србије...17.1.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 17. ЈАНУАР 2012, 12.00
ВЕЛИКИ ЧИТАЛАЧКИ ЧАС
НОВОПРИМЉЕНИ ЧЛАНОВИ УКС
Учествују:
Милутин Голевић, Каја Николић Стојановић, Власта Н. Ценић, Виолета Јовић, Верослава Малешевић, Пеко Лаличић, Весна Вујић Ршумовић, Јелена Крстић, Јован Стојиловић, Ана Шћекић, Данијела Вулићевић, Бранко Милорадовић, Зоран Антонијевић, Тања Мијановић, Огњен Петровић, Гордана Симеуновић, Ана Ђуричић, Митар Ђерић, Владимир Рајковић, Слободан Бода Васић и Драган Јаковљевић
________________________________________________________________________________________
БОРИНУ НЕДЕЉУ
И НАГРАДУ БОРИСАВ СТАНКОВИЋ
СУД ВРАТИО ПИСЦИМА
Виши суд у Врању донео је пресуду којом се потврђује да је Књижевна заједница „Борисав Станковић“ једини легитимни организатор манифестација „Борина недеља“ и „Јустинове Благовести“ и да једино она може да додељује награду „Борисав Станковић“.
Пресудом је граду Врању забрањено организовање истоимених манифестација и истоимене награде под претњом принудног извршења.
Управни одбор КЗ „Борисав Станковић“ захваљује свима који су је подржали у њеним напорима да коначно дође до правде и истине.
_________________________________________________________________________________________
44. ФЕСТИВАЛ ПОЕЗИЈЕ МЛАДИХ
ВРБАС
Савет 44. Фестивала поезије младих у Врбасу расписује
конкурс за младе песнике
из Србије и региона
Право учешћа на конкурсу имају песници до 27 година старости, са циклусом од 10 необјављених песама , на српском језику и језицима националних заједница (са преводом на српски језик).
Песме, умножене у четири примерка и потписане шифром (са решењем шифре у посебном коверту) треба доставити на адресу:
Народна библиотека „Данило Киш“, Врбас
Фестивал поезије младих
М. Тита 87
21 460 Врбас
најкасније до 1. априла 2012. године.
Песници чије песме одабере стручни жири, учествоваће на 44 . Фестивалу поезије младих који ће се, крајем маја ове године, одржати у Врбасу.
Фестивал ће наградити најбоље песнике, а главна награда је штампање књиге.
________________________________________________________________
НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА „ТОК“
Последњих дана прошле године у Прокупљу се из штампе појавио нови, 47. по реду, број часписа ТОК. Ово књижевно гласило, једно од најстаријих на југу Србије (први број изашао у мају 1966. године) доноси низ занимљивих прилога. Најпре, својим песмама представљен је Иван Негришорац, добитник награде "Драинац" и учесници прошлогодишњих "Драинчевих сусрета": Братислав Милановић, Ратко Марковић Риђанин, Милица Вучковић, Дејан Ђорђевић, Милан Б. Поповић и Слађана Ристић. Прозом су заступљени Дејан Стојиљковић (одломком из најновијег романа), Бранислав Јанковић, Душан Мијајловић Адски, Душан Чоловић и Томислав Ђокић.
Посебну пажњу заслужује део часописа посвећен сећањима на недавно преминуле: песника Слободана Стојадиновића, познатог под надимком Чу Де и и глумца Душана Јанићијевића, који потиче из ових крајева. О Стојадиновићу пишу Срђан Живковић, проф. др Горан Максимовић, Радослав Стојановић и Иван Матејић, а песме су му посветили Дане Стојиљковић, Миња Илијева, Милоје Дончић, Драган Борисављевић и други. О Јанићијевићу надахнуто пише Радул Јовановић, а штампан је и део из глумчеве последње аутобиографске књиге „Сећања“.
У рубрици „Овде је небо моје“ своје књижевне радове објављује неколико писаца из Топлице, а међу есијима је запажен рад проф. др Радомира Ђорђевића о Драинчевој публицистици.
________________________________________________________________________________________
АЛЕКСАНДРУ ЧОТРИЋУ УРУЧЕНА НАГРАДА У БУГАРСКОЈ
Свиштов, 13. јануар- Књижевнику Александру Чотрићу данас је на свечаној академији у бугарском граду Свиштову уручена награда "Алеко 2011" која се додељује победнику међународног конкурса за хумористичко-сатиричну причу. На конкурсу који је трајао годину дана учествовало је 106 писаца из 31 државе.
Академија је одржана на 149. годишњицу рођења писца, адвоката и борца за национално ослобођење Алека Константинова у Националној установи културе пред око 500 посетилаца, у присуству представника Министарства образовања, науке и омладине, парламента, локалне самоуправе и међународне фондације "Алеко".
Награду која се састоји од плакете, повеље и новчаног износа Чотрићу је уручио градоначелник Свиштова Светислав Благов.
Члан жирија, главни уредник сатиричног часописа "Стршел" из Софије Михаил Вешим рекао је да је признање додељено аутору из Србије, јер је његова награђена прича "Српска посла" најближа духу стваралаштва највећег бугарског комедиографа Алека Константинова. Причу је на бугарски језик превео познати преводилац и професор Универзитета у Великом Трнову Ганчо Савов.
Захваљујући на награди, Чотрић је истакао да је она признање српској сатири која последњих година добија све већи број међународних признања.
Чотрић је исткао добру сарадњу бугарских и српских писаца и подсетио да је први превод на један страни језик знаменитог романа Алека Константинова "Баја Гања" објављен на српском језику 1900. године у листу "Глас неослобођеног Српства" и да је као засебна књига штампан у Српској књижевној задрузи 1907. године.
Током боравка у Свиштову Александар Чотрић је положио венац на споменик Алеку Константинову, посетио је његову родну кућу која је претворена у спомен музеј и говорио је на конференцији за медије.
На сусрету с новинарима Чотрић је најавио да ће у Бугарској ускоро бити објављена Антологија српске хумористичке приче у избору и преводу Ганча Савова.
УДРУЖЕЊЕ
КЊИЖЕВНИКА
СРБИЈЕ
СЕКЦИЈА
САТИРИЧАРА
________________________________________________________________________________________
Градска општина Савски венац
Фонд „Исидора Секулић“
расписује
К О Н К У Р С
за доделу
К Њ И Ж Е В Н Е Н А Г РА Д Е
„И С И Д О Р А С Е К У Л И Ћ“
за 2011. годину.
Књижевна награда „Исидора Секулић“ установљена је Одлуком Скупштине општине Савски венац 1967. године, и додељује се сваке године појединцима за успешно књижевно дело.
Услови конкурса:
Предлог-књижевно дело, које конкурише за награду доставити у три (3) примерка, најкасније до 29.02.2012. године, на адресу:
БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА, Кнез Михајлова 56.
Информације преко телефона: 2061- 838.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 17. ЈАНУАР 2012, 12.00
ВЕЛИКИ ЧИТАЛАЧКИ ЧАС
НОВОПРИМЉЕНИ ЧЛАНОВИ УКС
Учествују:
Милутин Голевић, Каја Николић Стојановић, Власта Н. Ценић, Виолета Јовић, Верослава Малешевић, Пеко Лаличић, Весна Вујић Ршумовић, Јелена Крстић, Јован Стојиловић, Ана Шћекић, Данијела Вулићевић, Бранко Милорадовић, Зоран Антонијевић, Тања Мијановић, Огњен Петровић, Гордана Симеуновић, Ана Ђуричић, Митар Ђерић, Владимир Рајковић, Слободан Бода Васић и Драган Јаковљевић
________________________________________________________________________________________
БОРИНУ НЕДЕЉУ
И НАГРАДУ БОРИСАВ СТАНКОВИЋ
СУД ВРАТИО ПИСЦИМА
Виши суд у Врању донео је пресуду којом се потврђује да је Књижевна заједница „Борисав Станковић“ једини легитимни организатор манифестација „Борина недеља“ и „Јустинове Благовести“ и да једино она може да додељује награду „Борисав Станковић“.
Пресудом је граду Врању забрањено организовање истоимених манифестација и истоимене награде под претњом принудног извршења.
Управни одбор КЗ „Борисав Станковић“ захваљује свима који су је подржали у њеним напорима да коначно дође до правде и истине.
_________________________________________________________________________________________
44. ФЕСТИВАЛ ПОЕЗИЈЕ МЛАДИХ
ВРБАС
Савет 44. Фестивала поезије младих у Врбасу расписује
конкурс за младе песнике
из Србије и региона
Право учешћа на конкурсу имају песници до 27 година старости, са циклусом од 10 необјављених песама , на српском језику и језицима националних заједница (са преводом на српски језик).
Песме, умножене у четири примерка и потписане шифром (са решењем шифре у посебном коверту) треба доставити на адресу:
Народна библиотека „Данило Киш“, Врбас
Фестивал поезије младих
М. Тита 87
21 460 Врбас
најкасније до 1. априла 2012. године.
Песници чије песме одабере стручни жири, учествоваће на 44 . Фестивалу поезије младих који ће се, крајем маја ове године, одржати у Врбасу.
Фестивал ће наградити најбоље песнике, а главна награда је штампање књиге.
________________________________________________________________
НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА „ТОК“
Последњих дана прошле године у Прокупљу се из штампе појавио нови, 47. по реду, број часписа ТОК. Ово књижевно гласило, једно од најстаријих на југу Србије (први број изашао у мају 1966. године) доноси низ занимљивих прилога. Најпре, својим песмама представљен је Иван Негришорац, добитник награде "Драинац" и учесници прошлогодишњих "Драинчевих сусрета": Братислав Милановић, Ратко Марковић Риђанин, Милица Вучковић, Дејан Ђорђевић, Милан Б. Поповић и Слађана Ристић. Прозом су заступљени Дејан Стојиљковић (одломком из најновијег романа), Бранислав Јанковић, Душан Мијајловић Адски, Душан Чоловић и Томислав Ђокић.
Посебну пажњу заслужује део часописа посвећен сећањима на недавно преминуле: песника Слободана Стојадиновића, познатог под надимком Чу Де и и глумца Душана Јанићијевића, који потиче из ових крајева. О Стојадиновићу пишу Срђан Живковић, проф. др Горан Максимовић, Радослав Стојановић и Иван Матејић, а песме су му посветили Дане Стојиљковић, Миња Илијева, Милоје Дончић, Драган Борисављевић и други. О Јанићијевићу надахнуто пише Радул Јовановић, а штампан је и део из глумчеве последње аутобиографске књиге „Сећања“.
У рубрици „Овде је небо моје“ своје књижевне радове објављује неколико писаца из Топлице, а међу есијима је запажен рад проф. др Радомира Ђорђевића о Драинчевој публицистици.
________________________________________________________________________________________
АЛЕКСАНДРУ ЧОТРИЋУ УРУЧЕНА НАГРАДА У БУГАРСКОЈ
Свиштов, 13. јануар- Књижевнику Александру Чотрићу данас је на свечаној академији у бугарском граду Свиштову уручена награда "Алеко 2011" која се додељује победнику међународног конкурса за хумористичко-сатиричну причу. На конкурсу који је трајао годину дана учествовало је 106 писаца из 31 државе.
Академија је одржана на 149. годишњицу рођења писца, адвоката и борца за национално ослобођење Алека Константинова у Националној установи културе пред око 500 посетилаца, у присуству представника Министарства образовања, науке и омладине, парламента, локалне самоуправе и међународне фондације "Алеко".
Награду која се састоји од плакете, повеље и новчаног износа Чотрићу је уручио градоначелник Свиштова Светислав Благов.
Члан жирија, главни уредник сатиричног часописа "Стршел" из Софије Михаил Вешим рекао је да је признање додељено аутору из Србије, јер је његова награђена прича "Српска посла" најближа духу стваралаштва највећег бугарског комедиографа Алека Константинова. Причу је на бугарски језик превео познати преводилац и професор Универзитета у Великом Трнову Ганчо Савов.
Захваљујући на награди, Чотрић је истакао да је она признање српској сатири која последњих година добија све већи број међународних признања.
Чотрић је исткао добру сарадњу бугарских и српских писаца и подсетио да је први превод на један страни језик знаменитог романа Алека Константинова "Баја Гања" објављен на српском језику 1900. године у листу "Глас неослобођеног Српства" и да је као засебна књига штампан у Српској књижевној задрузи 1907. године.
Током боравка у Свиштову Александар Чотрић је положио венац на споменик Алеку Константинову, посетио је његову родну кућу која је претворена у спомен музеј и говорио је на конференцији за медије.
На сусрету с новинарима Чотрић је најавио да ће у Бугарској ускоро бити објављена Антологија српске хумористичке приче у избору и преводу Ганча Савова.
УДРУЖЕЊЕ
КЊИЖЕВНИКА
СРБИЈЕ
СЕКЦИЈА
САТИРИЧАРА
________________________________________________________________________________________
Градска општина Савски венац
Фонд „Исидора Секулић“
расписује
К О Н К У Р С
за доделу
К Њ И Ж Е В Н Е Н А Г РА Д Е
„И С И Д О Р А С Е К У Л И Ћ“
за 2011. годину.
Књижевна награда „Исидора Секулић“ установљена је Одлуком Скупштине општине Савски венац 1967. године, и додељује се сваке године појединцима за успешно књижевно дело.
Услови конкурса:
- да дело представља значајно достигнуће остварено у књижевним жанровима којима се бавила Исдора Секулић.
- да је дело написано на српском језику и објављено у Србији.
- да је дело објављено у периоду од 01.01.2011. – 31.12.2011. године
Предлог-књижевно дело, које конкурише за награду доставити у три (3) примерка, најкасније до 29.02.2012. године, на адресу:
БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА, Кнез Михајлова 56.
Информације преко телефона: 2061- 838.
|
|
| afisa_1.pdf |
| afisa_2.pdf |
Удружење књижевника Србије...13.01.2012.
ЧАСОПИС „КЊИЖЕВНОСТ“ У ФРАНЦУСКОЈ 7
На Трибини „Француска 7“ Удружења књижевника Србије, представљен је други број нове серије „Просветиног“ часописа „Књижевнос т“, најстаријег београдског књижевног гласила.
Чуле су се речи подршке „Просвети“ да истраје у напорима да сачува овај специфичан и по писце и нашу књижевност драгоцен простор, као и да часопис „Књижевност“ (66. година постојања) мора да настави своју далекосежну књижевну и културну мисију. О томе су говорили - поред Јована Јањића, директора издавачке куће и главног и одговорног уредника, и уредника „Књижевности“ по позиву Адама Пуслојића, приређивача овог броја - многи писци и преводиоци, аутори заступљени у броју: Радомир Андрић, председник УКС, Славомир Гвозденовић, угледни српски писац из Румуније, Марко Недић, Радослав Братић, Миљурко Вукадиновић... Своје књижевне прилоге читали су и Бранислав Вељковић, Мирјана Ковачевић, Бојан Срдоч, а чула се и проза Властимира Станисављевића Шаркаменца, нашег писца из Француске.
На Трибини „Француска 7“ Удружења књижевника Србије, представљен је други број нове серије „Просветиног“ часописа „Књижевнос т“, најстаријег београдског књижевног гласила.
Чуле су се речи подршке „Просвети“ да истраје у напорима да сачува овај специфичан и по писце и нашу књижевност драгоцен простор, као и да часопис „Књижевност“ (66. година постојања) мора да настави своју далекосежну књижевну и културну мисију. О томе су говорили - поред Јована Јањића, директора издавачке куће и главног и одговорног уредника, и уредника „Књижевности“ по позиву Адама Пуслојића, приређивача овог броја - многи писци и преводиоци, аутори заступљени у броју: Радомир Андрић, председник УКС, Славомир Гвозденовић, угледни српски писац из Румуније, Марко Недић, Радослав Братић, Миљурко Вукадиновић... Своје књижевне прилоге читали су и Бранислав Вељковић, Мирјана Ковачевић, Бојан Срдоч, а чула се и проза Властимира Станисављевића Шаркаменца, нашег писца из Француске.
Удружење књижевника Србије...11.01.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 12. ЈАНУАР 2012, 12.00
НОВИ
Б Р О Ј
ЧАСОПИСА
К Њ И Ж Е В Н О С Т
УЧЕСТВУЈУ:
УРЕДНИК „ПРОСВЕТЕ“ ЈОВАН ЈАЊИЋ
УРЕДНИК НОВОГ БРОЈА „КЊИЖЕВНОСТИ“ АДАМ ПУСЛОЈИЋ
И АУТОРИ ЗАСТУПЉЕНИ У БРОЈУ:
АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВ, РАДОМИР АНДРИЋ, СЛАВОМИР ГВОЗДЕНОВИЋ, ДРАГАН МРАОВИЋ, ДУШАН СТОЈКОВИЋ, МАРКО НЕДИЋ, РАДОСЛАВ БРАТИЋ, СРБА ИГЊАТОВИЋ, ЗОРАН М. МАНДИЋ, БОЈАН СРДОЧ...
__________________________________________________________________________________________
У четвртак 12. 01. 2012. у 19 часова
у Банатском културном центру у Новом Милошеву, одржаће се
ПРОМОЦИЈА НОВЕ КЊИГЕ
СЕЛИМИРА РАДУЛОВИЋА
„Светло из очеве колибе“
у издању „Граматика“ из Београда.
Говоре: Перица Милутин, Дубравка Миленковић, Радован Влаховић и аутор.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 12. ЈАНУАР 2012, 12.00
НОВИ
Б Р О Ј
ЧАСОПИСА
К Њ И Ж Е В Н О С Т
УЧЕСТВУЈУ:
УРЕДНИК „ПРОСВЕТЕ“ ЈОВАН ЈАЊИЋ
УРЕДНИК НОВОГ БРОЈА „КЊИЖЕВНОСТИ“ АДАМ ПУСЛОЈИЋ
И АУТОРИ ЗАСТУПЉЕНИ У БРОЈУ:
АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВ, РАДОМИР АНДРИЋ, СЛАВОМИР ГВОЗДЕНОВИЋ, ДРАГАН МРАОВИЋ, ДУШАН СТОЈКОВИЋ, МАРКО НЕДИЋ, РАДОСЛАВ БРАТИЋ, СРБА ИГЊАТОВИЋ, ЗОРАН М. МАНДИЋ, БОЈАН СРДОЧ...
__________________________________________________________________________________________
У четвртак 12. 01. 2012. у 19 часова
у Банатском културном центру у Новом Милошеву, одржаће се
ПРОМОЦИЈА НОВЕ КЊИГЕ
СЕЛИМИРА РАДУЛОВИЋА
„Светло из очеве колибе“
у издању „Граматика“ из Београда.
Говоре: Перица Милутин, Дубравка Миленковић, Радован Влаховић и аутор.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 12. ЈАНУАР 2012, 12.00
НОВИ
Б Р О Ј
ЧАСОПИСА
К Њ И Ж Е В Н О С Т
УЧЕСТВУЈУ:
УРЕДНИК „ПРОСВЕТЕ“ ЈОВАН ЈАЊИЋ
УРЕДНИК НОВОГ БРОЈА „КЊИЖЕВНОСТИ“ АДАМ ПУСЛОЈИЋ
И АУТОРИ ЗАСТУПЉЕНИ У БРОЈУ:
АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВ, РАДОМИР АНДРИЋ, СЛАВОМИР ГВОЗДЕНОВИЋ, ДРАГАН МРАОВИЋ, ДУШАН СТОЈКОВИЋ, МАРКО НЕДИЋ, РАДОСЛАВ БРАТИЋ, СРБА ИГЊАТОВИЋ, ЗОРАН М. МАНДИЋ, БОЈАН СРДОЧ...
__________________________________________________________________________________________
У четвртак 12. 01. 2012. у 19 часова
у Банатском културном центру у Новом Милошеву, одржаће се
ПРОМОЦИЈА НОВЕ КЊИГЕ
СЕЛИМИРА РАДУЛОВИЋА
„Светло из очеве колибе“
у издању „Граматика“ из Београда.
Говоре: Перица Милутин, Дубравка Миленковић, Радован Влаховић и аутор.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 12. ЈАНУАР 2012, 12.00
НОВИ
Б Р О Ј
ЧАСОПИСА
К Њ И Ж Е В Н О С Т
УЧЕСТВУЈУ:
УРЕДНИК „ПРОСВЕТЕ“ ЈОВАН ЈАЊИЋ
УРЕДНИК НОВОГ БРОЈА „КЊИЖЕВНОСТИ“ АДАМ ПУСЛОЈИЋ
И АУТОРИ ЗАСТУПЉЕНИ У БРОЈУ:
АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВ, РАДОМИР АНДРИЋ, СЛАВОМИР ГВОЗДЕНОВИЋ, ДРАГАН МРАОВИЋ, ДУШАН СТОЈКОВИЋ, МАРКО НЕДИЋ, РАДОСЛАВ БРАТИЋ, СРБА ИГЊАТОВИЋ, ЗОРАН М. МАНДИЋ, БОЈАН СРДОЧ...
__________________________________________________________________________________________
У четвртак 12. 01. 2012. у 19 часова
у Банатском културном центру у Новом Милошеву, одржаће се
ПРОМОЦИЈА НОВЕ КЊИГЕ
СЕЛИМИРА РАДУЛОВИЋА
„Светло из очеве колибе“
у издању „Граматика“ из Београда.
Говоре: Перица Милутин, Дубравка Миленковић, Радован Влаховић и аутор.
Удружење књижевника Србије...10.01.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 10. ЈАНУАР 2012, 12.00
СЛОБОДАН
КОСТИЋ
П У Т
С А З Р Ц А Њ А
СМИРЕНОГ
СРЦА
УЧЕСТВУЈУ:
ПРОФ. ДР ПЕТАР МИЛОСАВЉЕВИЋ
ПРОФ. ДР ДАНИЦА АНДРЕЈЕВИЋ
И ПРОФ. ДР ЈОВАН ПЕЈЧИЋ
ОДЛОМКЕ ЧИТАЈУ:
ГОЈКО БАЛЕТИЋ
И МИЛАН ВАСИЋ
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ: МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 10. ЈАНУАР 2012, 12.00
СЛОБОДАН
КОСТИЋ
П У Т
С А З Р Ц А Њ А
СМИРЕНОГ
СРЦА
УЧЕСТВУЈУ:
ПРОФ. ДР ПЕТАР МИЛОСАВЉЕВИЋ
ПРОФ. ДР ДАНИЦА АНДРЕЈЕВИЋ
И ПРОФ. ДР ЈОВАН ПЕЈЧИЋ
ОДЛОМКЕ ЧИТАЈУ:
ГОЈКО БАЛЕТИЋ
И МИЛАН ВАСИЋ
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ: МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Удружење књижевника Србије...06.01.2012.
ИГОР РЕМС У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ СИБЕР
У недељу 8. јануара , Културни центар Сибер, Риге од Фере 12, са почетком у 19 часова, организује Божићно дружење под називом „Игор Ремс и пријатељи“, на којем ће песник и сликар Игор Ремс представити своју најновију књигу љубавне поезије Жена које нема. Програм води Адела Магдић Сибер а учествују Сандра Каблар (харфа), Андрија Гвозденовић,сликар, вајар и песник, и Петер Вујошевић,сликар и мозаичар. Стихове ће говорити аутор.
_______________________________________________________________________________________
Поштовани,
Галерија уметности слике УСУФ
Ускочка 5 - Делијска 3, Стари Град Београд
дана 9. јануара 2012. у 19 часова
Вас позива на отварање изложбе
ВЕРА КАО НАДАХНУЋЕ
из стваралаштва богоделника
Катарине Ане СвркотаСаше ИлићаНиколе Радошевића
Изложбу ће отворити Његово Преосвештенство
Епископ ремезијански Г. Андреј
_____________________________________________________________________________
АЛЕКСАНДАР ЧОТРИЋ ДОБИТНИК НАГРАДЕ„АЛЕКО“ У БУГАРСКОЈ
Књижевник из Београда Александар Чотрић (1966) победник је традиционалног међународног конкурса за хумористичку причу „Алеко 2011“, који организују бугарски сатирични часопис „Стршел“ и град Свиштов, саопштио је данас жири на чијем челу је професор Кирил Топалов. Жири је признање доделио Чотрићу за причу „Српска посла“ која је у преводу Ганча Савова објављена прошле године у софијском седмичнику „Стршел“.Најзначајнију бугарску награду за хумористичко-сатиричну књижевност Александру Чотрићу уручиће на дан рођења највећег бугарског комедиографа Алека Константинова 13. јануара, у Свиштову градоначелник овог места Станислав Благов.На конкурс „Алеко“ приспело је 97 прича, 84 писца из 22 државе. У конкуренцији за престижну награду биле су и 22 приче објављене током 2011. године у „Стршелу“, које су написали аутори из Бугарске, Србије, Словеније, Румуније, Канаде, Украјине, Русије, Израела, Чешке, Мађарске, БиХ и Бразила.Међу претходним добитницима престижне награде „Алеко“ су: амерички писац Вилијам Саројан, немачки - Хајнрих Бел и српски аутори Владимир Булатовић Виб и Драгутин Минић Карло.Александар Чотрић је објавио три књиге хумористичко-сатиричних прича за које је у Србији, поред осталих, добио признања „Радоје Домановић“, „Стеван Сремац“, „Јован Хаџи-Костић“, као и прву награду на међународном конкурсу „Златна кацига“ у Крушевцу.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СЕКЦИЈА САТИРИЧАРА
У недељу 8. јануара , Културни центар Сибер, Риге од Фере 12, са почетком у 19 часова, организује Божићно дружење под називом „Игор Ремс и пријатељи“, на којем ће песник и сликар Игор Ремс представити своју најновију књигу љубавне поезије Жена које нема. Програм води Адела Магдић Сибер а учествују Сандра Каблар (харфа), Андрија Гвозденовић,сликар, вајар и песник, и Петер Вујошевић,сликар и мозаичар. Стихове ће говорити аутор.
_______________________________________________________________________________________
Поштовани,
Галерија уметности слике УСУФ
Ускочка 5 - Делијска 3, Стари Град Београд
дана 9. јануара 2012. у 19 часова
Вас позива на отварање изложбе
ВЕРА КАО НАДАХНУЋЕ
из стваралаштва богоделника
Катарине Ане СвркотаСаше ИлићаНиколе Радошевића
Изложбу ће отворити Његово Преосвештенство
Епископ ремезијански Г. Андреј
_____________________________________________________________________________
АЛЕКСАНДАР ЧОТРИЋ ДОБИТНИК НАГРАДЕ„АЛЕКО“ У БУГАРСКОЈ
Књижевник из Београда Александар Чотрић (1966) победник је традиционалног међународног конкурса за хумористичку причу „Алеко 2011“, који организују бугарски сатирични часопис „Стршел“ и град Свиштов, саопштио је данас жири на чијем челу је професор Кирил Топалов. Жири је признање доделио Чотрићу за причу „Српска посла“ која је у преводу Ганча Савова објављена прошле године у софијском седмичнику „Стршел“.Најзначајнију бугарску награду за хумористичко-сатиричну књижевност Александру Чотрићу уручиће на дан рођења највећег бугарског комедиографа Алека Константинова 13. јануара, у Свиштову градоначелник овог места Станислав Благов.На конкурс „Алеко“ приспело је 97 прича, 84 писца из 22 државе. У конкуренцији за престижну награду биле су и 22 приче објављене током 2011. године у „Стршелу“, које су написали аутори из Бугарске, Србије, Словеније, Румуније, Канаде, Украјине, Русије, Израела, Чешке, Мађарске, БиХ и Бразила.Међу претходним добитницима престижне награде „Алеко“ су: амерички писац Вилијам Саројан, немачки - Хајнрих Бел и српски аутори Владимир Булатовић Виб и Драгутин Минић Карло.Александар Чотрић је објавио три књиге хумористичко-сатиричних прича за које је у Србији, поред осталих, добио признања „Радоје Домановић“, „Стеван Сремац“, „Јован Хаџи-Костић“, као и прву награду на међународном конкурсу „Златна кацига“ у Крушевцу.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СЕКЦИЈА САТИРИЧАРА
РЕЧ МАТИЈЕ БЕЋКОВИЋА
НА ОТКРИВАЊУ СПОМЕН-БИСТЕ СТЕВАНА РАИЧКОВИЋА
РАИЧКОВИЋ НА КАЛИМЕГДАНУ
Крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог века у атељеу Александра Зарина код Топчидерске звезде, недељом у подне састајала се група београдских уметника - вајара, сликара, глумаца и писаца, од којих ћу овим поводом споменути песнике: Стевана Раичковића, Скендера Куленовића, Душана Радовића и онога који ово говори , јединог који је још међу живима. Убрзо се показало да то није било само обично састајање пријатеља, него и сусрет мајстора са својим моделима.
Наиме, Александар Зарин је аутор најуспелијих споменика подигнутих песницима. Међу њима се издвајају први и последњи. Први је Бранку Радичевићу на Калимегдану, који је открио Иво Андрић, а последњи Десанки Максимовић у Ваљеву. Оба се рађена у камену. Уследили су бронзани Ђура Јакшић у Српској Црњи и Змај у Новом Саду, и још покоја биста, међу којима и она Алексе Шантића, на пар корака одавде, коју је открио Скендер Куленовић.
Кад се одужио песницима прохујалих времена , Зарин је дошао на идеју да овековечи песнике савременике, чије је бисте радио по живим моделима. Први је био песник Стеван Раичковић с којим је био и најближи, а на неки начин Стеван је стајао и иза целе замисли и постао нека врста главног уредника ове бронзане едиције.
По смрти скулптора и његових модела, бисте су се из атељеа разишле свака на своју страну. Скендер је отишао на Козару, Душко Радовић у своје позориште на Ташмајдану, а Стевана Раичковића, ево, на Калимегдану. Мало је оних који су ту част више заслужили, а још мање оних који би овај чин дубље доживели и умели више да цене. Неуморни шетач, Стеван Раичковић је прошао безброј пута и овом стазом и, верујем, да је сам бирао место за себе, ово би изабрао. Знао је где је чија биста, ко је има а ко још нема, и чинило се да већег признања за њега нема, чак и онда кад је оваква почаст изгубила нешто од негдашње важности и сјаја.
Нема аутобиографскијег песника од Стевана Раичковића. Држећи се себе и свог лика, своју бисту вајао је готово колико и Зарин, не устежући се да деликатног скулптора вуцка за рукав, да дода или изостави неку црту како би копија била што вернија оригиналу. Тај дубоки доживљај инспирисао је поему Разговор с иловачом, коју је читао и као своју приступну беседу у Академији, називјући је једном од својих "најогољенијих аутобиографија".
Ти ћеш уместо мене овде бити
Да носиш мој лик кад ја будем глина!
Оно место које заузима у српској поезији, Стеван Раичковић је добио и на Калимегдану. И кад би бисте постављене у српском песничком пантеону проговориле, и Бранко и Војислав и Лаза и Милош и Алекса и Јован у један глас би узвикнули: Достојан!
Захваљујући Скупштини града Београда, Министтарству културе Србије, Заводу за штатиту споменика културе, а највише поезији и песничкој правди, и у овом збуњеном времену надокнађује се пропуштено, успоставља изгубљени ред и у српском храму части - како је одавно назван Калимегдан.
Стеван Раичковић остаје да овде сања своју бронзану успаванку и призива осталу песничку братију, да му се придруже на Калимегданским стазама, како би се бели град белео међу градовима као бели анђео међу анђелима,а српски песници међу песницима!
Христос се роди!
Срећна Нова година!
Матија Бећковић
4. 1. 2012.
НА ОТКРИВАЊУ СПОМЕН-БИСТЕ СТЕВАНА РАИЧКОВИЋА
РАИЧКОВИЋ НА КАЛИМЕГДАНУ
Крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог века у атељеу Александра Зарина код Топчидерске звезде, недељом у подне састајала се група београдских уметника - вајара, сликара, глумаца и писаца, од којих ћу овим поводом споменути песнике: Стевана Раичковића, Скендера Куленовића, Душана Радовића и онога који ово говори , јединог који је још међу живима. Убрзо се показало да то није било само обично састајање пријатеља, него и сусрет мајстора са својим моделима.
Наиме, Александар Зарин је аутор најуспелијих споменика подигнутих песницима. Међу њима се издвајају први и последњи. Први је Бранку Радичевићу на Калимегдану, који је открио Иво Андрић, а последњи Десанки Максимовић у Ваљеву. Оба се рађена у камену. Уследили су бронзани Ђура Јакшић у Српској Црњи и Змај у Новом Саду, и још покоја биста, међу којима и она Алексе Шантића, на пар корака одавде, коју је открио Скендер Куленовић.
Кад се одужио песницима прохујалих времена , Зарин је дошао на идеју да овековечи песнике савременике, чије је бисте радио по живим моделима. Први је био песник Стеван Раичковић с којим је био и најближи, а на неки начин Стеван је стајао и иза целе замисли и постао нека врста главног уредника ове бронзане едиције.
По смрти скулптора и његових модела, бисте су се из атељеа разишле свака на своју страну. Скендер је отишао на Козару, Душко Радовић у своје позориште на Ташмајдану, а Стевана Раичковића, ево, на Калимегдану. Мало је оних који су ту част више заслужили, а још мање оних који би овај чин дубље доживели и умели више да цене. Неуморни шетач, Стеван Раичковић је прошао безброј пута и овом стазом и, верујем, да је сам бирао место за себе, ово би изабрао. Знао је где је чија биста, ко је има а ко још нема, и чинило се да већег признања за њега нема, чак и онда кад је оваква почаст изгубила нешто од негдашње важности и сјаја.
Нема аутобиографскијег песника од Стевана Раичковића. Држећи се себе и свог лика, своју бисту вајао је готово колико и Зарин, не устежући се да деликатног скулптора вуцка за рукав, да дода или изостави неку црту како би копија била што вернија оригиналу. Тај дубоки доживљај инспирисао је поему Разговор с иловачом, коју је читао и као своју приступну беседу у Академији, називјући је једном од својих "најогољенијих аутобиографија".
Ти ћеш уместо мене овде бити
Да носиш мој лик кад ја будем глина!
Оно место које заузима у српској поезији, Стеван Раичковић је добио и на Калимегдану. И кад би бисте постављене у српском песничком пантеону проговориле, и Бранко и Војислав и Лаза и Милош и Алекса и Јован у један глас би узвикнули: Достојан!
Захваљујући Скупштини града Београда, Министтарству културе Србије, Заводу за штатиту споменика културе, а највише поезији и песничкој правди, и у овом збуњеном времену надокнађује се пропуштено, успоставља изгубљени ред и у српском храму части - како је одавно назван Калимегдан.
Стеван Раичковић остаје да овде сања своју бронзану успаванку и призива осталу песничку братију, да му се придруже на Калимегданским стазама, како би се бели град белео међу градовима као бели анђео међу анђелима,а српски песници међу песницима!
Христос се роди!
Срећна Нова година!
Матија Бећковић
4. 1. 2012.
|
|
Удружење књижевника Србије...30.12.2011.
У СРЕДУ, 4. ЈАНУАРА 2012. ГОДИНЕ, У ПОДНЕ, НАСПРАМ СПОМЕН-БИСТЕ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ НА КАЛЕМЕГДАНУ, БИЋЕ ОТКРИВЕНА СПОМЕН-БИСТА ЈОШ ЈЕДНОГ ВЕЛИКОГ СРПСКОГ ПЕСНИКА – СТЕВАНА РАИЧКОВИЋА.
БИСТУ, КОЈУ ЈЕ ИЗВАЈАО АЛЕКСАНДАР ЗАРИН, А СТЕВАН РАИЧКОВИЋ ОПЕВАО У СВОМ "РАЗГОВОРУ С ИЛОВАЧОМ", ОТКРИЋЕ АКАДЕМИК МАТИЈА БЕЋКОВИЋ.
ПОЕЗИЈУ СТЕВАНА РАИЧКОВИЋА КАЗИВАЋЕ МИЛАН ЦАЦИ МИХАИЛОВИЋ.
_________________________________________________________________________________
Александар Зарин је творац најуспелијих споменика нашим песницима: Бранку на Калемегдану, Змају у Новом Саду, Ђури у Српској Црњи, Десанки у Ваљеву…
Осамдесетих година, у његовом атељеу близу Топчидерске звезде, сваке недеље око подне састајало се неколико пријатеља, редовно – Стеван Раичковић и Матија Бећковић и, повремено, Скендер Куленовић и Душан Радовић. Тада је Александар Зарин дошао на идеју да по живим моделима, поред осталих, овековечи и четири пријатеља песника.
– Са Раичковићем је – сећа се Матија Бећковић – Зарин био најприснији и готово сам сигуран да је њихова заједничка и та идеја и избор ликова. Своју бисту Раичковић је, чини ми се, вајао колико и скулптор, хватајући га сваки час за руку, контролишући сваки покрет и црту, како би копија била што веродостојнија и вернија оригиналу. То је мотив и циклуса Стеванових песама "Разговор с иловачом" које је, као своју приступну беседу, читао у Српској академији наука и уметности.
___________________________________________________________________________________________
СТЕВАН РАИЧКОВИЋ
Песма и смрт
Ова песма нема оштрих зуба,
Све је у њој голо ћутање и мир
И спори долазак до последњег руба
Испод кога мами хладан дубок вир.
Ова песма нису тешке речи
Мада мало опор звучи густи звук.
У њој нема капи која главу лечи
И болне руке згрчене у лук.
Ова песма можда личи на долину
У којој се болно скаменио вук.
Ова песма споро улази у тмину:
Ја не видим више од ње помрчину
И осећам само тешки тамни звук
Како моје руке вуче у даљину.
Нити
Једном нас ту, где нас има,
Неће бити.
Ми смо нити
Које вежу нерођене са мртвима.
Нема краја.
Прислонимо на зрак ува:
Кроз шупљине између нас ветар дува
Што времена по два спаја.
Леже испод мрачне сене
Мртви, а још нерођене
Слути ваздух који крај нас засветлуца.
Ми се кобно лелујамо
И слушамо ветар само
И нит по нит како пуца…
Камена успаванка
Успавајте се где сте затечени
По свету добри, горки, занесени,
Ви руке по трави, ви уста у сени,
Ви закрвављени и ви заљубљени,
Зарастите у плав сан камени
Ви живи, ви сутра убијени,
Ви црне воде у беличастој пени
И мостови над празно извијени,
Заустави се биљко и не вени:
Успавајте се, ко камен, невени,
Успавајте се тужни, уморени.
Последња птицо: мом лику се окрени
Изговори тихо ово име
И онда се у ваздуху скамени.
Post scrpitum
А смрт смо звали да нас ратосиља
Живота који беше мука, скоро срам.
То смо сад што смо хтели, деца циља:
Већ смо под земљом, разбацани, свако сам.
Мени иструну рука, теби нога,
А једноме од нас само штака оста.
(Преко ње црви с једног на другога
Прелазе који пут као преко моста.)
Трули нам језик труле речи смишља.
Тек да их заусти – у прах се осипа.
Уместо једне – пробије влат вишља,
А наместо друге – нижа ваздух пипа.
Тако са светом додирнути мало
И упаничени усред своје раке
Напрегнемо се (ком је шта остало)
Да кроз цев зелену добијемо знаке.
Начуљени смо као хрт до хрта,
Ал авај: наш плитки свет је предалеко.
(Тек мећу нама: јекне по кост крта
Кад се на кост другу сруши у прах неко.)
Све ове кости што ми још осташе
Дао бих за једно око, али тамо.
Нек испупчено, обло (не ко наше)
Гледа из ледине – отворено само.
Ил једно уво! Да, то просто уво,
Да ми је уз гробне лале да промолим
И слушам ветар (као што је дуво),
Зуј пчеле ил онај стари мир што волим.
Буба, трн и твор – разбацани, живи –
Славе своје право што су још над нама.
Док воде теку: мали камен сиви
Греје се на сунцу (миче обрвама!).
На живот бацах камен тако често.
Сада под земљом певам и гле: блатим смрт.
С листом што пада мењао бих место.
Жиле, у мраку земље, тресу горњи врт.
БИСТУ, КОЈУ ЈЕ ИЗВАЈАО АЛЕКСАНДАР ЗАРИН, А СТЕВАН РАИЧКОВИЋ ОПЕВАО У СВОМ "РАЗГОВОРУ С ИЛОВАЧОМ", ОТКРИЋЕ АКАДЕМИК МАТИЈА БЕЋКОВИЋ.
ПОЕЗИЈУ СТЕВАНА РАИЧКОВИЋА КАЗИВАЋЕ МИЛАН ЦАЦИ МИХАИЛОВИЋ.
_________________________________________________________________________________
Александар Зарин је творац најуспелијих споменика нашим песницима: Бранку на Калемегдану, Змају у Новом Саду, Ђури у Српској Црњи, Десанки у Ваљеву…
Осамдесетих година, у његовом атељеу близу Топчидерске звезде, сваке недеље око подне састајало се неколико пријатеља, редовно – Стеван Раичковић и Матија Бећковић и, повремено, Скендер Куленовић и Душан Радовић. Тада је Александар Зарин дошао на идеју да по живим моделима, поред осталих, овековечи и четири пријатеља песника.
– Са Раичковићем је – сећа се Матија Бећковић – Зарин био најприснији и готово сам сигуран да је њихова заједничка и та идеја и избор ликова. Своју бисту Раичковић је, чини ми се, вајао колико и скулптор, хватајући га сваки час за руку, контролишући сваки покрет и црту, како би копија била што веродостојнија и вернија оригиналу. То је мотив и циклуса Стеванових песама "Разговор с иловачом" које је, као своју приступну беседу, читао у Српској академији наука и уметности.
___________________________________________________________________________________________
СТЕВАН РАИЧКОВИЋ
Песма и смрт
Ова песма нема оштрих зуба,
Све је у њој голо ћутање и мир
И спори долазак до последњег руба
Испод кога мами хладан дубок вир.
Ова песма нису тешке речи
Мада мало опор звучи густи звук.
У њој нема капи која главу лечи
И болне руке згрчене у лук.
Ова песма можда личи на долину
У којој се болно скаменио вук.
Ова песма споро улази у тмину:
Ја не видим више од ње помрчину
И осећам само тешки тамни звук
Како моје руке вуче у даљину.
Нити
Једном нас ту, где нас има,
Неће бити.
Ми смо нити
Које вежу нерођене са мртвима.
Нема краја.
Прислонимо на зрак ува:
Кроз шупљине између нас ветар дува
Што времена по два спаја.
Леже испод мрачне сене
Мртви, а још нерођене
Слути ваздух који крај нас засветлуца.
Ми се кобно лелујамо
И слушамо ветар само
И нит по нит како пуца…
Камена успаванка
Успавајте се где сте затечени
По свету добри, горки, занесени,
Ви руке по трави, ви уста у сени,
Ви закрвављени и ви заљубљени,
Зарастите у плав сан камени
Ви живи, ви сутра убијени,
Ви црне воде у беличастој пени
И мостови над празно извијени,
Заустави се биљко и не вени:
Успавајте се, ко камен, невени,
Успавајте се тужни, уморени.
Последња птицо: мом лику се окрени
Изговори тихо ово име
И онда се у ваздуху скамени.
Post scrpitum
А смрт смо звали да нас ратосиља
Живота који беше мука, скоро срам.
То смо сад што смо хтели, деца циља:
Већ смо под земљом, разбацани, свако сам.
Мени иструну рука, теби нога,
А једноме од нас само штака оста.
(Преко ње црви с једног на другога
Прелазе који пут као преко моста.)
Трули нам језик труле речи смишља.
Тек да их заусти – у прах се осипа.
Уместо једне – пробије влат вишља,
А наместо друге – нижа ваздух пипа.
Тако са светом додирнути мало
И упаничени усред своје раке
Напрегнемо се (ком је шта остало)
Да кроз цев зелену добијемо знаке.
Начуљени смо као хрт до хрта,
Ал авај: наш плитки свет је предалеко.
(Тек мећу нама: јекне по кост крта
Кад се на кост другу сруши у прах неко.)
Све ове кости што ми још осташе
Дао бих за једно око, али тамо.
Нек испупчено, обло (не ко наше)
Гледа из ледине – отворено само.
Ил једно уво! Да, то просто уво,
Да ми је уз гробне лале да промолим
И слушам ветар (као што је дуво),
Зуј пчеле ил онај стари мир што волим.
Буба, трн и твор – разбацани, живи –
Славе своје право што су још над нама.
Док воде теку: мали камен сиви
Греје се на сунцу (миче обрвама!).
На живот бацах камен тако често.
Сада под земљом певам и гле: блатим смрт.
С листом што пада мењао бих место.
Жиле, у мраку земље, тресу горњи врт.
Удружење књижевника Србије...27.12.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
СРЕДА, 28. ДЕЦЕМБАР 2011, 12.00
20 ГОДИНА ОД СМРТИ МИЛАНА ЛАЛИЋА
УЧЕСТВУЈУ: СЛАВИЦА ЛАЛИЋ, РАДОМИР СМИЉАНИЋ, БРАТИСЛАВ Р. МИЛАНОВИЋ,
МИЛАН МЛАДЕНОВИЋ ОД ЛУЖИЦЕ И ЈАНКО ВУЈИНОВИЋ.
ПЕСМЕ КАЗУЈУ: ЉУБИВОЈЕ ТАДИЋ И ВИЦО ДАРДИЋ.
СРЕДА, 28. ДЕЦЕМБАР 2011, 18.00
МИЛЕНКО ПОПИЋ
ПОЕЗИЈА И ГИТАРА
СОЛИСТИЧКИ КОНЦЕРТ
ПРОГРАМ:
1. Лаза Костић (1841−1910): МЕЂУ ЈАВОМ И MEД СНОМ
2. Непознати аутор, пре 1822: НЕВОЉА
3. СУНЦЕ СЕ С ДЈЕВОЈКОМ ОЖЕНИ
4. Милан Ракић (1876−1937): ЈЕФИМИЈА
5. Владислав Петковић Дис (1880−1917): МОЖДА СПАВА
6. Милош Црњански (1893−1977): СУМАТРА
7. Лаза Лазић (1929): СЛАНИК, ФИЛОСОФСКИ ПРИСТУП
8. Мирослав Антић (1932−1986): ТРИ ВРАШКЕ ЧУКЕ
9. Радомир Андрић (1944): ИНТЕРВЈУ
10. Предраг Богдановић Ци (1944): И ВИДЕХ КЊИГУ
11. Миљурко Вукадиновић (1953): КО ТИ РЕЧЕ ПРИЈАТЕЉУ НИШАВА ТЕЧЕ У СРЕДУ
12. Ђорђе Нешић (1957): ПРОЗОР КРОЗ КОЈИ ДУНАВ ТЕЧЕ
13. Миленко Попић (1945): КОЊОВИЋЕВ МОНОЛОГ
____________________________________________________________________________________________________
КЊИЖЕВНА ТРИБИНА „ВЕЧЕРИ КОД ВУКА“
УСТАНОВА КУЛТУРЕ „ВУК КАРАЏИЋ“
Булевар краља Александра 77а
Уредник и водитељ: Андреј Јелић Мариоков
СРЕДА, 28. децембра 2011. у 19 часова
Ранко Гузина
"АФОРИЗМИ"
У програму учествују: Петар Пајић, Љубивоје Ршумовић, Милован Витезовић, Ђорђе Оташевић, Александар Баљак, Александар Чотрић, Драган Ускоковић, Тошо Борковић, Андреј Јелић Мариоков и аутор.
_________________________________________________________________________________________
НОВОГОДИШЊИ САТИРИКОН 29. ДЕЦЕМБРА
У Београду, у малој сали Коларчеве задужбине (Студентски трг 5) у четвртак, 29. децембра, с почетком у 19.30 часова биће одржан XXXI Новогодишњи сатирикон, у организацији Београдског афористичарскогкруга и Коларчеве задужбине. Публици ће се представити: Александар Баљак, Милован Витезовић, Ненад Вучетић, Ранко Гузина, Весна Денчић, Срђан Динчић, Владимир Драмићанин, Митар Ђерић, Добрица Ерић, Растко Закић, Бојан Љубеновић, Саво Мартиновић, Дејан Милојевић, Драгутин Минић Карло, Ђорђе Оташевић, Дејан Патаковић, Душко М. Петровић, Зоран Т. Поповић, Душан Пуача, Зоран Ранкић, Љубивоје Ршумовић, Слободан Симић, Зоран Станојевић, Витомир ТеофиOлoовић, Александар Филиповић Алфи и Александар Чотрић. Водитељ програма: Драгутин Минић Карло. Селектор: Слободан Симић. Улаз је слободан. ________________________________________________________________________________________
НАЦИОНАЛНИ САВЕТ МАКЕДОНСКЕ НАЦИОНАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
ДОДЕЛИО ЈЕ ЗЛАТНУ ПЛАКЕТУ УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
"ЗА ИЗУЗЕТАН ДОПРИНОС РАДУ И АФИРМАЦИЈИ НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА
МАКЕДОНСКЕ НАЦИОНАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ".
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
СРЕДА, 28. ДЕЦЕМБАР 2011, 12.00
20 ГОДИНА ОД СМРТИ МИЛАНА ЛАЛИЋА
УЧЕСТВУЈУ: СЛАВИЦА ЛАЛИЋ, РАДОМИР СМИЉАНИЋ, БРАТИСЛАВ Р. МИЛАНОВИЋ,
МИЛАН МЛАДЕНОВИЋ ОД ЛУЖИЦЕ И ЈАНКО ВУЈИНОВИЋ.
ПЕСМЕ КАЗУЈУ: ЉУБИВОЈЕ ТАДИЋ И ВИЦО ДАРДИЋ.
СРЕДА, 28. ДЕЦЕМБАР 2011, 18.00
МИЛЕНКО ПОПИЋ
ПОЕЗИЈА И ГИТАРА
СОЛИСТИЧКИ КОНЦЕРТ
ПРОГРАМ:
1. Лаза Костић (1841−1910): МЕЂУ ЈАВОМ И MEД СНОМ
2. Непознати аутор, пре 1822: НЕВОЉА
3. СУНЦЕ СЕ С ДЈЕВОЈКОМ ОЖЕНИ
4. Милан Ракић (1876−1937): ЈЕФИМИЈА
5. Владислав Петковић Дис (1880−1917): МОЖДА СПАВА
6. Милош Црњански (1893−1977): СУМАТРА
7. Лаза Лазић (1929): СЛАНИК, ФИЛОСОФСКИ ПРИСТУП
8. Мирослав Антић (1932−1986): ТРИ ВРАШКЕ ЧУКЕ
9. Радомир Андрић (1944): ИНТЕРВЈУ
10. Предраг Богдановић Ци (1944): И ВИДЕХ КЊИГУ
11. Миљурко Вукадиновић (1953): КО ТИ РЕЧЕ ПРИЈАТЕЉУ НИШАВА ТЕЧЕ У СРЕДУ
12. Ђорђе Нешић (1957): ПРОЗОР КРОЗ КОЈИ ДУНАВ ТЕЧЕ
13. Миленко Попић (1945): КОЊОВИЋЕВ МОНОЛОГ
____________________________________________________________________________________________________
КЊИЖЕВНА ТРИБИНА „ВЕЧЕРИ КОД ВУКА“
УСТАНОВА КУЛТУРЕ „ВУК КАРАЏИЋ“
Булевар краља Александра 77а
Уредник и водитељ: Андреј Јелић Мариоков
СРЕДА, 28. децембра 2011. у 19 часова
Ранко Гузина
"АФОРИЗМИ"
У програму учествују: Петар Пајић, Љубивоје Ршумовић, Милован Витезовић, Ђорђе Оташевић, Александар Баљак, Александар Чотрић, Драган Ускоковић, Тошо Борковић, Андреј Јелић Мариоков и аутор.
_________________________________________________________________________________________
НОВОГОДИШЊИ САТИРИКОН 29. ДЕЦЕМБРА
У Београду, у малој сали Коларчеве задужбине (Студентски трг 5) у четвртак, 29. децембра, с почетком у 19.30 часова биће одржан XXXI Новогодишњи сатирикон, у организацији Београдског афористичарскогкруга и Коларчеве задужбине. Публици ће се представити: Александар Баљак, Милован Витезовић, Ненад Вучетић, Ранко Гузина, Весна Денчић, Срђан Динчић, Владимир Драмићанин, Митар Ђерић, Добрица Ерић, Растко Закић, Бојан Љубеновић, Саво Мартиновић, Дејан Милојевић, Драгутин Минић Карло, Ђорђе Оташевић, Дејан Патаковић, Душко М. Петровић, Зоран Т. Поповић, Душан Пуача, Зоран Ранкић, Љубивоје Ршумовић, Слободан Симић, Зоран Станојевић, Витомир ТеофиOлoовић, Александар Филиповић Алфи и Александар Чотрић. Водитељ програма: Драгутин Минић Карло. Селектор: Слободан Симић. Улаз је слободан. ________________________________________________________________________________________
НАЦИОНАЛНИ САВЕТ МАКЕДОНСКЕ НАЦИОНАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
ДОДЕЛИО ЈЕ ЗЛАТНУ ПЛАКЕТУ УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
"ЗА ИЗУЗЕТАН ДОПРИНОС РАДУ И АФИРМАЦИЈИ НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА
МАКЕДОНСКЕ НАЦИОНАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ".
Удружење књижевника Србије...26.12.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 27. ДЕЦЕМБАР 2011, 18.00
МИЛЕНКА ЦИЦА ЧОЛОВИЋ
ВИЛИНСКЕ МРЕЖЕ
(ЛЕГЕНДЕ И АНЕГДОТЕ)
УЧЕСТВУЈУ:
АКАДЕМИК ЉУБОМИР ЗУКОВИЋ,
ПРОФЕСОР ДОБРИЛО АРАНИТОВИЋ,
БИБЛИОГРАФ, ФИЛОЗОФ, ПРЕВОДИЛАЦ,
ИСТРАЖИВАЧ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА
ОДЛОМКЕ ЧИТА АУТОР
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
_________________________________________________________________________
ОДЛОМЦИ ИЗ КЊИГЕ „ВИЛИНСКЕ МРЕЖЕ“
КАМЕЊЕ СЛОВЕНСКИХ ПРОСВЕТИТЕЉА
У селу Обарде, које се простире на висоравни, на самој граници Србије и Црне Горе, са десне стране пута од Пљеваља ка Пријепољу, крај једног извора, од давнина стоје два овећа камена.
У селу је сачувана прича да су, у давна времена, ово камење са сеоског гробља, на волујским запрегама, довукли мјештани. Намјеравали су да га уграде у један удаљени извор. Како су омрачили на пола пута, испрегли су волове, намјерни да га даље превуку кад осване нови дан.
Поране они да за хлада обаве јуче започети посао. Али гле чуда? Камење не бјеше тамо гдје су га оставили. Бијаше прилично враћено натраг, али не на гробље са кога је узето. Лежало је на путу код једног врела које извире ближе гробљу.
Разумјевши то као божју вољу, сељаци одлуче да камење ту оставе и да преко њега поставе дрвену чесму.
У овом карају, иза оџака снива легенда, коју памтише, за дугих зимских ноћи буде и из буџака износе пред слушаоце. У њој се каже како је у прадавна времена у сеоском гробљу постојала грчка црква. Светиња је, зубом времена, разорена. Легенда збори да је од њеног камена озидана црква у Дубочици. Прича још казује да су од тог камења и ова два камена, а један такав се још и данас налази у сеоском гробљу.
На једном од ова два камена што крај извора леже, виде се два исклесана лика. Народ вјерује да су то словенски просветитељи Ћирило и Методије.
КОЗИЦА
Село Козица налази се на путу између Пљеваља и Бијелог Поља. У њему, на једном окомитом узвишењу, стоје остаци града, тврђаве. Узвишење је толико стрмо да му се само козјим стазама може прићи. Стога су Јеринини неимари, кад су вактиле зидали ово утврђење, сав материјал на козама допремали. Козе некадре, али су мало помало преносиле. Тако се морало, ничим се другим вису није могло прићи.
Зидари су вазда при себи комадић тисова дрвета имали. Да их штити од урока, од анатемњака и вјештица, што су се око тврђаве могли наманути.
А кад довршише зидање, низ стрмину не могоше да сиђу. Роди се мисао која се у машти ткала да од дасака крила начине и себи их за руке вежу. Са врх бедема да слијећу, и као виловити прелијећу и поток који тече испод узвишења. Они при којима се притрефи срећа слетјеше. Други не дочекаше да се испод виса диве дјелу својих руку.
Народ мисли да је због коза на којима је преношен материјал за градњу тврђава названа Козник, а село усред кога је никло утврђење Козица.
ИЗЛАЗАК СА РОБИЈЕ
Једном књаз Милош Обреновић оде у Пожаревац да обиђе затвор. Тамо му рекоше да има много затвореника. Но, иако их је много, књаз одлучи да сваког понаособ испита.
Улазили су затвореници, све један по један. На књажево питање због чега робија, сваки је одговарао:
– Вала, књаже, на правди Бога.
Много таквих прође испред књаза, док наиђе један који признаде:
– Укро сам џак соли. Нагнала ме невоља, моро сам...
Кад ово чу, књаз узва управитеља затвора па му нареди:
– Слушај, море, шта ћу ти рећи. Пушти одмах ову лопурду на слободу, да не квари волики поштени народ.
ХАЏИ РАДОВАН И ЛАЖНИ НИКАЦ
Радован Бећировић Требјешки није био пјесник власти. Једном у препуној кафани, гдје је у бројном друштву сједио овај чувени пјесмописац, приђе му неки младић, умишљени поета, који је сматрао да је десетерац превазиђена пјесничка форма, па са намјером да пред свима потцијени његово пјесничко дјело, представи му се:
– Ја сам Никац од Ровина!
Хаџи Радован, епски пјеснички бард, истог трена испјева:
– Ти нијеси Никац од Ровина, него нико и никоговина!
СТАНИНО ЗАПИСИВАЊЕ ЧАСОВА
Кад нађе нешто занимљиво у штампи или некој књизи, и процијени да је корисно да своје ђаке с тим упозна, без обзира што то нема везе с предметом који она предаје, професорка Стана Црногорац на часу биологије о томе говори. И не само што о томе говори него тако и запише час. У дневницима су остали овако записивани њени часови: Читали чланак из „Експрес политике“ „Због шајкаче осамнаест година без посла.“ Или читали одломке из књиге Милана Булајића „Усташки yлочини геноцида“ (над Србима...)
Њена колегиница, професор књижевности, долази једном иза ње у одјељење првог разреда средње школе и пита:
– Има ли ко одсутан?
Дежурни ученик одговара:
– Једно фали. Удала се Милица.
– Нека је, срећно јој било, само је то прерано – каже професорка, отвара дневник да запише час, па се засмија. Више ђака, као у хору, говоре:
– Професорице, ми знамо зашто се смијете. Нама је професорица Стана прочитала шта је записала.
Час биологије био је овако записан: „Говорила о штетности раног секса по здравље ученика“, а у загради је још стајало: „Поводом удаје једне ученице из одјељења.“
КРЕВЕТ И КРЕВЕТАЦ
Самохрана мајка Брана Жиц, тада професорица француског језика у Првој основној школи у Пљевљима, моли директора школе да се коначно ријеши њено стамбено питање и каже:
– Знате, та соба у којој живим је врло мала. Уз најнужније ствари стао је само мој кревет и још једва креветац мога сина. А требало би да Југослав има велики кревет. Порастао је и креветац му је сада мали.
Директор Миљан Жугић је гледа, па како је професорица била малог раста, он јој рече:
– Само се замијените. Ти у Југов креветац, а он у твој кревет, и ето рјешења.
КЉУСЕ ПОЗНАТО, А МОМЧЕ НЕПОЗНАТО
У љето, пошто је свршио матуру, Добрило Аранитовић из Малих Крћа, узе очевог брњаша и крену ујацима. Коњ као вила, па се момче зори с њиме. Пролазећи кроз Велике Крће, видје Сава Клачара како с прозора на друм гледа.
– Помозибог ђеде Саво – поздрави га.
– Бог ти помого момче – одговори он.
– Акобогда – упита старина.
– Идем мало у ујчевину, у Потковач – уљудно одговори момче.
– А чији ’но ти би – упита га Саво, па не чекајући одговор додаде: – То кљусе познајем, а тебе богоми не познајем.
ВЕЛИКИ ПЕТАК
Зове Петар Тајић свога рођака па га пита:
– Знаш ли, боготи, у који је дан велики петак?
Богоми, Петре, не знам. Ако није у петак, онда је у неђељу – одговори му он.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 27. ДЕЦЕМБАР 2011, 18.00
МИЛЕНКА ЦИЦА ЧОЛОВИЋ
ВИЛИНСКЕ МРЕЖЕ
(ЛЕГЕНДЕ И АНЕГДОТЕ)
УЧЕСТВУЈУ:
АКАДЕМИК ЉУБОМИР ЗУКОВИЋ,
ПРОФЕСОР ДОБРИЛО АРАНИТОВИЋ,
БИБЛИОГРАФ, ФИЛОЗОФ, ПРЕВОДИЛАЦ,
ИСТРАЖИВАЧ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА
ОДЛОМКЕ ЧИТА АУТОР
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
_________________________________________________________________________
ОДЛОМЦИ ИЗ КЊИГЕ „ВИЛИНСКЕ МРЕЖЕ“
КАМЕЊЕ СЛОВЕНСКИХ ПРОСВЕТИТЕЉА
У селу Обарде, које се простире на висоравни, на самој граници Србије и Црне Горе, са десне стране пута од Пљеваља ка Пријепољу, крај једног извора, од давнина стоје два овећа камена.
У селу је сачувана прича да су, у давна времена, ово камење са сеоског гробља, на волујским запрегама, довукли мјештани. Намјеравали су да га уграде у један удаљени извор. Како су омрачили на пола пута, испрегли су волове, намјерни да га даље превуку кад осване нови дан.
Поране они да за хлада обаве јуче започети посао. Али гле чуда? Камење не бјеше тамо гдје су га оставили. Бијаше прилично враћено натраг, али не на гробље са кога је узето. Лежало је на путу код једног врела које извире ближе гробљу.
Разумјевши то као божју вољу, сељаци одлуче да камење ту оставе и да преко њега поставе дрвену чесму.
У овом карају, иза оџака снива легенда, коју памтише, за дугих зимских ноћи буде и из буџака износе пред слушаоце. У њој се каже како је у прадавна времена у сеоском гробљу постојала грчка црква. Светиња је, зубом времена, разорена. Легенда збори да је од њеног камена озидана црква у Дубочици. Прича још казује да су од тог камења и ова два камена, а један такав се још и данас налази у сеоском гробљу.
На једном од ова два камена што крај извора леже, виде се два исклесана лика. Народ вјерује да су то словенски просветитељи Ћирило и Методије.
КОЗИЦА
Село Козица налази се на путу између Пљеваља и Бијелог Поља. У њему, на једном окомитом узвишењу, стоје остаци града, тврђаве. Узвишење је толико стрмо да му се само козјим стазама може прићи. Стога су Јеринини неимари, кад су вактиле зидали ово утврђење, сав материјал на козама допремали. Козе некадре, али су мало помало преносиле. Тако се морало, ничим се другим вису није могло прићи.
Зидари су вазда при себи комадић тисова дрвета имали. Да их штити од урока, од анатемњака и вјештица, што су се око тврђаве могли наманути.
А кад довршише зидање, низ стрмину не могоше да сиђу. Роди се мисао која се у машти ткала да од дасака крила начине и себи их за руке вежу. Са врх бедема да слијећу, и као виловити прелијећу и поток који тече испод узвишења. Они при којима се притрефи срећа слетјеше. Други не дочекаше да се испод виса диве дјелу својих руку.
Народ мисли да је због коза на којима је преношен материјал за градњу тврђава названа Козник, а село усред кога је никло утврђење Козица.
ИЗЛАЗАК СА РОБИЈЕ
Једном књаз Милош Обреновић оде у Пожаревац да обиђе затвор. Тамо му рекоше да има много затвореника. Но, иако их је много, књаз одлучи да сваког понаособ испита.
Улазили су затвореници, све један по један. На књажево питање због чега робија, сваки је одговарао:
– Вала, књаже, на правди Бога.
Много таквих прође испред књаза, док наиђе један који признаде:
– Укро сам џак соли. Нагнала ме невоља, моро сам...
Кад ово чу, књаз узва управитеља затвора па му нареди:
– Слушај, море, шта ћу ти рећи. Пушти одмах ову лопурду на слободу, да не квари волики поштени народ.
ХАЏИ РАДОВАН И ЛАЖНИ НИКАЦ
Радован Бећировић Требјешки није био пјесник власти. Једном у препуној кафани, гдје је у бројном друштву сједио овај чувени пјесмописац, приђе му неки младић, умишљени поета, који је сматрао да је десетерац превазиђена пјесничка форма, па са намјером да пред свима потцијени његово пјесничко дјело, представи му се:
– Ја сам Никац од Ровина!
Хаџи Радован, епски пјеснички бард, истог трена испјева:
– Ти нијеси Никац од Ровина, него нико и никоговина!
СТАНИНО ЗАПИСИВАЊЕ ЧАСОВА
Кад нађе нешто занимљиво у штампи или некој књизи, и процијени да је корисно да своје ђаке с тим упозна, без обзира што то нема везе с предметом који она предаје, професорка Стана Црногорац на часу биологије о томе говори. И не само што о томе говори него тако и запише час. У дневницима су остали овако записивани њени часови: Читали чланак из „Експрес политике“ „Због шајкаче осамнаест година без посла.“ Или читали одломке из књиге Милана Булајића „Усташки yлочини геноцида“ (над Србима...)
Њена колегиница, професор књижевности, долази једном иза ње у одјељење првог разреда средње школе и пита:
– Има ли ко одсутан?
Дежурни ученик одговара:
– Једно фали. Удала се Милица.
– Нека је, срећно јој било, само је то прерано – каже професорка, отвара дневник да запише час, па се засмија. Више ђака, као у хору, говоре:
– Професорице, ми знамо зашто се смијете. Нама је професорица Стана прочитала шта је записала.
Час биологије био је овако записан: „Говорила о штетности раног секса по здравље ученика“, а у загради је још стајало: „Поводом удаје једне ученице из одјељења.“
КРЕВЕТ И КРЕВЕТАЦ
Самохрана мајка Брана Жиц, тада професорица француског језика у Првој основној школи у Пљевљима, моли директора школе да се коначно ријеши њено стамбено питање и каже:
– Знате, та соба у којој живим је врло мала. Уз најнужније ствари стао је само мој кревет и још једва креветац мога сина. А требало би да Југослав има велики кревет. Порастао је и креветац му је сада мали.
Директор Миљан Жугић је гледа, па како је професорица била малог раста, он јој рече:
– Само се замијените. Ти у Југов креветац, а он у твој кревет, и ето рјешења.
КЉУСЕ ПОЗНАТО, А МОМЧЕ НЕПОЗНАТО
У љето, пошто је свршио матуру, Добрило Аранитовић из Малих Крћа, узе очевог брњаша и крену ујацима. Коњ као вила, па се момче зори с њиме. Пролазећи кроз Велике Крће, видје Сава Клачара како с прозора на друм гледа.
– Помозибог ђеде Саво – поздрави га.
– Бог ти помого момче – одговори он.
– Акобогда – упита старина.
– Идем мало у ујчевину, у Потковач – уљудно одговори момче.
– А чији ’но ти би – упита га Саво, па не чекајући одговор додаде: – То кљусе познајем, а тебе богоми не познајем.
ВЕЛИКИ ПЕТАК
Зове Петар Тајић свога рођака па га пита:
– Знаш ли, боготи, у који је дан велики петак?
Богоми, Петре, не знам. Ако није у петак, онда је у неђељу – одговори му он.
СКУПШТИНА СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ
96. редовна Скупштина Српске књижевне задруге одржаће се у уторак, 27. децембра у Малој сали Задужбине Илије М. Коларца, с почетком у 11 сати. У свечаном делу Скупштине биће додељена Награда Српске књижевне задруге за животно дело - Зорану Радисављевићу, новинару и уреднику "Политике" и књижевнику.
ПРИЛОГ 1: САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СРБА ИЗ ФРАНЦУСКЕ
96. редовна Скупштина Српске књижевне задруге одржаће се у уторак, 27. децембра у Малој сали Задужбине Илије М. Коларца, с почетком у 11 сати. У свечаном делу Скупштине биће додељена Награда Српске књижевне задруге за животно дело - Зорану Радисављевићу, новинару и уреднику "Политике" и књижевнику.
ПРИЛОГ 1: САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СРБА ИЗ ФРАНЦУСКЕ
| 1.pdf |
Удружење књижевника Србије...23.12.2011.
ЦРЊАНСКИ
| 1.doc |
СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ САВЈЕТ ЦРНЕ ГОРЕ
ПОВОДОМ ОБИЉЕЖАВАЊА
93 ГОДИНЕ ОД УЈЕДИЊЕЊА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ
ПРИРЕЂУЈЕ СВЕЧАНОСТ У РУСКОМ ДОМУ
_________________________________________________________________________
Српски национални савјет Црне Горе и Руски центар за науку и културу имају част да Вас позову на Вече српских пјесника које ће се одржати упонедјељак, 26. децембра 2011. године у 18 часова, у Руском дому, Краљице Наталије 33.
Учествују: Матија Бећковић, Момир Војводић, Гојко Ђого, Добрица Ерић, Ранко Јововић, Зоран Костић, Рајко Петров Ного, Селимир Радуловић, Слободан Ракитић, Ђорђо Сладоје, Иван Негришорац, Благоје Баковић, Ненад Јеро Раденковић и Милан Михајловић.
Поздравна ријеч: проф. др Мило Ломпар.
Гости Вечери: ХОР „МОКРАЊАЦ“ при Храму СВЕТОГ САВЕ (диругент Јелена Јеж) и народни гуслар Милан Мрдовић.
У 20 часова – коктел.
Домаћин скупа: СРПСКА МРЕЖА.
_________________________________________________________________________
ПОВОДОМ ОБИЉЕЖАВАЊА
93 ГОДИНЕ ОД УЈЕДИЊЕЊА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ
ПРИРЕЂУЈЕ СВЕЧАНОСТ У РУСКОМ ДОМУ
_________________________________________________________________________
Српски национални савјет Црне Горе и Руски центар за науку и културу имају част да Вас позову на Вече српских пјесника које ће се одржати упонедјељак, 26. децембра 2011. године у 18 часова, у Руском дому, Краљице Наталије 33.
Учествују: Матија Бећковић, Момир Војводић, Гојко Ђого, Добрица Ерић, Ранко Јововић, Зоран Костић, Рајко Петров Ного, Селимир Радуловић, Слободан Ракитић, Ђорђо Сладоје, Иван Негришорац, Благоје Баковић, Ненад Јеро Раденковић и Милан Михајловић.
Поздравна ријеч: проф. др Мило Ломпар.
Гости Вечери: ХОР „МОКРАЊАЦ“ при Храму СВЕТОГ САВЕ (диругент Јелена Јеж) и народни гуслар Милан Мрдовић.
У 20 часова – коктел.
Домаћин скупа: СРПСКА МРЕЖА.
_________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 26. ДЕЦЕМБАР, 13.00
ДОДЕЛА НАГРАДЕ „МИЛАН РАКИЋ“
УЧЕСТВУЈУ НАГРАЂЕНИ ПЕСНИЦИ И ЧЛАНОВИ ЖИРИЈА.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 26. ДЕЦЕМБАР, 13.00
ДОДЕЛА НАГРАДЕ „МИЛАН РАКИЋ“
УЧЕСТВУЈУ НАГРАЂЕНИ ПЕСНИЦИ И ЧЛАНОВИ ЖИРИЈА.
| 1.doc |
УДРУЖЕЊЕ ДРАМСКИХ ПИСАЦА СРБИЈЕ
ТЕАТАР МОДЕРНА ГАРАЖА
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
САВРЕМЕНА СРПСКА ДРАМА XLVII
Учествују аутори драма:
БОЖИДАР ЗЕЧЕВИЋ , Пивара
МИЛАДИН ШЕВАРЛИЋ, Мерлинка
ПРЕДРАГ ПЕРИШИЋ, Срећа у несрећи
СТАМЕН МИЛОВАНОВИЋ, Скрколије
Увод и коментари:
БОШКО СУВАЈЏИЋ
Уредник трибине:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Понедељак, 26. децембар 2011, 12 сати,
салон Удружења књижевника Србије,
Београд, Француска 7.
_________________________________________________________________
У петак, 23. 12. 2011, у 19 часова
у Културном центру «Стеван Сремац» у Сенти
одржаће се промоција књиге прича
«Кофер за излизане крпе и подеране реченице» Милоша Латиновића
у издању БКЦ-а.
О књизи говоре: аутор Милош Латиновић
и уредник Радован Влаховић.
ТЕАТАР МОДЕРНА ГАРАЖА
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
САВРЕМЕНА СРПСКА ДРАМА XLVII
Учествују аутори драма:
БОЖИДАР ЗЕЧЕВИЋ , Пивара
МИЛАДИН ШЕВАРЛИЋ, Мерлинка
ПРЕДРАГ ПЕРИШИЋ, Срећа у несрећи
СТАМЕН МИЛОВАНОВИЋ, Скрколије
Увод и коментари:
БОШКО СУВАЈЏИЋ
Уредник трибине:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Понедељак, 26. децембар 2011, 12 сати,
салон Удружења књижевника Србије,
Београд, Француска 7.
_________________________________________________________________
У петак, 23. 12. 2011, у 19 часова
у Културном центру «Стеван Сремац» у Сенти
одржаће се промоција књиге прича
«Кофер за излизане крпе и подеране реченице» Милоша Латиновића
у издању БКЦ-а.
О књизи говоре: аутор Милош Латиновић
и уредник Радован Влаховић.
Удружење књижевника Србије...22.12.2011.
Др Красин Химирски (1938) из Бугарске, писац, преводилац, новинар и дипломата, члан Савеза бугарских писаца, Савеза новинара, Бугарског ПЕН центра, московског Међународног фонда словенске културе, добитник бројних бугарских и међународних признања - једногласном одлуком Управног одбора примљен је за почасног члана Удружења књижевника Србије.
ТРИБИНА "ФРАНЦУСКА 7"
ПЕТАК, 23. ДЕЦЕМБАР, 12.00
ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА „ДРАМА“
Учествују: Миладин Шеварлић, Миодраг Новаковић, Снежана
Кутрички, Светозар Влајковић, Драган Коларевић, Милан Јелић, Бајо
Луковић и Олга Стојановић.
___________________________________________________________________________
ПЕТАК, 23. ДЕЦЕМБАР, 19.00
ПРЕДРАГ РИСТИЋ: „ИСТИНА ЛЕПЕНСКОГ ВИРА“ (монографија)
Учествују: проф. Предраг Пеђа Ристић, архитекта
и Весна Пешић, издавач.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 23. ДЕЦЕМБАР, 12.00
ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА „ДРАМА“
Учествују: Миладин Шеварлић, Миодраг Новаковић, Снежана
Кутрички, Светозар Влајковић, Драган Коларевић, Милан Јелић, Бајо
Луковић и Олга Стојановић.
___________________________________________________________________________
ПЕТАК, 23. ДЕЦЕМБАР, 19.00
ПРЕДРАГ РИСТИЋ: „ИСТИНА ЛЕПЕНСКОГ ВИРА“ (монографија)
Учествују: проф. Предраг Пеђа Ристић, архитекта
и Весна Пешић, издавач.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ПИСМА И ПОРУКЕ НАШИХ ЧЛАНОВА
1. СРБИЈА УСЛОВЉЕНА ДА ПРОДА ИЗВОРЕ ВОДЕ
2. ОТВОРЕНО ПИСМО НЕМАЧКОЈ КАНЦЕЛАРКИ АНГЕЛИ МЕРКЕЛ
(Превод писма са немачког на српски језик)
Петар Милатовић Острошки, књижевник
http://www.advance.hr/vijesti/vodeci-ekonomist-ubs-grupacije-u-slucaju-raspada-eurozone-opskrbiti-se-konzerviranom-hranom-i-nabaviti-malokalibarsko-oruzje/
http://www.advance.hr/vijesti/austrija-peticija-za-izlazak-iz-eu/
http://www.advance.hr/vijesti/eu-nije-uspjela-skupiti-200-milijardi-eura-za-spas-malih-ekonomija/
http://www.advance.hr/vijesti/varsava-prosvjedi-mi-zelimo-suverenitet-a-ne-eu/
2. ОТВОРЕНО ПИСМО НЕМАЧКОЈ КАНЦЕЛАРКИ АНГЕЛИ МЕРКЕЛ
(Превод писма са немачког на српски језик)
Петар Милатовић Острошки, књижевник
http://www.advance.hr/vijesti/vodeci-ekonomist-ubs-grupacije-u-slucaju-raspada-eurozone-opskrbiti-se-konzerviranom-hranom-i-nabaviti-malokalibarsko-oruzje/
http://www.advance.hr/vijesti/austrija-peticija-za-izlazak-iz-eu/
http://www.advance.hr/vijesti/eu-nije-uspjela-skupiti-200-milijardi-eura-za-spas-malih-ekonomija/
http://www.advance.hr/vijesti/varsava-prosvjedi-mi-zelimo-suverenitet-a-ne-eu/
| 1.doc |
| 2.doc |
ПЕСНИЦИ УКС НА РУМУНСКОМ
Песме Душке Врховац, Жељка Митића и Сабахудина Хаџиалића у румунском часопису CRONICA (Хроника)
Румунски књижевни часопис CRONICA (Хроника) у свом најновијем броју, у рубрици Светска књижевност (literatură universală) са поднасловом Balcanica, објавио је песме неколико савремених песника са Балкана. Заступљени су песници: Душка Врховац и Жељко Митић из Србије, Поли Муканова (Polly Mukanova) из Бугарске, Сабахудин Хаџиалић из Босне и Херцеговине и Мехил Велај (Mëhill Velaj) из Глођана код Пећи, који живи у САД.
Прилог је приредио и песме превео на румунски језик песник и члан редакције часописа Cronica Мариус Келару (Marius CHELARU).
Румунски књижевни часопис CRONICA (Хроника) у свом најновијем броју, у рубрици Светска књижевност (literatură universală) са поднасловом Balcanica, објавио је песме неколико савремених песника са Балкана. Заступљени су песници: Душка Врховац и Жељко Митић из Србије, Поли Муканова (Polly Mukanova) из Бугарске, Сабахудин Хаџиалић из Босне и Херцеговине и Мехил Велај (Mëhill Velaj) из Глођана код Пећи, који живи у САД.
Прилог је приредио и песме превео на румунски језик песник и члан редакције часописа Cronica Мариус Келару (Marius CHELARU).
| cronica-12_2011.pdf |
| cronica.doc |
У петак, 23. децембра 2011, у 20 часова
Срби из Будимпеште и Темишвара на Коларцу
Срби из Румуније и Мађарске представљају се у петак, 23. децембра, с почетком у 19 часова, на Коларчевом народном универзитету.
Српско издаваштво из Темишвара и Будимпеште и ликовно стваралашто Срба из две земље биће по први пут представљено у Београду, на Коларцу, у оквиру културне вечери и приредбе коју припремају две кровне српске организације, Савез Срба у Румунији и Самоуправа Срба у Мађарској.
Биће то прилика да се Београд и Србија упознају са вредним остварењима српске културе, са капиталним књигама Срба у Румунији и Мађарској, са њиховом штампом старијом од два века, са вредним ликовним ствараштвом којим су се представили на разним смотрама и изложбама у Европи.
Културна приредба која ће уследити затим обухватиће српску музику и фолклор забележене на просторима Румуније и Мађарске, од оне класичне – до старе, аутентичне песме и игара сачуваних у многим румунским и мађарским крајевима данас.
У оквиру приредбе наступиће АКУД „Младост“ Темишвар, вишеструки европски првак у српском фолклору, тамбурашко друштво „Лале са Мориша“, Темишварски квартет Наде Петров (Румунија), Српско позориште из Будимпеште са „Чудом у Текелијануму“, и извођачи народних песама записаних на територији данашње Мађарске.
У уводном делу, у оквиру представљања српског издаваштва из две земље, пет српских песника говориће на сцени стихове из својих књига.
Позивамо Вас у име Савеза Срба у Румунији и Самоуправе Срба у Мађарској да присуствујете једном изузетном културном догађају и упознате боље две вредне и веома добро организоване српске заједнице из расејања.
Срби из Будимпеште и Темишвара на Коларцу
Срби из Румуније и Мађарске представљају се у петак, 23. децембра, с почетком у 19 часова, на Коларчевом народном универзитету.
Српско издаваштво из Темишвара и Будимпеште и ликовно стваралашто Срба из две земље биће по први пут представљено у Београду, на Коларцу, у оквиру културне вечери и приредбе коју припремају две кровне српске организације, Савез Срба у Румунији и Самоуправа Срба у Мађарској.
Биће то прилика да се Београд и Србија упознају са вредним остварењима српске културе, са капиталним књигама Срба у Румунији и Мађарској, са њиховом штампом старијом од два века, са вредним ликовним ствараштвом којим су се представили на разним смотрама и изложбама у Европи.
Културна приредба која ће уследити затим обухватиће српску музику и фолклор забележене на просторима Румуније и Мађарске, од оне класичне – до старе, аутентичне песме и игара сачуваних у многим румунским и мађарским крајевима данас.
У оквиру приредбе наступиће АКУД „Младост“ Темишвар, вишеструки европски првак у српском фолклору, тамбурашко друштво „Лале са Мориша“, Темишварски квартет Наде Петров (Румунија), Српско позориште из Будимпеште са „Чудом у Текелијануму“, и извођачи народних песама записаних на територији данашње Мађарске.
У уводном делу, у оквиру представљања српског издаваштва из две земље, пет српских песника говориће на сцени стихове из својих књига.
Позивамо Вас у име Савеза Срба у Румунији и Самоуправе Срба у Мађарској да присуствујете једном изузетном културном догађају и упознате боље две вредне и веома добро организоване српске заједнице из расејања.
Удружење књижевника Србије...21.12.2011.
ЈОШ ЈЕДАН ПРЕВОД РОМАНА ЉИЉАНЕ ХАБЈАНОВИЋ ЂУРОВИЋ У РУСИЈИ
Издавачка кућа „Паломник“ из Москве објавила је роман ЗАПИС ДУШЕ Љиљане Хабјановић Ђуровић на руском језику, у преводу Иље Числова.
ЗАПИС ДУШЕ, роман о деспотици и светитељки Ангелини Бранковић, представљен је руским читаоцима као „дело писано с љубављу јунакињи сродне душе и са великим књижевним умећем“.
Роман је објављен по одобрењу Издавачког савета Руске православне Цркве, са предговором Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија. Књига је штампана у тврдом повезу и украшена је изванредним минијатурама и портертима јунакиња и јунака романа, рађеним специјално за ово издање.
Као и остале књиге Љиљане Хабјановић Ђуровић на руском језику, и ЗАПИС ДУШЕ ће бити у продаји у Русији и осталим земљама чланицама ЗНД, али и у црквама и манастирима Руске православне Цркве широм света.
Ово је трећи роман Љиљане Хабјановић Ђуровић објављен у Русији за послење три године. До сада су објављени и романи ПЕТКАНА (три издања) и ИГРА АНЂЕЛА (два издања).
Роман ИГРА АНЂЕЛА добио је награду Фонда „Православна Русија“ као најбоља страна књига објављена у Русији 2010. године и главну награду „Златни витез“ на Другом литерарном форуму словенских земаља.
Издавачка кућа „Паломник“ из Москве објавила је роман ЗАПИС ДУШЕ Љиљане Хабјановић Ђуровић на руском језику, у преводу Иље Числова.
ЗАПИС ДУШЕ, роман о деспотици и светитељки Ангелини Бранковић, представљен је руским читаоцима као „дело писано с љубављу јунакињи сродне душе и са великим књижевним умећем“.
Роман је објављен по одобрењу Издавачког савета Руске православне Цркве, са предговором Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија. Књига је штампана у тврдом повезу и украшена је изванредним минијатурама и портертима јунакиња и јунака романа, рађеним специјално за ово издање.
Као и остале књиге Љиљане Хабјановић Ђуровић на руском језику, и ЗАПИС ДУШЕ ће бити у продаји у Русији и осталим земљама чланицама ЗНД, али и у црквама и манастирима Руске православне Цркве широм света.
Ово је трећи роман Љиљане Хабјановић Ђуровић објављен у Русији за послење три године. До сада су објављени и романи ПЕТКАНА (три издања) и ИГРА АНЂЕЛА (два издања).
Роман ИГРА АНЂЕЛА добио је награду Фонда „Православна Русија“ као најбоља страна књига објављена у Русији 2010. године и главну награду „Златни витез“ на Другом литерарном форуму словенских земаља.
За укупно стваралаштво,
допринос духовности и српској опстојности,
а поводом четири деценије књижевног рада,
књижевна награда "ПЕЛАГИЋЕВ РУНОЛИСТ" додијељена је
ДУШКУ М. ПЕТРОВИЋУ.
Награду је додијелила Књижевна заједница Васа Пелагић,
уз подршку Ликовног саборовања Змијање и Кочићевог збора –
Завичајно друштво Змијање, Бања Лука.
У Бањој Луци, 20. 12. 2011. године.
допринос духовности и српској опстојности,
а поводом четири деценије књижевног рада,
књижевна награда "ПЕЛАГИЋЕВ РУНОЛИСТ" додијељена је
ДУШКУ М. ПЕТРОВИЋУ.
Награду је додијелила Књижевна заједница Васа Пелагић,
уз подршку Ликовног саборовања Змијање и Кочићевог збора –
Завичајно друштво Змијање, Бања Лука.
У Бањој Луци, 20. 12. 2011. године.
| .doc |
---------- Forwarded message ----------
From: Sabahudin Hadžialić <[email protected]>
Date: 2011/12/21
Subject: Fwd: СУТРА УРУЧЕЊЕ ПОВЕЉА АКАДЕМИЈЕ "ИВО АНДРИЋ"
To: [email protected], Smiljanić <[email protected]>
Cc: Udruzenje Knjizevnika <[email protected]>, [email protected], Andrej Glisic <[email protected]>
Postovani kolega Smiljanicu,
Uz iskrene cestitke dobitnicima Povelje Akademije "Ivo Andrić" izražavam žaljene što uvaženi kolega Smiljanić nije obezbjedio dovoljno sredstava da uruči i nagradu Akademije Laureatu za 2011.g., Sabahudinu Hadzialicu (Za trilogiju objavljenu 2010.g.) o čemu me je još u aprilu 2011.g. informisao lično u Beogradu u svome stanu, uz prisustvo kolege Andreja Glišića, rekavši da je to bila jednoglasna odluka žirija Akademije.
Nadati se je da će u godini pred nama biti obezbjedjena sredstva za urucenje nagrade. Ovako, samo izrazavam zaljene.
Srdacan pozdrav,
Sabahudin Hadzialic
knjizevnik
Sarajevo
Bosna i Hercegovina
---------- Forwarded message ----------
From: <[email protected]>
Date: 2011/12/21
Subject: СУТРА УРУЧЕЊЕ ПОВЕЉА АКАДЕМИЈЕ "ИВО АНДРИЋ"
To: Ukslistazapostu <[email protected]>
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 22. ДЕЦЕМБАР, 18.00
УРУЧЕЊЕ ПОВЕЉА
ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ АКАДЕМИЈЕ
„ИВО АНДРИЋ“
ДОБИТНИЦИ:
РАДОМИР АНДРИЋ, књижевник – ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО;
СВЕТИСЛАВ ПАВИЋЕВИЋ АЛЕКСИН – посхумно, ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО;
ЗОРАН БОГНАР, песник – за песничку књигу „ЛАВИРИНТ КРУГА“ и уредничко-издавачки подвиг објављивања Андрићевих дела;
ЗОРАН М. МАНДИЋ, песник – за иновације у поезији и песничу књигу „ОКВИР“;
ДРАГАН МРАОВИЋ, преводилац – за преводилачки рад - повеља „ЗЛАТКО КРАСНИ“;
БОЖИДАР МИТРОВИЋ – за изузетан допринос развоју археолингвистике;
ЗДРАВКО ГОЈКОВИЋ – за стваралаштво за децу и младе и за подстицање дечјег стваралаштва;
ДУШАН ЂЕНОВИЋ - за прозно дело „ЈАДОВНИЧКА ЖМИЖА“ – признање за нове таленте;
ДУШАН ТОПИЋ – за књигу песама „РЕЧ ЖИВОТА“ – признање за нове таленте.
У програму учествују и награђени аутори.
Посебно ће бити представљена монографија Радомира Смиљанића
о писцу и лекару Добривоју Зечевићу.
From: Sabahudin Hadžialić <[email protected]>
Date: 2011/12/21
Subject: Fwd: СУТРА УРУЧЕЊЕ ПОВЕЉА АКАДЕМИЈЕ "ИВО АНДРИЋ"
To: [email protected], Smiljanić <[email protected]>
Cc: Udruzenje Knjizevnika <[email protected]>, [email protected], Andrej Glisic <[email protected]>
Postovani kolega Smiljanicu,
Uz iskrene cestitke dobitnicima Povelje Akademije "Ivo Andrić" izražavam žaljene što uvaženi kolega Smiljanić nije obezbjedio dovoljno sredstava da uruči i nagradu Akademije Laureatu za 2011.g., Sabahudinu Hadzialicu (Za trilogiju objavljenu 2010.g.) o čemu me je još u aprilu 2011.g. informisao lično u Beogradu u svome stanu, uz prisustvo kolege Andreja Glišića, rekavši da je to bila jednoglasna odluka žirija Akademije.
Nadati se je da će u godini pred nama biti obezbjedjena sredstva za urucenje nagrade. Ovako, samo izrazavam zaljene.
Srdacan pozdrav,
Sabahudin Hadzialic
knjizevnik
Sarajevo
Bosna i Hercegovina
---------- Forwarded message ----------
From: <[email protected]>
Date: 2011/12/21
Subject: СУТРА УРУЧЕЊЕ ПОВЕЉА АКАДЕМИЈЕ "ИВО АНДРИЋ"
To: Ukslistazapostu <[email protected]>
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 22. ДЕЦЕМБАР, 18.00
УРУЧЕЊЕ ПОВЕЉА
ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ АКАДЕМИЈЕ
„ИВО АНДРИЋ“
ДОБИТНИЦИ:
РАДОМИР АНДРИЋ, књижевник – ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО;
СВЕТИСЛАВ ПАВИЋЕВИЋ АЛЕКСИН – посхумно, ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО;
ЗОРАН БОГНАР, песник – за песничку књигу „ЛАВИРИНТ КРУГА“ и уредничко-издавачки подвиг објављивања Андрићевих дела;
ЗОРАН М. МАНДИЋ, песник – за иновације у поезији и песничу књигу „ОКВИР“;
ДРАГАН МРАОВИЋ, преводилац – за преводилачки рад - повеља „ЗЛАТКО КРАСНИ“;
БОЖИДАР МИТРОВИЋ – за изузетан допринос развоју археолингвистике;
ЗДРАВКО ГОЈКОВИЋ – за стваралаштво за децу и младе и за подстицање дечјег стваралаштва;
ДУШАН ЂЕНОВИЋ - за прозно дело „ЈАДОВНИЧКА ЖМИЖА“ – признање за нове таленте;
ДУШАН ТОПИЋ – за књигу песама „РЕЧ ЖИВОТА“ – признање за нове таленте.
У програму учествују и награђени аутори.
Посебно ће бити представљена монографија Радомира Смиљанића
о писцу и лекару Добривоју Зечевићу.
Удружење књижевника Србије...20.12.2011.
ОДРЕЂЕНИ ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ "РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ"
Београд, 19. децембар - Књижевник Љубивоје Ршумовић добитник је награде "Радоје Домановић" за укупан допринос српској књижевној сатири, одлучио је данас жири за овог престижног признања које додељују Удружење књижевника Србије и Фонд "Радоје Домановић".
Истоимена награда за допринос сатири у области позоришта, филма и телевизије додељена је драмском уметнику и књижевнику Зорану Ранкићу.
Награду за најбољу сатиричну књигу објављену 2010. године равноправно су поделили Радивоје Рале Дамјановић из Смедерева за књигу афоризама "Јахање на тигру" и Веселин Мишнић Лари из Београда за књигу афоризама "Уредно сложени јауци".
Лауреати награде "Екселенција сатире" постали су словеначки књижевник Жарко Петан и сатиричар из
Црне Горе Вељко Рајковић.
О добитницима је одлучивао жири у саставу: Срба Игњатовић (председник), Драгутин Минић Карло, Миљурко Вукадиновић, Радослав Тилгер и Александар Чотрић.
Свечаност доделе награде "Радоје Домановић" биће одржана у четвртак, 22. децембра,
од 13 часова, у Министарству вера и дијаспоре.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
И ФОНД "РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ"
Београд, 19. децембар - Књижевник Љубивоје Ршумовић добитник је награде "Радоје Домановић" за укупан допринос српској књижевној сатири, одлучио је данас жири за овог престижног признања које додељују Удружење књижевника Србије и Фонд "Радоје Домановић".
Истоимена награда за допринос сатири у области позоришта, филма и телевизије додељена је драмском уметнику и књижевнику Зорану Ранкићу.
Награду за најбољу сатиричну књигу објављену 2010. године равноправно су поделили Радивоје Рале Дамјановић из Смедерева за књигу афоризама "Јахање на тигру" и Веселин Мишнић Лари из Београда за књигу афоризама "Уредно сложени јауци".
Лауреати награде "Екселенција сатире" постали су словеначки књижевник Жарко Петан и сатиричар из
Црне Горе Вељко Рајковић.
О добитницима је одлучивао жири у саставу: Срба Игњатовић (председник), Драгутин Минић Карло, Миљурко Вукадиновић, Радослав Тилгер и Александар Чотрић.
Свечаност доделе награде "Радоје Домановић" биће одржана у четвртак, 22. децембра,
од 13 часова, у Министарству вера и дијаспоре.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
И ФОНД "РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ"
„Вељкова Голубица“ Радославу Братићу
Награду „Вељкова голубица“ добио је Радослав Братић (1948), књижевник из Београда. Жири је радио у саставу: Радован Поповић (председник), др Марко Недић и Радивој Стоканов. Награда, која се додељује за свеукупно приповедачко стваралаштво на српском језику изузетне уметничке вредности, Братићу је била уручена 15. децембра 2011. године у Сомбору, на књижевној манифестацији „Вељкови дани“.
Радослав Братић, каже се у образложењу жирија, унео је у српску литературу на уметнички високо транспонован начин свет свог завичаја. Свет искони, уроњен у историјску прошлост и мит, сведен на елементарно битисање, уздигнут је мајсторством пишчеве имагниације изнад препознатљивих појмова стварности, неретко до саме границе зачудности.
„Политика“, 15.12. 2011.
Награду „Вељкова голубица“ добио је Радослав Братић (1948), књижевник из Београда. Жири је радио у саставу: Радован Поповић (председник), др Марко Недић и Радивој Стоканов. Награда, која се додељује за свеукупно приповедачко стваралаштво на српском језику изузетне уметничке вредности, Братићу је била уручена 15. децембра 2011. године у Сомбору, на књижевној манифестацији „Вељкови дани“.
Радослав Братић, каже се у образложењу жирија, унео је у српску литературу на уметнички високо транспонован начин свет свог завичаја. Свет искони, уроњен у историјску прошлост и мит, сведен на елементарно битисање, уздигнут је мајсторством пишчеве имагниације изнад препознатљивих појмова стварности, неретко до саме границе зачудности.
„Политика“, 15.12. 2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 21. ДЕЦЕМБАР 2011, 19.00
Ј Е З И Ч К А Т Р И Б И Н А
ПОРЕКЛО И РАЗВОЈ
СРПСКОГ ПИСМА
ПРЕДАВАЧ:
ПРОФ. ДР ЈОВАН ДЕРЕТИЋ
УРЕДНИК:
МИЛЕ МЕДИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 21. ДЕЦЕМБАР 2011, 19.00
Ј Е З И Ч К А Т Р И Б И Н А
ПОРЕКЛО И РАЗВОЈ
СРПСКОГ ПИСМА
ПРЕДАВАЧ:
ПРОФ. ДР ЈОВАН ДЕРЕТИЋ
УРЕДНИК:
МИЛЕ МЕДИЋ
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 21. ДЕЦЕМБАР 2011, 12.00
ЗОРАН БИНГУЛАЦ
ВИТОПЕРЕНА ВРЕМЕНА
(Р О М А Н)
УЧЕСТВУЈУ:
ДРАШКО РЕЂЕП
ЗОРАН КОЛУНЏИЈА
РАДОМИР АНДРИЋ
И АУТОР
ОДЛОМКЕ ЧИТА:
ПЕЂА МИЛЕТИЋ, ГЛУМАЦ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА
МУЗИЧКИ ПРОГРАМ:
НЕМАЊА И МИКИЦА АНТОНИЋ
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
____________________________________________________________________
Др Драшко Ређеп о роману др Зорана Бингулца
„Витоперена времена“
Датум катаклизме (21. 12. 2012) за Зорана Бингулца није махнита претпоставка нити пророчка алгебра Маја, него шанса, неприкосно-вена могућност и плодоносна подозривост. У питању је нови дармар свести и свеукупног релативизма.
Маг наше ваљано наговештене телесне интелигенције, он је управо „тајанственим учешћем једног бедра“ (Растко Петровић) поништио многобројне страхове и изведена пророчанства, зарад еротичне, дијалошке вртешке која је без премца у савременом роману.
Јединствени услов за несвакидашња промишљања о страсти.
Радозналост је света.
Удружење књижевника Србије...16.12.2011.
КОНКУРС ЗА НАГРАДУ "БРАНКО МИЉКОВИЋ"И КОНКУРС "ЋИРИЛИЦЕ"
| 1.doc |
| konkurs_za_nagradu_branko_miljkovic.doc |
Цењене колеге,
„Политика“ јесте објавила мој одговор књижевници Радмили Лазић, али у знатно скраћеној, непотпуној, дакле безвредној верзији. Модератор је, потом, на „Политици онлајн“, углавном брисао реакције читалаца, с циљем да ублажи колатералну штету по лик и дело њихове колумнисткиње. Отуда потреба да се разјасни пар ствари.
Реакције читалаца су двојаке: разумевање и одобравање од стране исељеништва (од „обичних људи“ до струковних колега из Енглеске, Немачке и САД-а), притајена заједљивост од стране неименованих коментатора из Србије. Полемика је, кажу такви, брзо заморила публику. Отуда је, ваљда, модератор (цензор) објављивао искључиво реакције у којима је писало да је све то јалова препирка међу писцима. С тим у вези, ипак треба подсетити (нашег недоученог свезналицу – већ је Богдан Поповић писао о том, типично српском, квазинтелектуалном профилу) да, под једно: искуства уметника или писаца нису другачија од искустава физичких радника, програмера или дизајнера или било ког другог облика људске делатности којом се бави наш човек у свету и да је, под друго, управо моћ књижевности у томе да осветли и осмисли сваки вид људског искуства, па и искуства емограције.
Реакције домаћих твораца јавног мњења су речите: они не да сматрају како знају ко је и шта емиграција, већ не желе да чују иког с те стране, поготово не уколико би имало шта тим поводом да се каже другде него у Србији. То није за чудити, с обзиром да је садашња номенклатура проистекла из претходне, тоталитаристичке, брозовске.
Ево одговора на Радин „утук“ у целини.
„ЗАР ЈЕ ТО СРБИЈА!?“
Књижевник превасходно постоји ради читалаштва, стога поштујмо људе који издвајају време да читају наше чланке и пређимо одмах на ствар: уоквиримо полемику, ради – добронамерних – саучесника. Има, у литератури, светској па и нашој (у овом љубавном троуглу: Даша Дрндић, Радмила Лазић, Борис Л. – где ипак полемишу писци), и исувише анимозитета, е да би се само радило о пукој објективности (и забави за доконе). У случају који нас занима, то се показује већ по реакцији песникиње на мој одговор. Реч је, заправо, о њеној основној, суштинској реакцији, која се своди на дисквалификацију моје поезије, мог песничког/књижевног рада. То је класичан трик у полемичком жанру, и не повлачи неке посебне последице. Међутим, тон је, код ње, одсечан, ствар неопозива. Ја сам, благо речено, никоговић. Лепо од стране старије особе према млађој. Толико о општој култури радикалне феминисткиње. Очито су чланови НИН-ових жирија оманули када су у два наврата уврштавали моје наслове – недостигнућа! – међу значајније прозе године („Белешке о Аркадији“, 2000; „Врт заточеника“ 2010), као и француски издавачи моје препеве Његошевих спевова. Уосталом, да су достигнућа, достигла би до првог места. Само се оно и рачуна. И ето ти, поштовани читаоче, литературе претворене у такмичење, у спорт, у фарсу. Уосталом, зна се како ради сваки жири. Нико се озбиљан на то више не обазире, нити им ишта верује. Чак ни ја. Песник је ионако, крајње самокритичан, вазда несигуран у ваљаност својих радова. У праву је колегиница Лазић.
Ето, помислих, „Повељи“ изговора (већ две године један уредник другом у Краљеву предаје те моје несретне стихове као врућ кромпир а пара за штампу ниоткуд – нисам солвентан, не припадам ниједној политичкој гарнитури – ја сам песник, ја сам суштински друштвено НЕПОТРЕБАН). Ето им сад, нек се позову на Радмилин став. И шта ће нам, уосталом, још један, тамо, емигрант? Зар нисмо вратили Црњанског, кадили кандилом над Кишом? Зар им то није доста? Ко је сад па тај?
Поштована публико, писци се међусобно добро знају, уживајте сад у представи – док траје. Речју, не читајте моје стихове. Ионако ме ретко има у нашој периодици – ништа не губите с тим.
Толико о теми књижевности.
Случај комедијант је хтео да доживотни државни стипендист и ја будемо презимењаци, тако да не треба губити из вида ни комичке ефекте такве ситуације. Свему се, од срца, ти насмеј.
Што се тиче представљања мојих коментара у елекронском издању нашег цењеног листа, ту се сасвим слажемо: ствар је патолошка, ствар је за психијатрију. Најпре сам помислио да се тој неки мој пријатељ пошалио са мном, јер ме је модератор Политике цензурисао (бановао), па је као тај неко убацивао на превару одломке мог писма, да би ме одбранио! Кад оно не. То је дело неког новинског инсајдера. Лепо тај све зна: зна одакле ми је мајка („Исидора Секулић, е то је већ озбиљна литература“, тапшу ми по рамену Мошоринци, сељаци, читајући шта све не пишу тамо, по новинама, о још једној травчици, вајме, без корена); зна инсајдер где сам радио, које сам вере, које невере – ипак ми је драго што не зна да ми је и тата – Упс! – из Круга двојке (боље да тај податак задржим за себе, ионако ударам по београдској митоманији, а сви моји београђани и земунци за последња три века – тако бар тврди Архив земунског мађистрата). Уз то, тај неко очито мисли да искључиво имућан свет живи у центру града, а притом није обавештен о значају Монтреја за културну мапу Париза, итд. Све неважно до неважног.
Важан је наш свет. Важна је наша, општа, културна свест.
Реаговах јер се сетих уздаха једног од путника у аутобусу „Рада Војаж“, док смо улазили у Караванке, једне недавне зиме, на путу за Југ, сетих се тог уздаха приликом гледања филма „Четврти човек“. Човек је, у тренутку дубоке згранутости због призора којих је био сведок, више као за себе, прошапутао: „Зар је – то – Србија!?“ Да, људи још увек воле ту земљу, они још брину за њу, и још је посматртају са зебњом.
О томе је овде реч, и на томе бих да завршим. Није битна моја поезија, нити Дашин, нити Радмилин рад. У суштини, овде је битан став, дискурс о расејању, а тај став, тај дискурс је поразан, и од свих пораза Србије, један од најакутнијих. Он говори о томе са колико се стереотипа носи београдски човек данас. Он говори о социоисторијском аутизму данашњих школованих Београђана. О томе вреди говорити. Са гневом или са чежњом, сад свеједно. Јер од тих стереотипа га не лече, очевидно, у Србији, данас, чак ни писци (или они, које је „елита“ прогласила таквим, макар им стихови често били суви као дреновина из које чак ни краљевић Марко, уз најбољу вољу, не би могао да исцеди ни кап чисте поезије).
Књижевник би требало да осветли, да појасни, да контекстуализује. Песника превасходно занима појединачно. Аутентично. Жив живот, индивидуална истина. Олака квалификовања, уопштавања, груписања, жигосања нису књижевни, нити социолошки, него идеолошки говор највулгранијег вида. Можда наслеђена пракса прошлости. Данашња елита је врсно изводила слетова, певала пионирске песме. Слабо је ту места за критичку свест, у земљи која није извела своју лустрацију, нити повратила одузету имовину. Произвољност, осорност, чак охолост одраз су те површности. Црта наше митоманије испољава се и у томе. Наш је човек, и иначе – свезнадар. У току деведесетих година сам се озбиљно запитао – не једном – јесу ли нас такви, са таквим менталитетом, представљали свету? Јесу ли такви, у дипломатији, преговарали – за милог Бога, и у ваше и у моје име? Добро рече један од коментатора: ваљало би расправљати, не толико о питању одласка (наше је старе већ описао Меша Селимовић у роману „Острво“), колико о питању повратка, односно о разлозима из којих се људи у Србију не враћају. Зна наш свезнадар све, а тек по питању „простака“ са чуке или из иностранства. Срећом, тим поводом, Политика негује рубрику „Мој живот у иностранству“. Нама су управо важна та искуства: не своди се школованост на друштвене науке, нити пак сви морају бити школовани е да би били задовољни собом, својим животом, е да би стекли нешто животне мудрости. Разни су облици остваривања себе и самоспознаје: на то, такво путовање, на откривање тих туђих, а нама блиских, живота, нас позива свака њихова, често самокритичка, исповест. Неке од тих исповести су чак и чисти књижевни драгуљи. Можда је време да Политика отвори рубрику под насловом: „Мој повратак из иностранства, па поновни одлазак из Србије“, како би обим и слика наше теме били потпуни.
Нашем исељенику треба рећи да није сам. Да има и других чија су искуства слична (да парафразирам мудрог Ујевића), и да су та искуства плодоносна. Нашег исељеника треба ослободити од осећања кривице. Београд и расејање нека поновно читају Константина из Островице, Гундулићев портрет потуцања последњег Бранковића у спеву „Осман“, Орфелина, Пишчевиће оца и сина, романе Црњанског (распон тог књижевног материјала иде од XV до XX века!). Ми се већ вековима остварујемо другде, и другачије, а вазда и навек свесни себе – својих корена, својих домашаја. Јер исељеник својом културом зрачи, и друге људске заједнице препознају аутохтоне вредности за које је везан. Камо среће да Београд поштује своју емиграцију као Јерусалим, Пекинг или Ереван своје. Управо ми је јуче пријатељ из Медисона, историчар медицине са тамошњег Универзитета, док смо се шетали по Латинском кварту, похвалио лепоту српске саборне цркве у Милвокију, као и један њихов чувени, етнички ресторан. Узгред, споменуо је и Рода Благојевића. Ја њему Твејна, он мени Теслу. Тада му рекох да је Тесла оцу Томе Сојера преводи Змајеве стихове. Један смо ми, духовни свет, одавно. Међу људима добре воље.
Нека се исељеници не осећају кривима јер су отишли. Нека учине мир са собом, и мир с Београдом. Један им је живот дат, нека га остварују, ма где да су. Пут је наш пут самоспознаје. То етичко и естетско, постигнуће, највиши је врх људске егзистенције. И Берђајев и Набоков су егзиланти. И Берђајев и Набоков су Руси. Традиција не познаје границе. Традиције су вишеструке. Растко умире, сам, у туђини, Црњански је обневидео од чежње за Србијом, Црњански се вратио. Јер свима је нама „Ламент над Београдом“ први и последњи наш стих. Круна свих чежњи. Макар се Београду, „Тамном вилајету“, више не враћали. Ко је, у љубави за Рим, био дубљи и потреснији: Август или Овидије? Цар или његов изгнаник?
Др Борис Лазић
Универзитет у Паризу
Француска
„Политика“ јесте објавила мој одговор књижевници Радмили Лазић, али у знатно скраћеној, непотпуној, дакле безвредној верзији. Модератор је, потом, на „Политици онлајн“, углавном брисао реакције читалаца, с циљем да ублажи колатералну штету по лик и дело њихове колумнисткиње. Отуда потреба да се разјасни пар ствари.
Реакције читалаца су двојаке: разумевање и одобравање од стране исељеништва (од „обичних људи“ до струковних колега из Енглеске, Немачке и САД-а), притајена заједљивост од стране неименованих коментатора из Србије. Полемика је, кажу такви, брзо заморила публику. Отуда је, ваљда, модератор (цензор) објављивао искључиво реакције у којима је писало да је све то јалова препирка међу писцима. С тим у вези, ипак треба подсетити (нашег недоученог свезналицу – већ је Богдан Поповић писао о том, типично српском, квазинтелектуалном профилу) да, под једно: искуства уметника или писаца нису другачија од искустава физичких радника, програмера или дизајнера или било ког другог облика људске делатности којом се бави наш човек у свету и да је, под друго, управо моћ књижевности у томе да осветли и осмисли сваки вид људског искуства, па и искуства емограције.
Реакције домаћих твораца јавног мњења су речите: они не да сматрају како знају ко је и шта емиграција, већ не желе да чују иког с те стране, поготово не уколико би имало шта тим поводом да се каже другде него у Србији. То није за чудити, с обзиром да је садашња номенклатура проистекла из претходне, тоталитаристичке, брозовске.
Ево одговора на Радин „утук“ у целини.
„ЗАР ЈЕ ТО СРБИЈА!?“
Књижевник превасходно постоји ради читалаштва, стога поштујмо људе који издвајају време да читају наше чланке и пређимо одмах на ствар: уоквиримо полемику, ради – добронамерних – саучесника. Има, у литератури, светској па и нашој (у овом љубавном троуглу: Даша Дрндић, Радмила Лазић, Борис Л. – где ипак полемишу писци), и исувише анимозитета, е да би се само радило о пукој објективности (и забави за доконе). У случају који нас занима, то се показује већ по реакцији песникиње на мој одговор. Реч је, заправо, о њеној основној, суштинској реакцији, која се своди на дисквалификацију моје поезије, мог песничког/књижевног рада. То је класичан трик у полемичком жанру, и не повлачи неке посебне последице. Међутим, тон је, код ње, одсечан, ствар неопозива. Ја сам, благо речено, никоговић. Лепо од стране старије особе према млађој. Толико о општој култури радикалне феминисткиње. Очито су чланови НИН-ових жирија оманули када су у два наврата уврштавали моје наслове – недостигнућа! – међу значајније прозе године („Белешке о Аркадији“, 2000; „Врт заточеника“ 2010), као и француски издавачи моје препеве Његошевих спевова. Уосталом, да су достигнућа, достигла би до првог места. Само се оно и рачуна. И ето ти, поштовани читаоче, литературе претворене у такмичење, у спорт, у фарсу. Уосталом, зна се како ради сваки жири. Нико се озбиљан на то више не обазире, нити им ишта верује. Чак ни ја. Песник је ионако, крајње самокритичан, вазда несигуран у ваљаност својих радова. У праву је колегиница Лазић.
Ето, помислих, „Повељи“ изговора (већ две године један уредник другом у Краљеву предаје те моје несретне стихове као врућ кромпир а пара за штампу ниоткуд – нисам солвентан, не припадам ниједној политичкој гарнитури – ја сам песник, ја сам суштински друштвено НЕПОТРЕБАН). Ето им сад, нек се позову на Радмилин став. И шта ће нам, уосталом, још један, тамо, емигрант? Зар нисмо вратили Црњанског, кадили кандилом над Кишом? Зар им то није доста? Ко је сад па тај?
Поштована публико, писци се међусобно добро знају, уживајте сад у представи – док траје. Речју, не читајте моје стихове. Ионако ме ретко има у нашој периодици – ништа не губите с тим.
Толико о теми књижевности.
Случај комедијант је хтео да доживотни државни стипендист и ја будемо презимењаци, тако да не треба губити из вида ни комичке ефекте такве ситуације. Свему се, од срца, ти насмеј.
Што се тиче представљања мојих коментара у елекронском издању нашег цењеног листа, ту се сасвим слажемо: ствар је патолошка, ствар је за психијатрију. Најпре сам помислио да се тој неки мој пријатељ пошалио са мном, јер ме је модератор Политике цензурисао (бановао), па је као тај неко убацивао на превару одломке мог писма, да би ме одбранио! Кад оно не. То је дело неког новинског инсајдера. Лепо тај све зна: зна одакле ми је мајка („Исидора Секулић, е то је већ озбиљна литература“, тапшу ми по рамену Мошоринци, сељаци, читајући шта све не пишу тамо, по новинама, о још једној травчици, вајме, без корена); зна инсајдер где сам радио, које сам вере, које невере – ипак ми је драго што не зна да ми је и тата – Упс! – из Круга двојке (боље да тај податак задржим за себе, ионако ударам по београдској митоманији, а сви моји београђани и земунци за последња три века – тако бар тврди Архив земунског мађистрата). Уз то, тај неко очито мисли да искључиво имућан свет живи у центру града, а притом није обавештен о значају Монтреја за културну мапу Париза, итд. Све неважно до неважног.
Важан је наш свет. Важна је наша, општа, културна свест.
Реаговах јер се сетих уздаха једног од путника у аутобусу „Рада Војаж“, док смо улазили у Караванке, једне недавне зиме, на путу за Југ, сетих се тог уздаха приликом гледања филма „Четврти човек“. Човек је, у тренутку дубоке згранутости због призора којих је био сведок, више као за себе, прошапутао: „Зар је – то – Србија!?“ Да, људи још увек воле ту земљу, они још брину за њу, и још је посматртају са зебњом.
О томе је овде реч, и на томе бих да завршим. Није битна моја поезија, нити Дашин, нити Радмилин рад. У суштини, овде је битан став, дискурс о расејању, а тај став, тај дискурс је поразан, и од свих пораза Србије, један од најакутнијих. Он говори о томе са колико се стереотипа носи београдски човек данас. Он говори о социоисторијском аутизму данашњих школованих Београђана. О томе вреди говорити. Са гневом или са чежњом, сад свеједно. Јер од тих стереотипа га не лече, очевидно, у Србији, данас, чак ни писци (или они, које је „елита“ прогласила таквим, макар им стихови често били суви као дреновина из које чак ни краљевић Марко, уз најбољу вољу, не би могао да исцеди ни кап чисте поезије).
Књижевник би требало да осветли, да појасни, да контекстуализује. Песника превасходно занима појединачно. Аутентично. Жив живот, индивидуална истина. Олака квалификовања, уопштавања, груписања, жигосања нису књижевни, нити социолошки, него идеолошки говор највулгранијег вида. Можда наслеђена пракса прошлости. Данашња елита је врсно изводила слетова, певала пионирске песме. Слабо је ту места за критичку свест, у земљи која није извела своју лустрацију, нити повратила одузету имовину. Произвољност, осорност, чак охолост одраз су те површности. Црта наше митоманије испољава се и у томе. Наш је човек, и иначе – свезнадар. У току деведесетих година сам се озбиљно запитао – не једном – јесу ли нас такви, са таквим менталитетом, представљали свету? Јесу ли такви, у дипломатији, преговарали – за милог Бога, и у ваше и у моје име? Добро рече један од коментатора: ваљало би расправљати, не толико о питању одласка (наше је старе већ описао Меша Селимовић у роману „Острво“), колико о питању повратка, односно о разлозима из којих се људи у Србију не враћају. Зна наш свезнадар све, а тек по питању „простака“ са чуке или из иностранства. Срећом, тим поводом, Политика негује рубрику „Мој живот у иностранству“. Нама су управо важна та искуства: не своди се школованост на друштвене науке, нити пак сви морају бити школовани е да би били задовољни собом, својим животом, е да би стекли нешто животне мудрости. Разни су облици остваривања себе и самоспознаје: на то, такво путовање, на откривање тих туђих, а нама блиских, живота, нас позива свака њихова, често самокритичка, исповест. Неке од тих исповести су чак и чисти књижевни драгуљи. Можда је време да Политика отвори рубрику под насловом: „Мој повратак из иностранства, па поновни одлазак из Србије“, како би обим и слика наше теме били потпуни.
Нашем исељенику треба рећи да није сам. Да има и других чија су искуства слична (да парафразирам мудрог Ујевића), и да су та искуства плодоносна. Нашег исељеника треба ослободити од осећања кривице. Београд и расејање нека поновно читају Константина из Островице, Гундулићев портрет потуцања последњег Бранковића у спеву „Осман“, Орфелина, Пишчевиће оца и сина, романе Црњанског (распон тог књижевног материјала иде од XV до XX века!). Ми се већ вековима остварујемо другде, и другачије, а вазда и навек свесни себе – својих корена, својих домашаја. Јер исељеник својом културом зрачи, и друге људске заједнице препознају аутохтоне вредности за које је везан. Камо среће да Београд поштује своју емиграцију као Јерусалим, Пекинг или Ереван своје. Управо ми је јуче пријатељ из Медисона, историчар медицине са тамошњег Универзитета, док смо се шетали по Латинском кварту, похвалио лепоту српске саборне цркве у Милвокију, као и један њихов чувени, етнички ресторан. Узгред, споменуо је и Рода Благојевића. Ја њему Твејна, он мени Теслу. Тада му рекох да је Тесла оцу Томе Сојера преводи Змајеве стихове. Један смо ми, духовни свет, одавно. Међу људима добре воље.
Нека се исељеници не осећају кривима јер су отишли. Нека учине мир са собом, и мир с Београдом. Један им је живот дат, нека га остварују, ма где да су. Пут је наш пут самоспознаје. То етичко и естетско, постигнуће, највиши је врх људске егзистенције. И Берђајев и Набоков су егзиланти. И Берђајев и Набоков су Руси. Традиција не познаје границе. Традиције су вишеструке. Растко умире, сам, у туђини, Црњански је обневидео од чежње за Србијом, Црњански се вратио. Јер свима је нама „Ламент над Београдом“ први и последњи наш стих. Круна свих чежњи. Макар се Београду, „Тамном вилајету“, више не враћали. Ко је, у љубави за Рим, био дубљи и потреснији: Август или Овидије? Цар или његов изгнаник?
Др Борис Лазић
Универзитет у Паризу
Француска
У уторак, 13. децембра у амфитеатру цркве Лазарица у Крушевцу одржано је духовно вече на ком је представљен нови роман Милуна Миће Бабића "Мирис Мораве у Паризу". О књизи је говорио књижевни критичар и писац Љубиша Бата Ђидић. Духовном скупу је присуствовао и владика епархије Крушевачке, Преосвећени отац Давид. И сам је узео учешће, говорећи на тему љубави свељудске и љубави у Господу. Одломке из романа је читао аутор.
Бабић се на крају обратио пригодном беседом Преосвећеном владики и присутном слушатељству у препуној сали амфитеатра. У прилогу је интегрални текст беседе.
"Мирис Мораве" у амфитеатру цркве Лазарица
Преосвећени владико – оче Давиде, часни оци, уважене даме и господо,
Имам неизмерно задовољство и част, прожима ме узвишена радост што ми се дала прилика да вечерас у овом прелепом здању наше духовности и културе кажем коју реч о свом новом роману „Мирис Мораве у Паризу“. Моје усхићење је утолико веће што беседим пред првим старешином наше новоформиране епархије Крушевачке.
Слушали смо вечерас речи угледног писца и књижевног критичара, Љубишу Бату Ђидића. То афирмативно представљање књиге ме учвршћује у уверењу да мој труд у писању није био узалудан. Верујем да је то мишљење утемељено на принципима професионалне критике. Неки одломци само крајичком вас уводе у свет догађања и међу ликове у том делу. Тај метафорични мирис Мораве, виртуелно је присутан и вечерас овде, и снажнији је некако, а мени се чини и чудесно помешан са миомирисом тамјана што допире до нас из ове прелепе цркве Лазарице.
Морава је у роману метафора завичаја. Чини нам се да су све наше реке Морава и наш завичај. Пажљивом оку неће промаћи да још на корицама књиге из Тријумфалне капије у Паризу куља једна Морава са својим мостовима, са манастирима Љубостиња и Велуће, са црквом Светог Тројства у Граду на Морави, са завичајним, тегобним и носталгичним мирисима, док живот иде даље и замиче у неповрат овде или негде у туђини.
О свом књижевном раду не бих. Доста ме је било вечерас. Свакако, и да не одузимам време Преосвећеном и вама, поштовани. Хоћу да нагласим како ми се чини да, док пишем, моја мисао долази из душе. Можда зато многи читаоци кажу да су моји романи лирски, да имају душу. Има и критичара који то исто говоре. Да ли је то модерно данас у ова отуђена времена?
Пишући ову, надам се узбудљиву причу, водиља ми је била свељудска љубав. Љубав брачна, породична, братска и сестринска и она отаџбинска. Отаџбина! Не чини ли вам се да смо затурили ту реч у свом вокабулару?! Кроз заплете и искушења, кроз животне и емоционалне лавиринте ликова из романа није ме водила такозвана Аријаднина нит, већ златни конац веза из песме „Слово љубве“ премудрог нам деспота Стефана Лазаревића. А круна тог веза је задњи стих. Он гласи: „...љубав све превасходи,/ и није чудо,/ јер љубав је Бог.“
И кад се заплетем у мрежи фикције и реалности, кад ми се учини да не знам где престаје машта а наступа стварност, догоди се почесто да ми дође мисао Пабла Пикаса која гласи: „Све што можете замислити, стварно је.“ Поред десетак других ликова, видећете да у роману постоји и лик једног занесењака, ентузијасте и ерудите по имену Божидар Богомољац. Наводећи бројне изворе и чињенице, тај човек упорно заговара тезу да је Србији украдена историја. Оно што се деценијама учи у школама није права историја. Она, забога, почиње од некакве најезде Срба на ове просторе у шестом или седмом веку са Закарпатја или још издаље.
Чујте: најезда! Тако су нас учили. Као да су то били скакавци?! Богомољац на једном месту каже: „...Да смо аутомобилима надирали, једва да бисмо стигли да заузмемо сва та пространства. Са толике удаљености да допремо и да, наравно, успут ратујемо са домородачким становништвом,... да се укоренимо и све то за стотинак година...“ Тој причи тешко да може поверовати и један чобанин са планине.
Где је поента у овом кратком изводу из књиге? Поенту ћу вам сада рећи. Случајно, ту скоро, у недељу, 23. октобра 2011. на једној телевизији наиђем на емисију у којој гостује један наш угледни научник, доктор историјских наука, господин Радомир Ђорђевић. Слушао сам тог храброг човека и познатог стручњака, који је говорио баш о прекрајању историје нашег народа. Не, није то говорио доктор историјских наука?! То је заправо био Божидар Богомољац, лик из романа. Изашао је из књиге. Исте тврдње, сличне реченице и аргументе је износио тај историчар, баш као Богомољац, разуме се, само поткрепљене новим и озбиљним чињеницама и открићима, како доликује научнику. Какав шести век, каква најезда са Карпата, каже тај научник?! Срби су више хиљада година раније увелико живели на овим просторима. Осврнуо се жестоко тај господин и на наше званичне, како би Богомољац рекао, докторисане и академисане научнике и на њихово слепо држање за нашу државну, а хегемонистички наметнуту германску историографију. Позовем после те емисије дежурног уредника телевизије и испричам му ту случајност, ту коинциденцију. Он мирно рече: „Господине, истина се увек говори на исти начин. То што сте ви писали у роману и што је вечерас говорио наш цењени гост, стварно је.“ А сећате се, поштованa публико, оне Пикасове мисли од малопре: „Све што можете замислити, стварно је.“
Шта још да вам кажем? Аутор, дакле, наратор (цитирам из романа) „вама јамчи са свих 98199 речи које је уткао у целовиту причу да су се Милошу и Невенки догодиле и те, и бројне друге ситуације. Хм, да ли су то били баш њих двоје, или се друкчије звао тај млади брачни пар? Свеједно, то је живот, њихов или Пеђин и Снежанин, или ... можда баш ваш. Живот! И ваш се састоји од ниске обичних, реално могућих, а и оних драматичних, готово иреалних душевних стања и околности. Неки ликови могу бити из маште, а сам живот је тешко измислити. Отуда је свака сличност са неким реалним ликовима и њиховим професијама сасвим намерна.“
У Крушевцу, 13.12.2011. Милун Мића Бабић
Бабић се на крају обратио пригодном беседом Преосвећеном владики и присутном слушатељству у препуној сали амфитеатра. У прилогу је интегрални текст беседе.
"Мирис Мораве" у амфитеатру цркве Лазарица
Преосвећени владико – оче Давиде, часни оци, уважене даме и господо,
Имам неизмерно задовољство и част, прожима ме узвишена радост што ми се дала прилика да вечерас у овом прелепом здању наше духовности и културе кажем коју реч о свом новом роману „Мирис Мораве у Паризу“. Моје усхићење је утолико веће што беседим пред првим старешином наше новоформиране епархије Крушевачке.
Слушали смо вечерас речи угледног писца и књижевног критичара, Љубишу Бату Ђидића. То афирмативно представљање књиге ме учвршћује у уверењу да мој труд у писању није био узалудан. Верујем да је то мишљење утемељено на принципима професионалне критике. Неки одломци само крајичком вас уводе у свет догађања и међу ликове у том делу. Тај метафорични мирис Мораве, виртуелно је присутан и вечерас овде, и снажнији је некако, а мени се чини и чудесно помешан са миомирисом тамјана што допире до нас из ове прелепе цркве Лазарице.
Морава је у роману метафора завичаја. Чини нам се да су све наше реке Морава и наш завичај. Пажљивом оку неће промаћи да још на корицама књиге из Тријумфалне капије у Паризу куља једна Морава са својим мостовима, са манастирима Љубостиња и Велуће, са црквом Светог Тројства у Граду на Морави, са завичајним, тегобним и носталгичним мирисима, док живот иде даље и замиче у неповрат овде или негде у туђини.
О свом књижевном раду не бих. Доста ме је било вечерас. Свакако, и да не одузимам време Преосвећеном и вама, поштовани. Хоћу да нагласим како ми се чини да, док пишем, моја мисао долази из душе. Можда зато многи читаоци кажу да су моји романи лирски, да имају душу. Има и критичара који то исто говоре. Да ли је то модерно данас у ова отуђена времена?
Пишући ову, надам се узбудљиву причу, водиља ми је била свељудска љубав. Љубав брачна, породична, братска и сестринска и она отаџбинска. Отаџбина! Не чини ли вам се да смо затурили ту реч у свом вокабулару?! Кроз заплете и искушења, кроз животне и емоционалне лавиринте ликова из романа није ме водила такозвана Аријаднина нит, већ златни конац веза из песме „Слово љубве“ премудрог нам деспота Стефана Лазаревића. А круна тог веза је задњи стих. Он гласи: „...љубав све превасходи,/ и није чудо,/ јер љубав је Бог.“
И кад се заплетем у мрежи фикције и реалности, кад ми се учини да не знам где престаје машта а наступа стварност, догоди се почесто да ми дође мисао Пабла Пикаса која гласи: „Све што можете замислити, стварно је.“ Поред десетак других ликова, видећете да у роману постоји и лик једног занесењака, ентузијасте и ерудите по имену Божидар Богомољац. Наводећи бројне изворе и чињенице, тај човек упорно заговара тезу да је Србији украдена историја. Оно што се деценијама учи у школама није права историја. Она, забога, почиње од некакве најезде Срба на ове просторе у шестом или седмом веку са Закарпатја или још издаље.
Чујте: најезда! Тако су нас учили. Као да су то били скакавци?! Богомољац на једном месту каже: „...Да смо аутомобилима надирали, једва да бисмо стигли да заузмемо сва та пространства. Са толике удаљености да допремо и да, наравно, успут ратујемо са домородачким становништвом,... да се укоренимо и све то за стотинак година...“ Тој причи тешко да може поверовати и један чобанин са планине.
Где је поента у овом кратком изводу из књиге? Поенту ћу вам сада рећи. Случајно, ту скоро, у недељу, 23. октобра 2011. на једној телевизији наиђем на емисију у којој гостује један наш угледни научник, доктор историјских наука, господин Радомир Ђорђевић. Слушао сам тог храброг човека и познатог стручњака, који је говорио баш о прекрајању историје нашег народа. Не, није то говорио доктор историјских наука?! То је заправо био Божидар Богомољац, лик из романа. Изашао је из књиге. Исте тврдње, сличне реченице и аргументе је износио тај историчар, баш као Богомољац, разуме се, само поткрепљене новим и озбиљним чињеницама и открићима, како доликује научнику. Какав шести век, каква најезда са Карпата, каже тај научник?! Срби су више хиљада година раније увелико живели на овим просторима. Осврнуо се жестоко тај господин и на наше званичне, како би Богомољац рекао, докторисане и академисане научнике и на њихово слепо држање за нашу државну, а хегемонистички наметнуту германску историографију. Позовем после те емисије дежурног уредника телевизије и испричам му ту случајност, ту коинциденцију. Он мирно рече: „Господине, истина се увек говори на исти начин. То што сте ви писали у роману и што је вечерас говорио наш цењени гост, стварно је.“ А сећате се, поштованa публико, оне Пикасове мисли од малопре: „Све што можете замислити, стварно је.“
Шта још да вам кажем? Аутор, дакле, наратор (цитирам из романа) „вама јамчи са свих 98199 речи које је уткао у целовиту причу да су се Милошу и Невенки догодиле и те, и бројне друге ситуације. Хм, да ли су то били баш њих двоје, или се друкчије звао тај млади брачни пар? Свеједно, то је живот, њихов или Пеђин и Снежанин, или ... можда баш ваш. Живот! И ваш се састоји од ниске обичних, реално могућих, а и оних драматичних, готово иреалних душевних стања и околности. Неки ликови могу бити из маште, а сам живот је тешко измислити. Отуда је свака сличност са неким реалним ликовима и њиховим професијама сасвим намерна.“
У Крушевцу, 13.12.2011. Милун Мића Бабић
Удружење књижевника Србије...15.12.2011.
МАЛА ПОМОЋ
| 1.doc |
КЊИЖЕВНА НАГРАДА „МОМЧИЛО ТЕШИЋ“
Обележавајући стогодишњицу рођења знаменитог писца за децу Момчила Тешића (1911-1992), Општина Пожега, Основна школа „Петар Лековић“ и Књижевне новине „Свитак“, установили су Књижевну награду „Момчило Тешић“, која ће бити додељивана за остварења у области књижевности за децу и младе, у три категорије: за књигу кратких прича, за књигу песама и за сликовницу.
Према речима Милована Мићовића, председника општине Пожега, признање ове врсте је важан подстицај стваралаштву за децу, чему је Момчило даривао сав свој живот, уводећи родни Глумач и Пожегу у свет читанки, енциклопедија и бројних антологија код нас и у свету.
Добитници Књижевне награде „Момчило Тешић“ за 2011. годину су: Недељко Терзић из Сремске Митровице за књигу кратких прича „Парајлије у паралији“ (издавач АМ график, Лаћарак), Бранко Стевановић из Новог Београда за збирку песама „Авантуре Краљевића Марка“ (издавач Чекић, Београд) и Поп Д. Ђурђев из Новог Сада за сликовницу „Теглећа срећа“ (издавач Градска народна библиотека Зрењанин).
„Покушали смо да у књигама које ће бити награђене откријемо реторику Момчилових јунака, чија је беседничка озбиљност али и блага доза хумора, потом и бајковитост, она вредност која савремене писце спаја са књижевном баштином и младим читаоцима“ - истиче се у саопштењу жирија.
Награда ће бити додељена у оквиру тродневне културне манифестације „Дани Момчила Тешића“ која почиње 15. децембра 2011. године у Пожеги.
Обележавајући стогодишњицу рођења знаменитог писца за децу Момчила Тешића (1911-1992), Општина Пожега, Основна школа „Петар Лековић“ и Књижевне новине „Свитак“, установили су Књижевну награду „Момчило Тешић“, која ће бити додељивана за остварења у области књижевности за децу и младе, у три категорије: за књигу кратких прича, за књигу песама и за сликовницу.
Према речима Милована Мићовића, председника општине Пожега, признање ове врсте је важан подстицај стваралаштву за децу, чему је Момчило даривао сав свој живот, уводећи родни Глумач и Пожегу у свет читанки, енциклопедија и бројних антологија код нас и у свету.
Добитници Књижевне награде „Момчило Тешић“ за 2011. годину су: Недељко Терзић из Сремске Митровице за књигу кратких прича „Парајлије у паралији“ (издавач АМ график, Лаћарак), Бранко Стевановић из Новог Београда за збирку песама „Авантуре Краљевића Марка“ (издавач Чекић, Београд) и Поп Д. Ђурђев из Новог Сада за сликовницу „Теглећа срећа“ (издавач Градска народна библиотека Зрењанин).
„Покушали смо да у књигама које ће бити награђене откријемо реторику Момчилових јунака, чија је беседничка озбиљност али и блага доза хумора, потом и бајковитост, она вредност која савремене писце спаја са књижевном баштином и младим читаоцима“ - истиче се у саопштењу жирија.
Награда ће бити додељена у оквиру тродневне културне манифестације „Дани Момчила Тешића“ која почиње 15. децембра 2011. године у Пожеги.
СИНОЋ ЈЕ У ТЕМИШВАРУ "БРАНКОВО КОЛО" ЗАЈЕДНО СА САВЕЗОМ СРБА У РУМУНИЈИ
СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖИЛО 170. ГОДИШЊИЦУ ДОЛАСКА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА НА ШКОЛОВАЊЕ У ТЕМИШВАР.
| tekst_o_proslavi_170._godisnjice_dolaska_branka_radicevica_u_temisvar.doc |
SVI PROGRAMI - UKS, KOLARAC...
| 1.doc |
Удружење књижевника Србије...13.12.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 14. ДЕЦЕМБАР 2011, 12.00
РАДЕ ВАЦИЋ
„ЗАЛАСЦИ У ПЕРИВОЈЕ“
(РЕФЛЕКСИЈЕ НА РАЗНЕ ТЕМЕ)
УЧЕСТВУЈУ:
ПРОФ. ДР МИРКО ЗУРОВАЦ
ПРОФ. ДР МИЛО ЛОМПАР
ТЕКСТОВЕ ЧИТА АУТОР
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 14. ДЕЦЕМБАР 2011, 12.00
РАДЕ ВАЦИЋ
„ЗАЛАСЦИ У ПЕРИВОЈЕ“
(РЕФЛЕКСИЈЕ НА РАЗНЕ ТЕМЕ)
УЧЕСТВУЈУ:
ПРОФ. ДР МИРКО ЗУРОВАЦ
ПРОФ. ДР МИЛО ЛОМПАР
ТЕКСТОВЕ ЧИТА АУТОР
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Удружење књижевника Србије...12.12.2011.
БРАНКОВО КОЛО
Сремски Карловци, Патријарха Рајачића 16
Тел./фах 021/881-028; [email protected]
Сремски Карловци, 12. децембар 2011.
САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА БРАНКОВОГ КОЛА
ЗА НАГРАДУ
''ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ''
Престижна награда Бранковог кола Печат вароши сремскокарловачке, за најбоље песничке књиге на српском језику објављене између две јесење манифестације, равноправно је припала Манојлу Гавриловићу за књигу песама ''Црна плавет'' (Српска књижевна задруга, Београд) и Драгославу Дедовићу за књигу изабраних и нових песама ''За клавир и диџериду'' (Алтера, Београд).
На завршној седници, 12. децембра 2011. године, ову одлуку једногласно је донео жири Бранковог кола у саставу: Крстивоје Илић, Јелена Алексић и Ненад Грујичић. У најужем избору биле су и књиге Ранка Павловића, Томислава Маринковића, Милене Марковић, Ивана Лаловића и Радмила В. Радовановића. Награда ''Печат вароши сремскокарловачке'' биће, по четрдесет трећи пут, свечано уручена лауреатима у марту, на дан рођења Бранка Радичевића, у најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији у којој се велики песник школовао од 1835. до 1841. године.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
У вишегодишњој мисији препознавања аутентичних песничких вредности, изван предвидивих ''открића'' уиграног бубња награђивања на српској књижевној сцени, Бранково коло и овога пута указује на две, у засенку јавне пажње, значајне књиге и ретке ауторске судбине.
Књига ''Црна плавет'' Манојла Гавриловића (1945) представља нови зрели резултат у завидном опуса овога песника. Рођен у Бјелуши у Златиборском округу, чувеном месту у којем се с колена на колено преламају српске легенде са концентричним круговима историјских догађаја (забележени и руком Вука Стефановића Караџића), песник је из детињства понео знамење таквога поднебља и населио га у својој поезији. Отворен за музичку лепоту језика у разноликим песничким формама – све до слободног стиха, Гавриловић пева и окрилаћује готово сваку песму митским сликама и призорима. Инсистирајући на реченом обрасцу, у споју лирског и епског, овај песник гради својеврсну реку-поему која, из књиге у књигу, тече као јединствен лирски бревијар пун жара колективне свести преломљене у обрасцу индивидуалног погледа на свет. Ако је ''матерња мелодија'' у језику одлика сваког истинског песничког рукописа, онда је Манојле Гавриловић један од репрезентативних примера тако схваћеног песничког манифеста. На том фону, књига ''Црна плавет'' представља узбудљиву и целовиту збирку поезије исписану занатски дотераним краснописом живог надахнућа.
Књига ''За клавир и диџериду'' Драгослава Дедовића (1963), представља чудесну песничку мапу једне несвакидашње судбине. Рођен у Земуну, одрастао у Калесији и Тузли, годинама стварао у Немачкој (живи у Берлину), Дедовић припада оним песницима којима је живот, поред осталога, исписао ''романе''. Подједнако мајстор слободног и римованог стиха, овај песник нашироко захвата тематска поља, увек украшавајући сиже поетске ''приче'' суптилном иронијом, сарказмом или хумором. Ова поезија калеми завичајну и светску ауру искуства, лирски пулсира изнуђеним укрштајем једнога и другога. Култивисан и образован песник, Драгослав Дедовић у ауторској радионици гради и обезбеђује привилегију сталног присуства непресушних извора фантазмагоричних слика. У сусрету са новим животним простором, са странствовањем и егзилом, он је, у детаљима призора, песник дубинске анализе узрочно-последичних линија балканског удеса. И Дедовићеве изузетне љубавне песме носе печат реченог, нагрижене су драмом борбе за опстанак – отворена рана емоције и интиме. За цео живот обележен сеобним силама и ударима, Дедовић свет проматра сложеније и богатије од тзв. status quo песникâ држећи се оне познате сентенце да песник о дому (и светском болу) има право да пише тек кад оде из завичаја. Као и у самом наслову књиге, спојивши клавир и диџериду (абориџински музички инструмент традиционално прављен од суве гране дрвета, еукалиптуса), Драгослав Дедовић збраја опречне феномене и удаљене амплитуде стварности творећи тако, и на симболичан начин, особену симбиозу новооткривеног звука на мапи српског песничког језика.
БРАНКОВО КОЛО
Ненад Грујичић, председник
Сремски Карловци, Патријарха Рајачића 16
Тел./фах 021/881-028; [email protected]
Сремски Карловци, 12. децембар 2011.
САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА БРАНКОВОГ КОЛА
ЗА НАГРАДУ
''ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ''
Престижна награда Бранковог кола Печат вароши сремскокарловачке, за најбоље песничке књиге на српском језику објављене између две јесење манифестације, равноправно је припала Манојлу Гавриловићу за књигу песама ''Црна плавет'' (Српска књижевна задруга, Београд) и Драгославу Дедовићу за књигу изабраних и нових песама ''За клавир и диџериду'' (Алтера, Београд).
На завршној седници, 12. децембра 2011. године, ову одлуку једногласно је донео жири Бранковог кола у саставу: Крстивоје Илић, Јелена Алексић и Ненад Грујичић. У најужем избору биле су и књиге Ранка Павловића, Томислава Маринковића, Милене Марковић, Ивана Лаловића и Радмила В. Радовановића. Награда ''Печат вароши сремскокарловачке'' биће, по четрдесет трећи пут, свечано уручена лауреатима у марту, на дан рођења Бранка Радичевића, у најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији у којој се велики песник школовао од 1835. до 1841. године.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
У вишегодишњој мисији препознавања аутентичних песничких вредности, изван предвидивих ''открића'' уиграног бубња награђивања на српској књижевној сцени, Бранково коло и овога пута указује на две, у засенку јавне пажње, значајне књиге и ретке ауторске судбине.
Књига ''Црна плавет'' Манојла Гавриловића (1945) представља нови зрели резултат у завидном опуса овога песника. Рођен у Бјелуши у Златиборском округу, чувеном месту у којем се с колена на колено преламају српске легенде са концентричним круговима историјских догађаја (забележени и руком Вука Стефановића Караџића), песник је из детињства понео знамење таквога поднебља и населио га у својој поезији. Отворен за музичку лепоту језика у разноликим песничким формама – све до слободног стиха, Гавриловић пева и окрилаћује готово сваку песму митским сликама и призорима. Инсистирајући на реченом обрасцу, у споју лирског и епског, овај песник гради својеврсну реку-поему која, из књиге у књигу, тече као јединствен лирски бревијар пун жара колективне свести преломљене у обрасцу индивидуалног погледа на свет. Ако је ''матерња мелодија'' у језику одлика сваког истинског песничког рукописа, онда је Манојле Гавриловић један од репрезентативних примера тако схваћеног песничког манифеста. На том фону, књига ''Црна плавет'' представља узбудљиву и целовиту збирку поезије исписану занатски дотераним краснописом живог надахнућа.
Књига ''За клавир и диџериду'' Драгослава Дедовића (1963), представља чудесну песничку мапу једне несвакидашње судбине. Рођен у Земуну, одрастао у Калесији и Тузли, годинама стварао у Немачкој (живи у Берлину), Дедовић припада оним песницима којима је живот, поред осталога, исписао ''романе''. Подједнако мајстор слободног и римованог стиха, овај песник нашироко захвата тематска поља, увек украшавајући сиже поетске ''приче'' суптилном иронијом, сарказмом или хумором. Ова поезија калеми завичајну и светску ауру искуства, лирски пулсира изнуђеним укрштајем једнога и другога. Култивисан и образован песник, Драгослав Дедовић у ауторској радионици гради и обезбеђује привилегију сталног присуства непресушних извора фантазмагоричних слика. У сусрету са новим животним простором, са странствовањем и егзилом, он је, у детаљима призора, песник дубинске анализе узрочно-последичних линија балканског удеса. И Дедовићеве изузетне љубавне песме носе печат реченог, нагрижене су драмом борбе за опстанак – отворена рана емоције и интиме. За цео живот обележен сеобним силама и ударима, Дедовић свет проматра сложеније и богатије од тзв. status quo песникâ држећи се оне познате сентенце да песник о дому (и светском болу) има право да пише тек кад оде из завичаја. Као и у самом наслову књиге, спојивши клавир и диџериду (абориџински музички инструмент традиционално прављен од суве гране дрвета, еукалиптуса), Драгослав Дедовић збраја опречне феномене и удаљене амплитуде стварности творећи тако, и на симболичан начин, особену симбиозу новооткривеног звука на мапи српског песничког језика.
БРАНКОВО КОЛО
Ненад Грујичић, председник
СРПСКИ ПИСЦИ У ЕВРОПСКОЈ АНТОЛОГИЈИ АФОРИЗАМА
У Русији је управо објављена антологија афоризма аутора из Европе, под насловом "Мудрост Европе" (од Дантеа до Фројда). Антологију је приредио Владимир Шојхер, а објавила је издавачка кућа "Вече" из Москве. У књизи се налази више хиљада изјава, максима, афоризама и мисли филозофа, уметника, књижевника, научника, војсковођа и политичара од једанаeстог до двадесет првог века, међу којима су Данте, Спиноза, Кант, Гете, Шилер, Флобер, Ниче, Шопенхауер, Ками, Сартр, Еко, Вајлд, Фројд... У овој антологији заступљени су и српски писци: Иво Андрић, Александар Баљак, Милан Бештић, Борислав Богдановић, Радивоје Бојичић, Владимир Булатовић Виб, Милован Витезовић, Горан Гаћеша, Вук Глигоријевић, Здравко Гојковић, Ранко Гузина, Радивоје Дангубић, Весна Денчић, Раде Ђерговић, Слободан Добрић, Драган М. Јеремић, Растко Закић, Небојша Иваштанин, Владимир Јовићевић Јов, Раде Јовановић, Перица Јокић, Павле Ковачевић, Вишња Косовић, Петар Лазић, Дејан Лопичић, Ива Мажуранић, Љубиша Манојловић, Илија Марковић, Саво Мартиновић, Алек Марјано, Даница Машић, Дејан Милојевић, Митар Митровић, Момчило Михајловић, Веселин Мишнић, Филип Младеновић, Нинус Несторовић, Јово Николић, Александар Новаковић, Драган Огњановић, Ђорђе Оташевић, Срба Павловић, Миленко Пајовић, Милан Пантић, Раша Папеш, Душко М. Петровић, Ранко Пивљанин, Зоран Т. Поповић, Миливоје Радовановић, Душан Радовић, Драган Рајичић, Зоран Ранкић, Слободан Симић, Милан Р. Симић, Зоран С. Станојевић, Стеван Стојичић, Витомир Теофиловић, Миодраг Тодоровић, Зоран Туцаковић, Бранислав Црнчевић, Александар Чотрић и Слободан Јанковић. Афоризми су тематски сврстани у поглавља: Свет и живот, Однос према животу, Човек, Разум, Истина, Морал, Љубав и брак, Понашање, Односи међу људима, Друштво, Држава, Политика и Историја.
У Русији је управо објављена антологија афоризма аутора из Европе, под насловом "Мудрост Европе" (од Дантеа до Фројда). Антологију је приредио Владимир Шојхер, а објавила је издавачка кућа "Вече" из Москве. У књизи се налази више хиљада изјава, максима, афоризама и мисли филозофа, уметника, књижевника, научника, војсковођа и политичара од једанаeстог до двадесет првог века, међу којима су Данте, Спиноза, Кант, Гете, Шилер, Флобер, Ниче, Шопенхауер, Ками, Сартр, Еко, Вајлд, Фројд... У овој антологији заступљени су и српски писци: Иво Андрић, Александар Баљак, Милан Бештић, Борислав Богдановић, Радивоје Бојичић, Владимир Булатовић Виб, Милован Витезовић, Горан Гаћеша, Вук Глигоријевић, Здравко Гојковић, Ранко Гузина, Радивоје Дангубић, Весна Денчић, Раде Ђерговић, Слободан Добрић, Драган М. Јеремић, Растко Закић, Небојша Иваштанин, Владимир Јовићевић Јов, Раде Јовановић, Перица Јокић, Павле Ковачевић, Вишња Косовић, Петар Лазић, Дејан Лопичић, Ива Мажуранић, Љубиша Манојловић, Илија Марковић, Саво Мартиновић, Алек Марјано, Даница Машић, Дејан Милојевић, Митар Митровић, Момчило Михајловић, Веселин Мишнић, Филип Младеновић, Нинус Несторовић, Јово Николић, Александар Новаковић, Драган Огњановић, Ђорђе Оташевић, Срба Павловић, Миленко Пајовић, Милан Пантић, Раша Папеш, Душко М. Петровић, Ранко Пивљанин, Зоран Т. Поповић, Миливоје Радовановић, Душан Радовић, Драган Рајичић, Зоран Ранкић, Слободан Симић, Милан Р. Симић, Зоран С. Станојевић, Стеван Стојичић, Витомир Теофиловић, Миодраг Тодоровић, Зоран Туцаковић, Бранислав Црнчевић, Александар Чотрић и Слободан Јанковић. Афоризми су тематски сврстани у поглавља: Свет и живот, Однос према животу, Човек, Разум, Истина, Морал, Љубав и брак, Понашање, Односи међу људима, Друштво, Држава, Политика и Историја.
Удружење "Десанка Максимовић" из Торонта
О ЋИРИЛИЦИ.
О ЋИРИЛИЦИ.
| 1.doc |
Subject:Polemika, odgovorDate:Sun, 11 Dec 2011 10:33:09 +0100 (CET)From:[email protected]To:[email protected]
Драге колеге из Удружења књижевника,
Хвла вам на уступању простора и на објављивању моје реакције на произвољна писанија наше колегинице по перу. С обзиром да нисам убеђен да ће Политика објавити мој одговор на њен утук, шаљем вам га.
Уз срдачан поздрав, Борис
Драге колеге из Удружења књижевника,
Хвла вам на уступању простора и на објављивању моје реакције на произвољна писанија наше колегинице по перу. С обзиром да нисам убеђен да ће Политика објавити мој одговор на њен утук, шаљем вам га.
Уз срдачан поздрав, Борис
| 1.doc |
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 13. ДЕЦЕМБАР 2011, 12.00
РАДОСЛАВ РАДЕ ВОЈВОДИЋ
„ЛЕПО ЈЕ БИТИ ЖИВ“
(М А Н И Ф Е С Т И)
УЧЕСТВУЈУ:
ВУК КРЊЕВИЋ
СЛОБОДАН РАКИТИЋ
ДРАГАН ЛАКИЋЕВИЋ
РАДОМИР АНДРИЋ
И АУТОР
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 13. ДЕЦЕМБАР 2011, 12.00
РАДОСЛАВ РАДЕ ВОЈВОДИЋ
„ЛЕПО ЈЕ БИТИ ЖИВ“
(М А Н И Ф Е С Т И)
УЧЕСТВУЈУ:
ВУК КРЊЕВИЋ
СЛОБОДАН РАКИТИЋ
ДРАГАН ЛАКИЋЕВИЋ
РАДОМИР АНДРИЋ
И АУТОР
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Удружење књижевника Србије...9.12.2011.
Драге колеге,
Оглашавам се отвореним писмом, поводом речи господина Владимира Арсенијевића, објављеним у дневном листу „Блиц - Online”, 20. новембра 2011. године, под насловом „Владимир Арсенијевић: Да имамо елиту, можда би нешто и рекла” (http://www.blic.rs/Vesti/Politika/290647/Vladimir-Arsenijevic-Da-imamo-elitu-mozda-bi-nesto-i-rekla).
Огорченом господину Арсенијевићу су сви криви (осим њега), јер „наше друштво се до сржи прозлило”: целокупне институције и организације, целобројне групе и групације, представници старе и нове власти...
Господин Арсенијевић, из само њему познатих разлога, софистицирано позива на нове раздоре и продубљивање подела, а при том не нуди никаква решења. Бљештава фразеологија овог господина је деструктивна демагогија, примитивно уопштавање и јефтино политичарење, под плаштом неког болесно имагинарног и недокучиво претенциозног интелектуализма.
Не бежим од општепознатог да у сваком житу има кукоља и да у многим институцијама и религиозним заједницама има добрих и лоших људи, али рећи да је држава „бедна” и да је црква „јадна”, а да су чланови САНУ и Удружења књижевника Србије „зли старци”, јесте огромна количина мржње која све говори о човеку који је гнусне речи хладнокрвно изговорио, а ништа о онима које је напао непримереном генерализацијом најпримитивније врсте и извређао уличарским језиком којег се и инстант слушкиње многих диктатора стиде.
Владимир, данас, куцка по тастатури цуцлом умоченом слатко и питко у мржњу, да једног лепог дана, кад „владимири” затворе круг штапом који су рођеном деди ломили, и без Владе не иду параде. Куцка и пуцка, потцењујући читаоце који су се нагледали безбројних крвопролића и преживели многобројне рушилачке ратове, које је такво пуцкетање и лупетање неоправданом мржњом изазвало.
Вербални линч без изношења чињеница који промовише г. Арсенијевић, свуда где владавина права искључује деструктивну анархију као друштвени чинилац, јесте говор мржње који се оштро санкционише легалним путем.
Као Србин и као члан Удружења књижевника Србије и Српске православне цркве, не могу да се осећам безбедно у својој отаџбини, докле год земљу коју волим газе људи пуни мржње према сваком ко се разликује од њих.
С поштовањем,
Првослав Вујчић
Оглашавам се отвореним писмом, поводом речи господина Владимира Арсенијевића, објављеним у дневном листу „Блиц - Online”, 20. новембра 2011. године, под насловом „Владимир Арсенијевић: Да имамо елиту, можда би нешто и рекла” (http://www.blic.rs/Vesti/Politika/290647/Vladimir-Arsenijevic-Da-imamo-elitu-mozda-bi-nesto-i-rekla).
Огорченом господину Арсенијевићу су сви криви (осим њега), јер „наше друштво се до сржи прозлило”: целокупне институције и организације, целобројне групе и групације, представници старе и нове власти...
Господин Арсенијевић, из само њему познатих разлога, софистицирано позива на нове раздоре и продубљивање подела, а при том не нуди никаква решења. Бљештава фразеологија овог господина је деструктивна демагогија, примитивно уопштавање и јефтино политичарење, под плаштом неког болесно имагинарног и недокучиво претенциозног интелектуализма.
Не бежим од општепознатог да у сваком житу има кукоља и да у многим институцијама и религиозним заједницама има добрих и лоших људи, али рећи да је држава „бедна” и да је црква „јадна”, а да су чланови САНУ и Удружења књижевника Србије „зли старци”, јесте огромна количина мржње која све говори о човеку који је гнусне речи хладнокрвно изговорио, а ништа о онима које је напао непримереном генерализацијом најпримитивније врсте и извређао уличарским језиком којег се и инстант слушкиње многих диктатора стиде.
Владимир, данас, куцка по тастатури цуцлом умоченом слатко и питко у мржњу, да једног лепог дана, кад „владимири” затворе круг штапом који су рођеном деди ломили, и без Владе не иду параде. Куцка и пуцка, потцењујући читаоце који су се нагледали безбројних крвопролића и преживели многобројне рушилачке ратове, које је такво пуцкетање и лупетање неоправданом мржњом изазвало.
Вербални линч без изношења чињеница који промовише г. Арсенијевић, свуда где владавина права искључује деструктивну анархију као друштвени чинилац, јесте говор мржње који се оштро санкционише легалним путем.
Као Србин и као члан Удружења књижевника Србије и Српске православне цркве, не могу да се осећам безбедно у својој отаџбини, докле год земљу коју волим газе људи пуни мржње према сваком ко се разликује од њих.
С поштовањем,
Првослав Вујчић
Уредништво Српских недељних новина из Будимпеште обавештава своје садашње и потенцијалне читаоце у Србији и дијаспори, да овај лист од сада могу читати и на интернету, преко обновљенoг сајта:
www.snnovine.com
Српске недељне новине су гласило српске националне мањине у Мађарској, а њихов издавач је српска самоуправа у тој земљи.
Као једино писано гласило српске заједнице у Мађарској, овај лист је настављач традиције Сербских народних новина, које је Теодор Павловић издавао у Пешти од 1838. до 1849. године.
www.snnovine.com
Српске недељне новине су гласило српске националне мањине у Мађарској, а њихов издавач је српска самоуправа у тој земљи.
Као једино писано гласило српске заједнице у Мађарској, овај лист је настављач традиције Сербских народних новина, које је Теодор Павловић издавао у Пешти од 1838. до 1849. године.
Нова „Књижевност“
Најстарији београдски књижевни часопис „Књижевност“, који од јануара 1946. године издаје Издавачко предузеће „Просвета“, појавио се у новом, редизајнираном издању. Пошто је услед осиромашења и неуспеле приватизације „Просвете“ била застала њена издавачка продукција, настала је и пауза више од годину дана у изласку „Књижевности“.
Једна од новина, изузетно поздрављених од читалачке публике, коју је увео директор и главни и одговорни уредник „Просвете“ Јован Јањић, уједно и главни и одговорни уредник „Књижевности“, јесте та да сваки број часописа има – госта-уредника. Предвиђено је да то увек буде неко од наших еминентних писаца. Гост-уредник тематски одређује број часописа који уређује, и тако даје свој лични печат. Сам бира сараднике и редакцију за тај број. Тако се, по принципу концентричних кругова, долази до више, нових идеја.
Гост-уредник првог броја „Књижевности“ у новом, редизајнираном издању био је Драган Јовановић Данилов, а уредник следећег броја биће песник Адам Пуслојић.
Нови број, нови уредник. Разлог више за ишчекивање нове „Књижевности“.
Најстарији београдски књижевни часопис „Књижевност“, који од јануара 1946. године издаје Издавачко предузеће „Просвета“, појавио се у новом, редизајнираном издању. Пошто је услед осиромашења и неуспеле приватизације „Просвете“ била застала њена издавачка продукција, настала је и пауза више од годину дана у изласку „Књижевности“.
Једна од новина, изузетно поздрављених од читалачке публике, коју је увео директор и главни и одговорни уредник „Просвете“ Јован Јањић, уједно и главни и одговорни уредник „Књижевности“, јесте та да сваки број часописа има – госта-уредника. Предвиђено је да то увек буде неко од наших еминентних писаца. Гост-уредник тематски одређује број часописа који уређује, и тако даје свој лични печат. Сам бира сараднике и редакцију за тај број. Тако се, по принципу концентричних кругова, долази до више, нових идеја.
Гост-уредник првог броја „Књижевности“ у новом, редизајнираном издању био је Драган Јовановић Данилов, а уредник следећег броја биће песник Адам Пуслојић.
Нови број, нови уредник. Разлог више за ишчекивање нове „Књижевности“.
| knjizevnost-korica.pdf |
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 12. ДЕЦЕМБАР 2011, 12.00
СЕЛИМИР РАДУЛОВИЋ
„ПЕСМА СА ОСТРВА СИРОЧАДИ“
(ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ)
УЧЕСТВУЈУ:
МАТИЈА БЕЋКОВИЋ
ЈОВАН ПЕЈЧИЋ
САША РАДОЈЧИЋ
И АУТОР
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 12. ДЕЦЕМБАР 2011, 12.00
СЕЛИМИР РАДУЛОВИЋ
„ПЕСМА СА ОСТРВА СИРОЧАДИ“
(ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ)
УЧЕСТВУЈУ:
МАТИЈА БЕЋКОВИЋ
ЈОВАН ПЕЈЧИЋ
САША РАДОЈЧИЋ
И АУТОР
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ЗА МИР ПЕПЕЛУ ТЕСЛИНОМ
У години у којој, као најстарије активно удружење грађана у Србији, слави 125
година постојања, Друштво “Свети Сава“ сматра се позваним да јавно укаже на
непримерен однос према земним остацима Николе Тесле, најславнијег Србина новог доба и да с љубављу према њему и дивљењем према свему што је овај геније нашег рода
учинио за цео свет, позове удружења грађана, институције науке, културе и уметности у Србији и све Србе у земљи и расејању да нас подрже у захтеву да власт Београда и Србије,
коначно и неопозиво, дозволи да и овај покојник буде сахрањен.
На Божић, 7. јануара 2012. године, почеће да тече и седамдесета година од смрти
Николе Тесле, а шест месеци потом (јула 2012) навршиће се 55 година откако је његов пепео пренесен из Њујорка у Београд и нехришћански смештен у Музеј, заједно са патентима, цртежима, сликама и личним стварима.
Годину пред којом смо видимо као годину у којој ће овај народ и ова држава
коначно наћи мир пепелу Теслином.
Опело које је 12. јануара 1943. године, у цркви Светог Јована Богослова на
Менхетну, у Њујорку, почео бискуп Менинг на енглеском, наставио је на српском језику
прота Душан Шуклетовић, старешина храма Светог Саве у њујоршкој парохији. Парастос
Николи Тесли, и на српској земљи, и на српском језику, био је у Саборној цркви у Београду
23. јануара 2006. године, поводом 150.годишњице рођења великог научника. На мајском заседању те године Свети архијерејски сабор Српске православне
цркве подржао је иницијативу више српских владика дасе урна са прахом српског научника сахрани испред
Храма Светог Саве на Врачару, као што су Вук и Доситеј сахрањени испред Саборне цркве,
али је градска власт одбила да изда потребну дозволу. Пет година после тога одлучили смо да иницијативу српских владика преточимо у захтев, јер – као што сви људи имају једнако право на живот, тако сви људи имају и једнако право на
сахрану.
Не смемо и нећемо дозволити да тог права буде лишен само Никола Тесла.
Музеј није гробно место.
Пепео Николе Тесле није музејски експонат.
На врачарском платоу, на месту где је Синан паша спалио мошти Светог Саве с намером да заплаши народ српски и отме га од вере православне, на месту где смо с љубављу и вером подигли наш највећи храм светосавски, видимо и место вечном починку Николе Тесле.
Да род и народ знају где му је гроб!
Позивамо сва удружења грађана, све институције науке, културе и уметности у
Србији и све Србе у земљи и расејању да нас подрже у овом захтеву.
Тако нам Бог помогао.
Управни и Извршни одбор Друштва “Свети Сава“
У Београду, о Аранђеловдану 2011.
___________________________________________________________________________________________
ПОДРШКА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Друштво СВЕТИ САВА
Београд, Дечанска 14
Удружење књижевника Србије одлучило је, на редовној годишњој седници Скупштине, одржаној 3. децембра 2011. године, да јавно подржи предлог Друштва “Свети Сава“ да се земни остаци Николе Тесле, урна која се од 1957. године чува у Музеју Николе Тесле у Београду, сахране испред храма Светог Саве на Врачару, како је то пре пет година на предлог више владика одлучио Свети архијерејски Синод Српске православне цркве.
У Београду 3.12.2011. Радомир Андрић, председник УКС
___________________________________________________________________________________________________
ПОДРШКА УДРУЖЕЊА ГРАЂАНА "ЋИРИЛИЦА"
Друштво „Свети Сава“
Београд, Дечанска 14
Поштовани пријатељи,
Радо се одазивамо на ваш позив и дајемо пуну подршку иницијативи да се урна са
прахом великог Србског сина и научника Николе Тесле похрани испред Храма
Светог Саве на Врачару, као што доликује сваком хришћанину и човеку.
Сматрамо да једној од највећих и најумнијих глава модерног времена, научнику светског гласа, припада гробно место поред храма духовног оца Србске нације - Светог Саве. Тако ће бити мира Теслином пепелу. Када се смире и пренесу у Србију и кости
многобројних и широм света расејаних Србских синова и кћери, када престане идеолoгија да се поставља изнад људског и хришћанског, можемо се надати као народ духовном и сваком другом опоравку.
Искрено очекујемо да ће позив вашег братског друштва доспети до оних који одлучују и да ће градска власт Београда дозволити пренос посмртних остатака Николе Тесле из музеја на светосавски плато на Врачару.
Са вером у Бога и Србство
Београд, на Ваведење председник управног одбора
4. децембра 2011. године Немања Видић
У години у којој, као најстарије активно удружење грађана у Србији, слави 125
година постојања, Друштво “Свети Сава“ сматра се позваним да јавно укаже на
непримерен однос према земним остацима Николе Тесле, најславнијег Србина новог доба и да с љубављу према њему и дивљењем према свему што је овај геније нашег рода
учинио за цео свет, позове удружења грађана, институције науке, културе и уметности у Србији и све Србе у земљи и расејању да нас подрже у захтеву да власт Београда и Србије,
коначно и неопозиво, дозволи да и овај покојник буде сахрањен.
На Божић, 7. јануара 2012. године, почеће да тече и седамдесета година од смрти
Николе Тесле, а шест месеци потом (јула 2012) навршиће се 55 година откако је његов пепео пренесен из Њујорка у Београд и нехришћански смештен у Музеј, заједно са патентима, цртежима, сликама и личним стварима.
Годину пред којом смо видимо као годину у којој ће овај народ и ова држава
коначно наћи мир пепелу Теслином.
Опело које је 12. јануара 1943. године, у цркви Светог Јована Богослова на
Менхетну, у Њујорку, почео бискуп Менинг на енглеском, наставио је на српском језику
прота Душан Шуклетовић, старешина храма Светог Саве у њујоршкој парохији. Парастос
Николи Тесли, и на српској земљи, и на српском језику, био је у Саборној цркви у Београду
23. јануара 2006. године, поводом 150.годишњице рођења великог научника. На мајском заседању те године Свети архијерејски сабор Српске православне
цркве подржао је иницијативу више српских владика дасе урна са прахом српског научника сахрани испред
Храма Светог Саве на Врачару, као што су Вук и Доситеј сахрањени испред Саборне цркве,
али је градска власт одбила да изда потребну дозволу. Пет година после тога одлучили смо да иницијативу српских владика преточимо у захтев, јер – као што сви људи имају једнако право на живот, тако сви људи имају и једнако право на
сахрану.
Не смемо и нећемо дозволити да тог права буде лишен само Никола Тесла.
Музеј није гробно место.
Пепео Николе Тесле није музејски експонат.
На врачарском платоу, на месту где је Синан паша спалио мошти Светог Саве с намером да заплаши народ српски и отме га од вере православне, на месту где смо с љубављу и вером подигли наш највећи храм светосавски, видимо и место вечном починку Николе Тесле.
Да род и народ знају где му је гроб!
Позивамо сва удружења грађана, све институције науке, културе и уметности у
Србији и све Србе у земљи и расејању да нас подрже у овом захтеву.
Тако нам Бог помогао.
Управни и Извршни одбор Друштва “Свети Сава“
У Београду, о Аранђеловдану 2011.
___________________________________________________________________________________________
ПОДРШКА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Друштво СВЕТИ САВА
Београд, Дечанска 14
Удружење књижевника Србије одлучило је, на редовној годишњој седници Скупштине, одржаној 3. децембра 2011. године, да јавно подржи предлог Друштва “Свети Сава“ да се земни остаци Николе Тесле, урна која се од 1957. године чува у Музеју Николе Тесле у Београду, сахране испред храма Светог Саве на Врачару, како је то пре пет година на предлог више владика одлучио Свети архијерејски Синод Српске православне цркве.
У Београду 3.12.2011. Радомир Андрић, председник УКС
___________________________________________________________________________________________________
ПОДРШКА УДРУЖЕЊА ГРАЂАНА "ЋИРИЛИЦА"
Друштво „Свети Сава“
Београд, Дечанска 14
Поштовани пријатељи,
Радо се одазивамо на ваш позив и дајемо пуну подршку иницијативи да се урна са
прахом великог Србског сина и научника Николе Тесле похрани испред Храма
Светог Саве на Врачару, као што доликује сваком хришћанину и човеку.
Сматрамо да једној од највећих и најумнијих глава модерног времена, научнику светског гласа, припада гробно место поред храма духовног оца Србске нације - Светог Саве. Тако ће бити мира Теслином пепелу. Када се смире и пренесу у Србију и кости
многобројних и широм света расејаних Србских синова и кћери, када престане идеолoгија да се поставља изнад људског и хришћанског, можемо се надати као народ духовном и сваком другом опоравку.
Искрено очекујемо да ће позив вашег братског друштва доспети до оних који одлучују и да ће градска власт Београда дозволити пренос посмртних остатака Николе Тесле из музеја на светосавски плато на Врачару.
Са вером у Бога и Србство
Београд, на Ваведење председник управног одбора
4. децембра 2011. године Немања Видић
| apel_drustva_sveti_sava.pdf |
| podrska_uks.doc |
| podrska_udruzenja_knjizevnika_srbije.pdf |
| 1.doc |
ТЕКСТ БОРИСА ЛАЗИЋА, ЧЛАНА УКС ИЗ ПАРИЗА
Поштоване колеге угледног листа "Политика",
Не бих вам се обратио овим формалним видом да нисам у више наврата цензурисан у оквиру реаговања на текст о емиграцији Радмиле Лазић. Будући да сам у емиграцији рођен, будући да сам живео и радио у више земаља, укључујући ту и десетогодишњи рад у Србији, будући да предајем нашу културу и језик на Универзитету у Паризу, будући дакле да сам по култури и духовној свести колико Србин толико и Европљанин, либералних и индивидуалистичких стремљења, сматрам се позваним да реагујем на олака уопштавања и преке судове који се у Београду пречесто изричу у виду некаквих друштвених "вјерују" поводом емиграције, а чији је последњи, додуше конфузни експонент, Лазићева.
Емиграција је комплексни феномен и њена слика није јединствена. Америчка је најстарија и уграђена је у само ткиво америчке самосвести. Ђорђе Рибар је био Милошев устаник пре него што је постао Џорџ Фишер, борац за независни Тексас. Водиле су га идеје о Универзалним људским правима америчке и француске револуције. Он је прво име у тој нисци научника, политичара, академских радника, редитеља и глумаца који су суделовали у образовању америчке културне особности. Европска је емиграција слична: још од седамнаестог века Срби граде своје каријере у Венецији, Бечу, Будиму, Русији, где год им је то било могуће, будући да су домаће околности биле радикално неповољне по питању личног благостања и/или интелектуалног рада.
Србија је прегрмела двадесети век лишена демократских институција и демократске праксе. Краљевска емиграција је била еминентно интелектуална (такозвани четници Радмиле Лазић). Лондонско удружеље писаца било је објективно значајније од тадашњих поратних удружења писаца који су неговали мемоарску прозу у Титовој Југославији. Радници емигранти из шездесетих година, као и они из деведесетих, били они школовани или не, ниси простаци, нити политички фанатици, нити фашисти. Са каквом смелошћу се у нас сви они подводе под политичке лудаке и крвожеднике! Знате ли да већина тих сељака зебе од повратка у Србију и нема намеру да своје пензионерске дане проведе у земљи рођења? Зар ви нисте свесни да су наши кућни пријатељи Немци, Францзи, Арапи, Грци, наши суграђани, где год ми живели?
Тврдити да емиграција живи у гету значи бавити се паролама, што је дискурс раван Гебелсовским уопштавањима, а не вршити озбиљан социолошки рад. А ви сте пустили такву врсту текста.
Брозовско устројство садашње Србије утиче на тај беспрекидни ланац напуштања земље: у Србији се личност не препознаје по квалитету и доказаним способностима, него по слепој партијској оданости. Вишедеценијска пракса државне корупције је онеспособила људе за слободно предузетништво. Правила понашања су нејасна и, у пословању, преовлађује Лов у мутном. Институције су порозне. Институције су подређене партитократији, институције не постоје. Зато људи одлазе.
Отуда и пизма. Гнев. Огорченост коју Лазићева примећује. Али то постоји само у једном сегменту људске психе и више је везано за сећања него на конкретни, свакодневни живот. Људски је живот исувише кратак да би се човек обазирао на пређашње стање: а уколико волимо Србију (и гнев је одраз љубавног односа), то још не значи да не волимо Далмацију, Хрватско загорје, Сарајево, Берлин, Сибир или шта год већ жели госпођа Лазић да се воли. Ми, у емиграцији, нисмо људи мржње већ САЖИВОТА. у Саживоту сам рођен. у саживоту одрастао. У саживоту ћу да умрем. Моје интелектуално дело припада подједнако Србима, колико Југословенима или Европљанима. Ми смо, у емиграцији, Доситејевци - већ и по самом рођењу (уосталом као и он). Становници света. И, да не буде забуне, овде превасходно мислим на "малог", "нешколованог", "формално необразованог" човека. Моралност и поштење немају везе са збиром диплома и признања. Као што рече један од коментатора: разлог напуштања Србије јесте често питање ПОШТЕЊА.
Ово је реаговање кратко, и питање је да ли ћете га прочитати.
Но пошто моје име није непознато српској књижевној сфери, ипак полажем наде у ваш урођени (или стечени)осећај за пристојност. Уколико сте ме цензурисали у коментарима, где сам се потписивао имном и презименом, ваљда ћете овде застати и показати слух и добру вољу за једног од оне трећине Срба - трећине! - који не припадају Кругу двојке.
Борис Лазић,
Оријентални језици,
Париз
ЦЕНЗУРИСАНИ КОМЕНТАРИ
У сваком случају су Слободан Јовановић, Растко Петровић и Милош Црњански образованији и писменији од Радмиле Лазић. Толико о такозваној "четничкој емиграцији" и њеној писмености. Међутим, "песникиња" превиђа чињеницу да се људи (њезини "неписмени простаци"), исељеници, за Србију уопште не враћају: пензионерима не пада на ум повратак међу лопове и митомане. Србија је дубоко посрнула, а српска "елита", којој песникиња припада, за то криви час несретнике са Косова, час Србе са Запада и Истока, који не би били либерални и парламентарни. Овакав презир упућен људима који би имали шта да је науче о саживоту са другим људским заједницама и културама нам говори да, у Београду, међу елитом навученом на еврофондове, површност, неморал и незнање иду руку под руку. Лазићева је конфузна, недоречена, њена је мисао неартикулисана и нејасна, али је зато јасна емоција којом је обојен њен памфлет: она је огорчена и заједљива.
Исељеници (такознани «четници, патриоте и простаци») годишње пошаљу, у виду неповратне новчане испомоћи, за српске рођаке и комшије, до три милијарде евра (уосталом, сличан је тренд и статистички показатељи за БиХ, Хрватску, Молдавију... имају и они своје «четнике»). Истовремено, у Србији, ДБ-овска такозвана «елита», преголема државна администрација која влада већ шездесет година и објективно је одговорна за беспрестане кризе унутар СФРЈ све до њеног распада и даљих ратова, сва та републичка и покрајинска паразитска бирократија, данас шири намет за наметом, свакојаким порезом гуши слободно предузетништво, а шлепа се уз еврофондове, и живи изнад својих објективних могућности те презадужује суграђане и будуће нараштаје. Једни, дакле, издвајају из својих уста, испомажући се, док други, тј титоистичка власт и даље глоби и просјачи. За паметног – довољно.
Поштоване колеге угледног листа "Политика",
Не бих вам се обратио овим формалним видом да нисам у више наврата цензурисан у оквиру реаговања на текст о емиграцији Радмиле Лазић. Будући да сам у емиграцији рођен, будући да сам живео и радио у више земаља, укључујући ту и десетогодишњи рад у Србији, будући да предајем нашу културу и језик на Универзитету у Паризу, будући дакле да сам по култури и духовној свести колико Србин толико и Европљанин, либералних и индивидуалистичких стремљења, сматрам се позваним да реагујем на олака уопштавања и преке судове који се у Београду пречесто изричу у виду некаквих друштвених "вјерују" поводом емиграције, а чији је последњи, додуше конфузни експонент, Лазићева.
Емиграција је комплексни феномен и њена слика није јединствена. Америчка је најстарија и уграђена је у само ткиво америчке самосвести. Ђорђе Рибар је био Милошев устаник пре него што је постао Џорџ Фишер, борац за независни Тексас. Водиле су га идеје о Универзалним људским правима америчке и француске револуције. Он је прво име у тој нисци научника, политичара, академских радника, редитеља и глумаца који су суделовали у образовању америчке културне особности. Европска је емиграција слична: још од седамнаестог века Срби граде своје каријере у Венецији, Бечу, Будиму, Русији, где год им је то било могуће, будући да су домаће околности биле радикално неповољне по питању личног благостања и/или интелектуалног рада.
Србија је прегрмела двадесети век лишена демократских институција и демократске праксе. Краљевска емиграција је била еминентно интелектуална (такозвани четници Радмиле Лазић). Лондонско удружеље писаца било је објективно значајније од тадашњих поратних удружења писаца који су неговали мемоарску прозу у Титовој Југославији. Радници емигранти из шездесетих година, као и они из деведесетих, били они школовани или не, ниси простаци, нити политички фанатици, нити фашисти. Са каквом смелошћу се у нас сви они подводе под политичке лудаке и крвожеднике! Знате ли да већина тих сељака зебе од повратка у Србију и нема намеру да своје пензионерске дане проведе у земљи рођења? Зар ви нисте свесни да су наши кућни пријатељи Немци, Францзи, Арапи, Грци, наши суграђани, где год ми живели?
Тврдити да емиграција живи у гету значи бавити се паролама, што је дискурс раван Гебелсовским уопштавањима, а не вршити озбиљан социолошки рад. А ви сте пустили такву врсту текста.
Брозовско устројство садашње Србије утиче на тај беспрекидни ланац напуштања земље: у Србији се личност не препознаје по квалитету и доказаним способностима, него по слепој партијској оданости. Вишедеценијска пракса државне корупције је онеспособила људе за слободно предузетништво. Правила понашања су нејасна и, у пословању, преовлађује Лов у мутном. Институције су порозне. Институције су подређене партитократији, институције не постоје. Зато људи одлазе.
Отуда и пизма. Гнев. Огорченост коју Лазићева примећује. Али то постоји само у једном сегменту људске психе и више је везано за сећања него на конкретни, свакодневни живот. Људски је живот исувише кратак да би се човек обазирао на пређашње стање: а уколико волимо Србију (и гнев је одраз љубавног односа), то још не значи да не волимо Далмацију, Хрватско загорје, Сарајево, Берлин, Сибир или шта год већ жели госпођа Лазић да се воли. Ми, у емиграцији, нисмо људи мржње већ САЖИВОТА. у Саживоту сам рођен. у саживоту одрастао. У саживоту ћу да умрем. Моје интелектуално дело припада подједнако Србима, колико Југословенима или Европљанима. Ми смо, у емиграцији, Доситејевци - већ и по самом рођењу (уосталом као и он). Становници света. И, да не буде забуне, овде превасходно мислим на "малог", "нешколованог", "формално необразованог" човека. Моралност и поштење немају везе са збиром диплома и признања. Као што рече један од коментатора: разлог напуштања Србије јесте често питање ПОШТЕЊА.
Ово је реаговање кратко, и питање је да ли ћете га прочитати.
Но пошто моје име није непознато српској књижевној сфери, ипак полажем наде у ваш урођени (или стечени)осећај за пристојност. Уколико сте ме цензурисали у коментарима, где сам се потписивао имном и презименом, ваљда ћете овде застати и показати слух и добру вољу за једног од оне трећине Срба - трећине! - који не припадају Кругу двојке.
Борис Лазић,
Оријентални језици,
Париз
ЦЕНЗУРИСАНИ КОМЕНТАРИ
У сваком случају су Слободан Јовановић, Растко Петровић и Милош Црњански образованији и писменији од Радмиле Лазић. Толико о такозваној "четничкој емиграцији" и њеној писмености. Међутим, "песникиња" превиђа чињеницу да се људи (њезини "неписмени простаци"), исељеници, за Србију уопште не враћају: пензионерима не пада на ум повратак међу лопове и митомане. Србија је дубоко посрнула, а српска "елита", којој песникиња припада, за то криви час несретнике са Косова, час Србе са Запада и Истока, који не би били либерални и парламентарни. Овакав презир упућен људима који би имали шта да је науче о саживоту са другим људским заједницама и културама нам говори да, у Београду, међу елитом навученом на еврофондове, површност, неморал и незнање иду руку под руку. Лазићева је конфузна, недоречена, њена је мисао неартикулисана и нејасна, али је зато јасна емоција којом је обојен њен памфлет: она је огорчена и заједљива.
Исељеници (такознани «четници, патриоте и простаци») годишње пошаљу, у виду неповратне новчане испомоћи, за српске рођаке и комшије, до три милијарде евра (уосталом, сличан је тренд и статистички показатељи за БиХ, Хрватску, Молдавију... имају и они своје «четнике»). Истовремено, у Србији, ДБ-овска такозвана «елита», преголема државна администрација која влада већ шездесет година и објективно је одговорна за беспрестане кризе унутар СФРЈ све до њеног распада и даљих ратова, сва та републичка и покрајинска паразитска бирократија, данас шири намет за наметом, свакојаким порезом гуши слободно предузетништво, а шлепа се уз еврофондове, и живи изнад својих објективних могућности те презадужује суграђане и будуће нараштаје. Једни, дакле, издвајају из својих уста, испомажући се, док други, тј титоистичка власт и даље глоби и просјачи. За паметног – довољно.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 9. ДЕЦЕМБАР 2011, 17 ЧАСОВА, САЛОН УКС
МИОДРАГ
Д. ИГЊАТОВИЋ
„НЕДЕЉА“
П Е С М Е
УЧЕСТВУЈУ:
ПРОФ. ДР ЗОРАН ЧИЧКАРИЋ
ТОМИСЛАВ МИЛОШЕВИЋ
И АУТОР
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 9. ДЕЦЕМБАР 2011, 17 ЧАСОВА, САЛОН УКС
МИОДРАГ
Д. ИГЊАТОВИЋ
„НЕДЕЉА“
П Е С М Е
УЧЕСТВУЈУ:
ПРОФ. ДР ЗОРАН ЧИЧКАРИЋ
ТОМИСЛАВ МИЛОШЕВИЋ
И АУТОР
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Удружење књижевника Србије...8.12.2011.
ПРИЛОГ 1: ПОЗИВНИЦА ЗА ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ
ПРОФ. ДР СЛОБОДАНА БРАНКОВИЋА "ЕВРОПСКА СРБИЈА И СВЕТ"
ВЕЧЕРАС У РУСКОМ ДОМУ.
| 1.doc |
У петак, 9.децембра од 18.50 до 19.55,
у Кући Ђуре Јакшића, Скадарлија,
Душан Андријашевић
ПОЕТСКО ВЕЧЕ
„НЕБЕСКА МЕХАНИКА“
Песме збирке *Заумно* поменуте књиге и музику групе Бело платно аутор је укомпоновао у лирску представу, којој претходи кратак разговор о предмету вечери у Поднебесју.
Уводна реч – песник и уредник Миљурко Вукадиновић;
Осврт уредника, рецензента Издавачке куће *Апостроф* Србе Игњатовића;
Анализа песме из *Заумног* – проф.др Миодраг Лома;
Изрази захвалности – аутор.
у Кући Ђуре Јакшића, Скадарлија,
Душан Андријашевић
ПОЕТСКО ВЕЧЕ
„НЕБЕСКА МЕХАНИКА“
Песме збирке *Заумно* поменуте књиге и музику групе Бело платно аутор је укомпоновао у лирску представу, којој претходи кратак разговор о предмету вечери у Поднебесју.
Уводна реч – песник и уредник Миљурко Вукадиновић;
Осврт уредника, рецензента Издавачке куће *Апостроф* Србе Игњатовића;
Анализа песме из *Заумног* – проф.др Миодраг Лома;
Изрази захвалности – аутор.
Удружење књижевника Србије...7.12.2011.
Мирис Мораве у Пријепољу У петак, 2. децембра, у Културном центру у Пријепољу је представљен најновији роман Милуна Миће Бабића "Мирис Мораве у Паризу". О књизи је говорио књижевник Верољуб Вукашиновић. У пријатном амбијенту пратећи музички програм је извела младеж Пријепоља, а одломке из романа је читао аутор.
| 1.doc |
Удружење књижевника Србије...6.12.2011.
КЊИЖЕВНА ТРИБИНА „ВЕЧЕРИ КОД ВУКА“
УСТАНОВА КУЛТУРЕ „ВУК КАРАЏИЋ“
Булевар краља Александра 77а
011/24 24 860 062/65 89 21
E mail> [email protected]
www.ukvuk.org.rs
СРЕДА, 07. децембра 2011. у 19 часова
У Мултимедијалној сали УК „Вук Караџић“ ( Булевар краља Александра 77а ) у 19 часова биће представљена књига, историјско-правна студија, Марка Сладојевића „ Хашки триптих“, о суђењима Слободану Милошевићу, Момчилу Крајишнику и Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом.
У програму учествују: др Бранко Ракић, јереј Милорад Средојевић, генерал Радован Радиновић, др Љиљана Чолић, Андреј Јелић Мариоков и аутор.
Уредник програма:
Андреј Јелић Мариоков
УСТАНОВА КУЛТУРЕ „ВУК КАРАЏИЋ“
Булевар краља Александра 77а
011/24 24 860 062/65 89 21
E mail> [email protected]
www.ukvuk.org.rs
СРЕДА, 07. децембра 2011. у 19 часова
У Мултимедијалној сали УК „Вук Караџић“ ( Булевар краља Александра 77а ) у 19 часова биће представљена књига, историјско-правна студија, Марка Сладојевића „ Хашки триптих“, о суђењима Слободану Милошевићу, Момчилу Крајишнику и Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом.
У програму учествују: др Бранко Ракић, јереј Милорад Средојевић, генерал Радован Радиновић, др Љиљана Чолић, Андреј Јелић Мариоков и аутор.
Уредник програма:
Андреј Јелић Мариоков
Удружење књижевника Србије...3.12.2011.
НАЈВАЖНИЈЕ СА СКУПШТИНЕ УКС 03.12.2011.
| 1.doc |
| 2.doc |
| 3.doc |
| 4.doc |
Удружење књижевника Србије...2.12.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 5. ДЕЦЕМБАР 2011, 12.00
МИОДРАГ ГАЈИЋ
„ПЕСНИЧЕ НАРОДА МОГ“
ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ РЕЦИТОВАЊА У СРБИЈИ
УЧЕСТВУЈУ:
СТОЈАН БОШКОВ, секретар Савеза аматера Србије
ДР МИЛОРАД ДЕШИЋ, професор Филолошког факултета у Београду
МР РАДОВАН КНЕЖЕВИЋ, професор Факултета драмских уметности
ГОРИЦА ПОПОВИЋ, драмска уметница
РАТОМИР РАЛЕ ДАМЈАНОВИЋ, књижевник и рецитатор
ВЕСНА ЂИЛАС, педагог из Врбаса
НЕВЕНКА ДАНИЛОВИЋ, сарадник на изради монографије
МИОДРАГ ГАЈИЋ, аутор монографије
ДОМАЋИН:
РАДОМИР АНДРИЋ,
председник Удружења књижевника Србије
ВОДИТЕЉ:
ВИЦО ДАРДИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 5. ДЕЦЕМБАР 2011, 12.00
МИОДРАГ ГАЈИЋ
„ПЕСНИЧЕ НАРОДА МОГ“
ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ РЕЦИТОВАЊА У СРБИЈИ
УЧЕСТВУЈУ:
СТОЈАН БОШКОВ, секретар Савеза аматера Србије
ДР МИЛОРАД ДЕШИЋ, професор Филолошког факултета у Београду
МР РАДОВАН КНЕЖЕВИЋ, професор Факултета драмских уметности
ГОРИЦА ПОПОВИЋ, драмска уметница
РАТОМИР РАЛЕ ДАМЈАНОВИЋ, књижевник и рецитатор
ВЕСНА ЂИЛАС, педагог из Врбаса
НЕВЕНКА ДАНИЛОВИЋ, сарадник на изради монографије
МИОДРАГ ГАЈИЋ, аутор монографије
ДОМАЋИН:
РАДОМИР АНДРИЋ,
председник Удружења књижевника Србије
ВОДИТЕЉ:
ВИЦО ДАРДИЋ
Удружење књижевника Србије...1.12.2011.
У ПРИЛОГУ: ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ НАДЕ МАЛЕК.
"ВИЈАДУКТ" НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА
У КУЋИ ЂУРЕ ЈАКШИЋА
Сутра, у петак, у 19 часова, у Кући Ђуре Јакшића, биће промовисана књига трију поема ''Вијадукт'' Ненада Грујичића, у издању ''Прометеја''. О књизи поема говориће Драгољуб Стојадиновић, Добривоје Станојевић и Иван Деспотовић. Поеме ће казивати аутор.Књига ''Вијадукт'' Ненада Грујичића сачињена је из три поеме: Покривање куће, Жабар и Вијадукт. Поеме чине уједначену целину књиге на тематско-мотивском плану, али и на плану песничког поступка у слободном стиху. Књига обухвата култне обичаје и ретке догађаје динарског амбијента, почевши од покривања куће, преко ноћног лова на жабе до изградње пута. У поеми ''Пoкривање куће'' симултано су уграђени десетерачки дистиси крајишке ојкаче, а завршеци делова насловне поеме ''Вијадукт'' сачињени су од стихова познатих севдалинки.Недавно, књига је представљена у Приједору, граду песниковог детињства и ране младости, где су и настале живе слике и призори трију поема.
У КУЋИ ЂУРЕ ЈАКШИЋА
Сутра, у петак, у 19 часова, у Кући Ђуре Јакшића, биће промовисана књига трију поема ''Вијадукт'' Ненада Грујичића, у издању ''Прометеја''. О књизи поема говориће Драгољуб Стојадиновић, Добривоје Станојевић и Иван Деспотовић. Поеме ће казивати аутор.Књига ''Вијадукт'' Ненада Грујичића сачињена је из три поеме: Покривање куће, Жабар и Вијадукт. Поеме чине уједначену целину књиге на тематско-мотивском плану, али и на плану песничког поступка у слободном стиху. Књига обухвата култне обичаје и ретке догађаје динарског амбијента, почевши од покривања куће, преко ноћног лова на жабе до изградње пута. У поеми ''Пoкривање куће'' симултано су уграђени десетерачки дистиси крајишке ојкаче, а завршеци делова насловне поеме ''Вијадукт'' сачињени су од стихова познатих севдалинки.Недавно, књига је представљена у Приједору, граду песниковог детињства и ране младости, где су и настале живе слике и призори трију поема.
|
|
У ПРИЛОГУ: ПРОТEСТНО ПИСМО УДРУЖЕЊА "ЋИРИЛИЦА"
| 1.doc |
ИНФО....Драган Мраовић
| 1.doc |
| trg_pesnika_rase_livade.doc |
| trg_rase_livade1.jpg |
М А Р И Ј А К Н Е Ж Е В И Ћ
http://www.highbeam.com/doc/1G1-215865221.html
http://www.edwardgauvin.com/blog/?p=857
Удружење књижевника Србије...30.11.2011.
| world_literature_today.doc |
| xxx.doc |
Удружење књижевника Србије...29.11.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 30. НОВЕМБАР 2011, 12.00
АНТОЛОГИЈА 3
ГОДИШЊАК АНТОЛОГИЈСКЕ ПОЕЗИЈЕ
Учествују:
Милосав Буца Мирковић
Милан Радуловић Радуле
Марија Радуловић Мимица
Уредник и водитељ:
Миљурко Вукадиновић
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 30. НОВЕМБАР 2011, 12.00
АНТОЛОГИЈА 3
ГОДИШЊАК АНТОЛОГИЈСКЕ ПОЕЗИЈЕ
Учествују:
Милосав Буца Мирковић
Милан Радуловић Радуле
Марија Радуловић Мимица
Уредник и водитељ:
Миљурко Вукадиновић
Удружење књижевника Србије...28.11.2011.
| apel_drustva_sveti_sava.pdf |
У Српском културном центру у Паризу, недавно је одржано књижевно вече песникиње Милице Јефтимијевић Лилић. О њеним књигама "Одвијање свитка" и " Мистерија љубави" говорили су књижевници Злата Живадиновић и Никола Шуица. Ово је њено прво представљање у граду светлости.
| 1.doc |
| 2.doc |
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 29. НОВЕМБАР 2011, 18.00
ДУШКА ВРХОВАЦ
ПОЕЗИЈА КАО ОТПОР И НАДА
ПОВОДОМ КЊИГЕ ИЗАБРАНИХ ПЕСАМА
ПЕСМЕ
9x5=17
POEMS
Учествују:
Радомир Андрић
Ратомир Рале Дамјановић
Анђелка Цвијић
Милица Јефтимијевић Лилић
Миљурко Вукадиновић
Душка Врховац
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 29. НОВЕМБАР 2011, 18.00
ДУШКА ВРХОВАЦ
ПОЕЗИЈА КАО ОТПОР И НАДА
ПОВОДОМ КЊИГЕ ИЗАБРАНИХ ПЕСАМА
ПЕСМЕ
9x5=17
POEMS
Учествују:
Радомир Андрић
Ратомир Рале Дамјановић
Анђелка Цвијић
Милица Јефтимијевић Лилић
Миљурко Вукадиновић
Душка Врховац
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 29. НОВЕМБАР 2011, 12.00
ПИСЦИ
ЗЛАТИБОРСКОГ
ОКРУГА
Учествују:
Милијан Деспотовић
Милуника Митровић
Слободан Ристовић
Зоран Вељковић
Уредник и водитељ:
Миљурко Вукадиновић
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 29. НОВЕМБАР 2011, 12.00
ПИСЦИ
ЗЛАТИБОРСКОГ
ОКРУГА
Учествују:
Милијан Деспотовић
Милуника Митровић
Слободан Ристовић
Зоран Вељковић
Уредник и водитељ:
Миљурко Вукадиновић
Удружење књижевника Србије...25.11.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 28. НОВЕМБАР 2011, 12.00
АНТОЛОГИЈА ЉУБОМИРА ЋОРИЛИЋА
„ЗЛАТНА ПЕТОРКА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ
(ЗМАЈ, РАДОВИЋ, АНТИЋ, ЕРИЋ, ПОПАДИЋ)“
Учествују:
ДОБРИЦА ЕРИЋ, НЕДЕЉКО ПОПАДИЋ, РАДОМИР АНДРИЋ,
ЉУБОМИР ЋОРИЛИЋ, РАША ПОПОВ, ДР ВОЈА МАРЈАНОВИЋ,
МИОДРАГ ЈАКШИЋ, МИЛА МУТАВЏИЋ, МР ДАНИЈЕЛА МИКИЋ КОВАЧЕВИЋ,
ИГОР АЛЕКСАНДРИЋ И ДР МИОМИР МИЛИНКОВИЋ
Стихове казује:
РАДА ЂУРИЧИН
Уредник и водитељ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 28. НОВЕМБАР 2011, 12.00
АНТОЛОГИЈА ЉУБОМИРА ЋОРИЛИЋА
„ЗЛАТНА ПЕТОРКА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ
(ЗМАЈ, РАДОВИЋ, АНТИЋ, ЕРИЋ, ПОПАДИЋ)“
Учествују:
ДОБРИЦА ЕРИЋ, НЕДЕЉКО ПОПАДИЋ, РАДОМИР АНДРИЋ,
ЉУБОМИР ЋОРИЛИЋ, РАША ПОПОВ, ДР ВОЈА МАРЈАНОВИЋ,
МИОДРАГ ЈАКШИЋ, МИЛА МУТАВЏИЋ, МР ДАНИЈЕЛА МИКИЋ КОВАЧЕВИЋ,
ИГОР АЛЕКСАНДРИЋ И ДР МИОМИР МИЛИНКОВИЋ
Стихове казује:
РАДА ЂУРИЧИН
Уредник и водитељ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Радосна вест!
На молбу Удружења књижевника Србије недавно се одазвала ЛОРИНА КРЊАЈСКИ – са жељом да нам подари пијанино. Уз пијанино, Лорина је послала и лепу поруку:
Сваки инструмент је као живо биће којем треба пажња, нега и неко ко ће се њиме бавити. Тим поводом, и као сећање на моју баку Веру Мењковић, балерину, професора светске књижевности, полиглоту и вансеријску особу у сваком смислу, поклањам свој пијанино Удружењу књижевника Србије, у нади да ће наставити традицију дивних нота, вредних успомена и префињених осећања.
На питање ко је, заправо, Лорина Крњајски, написала је одговор у трећем лицу:
Лорина Крњајски рођена је у Београду једне среде, 13. дана јуна 1979. године. Ради као уметнички директор у маркетиншкој агенцији. Вечити оптимиста,који повремено гунђа. Прави тропски кактус са меканим срцем. Тренира Yi Quan, иде на часове класичног балета и верује да су бајке заправо реалност, само их треба пронаћи у себи.
На молбу Удружења књижевника Србије недавно се одазвала ЛОРИНА КРЊАЈСКИ – са жељом да нам подари пијанино. Уз пијанино, Лорина је послала и лепу поруку:
Сваки инструмент је као живо биће којем треба пажња, нега и неко ко ће се њиме бавити. Тим поводом, и као сећање на моју баку Веру Мењковић, балерину, професора светске књижевности, полиглоту и вансеријску особу у сваком смислу, поклањам свој пијанино Удружењу књижевника Србије, у нади да ће наставити традицију дивних нота, вредних успомена и префињених осећања.
На питање ко је, заправо, Лорина Крњајски, написала је одговор у трећем лицу:
Лорина Крњајски рођена је у Београду једне среде, 13. дана јуна 1979. године. Ради као уметнички директор у маркетиншкој агенцији. Вечити оптимиста,који повремено гунђа. Прави тропски кактус са меканим срцем. Тренира Yi Quan, иде на часове класичног балета и верује да су бајке заправо реалност, само их треба пронаћи у себи.
Удружење књижевника Србије...24.11.2011.
ЈУЧЕ ЈЕ, У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ, ПЕСНИК ДУШАН ЧОЛОВИЋ, ДИРЕКТОР УМЕТНИЧКОГ САВЕТА ОРАШАЧКИХ "СРЕТЕЊСКИХ СВИТАЊА 2004", УРУЧИО "СРЕТЕЊСКУ ПОВЕЉУ" КЊИЖЕВНИЦИМА ЧИЈЕ СЕ ДЕЛО ИСТИЧЕ.
ОВО ПРИЗНАЊЕ ПРИМИЛИ СУ: МИЛОШ ЈАНКОВИЋ (КОЈИ ЈЕ НЕДАВНО ДОБИО И НАГРАДУ "МИЛАН РАКИЋ"), МИЛИЦА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ И РАДЕ СТОЈАНОВИЋ.
ОВО ПРИЗНАЊЕ ПРИМИЛИ СУ: МИЛОШ ЈАНКОВИЋ (КОЈИ ЈЕ НЕДАВНО ДОБИО И НАГРАДУ "МИЛАН РАКИЋ"), МИЛИЦА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ И РАДЕ СТОЈАНОВИЋ.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 25. НОВЕМБАР 2011, 12.00
ПОМОРАВСКИ
ПИСЦИ:
Ј А Г О Д И Н А
Учествују:
Живорад Ђорђевић
Бајо Џаковић
Добрица Милићевић
и Пеца Стефановић.
Уредник и водитељ:
Миљурко Вукадиновић
Удружење књижевника Србије...23.11.2011.
23.11. у 20 часова, у Кући Ђуре Јакшића
Срђан Опачић - ГЛИНЕНИ ЉУДИ ( поезија )
О књизи ће говорити:
Адам ПУСЛОЈИЋ
и Драгољуб КОЈЧИЋ
У музичком делу програма ће учествовати:
Александар СТАМАТОВИЋ, бас-баритон
Љубодраг БЕГОВИЋ, тенор
и Милица ОПАЧИЋ, клавир
Стихове ће казивати:
Зоран СИМОНОВИЋ
и аутор
ГЛИНЕНИ ЉУДИ
Окамењена птица у лету
на окамењеном небу стоји
По залеђеним брзацима
смрзнута риба се праћака
Пред нишанима ловаца
тихују глинени људи
Сунце залази на западу
још један обичан дан.
Срђан Опачић - ГЛИНЕНИ ЉУДИ ( поезија )
О књизи ће говорити:
Адам ПУСЛОЈИЋ
и Драгољуб КОЈЧИЋ
У музичком делу програма ће учествовати:
Александар СТАМАТОВИЋ, бас-баритон
Љубодраг БЕГОВИЋ, тенор
и Милица ОПАЧИЋ, клавир
Стихове ће казивати:
Зоран СИМОНОВИЋ
и аутор
ГЛИНЕНИ ЉУДИ
Окамењена птица у лету
на окамењеном небу стоји
По залеђеним брзацима
смрзнута риба се праћака
Пред нишанима ловаца
тихују глинени људи
Сунце залази на западу
још један обичан дан.
Четвртак, 24. новембар, 12 часова
СКД Свечана сала, Француска 7, Београд
Књига пулс
Представљање књиге Јакова Гробарова
Ко је рекао: Живели!
Учествују:
Милисав Савић
Адам Пуслојић
Миљурко Вукадиновић
и аутор
Текстове и стихове казују:
Горан Султановић и Атиф Џафић
СКД Свечана сала, Француска 7, Београд
Књига пулс
Представљање књиге Јакова Гробарова
Ко је рекао: Живели!
Учествују:
Милисав Савић
Адам Пуслојић
Миљурко Вукадиновић
и аутор
Текстове и стихове казују:
Горан Султановић и Атиф Џафић
| grobarovjakov.pdf |
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 23. НОВЕМБАР 2011, 12.00
ЦИКЛУС
„А Н Т О Л О Г И Ј Е“
Милош Јанковић:
365 ЉУБАВНИХ ПЕСАМА
Учествују:
Душан Стојковић
Милица Јафтимијевић Лилић
Миљурко Вукадиновић
и аутор
СТИХОВЕ КАЗУЈУ ПЕСНИЦИ ИЗ АНТОЛОГИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 23. НОВЕМБАР 2011, 12.00
ЦИКЛУС
„А Н Т О Л О Г И Ј Е“
Милош Јанковић:
365 ЉУБАВНИХ ПЕСАМА
Учествују:
Душан Стојковић
Милица Јафтимијевић Лилић
Миљурко Вукадиновић
и аутор
СТИХОВЕ КАЗУЈУ ПЕСНИЦИ ИЗ АНТОЛОГИЈЕ
| 1.doc |
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 23. НОВЕМБАР 2011, 19.00
Ј Е З И Ч К А Т Р И Б И Н А
ЈЕЗИК, ГОВОР, ПОНАШАЊЕ
Предавач:
проф. др Мирјана Совиљ,
директор Института за експерименталну фонетику
УРЕДНИК:
МИЛЕ МЕДИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 23. НОВЕМБАР 2011, 19.00
Ј Е З И Ч К А Т Р И Б И Н А
ЈЕЗИК, ГОВОР, ПОНАШАЊЕ
Предавач:
проф. др Мирјана Совиљ,
директор Института за експерименталну фонетику
УРЕДНИК:
МИЛЕ МЕДИЋ
Удружење књижевника Србије...21.11.2011.
МИЛИЈАН ДЕСПОТОВИЋ
ДОБИТНИК ПОВЕЉЕ
„КАПЕТАН МИША АНАСТАСИЈЕВИЋ“
Жири за доделу признања „Капетан Миша Анастасијевић“ које у оквиру пројекта “Пут ка врху”, заједнички реализују Факултет техничких наука Нови Сад, Медиа Инвент из Новог Сада и Републичка привредна комора Србије, а на предлог Регионалне привредне коморе Ужице и новинара, који прате друштвени живот на подручју Златиборског округа, одабрао је 26 добитника за 2011. годину, међу којима има привредника, представника локалних самоуправа, здравствених и образовних установа, средстава информисања, али и један књижевник.
У категорији за књижевно стваралаштво и лепоту писане речи, за остварене резултате у овој и протеклим годинама, признање „Капетан Миша Анастасијевић“ припало је књижевнику Милијану Деспотовићу из Пожеге, председнику Књижевне заједнице УКС за Златиборски округ. Како пише у образложењу одлуке, „Деспотовић је нашој књижевности, у аскетским условима за рад, принео часопис за хаику поезију „Паун“ и Књижевне новине „Свитак“, које редовно излазе без друштвене дотације, дао значајан допринос издавачкој делатности у ужичком крају, показао се као добар организатор акција у култури, а основао је и угледне књижевне награде; Момчило Тешић и Хаџи Драган. Уз то, Деспотовић је плодан песник, књижевни и ликовни критичар.“
Признање се састоји од Повеље и Златника са ликом Капетана Мише, познатог српског трговца и добротвора из 19.века – уметнички рад Љубише Манчића, академског вајара из Београда.
Уручење признања биће приређено на Златибору, 23. новембра 2011.
ДОБИТНИК ПОВЕЉЕ
„КАПЕТАН МИША АНАСТАСИЈЕВИЋ“
Жири за доделу признања „Капетан Миша Анастасијевић“ које у оквиру пројекта “Пут ка врху”, заједнички реализују Факултет техничких наука Нови Сад, Медиа Инвент из Новог Сада и Републичка привредна комора Србије, а на предлог Регионалне привредне коморе Ужице и новинара, који прате друштвени живот на подручју Златиборског округа, одабрао је 26 добитника за 2011. годину, међу којима има привредника, представника локалних самоуправа, здравствених и образовних установа, средстава информисања, али и један књижевник.
У категорији за књижевно стваралаштво и лепоту писане речи, за остварене резултате у овој и протеклим годинама, признање „Капетан Миша Анастасијевић“ припало је књижевнику Милијану Деспотовићу из Пожеге, председнику Књижевне заједнице УКС за Златиборски округ. Како пише у образложењу одлуке, „Деспотовић је нашој књижевности, у аскетским условима за рад, принео часопис за хаику поезију „Паун“ и Књижевне новине „Свитак“, које редовно излазе без друштвене дотације, дао значајан допринос издавачкој делатности у ужичком крају, показао се као добар организатор акција у култури, а основао је и угледне књижевне награде; Момчило Тешић и Хаџи Драган. Уз то, Деспотовић је плодан песник, књижевни и ликовни критичар.“
Признање се састоји од Повеље и Златника са ликом Капетана Мише, познатог српског трговца и добротвора из 19.века – уметнички рад Љубише Манчића, академског вајара из Београда.
Уручење признања биће приређено на Златибору, 23. новембра 2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОДЛУКА ЖИРИЈА ЗА НАГРАДУ УКС
„МИЛАН РАКИЋ“
Жири УКС је радио у саставу: Срба Игњатовић (председник), Мирољуб Тодоровић, Адам Пуслојић, Радомир Стојановић и Зоран М. Мандић.
Одржане су три седнице, на којима су размотрене приспеле песничке књиге.
Дана 21. новембра 2011, на завршној седници, жири је једногласно одлучио да добитници Награде „Милан Ракић“ за 2010. годину буду, равноправно: Милош Јанковић (за књигу „Манастирник“), Драган Лакићевић (за књигу „Снежни врт“) и Зорица Арсић Мандарић (за књигу „Чиније звезданог пиринча“).
У ширем избору биле су и књиге Србе Ђорђевића („Странац у грлу“), Јевросиме Ристовић („Молитва за Ирину“), Владана Ракића („У светло уписан“), Благоја Свркоте („Чекајући брод у Јерисосу“), Милунике Митровић („Листопадне и друге“) и Слободана Шкеровића („Црна кутија“).
Срба Игњатовић
Мирољуб Тодоровић
Београд, 21. новембар 2011. Адам Пуслојић
Радомир Стојановић
Зоран М. Мандић
ОДЛУКА ЖИРИЈА ЗА НАГРАДУ УКС
„МИЛАН РАКИЋ“
Жири УКС је радио у саставу: Срба Игњатовић (председник), Мирољуб Тодоровић, Адам Пуслојић, Радомир Стојановић и Зоран М. Мандић.
Одржане су три седнице, на којима су размотрене приспеле песничке књиге.
Дана 21. новембра 2011, на завршној седници, жири је једногласно одлучио да добитници Награде „Милан Ракић“ за 2010. годину буду, равноправно: Милош Јанковић (за књигу „Манастирник“), Драган Лакићевић (за књигу „Снежни врт“) и Зорица Арсић Мандарић (за књигу „Чиније звезданог пиринча“).
У ширем избору биле су и књиге Србе Ђорђевића („Странац у грлу“), Јевросиме Ристовић („Молитва за Ирину“), Владана Ракића („У светло уписан“), Благоја Свркоте („Чекајући брод у Јерисосу“), Милунике Митровић („Листопадне и друге“) и Слободана Шкеровића („Црна кутија“).
Срба Игњатовић
Мирољуб Тодоровић
Београд, 21. новембар 2011. Адам Пуслојић
Радомир Стојановић
Зоран М. Мандић
Wiadomość oryginalna ------
Temat: Obavestenje o smrti Haline Kalite
Data: 2011-11-19 12:30
Nadawca: "Elzbieta Cirlic" <[email protected]>
Обавештавамо вас да је 16. новембра у Варшави преминула Халина Калита (Халина Ћирлић) б. службеница југословенске амбасаде у Варшави, познати и плодни преводилац јужнословеснких књижевности, нарочито скоро свих дела добитника нобелове награде Ива Андрића, одликована за заслугу у култури југословенском заставом са звездом.
Погреб ће се одржати у четврак, 24. новембра, у 13.00 сати, на варшавском гробљу Powązki, у цркви sv. Karola Boromeusa.
Ожалошћена породица и захваљни читаоци њених бројних превода.
Temat: Obavestenje o smrti Haline Kalite
Data: 2011-11-19 12:30
Nadawca: "Elzbieta Cirlic" <[email protected]>
Обавештавамо вас да је 16. новембра у Варшави преминула Халина Калита (Халина Ћирлић) б. службеница југословенске амбасаде у Варшави, познати и плодни преводилац јужнословеснких књижевности, нарочито скоро свих дела добитника нобелове награде Ива Андрића, одликована за заслугу у култури југословенском заставом са звездом.
Погреб ће се одржати у четврак, 24. новембра, у 13.00 сати, на варшавском гробљу Powązki, у цркви sv. Karola Boromeusa.
Ожалошћена породица и захваљни читаоци њених бројних превода.
Удружење књижевника Србије...18.11.2011.
Поводом двадесетогодишњице самосталног српског новинског издаваштва у Мађарској и 170 година од смрти књижевника Милована Видаковића, редакција Српских недељних новина расписује
Kонкурс за књижевну награду Златник Милована Видаковића
Редакција Српских недељних новина расписује конкурс за књижевну награду Златник Милована Видаковића, за најбољу необјављену кратку причу на српском језику. Право учешћа имају сви аутори који стварају на српском језику, без обзира на држављанство и место становања.
Конкурс се расписује за најбољу необјављену кратку причу на српском језику, дужине до 45 редова. Право учешћа имају сви аутори који стварају на српском језику, без обзира на држављанство и место становања.Један аутор може послати највише два рада, који се потписују шифром. Податке о себи (поштанска и електронска адреса, број телефона) аутори треба да доставе у посебном, запечаћеном коверту.
Причу послати у четири одштампана примерка на адресу: Srpske nedeljne novine, Nagymező u. 49, 1065 Budapest, Hungary.
Пристигле радове оцењиваће трочлани стручни жири, а аутору награђене приче припашће повеља и златник са ликом Милована Видаковића.
Рок за слање прича је 31. децембар 2011. године. Жири ће своју одлуку о награђеном раду донети до краја јануара 2012.
Детаљније информације заинтересовани могу добити путем имејл адресе: [email protected]
____________________________________________________________________________________________________
Милован Видаковић (Неменикуће, 1780 - Пешта, 1841) сматра се зачетником српског романа и један је од најчитанијих српских писаца свога времена. Детињство је провео без школе, идући за овцама и козама. Једини духовни утицај вршила је на њега епска народна традиција. Гимназију је завршио у Сегедину, Темишвару и Новом Саду, филозофију у Сегедину и Кежмарку, где је био уписан и на права. За време читавог школовања Видаковић се издржавао подучавајући млађе ђаке. Научио је латински, немачки, мађарски и помало француски. У јесен 1817. постављен је за професора Српске гимназије у Новом Саду. Због неке афере отпуштен је 1824. Отада је живео као приватни учитељ, у Темишвару, Сремским Карловцима и Пешти. Већи део живота провео је у беспарици. Последње године свога живота провео је у Пешти. Код њега на стану су сви српски ђаци имали смештај. Сахрањен је на српском гробљу у Пешти, а надгробни споменик му је о свом трошку подигла Матица српска.
Kонкурс за књижевну награду Златник Милована Видаковића
Редакција Српских недељних новина расписује конкурс за књижевну награду Златник Милована Видаковића, за најбољу необјављену кратку причу на српском језику. Право учешћа имају сви аутори који стварају на српском језику, без обзира на држављанство и место становања.
Конкурс се расписује за најбољу необјављену кратку причу на српском језику, дужине до 45 редова. Право учешћа имају сви аутори који стварају на српском језику, без обзира на држављанство и место становања.Један аутор може послати највише два рада, који се потписују шифром. Податке о себи (поштанска и електронска адреса, број телефона) аутори треба да доставе у посебном, запечаћеном коверту.
Причу послати у четири одштампана примерка на адресу: Srpske nedeljne novine, Nagymező u. 49, 1065 Budapest, Hungary.
Пристигле радове оцењиваће трочлани стручни жири, а аутору награђене приче припашће повеља и златник са ликом Милована Видаковића.
Рок за слање прича је 31. децембар 2011. године. Жири ће своју одлуку о награђеном раду донети до краја јануара 2012.
Детаљније информације заинтересовани могу добити путем имејл адресе: [email protected]
____________________________________________________________________________________________________
Милован Видаковић (Неменикуће, 1780 - Пешта, 1841) сматра се зачетником српског романа и један је од најчитанијих српских писаца свога времена. Детињство је провео без школе, идући за овцама и козама. Једини духовни утицај вршила је на њега епска народна традиција. Гимназију је завршио у Сегедину, Темишвару и Новом Саду, филозофију у Сегедину и Кежмарку, где је био уписан и на права. За време читавог школовања Видаковић се издржавао подучавајући млађе ђаке. Научио је латински, немачки, мађарски и помало француски. У јесен 1817. постављен је за професора Српске гимназије у Новом Саду. Због неке афере отпуштен је 1824. Отада је живео као приватни учитељ, у Темишвару, Сремским Карловцима и Пешти. Већи део живота провео је у беспарици. Последње године свога живота провео је у Пешти. Код њега на стану су сви српски ђаци имали смештај. Сахрањен је на српском гробљу у Пешти, а надгробни споменик му је о свом трошку подигла Матица српска.
Удружење књижевника Србије...17.11.2011.
-------- Original Message --------
Subject:
Molimo, prosledite članovima
Date:
Thu, 17 Nov 2011 10:17:40 +0100
From:
Душан Гојков Dušan Gojkov
To:
Поштоване колеге, драги сарадници,
Од данас можете послати прилоге за нови број Балканског књижевног гласника на адресу[email protected]
Да подсетимо:
Рукописи се не враћају.
Хонорари се не плаћају.
Прилоге који се шаљу електронском поштом слати у doc формату (Word document), искључиво као некомпримован Attachment (zip или pdf документе ни не отварамо).
Обавезно послати кратку биографију (до тридесет речи), библиографију, као и фотографију. Фотографију не слати као део Word документа, већ као посебан jpg Attachment.
Уколико аутор инсистира на псеудониму, то је неопходно нагласити, али тачни подаци о идентитету аутора морају бити познати уредништву. Редакција задржава право да не објави текстове оних аутора који не желе да саопште своје податке.
Молимо вас да не шаљете више прилога одједном. Дозволите да вам прво одговоримо пре него што нам пошаљете следеће прилоге.
Обавештење – да ли ће текст бити објављен у BKG – стиже у просеку у року од тридесет дана.
Увек сачувајте копије својих текстова.
Уредништво са гађењем одбија текстове који промовишу расну, националну, верску, политичку, сексуалну – или било коју другу мржњу, као и екстремизам било које врсте. Ипак, ставови изречени у текстовима, објављеним у Балканском књижевном гласнику ауторски су и не морају да нужно изражавају став ни уредништва, ни оснивача или издавача.
Редакција задржава право на скраћења и уредничку опрему свих новинарских прилога и приказа.
Messager littéraire balkanique
Rédacteur en chef
Gojkov
http://balkanwriters.com/
Marijane Gregoran 69
11060 Bèograd, Serbie
Tel. ++381 11 2755970
Mob. ++381 64 3501345
Subject:
Molimo, prosledite članovima
Date:
Thu, 17 Nov 2011 10:17:40 +0100
From:
Душан Гојков Dušan Gojkov
To:
Поштоване колеге, драги сарадници,
Од данас можете послати прилоге за нови број Балканског књижевног гласника на адресу[email protected]
Да подсетимо:
Рукописи се не враћају.
Хонорари се не плаћају.
Прилоге који се шаљу електронском поштом слати у doc формату (Word document), искључиво као некомпримован Attachment (zip или pdf документе ни не отварамо).
Обавезно послати кратку биографију (до тридесет речи), библиографију, као и фотографију. Фотографију не слати као део Word документа, већ као посебан jpg Attachment.
Уколико аутор инсистира на псеудониму, то је неопходно нагласити, али тачни подаци о идентитету аутора морају бити познати уредништву. Редакција задржава право да не објави текстове оних аутора који не желе да саопште своје податке.
Молимо вас да не шаљете више прилога одједном. Дозволите да вам прво одговоримо пре него што нам пошаљете следеће прилоге.
Обавештење – да ли ће текст бити објављен у BKG – стиже у просеку у року од тридесет дана.
Увек сачувајте копије својих текстова.
Уредништво са гађењем одбија текстове који промовишу расну, националну, верску, политичку, сексуалну – или било коју другу мржњу, као и екстремизам било које врсте. Ипак, ставови изречени у текстовима, објављеним у Балканском књижевном гласнику ауторски су и не морају да нужно изражавају став ни уредништва, ни оснивача или издавача.
Редакција задржава право на скраћења и уредничку опрему свих новинарских прилога и приказа.
Messager littéraire balkanique
Rédacteur en chef
Gojkov
http://balkanwriters.com/
Marijane Gregoran 69
11060 Bèograd, Serbie
Tel. ++381 11 2755970
Mob. ++381 64 3501345
Српско књижевно удружење “Милош Црњански”,
Sveavägen 23 tr 3 111 34 Stockholm, tel + 46 8 411 47 74
[email protected]
Позивамо све поштоване љубитеље лепе речи и уметности да нам дођу на наше
Д Р У Ж Е Њ Е
у малој сали ресторана „Jakthornet, Gärdet”,
код нашег љубазног угоститеља Стаменка Кандића,
Fiskartorpsväg. 20, 114 33 Стокхолм;
Тел: 08-10 10 39, 26/11, од 18 часова.
У програму учествују:
Марија Киник - поезија
Јасмина Николић - поезија
Никола Војиновић - народна поезија
Маријанка Аврамовић и много слика
Далибор Попара, са хармоником
Schatzl Marcella, са гитаром
Александар Милошевић – поезија
Cecilia Valdés Miranda - поезија
Dimitr Ermenkov - фотографије Пиринске области
Дружење настављате ви сами са својим лепим речима, које сте давно, или недавно написали. Да бисте се боље осећали,ми ћемо Вам понудити вечеру и чашу вина, кафу, и уз кафицу... Ради обезбеђења места, јавите се нашем секретару Јасмини Николић на телефон 073-7727910.
Добро нам дошли.
Sveavägen 23 tr 3 111 34 Stockholm, tel + 46 8 411 47 74
[email protected]
Позивамо све поштоване љубитеље лепе речи и уметности да нам дођу на наше
Д Р У Ж Е Њ Е
у малој сали ресторана „Jakthornet, Gärdet”,
код нашег љубазног угоститеља Стаменка Кандића,
Fiskartorpsväg. 20, 114 33 Стокхолм;
Тел: 08-10 10 39, 26/11, од 18 часова.
У програму учествују:
Марија Киник - поезија
Јасмина Николић - поезија
Никола Војиновић - народна поезија
Маријанка Аврамовић и много слика
Далибор Попара, са хармоником
Schatzl Marcella, са гитаром
Александар Милошевић – поезија
Cecilia Valdés Miranda - поезија
Dimitr Ermenkov - фотографије Пиринске области
Дружење настављате ви сами са својим лепим речима, које сте давно, или недавно написали. Да бисте се боље осећали,ми ћемо Вам понудити вечеру и чашу вина, кафу, и уз кафицу... Ради обезбеђења места, јавите се нашем секретару Јасмини Николић на телефон 073-7727910.
Добро нам дошли.
Удружење књижевника Србије...16.11.2011.
ВЛАСНИЦА РЕСТОРАНА "СТЕНКА" РАДА СТОЈКОВИЋ НИЈЕ ОБИЧНА ВЛАСНИЦА ОБИЧНОГ РЕСТОРАНА.
ЗАВРШИЛА ЈЕ ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ И У "СТЕНКИ" РАДО СЕРВИРА ЈЕЛА СА СТИХОВИМА.
[email protected]
ЗАВРШИЛА ЈЕ ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ И У "СТЕНКИ" РАДО СЕРВИРА ЈЕЛА СА СТИХОВИМА.
[email protected]
|
|
ПРЕДСЕДНИК УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ РАДОМИР АНДРИЋ, АКАДЕМИК МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, АКАДЕМИК РАЈКО ПЕТРОВ НОГО, ГЛАВНИ УРЕДНИК СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ ДРАГАН ЛАКИЋЕВИЋ И УГЛЕДНИ ПИСАЦ МИЛЕ МЕДИЋ ПРЕДЛОЖИЛИ СУ ДА ЕПИСКОП КАНАДСКИ ГОСПОДИН ГЕОРГИЈЕ (ЂОКИЋ) БУДЕ ПРИМЉЕН ЗА ПОЧАСНОГ ЧЛАНА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ДРАГАНА ЛАКИЋЕВИЋА
Епископ канадски Господин Георгије (Ђокић) већ четврт века је епископ Српске православне цркве – оснивач Епархије канадске, једно време Епископ милешевски.
Његови родитељи дали су Цркви све четворо деце: поред Владике канадског, један његов брат је Епископ средњоевропски Константин, сестра им је монахиња Надежда, а трећи брат – свештеник Љубомир Ђокић.
Владика Георгије у цркви је непрекидно од своје тринаесте године.
Владика Георгије подигао је Епархију, у њој двадесетак цркава и своју задужбину – Манастир Милтон код Торонта.
Да буде члан нашег Удружења, Владика Георгије достојан је по својој вишеструкој опредељености, љубави и делатности за књигу и књижевност. Изучио је књиговезачки и штампарски занат. Штампарску машину поклонио је Штампарији СПЦ у Београду. У својој Епархији основао је лист и Издавачку установуИсточник, која објављује књиге у области религије и књижевности. С Његовим благословом изашле су, у издању Источника, три књиге МИСЛИ великих православних писаца и светитеља – Светог владике Николаја Лелићког и Светог Јустина Ћелијског...
Епископ Георгије и сам је књижевник. Позната је књига његових беседа Печат мојега владичанства (2006) и Ковчежић успомена – Мој пут ка Богу, својеврсно житије (2011) коју је Источник објавио заједно са Српском књижевном задругом, као и Мисли светих по Јустину Ћелијском.
Благост и доброта који веју из речи и мисли Владике Георгија једнако су плод његове службе и целомудрености на једној, а искрености и природности на другој страни. Те врлине посебно су дошле до изражаја у аутобиографској прози Ковчежић успомена, документарном сведочанству о једној побожној породици која рађа свештенике, калуђере и владике, а прераста у ширу породицу верника и целог народа. Епискоип Георгије приповеда налик усменим казивачима – једноставно, духовито и живописно, а при том ствара завештање своје посвећености Господу.
Подижући Епархију и Манастир у Канади, Владика Георгије је подигао и српску културну и духовну заједницу у тој најмногољуднијој српској колонији – друкчије, преданије и несравњено више од свих других епархија, па и ових у Отаџбини.
О свему томе сведоче и Библиотека, Архив и Музеј које је недавно подигао уз манастир Милтон; Библиотека већ има више од десет хиљада књига, углавном штампаних у расејању.
_____
ПОШТО ЈЕ ЕПИСКОПУ ГЕОРГИЈУ ПРЕДОЧЕН ОВАЈ ПРЕДЛОГ, СТИГАО ЈЕ ОДГОВОР:
Поштовани писци,
Шта могу да кажем, него хвала!
Наравно да сам свјестан да не смијем помислити да станем на сјенку једног Матије или Рајка, али и у књижевничком дому „станови су многи“, па нека буде ту неки ћошак и за мене.
Поздрав и благослов од владике канадског Георгија
____________________________________________________________________________________________________
УПРАВНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ, НА СЕДНИЦИ ОДРЖАНОЈ 15. НОВЕМБРА 2011,
ЗА ПОЧАСНОГ ЧЛАНА УКС ПРИМИО ЈЕ, УЗ ЕПИСКОПА КАНАДСКОГ ГЕОРГИЈА (ЂОКИЋА),
И ЕПИСКОПА КРУШЕВАЧКОГ ДР ДАВИДА (ПЕРОВИЋА).
____________________________________________________________________________________________________
Епископ крушевачки Давид (Перовић – крсно име Мирослав) рођен је 17. јула 1953. године у Ђураковцу, на
Метохији (Епархија рашко-призренска). Основну школу је похађао у Истоку, Ђураковцу и Пећи.
Гимназију је завршио у Пећи (1972). Провео је годину дана на раду у фабрици намештаја у Сент-Етјену у Француској
(1972/3). Бавио се студијама књижевности на Филолошком факултету у Београду (1973/4), а филмском и
телевизијском режијом на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду (периодично 1973/76).
Војни рок је одслужио у Љубљани (везиста и интендант – 1974/75). Богословске студије окончао је на Богословском
факултету Српске Православне Цркве у Београду (1977/83), и истовремено своје седмогодишње искушеништво.
Монашки постриг је примио у Царској Лаври Високи Дечани (1983). Предавао је богословске предмете као суплент у
богословијама Света Три Јерарха у Крки, и Свете браће Кирила и Методија у Призрену (1983/89).
Докторски рад на тему Заједница Духа Светога по учењу светог Василија Великог припремао је под
менторским руководством патролога Стилијаноса Пападопулоса, на Теолошкој Школи Универзитета у Атини (1989/94).
Континуирано предаје Хришћанску етику (са Аскетиком) и Аскетско богословље, и то као асистент, а затим као доцент
Православног богословског факултета Универзитета у Београду (1995/2011).
Студија Цивилизација слике (символ, слика, знак) (саосталим објављеним радовима – 25) призната му је од
стране матичног факултета као еквивалент магистарским студијама и магистарском раду (1996).
Богословске предмете хришћанску Догматику и Етику предавао је на Духовној академији Светог Василија Острошког у
Србињу (1995/97).
Бавио се француском филологијом на Сорбони и на Француској Алијанси за језик у Паризу (1995/97 и 1999).
Обрађивао је тему Христологија светог Максима Исповедника на основу Писама XII-XV и XIX-ог, и то у
оквиру докторског рада на Школи за Високе студије при Сорбони, договорно са професором Аленом Л, Буљуеком,
патрологом, као ментором (1999).
Са благословом Eпископа за Француску и Западну Европу, Господинa Лукe Ковачевићa, и заједно са њим,
учествовао је у црквеној мисији за пријем православних старокалендараца Француза – Окситанаца (област Гаскоња)
у крило Српске Православне Цркве, као и у преговорима са Французима, припадницима Православне Католичке
Француске Цркве (ЛЕЦОФ), ради њиховог пријема у крило исте епархије (за Француску и Западну Европу – 1998/1999).
Са благословом Патријарха Павла боравио је у Пећкој Патријаршији периодично, током година 2000/02, ради испомоћи,
као и са благословом надлежног епископа рашкопризренског у мисији опстанка православног српског
живља на Косову и Метохији, и спасавања црквених светиња и драгоцености Епархије рашко-призренске које су
тада биле изложене уништењу.
Докторски рад на догматско-патролошку тему Пневматологија светог Василија Великог одбранио је на
Правосавном богословском факултету Универзитета у Београду (2002).
За доцента на Катедри за Хришћанску етику (са Аскетиком) Православног богословског факултета
постављен је 2002. године, а у даљем периоду (2005/07) и за предавача на Катедри за Аскетско богословље (Општи и
Практични смер) матичног факултета, на којем предаје до данас (2011).
Књижевне и теолошке радове (чланке, студије, књиге, преводе) он објављује у црквеним часописима, и код других
издавача. Сарадник је на књигама, учебницима, часописима, монографијама, зборницима, антологијама, сценаријима,
драмама, као и на преводима богословских текстова: химнографских и из веронауке; из књижевности, поезије,
науке, философије, теорије и егзегезе филмске и позоришне уметности. Преводи богословске чланке, студије и књиге с
грчког, француског, енглеског и руског језика.
Сарађивао је као стручни консултант и коаутор у стварању документарних филмова и телевизијских емисија
и серијала: Буквар Православља, Вероучитељ у кући, Црква и језик, Планета Косово, Каржес – врата Оријента,
Жертва, Патријарх Павле – Живот по Јеванђељу I-IV.
Саоснивач је и сценариста филмског студија Наос, при Православном богословском факултету у Београду, а у оквиру
Издавачког фонда АЕМ/СПЦ-е.
Саоснивач је Радија Слово љубве, Архиепископије београдско-карловачке.
Учествује у реализацији пројекта Издавачког фонда Архиепископије београдско-карловачке и патријарашке
Штампарије за припрему и штампу сабраних дела Патријарха Павла.
Учествовао је на домаћим и међународним хришћанским скуповима, конференцијама и фестивалима (Београд, Перој,
Фрушка гора, Охрид, Струга, Тезе, Лавардак, Л, Озер, Лион, Бордо, Буси он-От, Фонт де-Лавал, Арс, Сент-Мар-де-Локвени,
Монжерон, Лондон, Есекс, Торино, Москва, Оптина, Нитријска пустиња, Ротердам, Сремски Карловци, Цариград, Халка,
Загреб, Бока Которска), као и на теолошким и научним симпосионима (Београд, Атина, Света Гора, Александруполис,
Солун, Париз, Оксфорд, Каиро, Јаш, Сибиу, Букурешт, Самбата де-Сус, Бозе, Србиње, Требиње, Каленић), те на
богословско-духовним трибинама (Београд, Нови Сад, Суботица, Пожаревац, Пријепоље, Подгорица, Ниш, Крагујевац,
Лазаревац, Сланци, Пећ, Смедерево).
ПРИЛОГ 1: БИО-БИБЛИОГРАФИЈА ЕПИСКОПА КРУШЕВАЧКОГ ПРОФ. ДР ДАВИДА ПЕРОВИЋА:
ПРИЛОГ 2: "КОВЧЕЖИЋ УСПОМЕНА - Мој пут ка Богу" ЕПИСКОПА КАНАДСКОГ ГЕОРГИЈА.
| 1.pdf |
| 2.doc |
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 17. НОВЕМБАР 2011, 12.00
СЕЋАЊЕ:
ДРАГОМИР БРАЈКОВИЋ
(1947–2009)
УЧЕСНИЦИ:
РАДОМИР АНФРИЋ, ТАЊА МИЛИЋ
ДУШАН СТОЈКОВИЋ И МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ПЕСМЕ КАЗУЈУ:
МИЛАН ЦАЦИ МИХАИЛОВИЋ И ВИЦО ДАРДИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 17. НОВЕМБАР 2011, 12.00
СЕЋАЊЕ:
ДРАГОМИР БРАЈКОВИЋ
(1947–2009)
УЧЕСНИЦИ:
РАДОМИР АНФРИЋ, ТАЊА МИЛИЋ
ДУШАН СТОЈКОВИЋ И МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ПЕСМЕ КАЗУЈУ:
МИЛАН ЦАЦИ МИХАИЛОВИЋ И ВИЦО ДАРДИЋ
Удружење књижевника Србије...15.11.2011.
КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ
БРАТИСЛАВА Р. МИЛАНОВИЋА
Кућа Ђуре Јакшића
среда, 16. новембар, 19 часова
ТРЕДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА КЊИГЕ
"ЈЕЛЕН У ПРОЗОРУ"
Учествују:
ДУШКО НОВАКОВИЋ
СЛАВОЉУБ МАРКОВИЋ
ЖИВКО НИКОЛИЋ
БРАТИСЛАВ МИЛАНОВИЋ
СТИХОВЕ КАЗУЈЕ ЉУБИВОЈЕ ТАДИЋ
Поводом тридесет пете годишњице једне од култних књига седамдесетих "Београдска мануфактура снова" је објавила
ново издање књиге "ЈЕЛЕН У ПРОЗОРУ" у новој опреми Николе Шиндика.
Сваки посетилац добиће примерак књиге на поклон!
БРАТИСЛАВА Р. МИЛАНОВИЋА
Кућа Ђуре Јакшића
среда, 16. новембар, 19 часова
ТРЕДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА КЊИГЕ
"ЈЕЛЕН У ПРОЗОРУ"
Учествују:
ДУШКО НОВАКОВИЋ
СЛАВОЉУБ МАРКОВИЋ
ЖИВКО НИКОЛИЋ
БРАТИСЛАВ МИЛАНОВИЋ
СТИХОВЕ КАЗУЈЕ ЉУБИВОЈЕ ТАДИЋ
Поводом тридесет пете годишњице једне од култних књига седамдесетих "Београдска мануфактура снова" је објавила
ново издање књиге "ЈЕЛЕН У ПРОЗОРУ" у новој опреми Николе Шиндика.
Сваки посетилац добиће примерак књиге на поклон!
КОНКУРС ЗА НАГРАДУ
"ЂУРИН ШЕШИР"
Фондација солидарности Србије и Кућа Ђуре Јакшића установили су нову књижевну награду – под називом Ђурин шешир – за рукопис необјављене књиге песама, која ће први пут бити додељена последње недеље јуна 2012. године, на свечаности и проглашењу победника, у кући Ђуре Јакшића, Скадарска 34, у Београду.
Право учешћа на Конкурсу имају сви аутори који пишу на српском језику, а рукопис необјављене књиге песама, у 3 (три)примерка, под шифром (са разрешењем шифре у посебној, запечаћеној коверти), послати искључиво поштом на адресу: Кућа Ђуре Јакшића, Скадарска 34, 11 000 Београд, са назнаком – за Награду Ђурин шешир – најкасније до 31. 03. 2012. године.
Награда се састоји од:
– објављивања победничког рукописа у форми књиге, у тиражу од 500 (пет стотина) примерака, од чега аутору припада 100 (стотину) примерака;
– плакете (барељефа у месингу) са ликом Ђуре Јакшића, рад вајара Остоје Балканског;
– уникатног шешира, ручно израђеног, по угледу на шешир Ђуре Јакшића.
О додели Награде Ђурин Шешир одлучује трочлани Жири, у саставу: мр Душан Стојковић, књижевник и књижевни критичар – председник, Радивоје Марковић, уредник уметничких програма у Кући Ђуре Јакшића – члан, и Милош Јанковић, књижевник - испред Фондације солидарности Србије – члан.
"ЂУРИН ШЕШИР"
Фондација солидарности Србије и Кућа Ђуре Јакшића установили су нову књижевну награду – под називом Ђурин шешир – за рукопис необјављене књиге песама, која ће први пут бити додељена последње недеље јуна 2012. године, на свечаности и проглашењу победника, у кући Ђуре Јакшића, Скадарска 34, у Београду.
Право учешћа на Конкурсу имају сви аутори који пишу на српском језику, а рукопис необјављене књиге песама, у 3 (три)примерка, под шифром (са разрешењем шифре у посебној, запечаћеној коверти), послати искључиво поштом на адресу: Кућа Ђуре Јакшића, Скадарска 34, 11 000 Београд, са назнаком – за Награду Ђурин шешир – најкасније до 31. 03. 2012. године.
Награда се састоји од:
– објављивања победничког рукописа у форми књиге, у тиражу од 500 (пет стотина) примерака, од чега аутору припада 100 (стотину) примерака;
– плакете (барељефа у месингу) са ликом Ђуре Јакшића, рад вајара Остоје Балканског;
– уникатног шешира, ручно израђеног, по угледу на шешир Ђуре Јакшића.
О додели Награде Ђурин Шешир одлучује трочлани Жири, у саставу: мр Душан Стојковић, књижевник и књижевни критичар – председник, Радивоје Марковић, уредник уметничких програма у Кући Ђуре Јакшића – члан, и Милош Јанковић, књижевник - испред Фондације солидарности Србије – члан.
ПЕСНИЧКИ ЧАС – УЧИТЕЉСТВУ У ЧАСТ
У Власотинцу је 10. и 11. новембра 2011. године, у организацији Културног центра Власотинце и грађана Вароши власотиначке, одржана 19. по реду манифестација „Песнички час – учитељству у част“. У програму су учествовали писци Драгомир Ћулафић, Игор Коларов и Бранко Стевановић, професор Ђура Стевановић и Вокални квартет „Либеро“.
Учесници су се дружили са ученицима и просветарима у власотиначким основним школама „Осми октобар“, „Синиша Јанић“ и „Браћа Миленковић“, док је за грађанство приређено веома успело књижевно вече у Соби старе српске графике.
Слађан Тасић, директор Културног центра Власотинце, за идућу годину најављује обимнији програм и пригодну свечаност поводом двадесетогодишњице ове јединствене манифестације у част учитељства.
У Власотинцу је 10. и 11. новембра 2011. године, у организацији Културног центра Власотинце и грађана Вароши власотиначке, одржана 19. по реду манифестација „Песнички час – учитељству у част“. У програму су учествовали писци Драгомир Ћулафић, Игор Коларов и Бранко Стевановић, професор Ђура Стевановић и Вокални квартет „Либеро“.
Учесници су се дружили са ученицима и просветарима у власотиначким основним школама „Осми октобар“, „Синиша Јанић“ и „Браћа Миленковић“, док је за грађанство приређено веома успело књижевно вече у Соби старе српске графике.
Слађан Тасић, директор Културног центра Власотинце, за идућу годину најављује обимнији програм и пригодну свечаност поводом двадесетогодишњице ове јединствене манифестације у част учитељства.
Удружење књижевника Србије...14.11.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 15. НОВЕМБАР 2011.
12 ЧАСОВА, САЛОН УКС
ТОМИСЛАВ
СТЕВАНОВИЋ
„АНЂЕО БЕЗ БОРАВИШТА“
(ПЕСМЕ)
УЧЕСТВУЈУ:
ПРОФ. ДР ДОБРИВОЈЕ СТАНОЈЕВИЋ
МИЛЕТА АЋИМОВИЋ ИВКОВ
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
И АУТОР
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 15. НОВЕМБАР 2011.
12 ЧАСОВА, САЛОН УКС
ТОМИСЛАВ
СТЕВАНОВИЋ
„АНЂЕО БЕЗ БОРАВИШТА“
(ПЕСМЕ)
УЧЕСТВУЈУ:
ПРОФ. ДР ДОБРИВОЈЕ СТАНОЈЕВИЋ
МИЛЕТА АЋИМОВИЋ ИВКОВ
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
И АУТОР
MOLBA...
АКО У СТАНУ ИМАТЕ ПИЈАНИНО НА КОЈЕМ ВИШЕ НИКО НЕ СВИРА И НЕ ЗНАТЕ КУД БИСТЕ С ЊИМ - ПОКЛОНИТЕ ГА УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ. КАО ШТО ЗНАТЕ, У ФРАНЦУСКОЈ 7 ОДРЖАВАЈУ СЕ КЊИЖЕВНИ СУСРЕТИ И ПРОМОЦИЈЕ КЊИГА. ЧЕСТО СУ ТО КЊИЖЕВНО-МУЗИЧКИ ДОГАЂАЈИ КОЈЕ ОРГАНИЗУЈУ УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ, СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО И УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИХ ПРЕВОДИЛАЦА СРБИЈЕ.
УЗ ПИЈАНИНО ЈЕ ЛАКШЕ АНГАЖОВАТИ ВОКАЛНЕ И ИНСТРУМЕНТАЛНЕ ИЗВОЂАЧЕ И ТАДА ПРОГРАМИ МОГУ ДА БУДУ САДРЖАЈНИЈИ И ЗАНИМЉИВИЈИ.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ ЋЕ ВАМ ИСКАЗАТИ ЗАХВАЛНОСТ ЗА ВАШ ДАР НА ПРИКЛАДАН НАЧИН.
АКО У СТАНУ ИМАТЕ ПИЈАНИНО НА КОЈЕМ ВИШЕ НИКО НЕ СВИРА И НЕ ЗНАТЕ КУД БИСТЕ С ЊИМ - ПОКЛОНИТЕ ГА УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ. КАО ШТО ЗНАТЕ, У ФРАНЦУСКОЈ 7 ОДРЖАВАЈУ СЕ КЊИЖЕВНИ СУСРЕТИ И ПРОМОЦИЈЕ КЊИГА. ЧЕСТО СУ ТО КЊИЖЕВНО-МУЗИЧКИ ДОГАЂАЈИ КОЈЕ ОРГАНИЗУЈУ УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ, СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО И УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИХ ПРЕВОДИЛАЦА СРБИЈЕ.
УЗ ПИЈАНИНО ЈЕ ЛАКШЕ АНГАЖОВАТИ ВОКАЛНЕ И ИНСТРУМЕНТАЛНЕ ИЗВОЂАЧЕ И ТАДА ПРОГРАМИ МОГУ ДА БУДУ САДРЖАЈНИЈИ И ЗАНИМЉИВИЈИ.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ ЋЕ ВАМ ИСКАЗАТИ ЗАХВАЛНОСТ ЗА ВАШ ДАР НА ПРИКЛАДАН НАЧИН.
КЊИЖЕВНА ТРИБИНА „ВЕЧЕРИ КОД ВУКА“
УСТАНОВА КУЛТУРЕ „ВУК КАРАЏИЋ“
Булевар краља Александра 77а
011/24 24 860 062/65 89 21
E mail> [email protected]
www.ukvuk.org.rs
СРЕДА, 16. новембра 2011, 19 часова
КЊИЖЕВНО- МУЗИЧКИ ПЕРФОРМАНС
ИМА ЈЕДНА ЈАВНА ВЕЗА
Вече са књижевним преводиоцем Миливојем Баћовићем
На Сцени „Култ“ УК „Вук Караџић“ (Булевар краља Александра 77а) у 19 часова биће представљена антологија руских песника који своје песме певају уз музичку пратњу (Вертински, Анчаров, Окуџава, Висоцки...).
У мултимедијалном програму учествују: Миливоје Баћовић, Елена Рошкова Станисављевић, Мирјана Булатовић, Милош Јанковић, Растко Јевтовић и Андреј Јелић Мариоков.
Уредник програма:
Андреј Јелић Мариоков
УСТАНОВА КУЛТУРЕ „ВУК КАРАЏИЋ“
Булевар краља Александра 77а
011/24 24 860 062/65 89 21
E mail> [email protected]
www.ukvuk.org.rs
СРЕДА, 16. новембра 2011, 19 часова
КЊИЖЕВНО- МУЗИЧКИ ПЕРФОРМАНС
ИМА ЈЕДНА ЈАВНА ВЕЗА
Вече са књижевним преводиоцем Миливојем Баћовићем
На Сцени „Култ“ УК „Вук Караџић“ (Булевар краља Александра 77а) у 19 часова биће представљена антологија руских песника који своје песме певају уз музичку пратњу (Вертински, Анчаров, Окуџава, Висоцки...).
У мултимедијалном програму учествују: Миливоје Баћовић, Елена Рошкова Станисављевић, Мирјана Булатовић, Милош Јанковић, Растко Јевтовић и Андреј Јелић Мариоков.
Уредник програма:
Андреј Јелић Мариоков
Удружење књижевника Србије...11.11.2011.
УДРУЖЕЊЕ ПЕЋАНАЦА У БЕОГРАДУ
ПРИРЕДИЛО ЈЕ ВЕЧЕ ПОСВЕЋЕНО ДАРИНКИ ЈЕВРИЋ.
Прилог 1: ВЕЧЕРАШЊИ ПРОГРАМ У РУСКОМ ДОМУ.
ПРИРЕДИЛО ЈЕ ВЕЧЕ ПОСВЕЋЕНО ДАРИНКИ ЈЕВРИЋ.
Прилог 1: ВЕЧЕРАШЊИ ПРОГРАМ У РУСКОМ ДОМУ.
Промоција књиге “Шта је песник хтео да каже”
Члан УКС Бора Ђорђевић рођен је 1. новембра 1952. године у Чачку, где је завршио основну школу. У Београду завршио Пету београдску гимназију. Уписао ФДУ, организацију културно-уметничких делатности (позоришни смер), апсолвирао са просеком 8,5 и још увек није дипломирао.
Води «Рибљу чорбу» преко 33 годинe. Освојили су сва признања која се освојити могу. Снимили су 18 студијских албума, а раде и на 19. Ђорђевић је добитник многобројних награда које се додељују за поезију. До сада је објавио седам књига: "Равнодушан према плачу", "Хеј Словени", "Нећу", "Психопата и лопата", "Првих 10 година је најтеже", "Срби без муке" и "Бребуси". Ово му је осма књига.
Књигу ће представити: Манојло Вукотић, Миша Алексић и Бора Ђорђевић; модератор - Ненад Глишић.
Уторак, 15, новембар, Свечана сала ПМФ, 15 сати.
Члан УКС Бора Ђорђевић рођен је 1. новембра 1952. године у Чачку, где је завршио основну школу. У Београду завршио Пету београдску гимназију. Уписао ФДУ, организацију културно-уметничких делатности (позоришни смер), апсолвирао са просеком 8,5 и још увек није дипломирао.
Води «Рибљу чорбу» преко 33 годинe. Освојили су сва признања која се освојити могу. Снимили су 18 студијских албума, а раде и на 19. Ђорђевић је добитник многобројних награда које се додељују за поезију. До сада је објавио седам књига: "Равнодушан према плачу", "Хеј Словени", "Нећу", "Психопата и лопата", "Првих 10 година је најтеже", "Срби без муке" и "Бребуси". Ово му је осма књига.
Књигу ће представити: Манојло Вукотић, Миша Алексић и Бора Ђорђевић; модератор - Ненад Глишић.
Уторак, 15, новембар, Свечана сала ПМФ, 15 сати.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ ЈЕ И ОВЕ ГОДИНЕ, НА СВЕЧАНОСТИ ПРИРЕЂЕНОЈ НА САЈМУ КЊИГА, ДОДЕЛИЛО ПОСЕБНО ПРИЗНАЊЕ „МИХАИЛО ЋУПОВИЋ“ ЗА ДОПРИНОС КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ. ЛАУРЕАТИ СУ ИВО МУНЋАН И ДРАГО МИРЈАНИЋ, СРПСКИ ПЕСНИЦИ ИЗ ТЕМИШВАРА.
___________________________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 14. НОВЕМБАР 2011, 13.00
„ЗОРАНУ
РАДМИЛОВИЋУ
– ПЕСНИЦИ И ЛИКОВНИ
УМЕТНИЦИ“
Учествују:
Радомир Андрић
Томислав Мијовић – приређивач и аутор књиге
Мирослав Анђелковић – ликовни уметник и педагог
Владимир Ђуричић – управник Позоришта „Зоран Радмиловић“
Адам Пуслојић, Бранислав Вељковић, Миљурко Вукадиновић
Стихове казују песници из антологије.
____________________________________________________________________________________________________
Српско културно друштво Цирих у Дибендорфу
Ringstrasse 20
Dübendorf, Switzerland
19. новембра 2011, у 20 часова
представља
десети роман
МИОДРАГА ЛУКИЋА
"П Р О Б И С В И Ј Е Т"
„Пробисвијет је социјал-психолошки роман, који говори о преваренима и преварантима – како о начину на који преваранти долазе до жртава, тако и ономе што жртву тјера у руке преварантима.
Дјело је, иако писано једноставним језиком (дијалози – често архаичним народним говором), дубока социјал-психолошка прича у којој ће читалац сигурно уживати, а многи и научити како да се одбране од превараната, тако што ће се прво одбранити од себе, односно неразумних жеља за зарадом преко ноћи и луксузом за којим можда чезну.“
___________________
Миодраг Лукић
www.pozoristeduga.ch
www.majevica.net
___________________________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 14. НОВЕМБАР 2011, 13.00
„ЗОРАНУ
РАДМИЛОВИЋУ
– ПЕСНИЦИ И ЛИКОВНИ
УМЕТНИЦИ“
Учествују:
Радомир Андрић
Томислав Мијовић – приређивач и аутор књиге
Мирослав Анђелковић – ликовни уметник и педагог
Владимир Ђуричић – управник Позоришта „Зоран Радмиловић“
Адам Пуслојић, Бранислав Вељковић, Миљурко Вукадиновић
Стихове казују песници из антологије.
____________________________________________________________________________________________________
Српско културно друштво Цирих у Дибендорфу
Ringstrasse 20
Dübendorf, Switzerland
19. новембра 2011, у 20 часова
представља
десети роман
МИОДРАГА ЛУКИЋА
"П Р О Б И С В И Ј Е Т"
„Пробисвијет је социјал-психолошки роман, који говори о преваренима и преварантима – како о начину на који преваранти долазе до жртава, тако и ономе што жртву тјера у руке преварантима.
Дјело је, иако писано једноставним језиком (дијалози – често архаичним народним говором), дубока социјал-психолошка прича у којој ће читалац сигурно уживати, а многи и научити како да се одбране од превараната, тако што ће се прво одбранити од себе, односно неразумних жеља за зарадом преко ноћи и луксузом за којим можда чезну.“
___________________
Миодраг Лукић
www.pozoristeduga.ch
www.majevica.net
МЕЂУНАРОДНИ СУСРЕТ ПИСАЦА У РИЈЕЦИ
Организујући међународне сусрете писаца четвртог и петог новембра, Хрватско књижевно друштво из Ријеке, већ неколико година, негује добросуседне односе са свим земљама бивше Југославије као и са писцима широм Европе. Ове године захваљујући организацији Љиљане Црнић и Мајо Даниловића из Београда, иначе
Организујући међународне сусрете писаца четвртог и петог новембра, Хрватско књижевно друштво из Ријеке, већ неколико година, негује добросуседне односе са свим земљама бивше Југославије као и са писцима широм Европе. Ове године захваљујући организацији Љиљане Црнић и Мајо Даниловића из Београда, иначе