|
NA LISTI Od 04.8.2010.g. /
LISTED SINCE August 4th, 2010 among leading European magazines:  |
All Rights Reserved
Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić, MSc Sarajevo & Bugojno, Bosnia and Herzegovina MI OBJEDINJUJEMO RAZLIČITOSTI... WE ARE UNIFYING DIVERSITIES |
 |
Narudžba knjiga / Purchasing of the books / Bücher bestellen
|
|
ВИЈЕСТИ/NEWS/ВЕСТИ
КЊИГА ПЕСАМА "БОГ У ПРОДАВНИЦИ ОГЛЕДАЛА" ЗОРАНА М. МАНДИЋА
ПРЕДСТАВЉЕНА У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ У КУЛИ
У Културном центру Општине Кула, у четвртак, 20. октобра 2011. године, представљена је нова нова књига песама - БОГ У ПРОДАВНИЦИ ОГЛЕДАЛА Зорана М. Мандића, песника који живи и ради у Сомбору и Апатину. Реч је о књизи коју је 2010. године у Библиотеци Савремена поезија објавила ИП ИНТЕЛЕКТА из Ваљеваи и која је добила Награду ДРВО ЖИВОТА Књижевног сазвежђа београдских ЗАВЕТИНА, а била је и у најужем избору за Награду Раде Драинац. На представљању књиге о Мандићу је говорио Сава Прерадовић, секретар Културно-просветне заједнице Кула. Мандићева књига песама Бог у продавници огледала представљена је и на овогодишнјим Тешњарским вечерима у Ваљеву.
ПРЕДСТАВЉЕНА У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ У КУЛИ
У Културном центру Општине Кула, у четвртак, 20. октобра 2011. године, представљена је нова нова књига песама - БОГ У ПРОДАВНИЦИ ОГЛЕДАЛА Зорана М. Мандића, песника који живи и ради у Сомбору и Апатину. Реч је о књизи коју је 2010. године у Библиотеци Савремена поезија објавила ИП ИНТЕЛЕКТА из Ваљеваи и која је добила Награду ДРВО ЖИВОТА Књижевног сазвежђа београдских ЗАВЕТИНА, а била је и у најужем избору за Награду Раде Драинац. На представљању књиге о Мандићу је говорио Сава Прерадовић, секретар Културно-просветне заједнице Кула. Мандићева књига песама Бог у продавници огледала представљена је и на овогодишнјим Тешњарским вечерима у Ваљеву.
| naslovna_korica.jpg |
| naslovna_korica.jpg |
Након запажене промоције у Мостару
МОСТАРСКА ТРИЛОГИЈА – Данило Марић имаће и америчку промоцију,
29. октобра 2011, У Атланти, Џорџија, САД.
Данило Марић је члан Књижевног клуба Мостар, Друштва писаца „Десанка Максимовић“ из Торонта, Charlotte Writers’ Club.из Шарлота и Удружења књижевника Србије.
БИБЛИОГРАФИЈА ДАНИЛА МАРИЋА
1. Чувари звијезда, збирка поезије и прозе, група аутора, Мостар: Ал-клуб и КО СС РО Алуминиј, 1984.
2. Доктор лима, приче, Мостар: Књижевна омладина, 1985.
3. Ни бос ни обувен, приповијетке, Удружење књижевника БиХ – подружница за Херцеговину, 1986.
4. Cüzam daği, приповијетке на турском језику, Истанбул: Yalcin Yayinlari, 1986.
5. Ali paşa, роман на турском језику, Истанбул: Yalcin Yayinlari, 1987.
6. Васа Киса, роман, Никшић: Универзитетска ријеч, 1989.
7. Yаşова, роман на турском језику, Истанбул: Yalcin Yayinlari, 1990.
8. Мостарска треха, приче, Лос Анђелес: СИР – Мостар. 1997.
9. Vule Yelich – роман о Американцу-Србину, роман, Лос Анђелес: СИР – Мостар, 1997.
10. Рика ријеке Дрине, приповјетке, Трстеник: Народна Библиотека Јефимија, 2000.
11. Сузопоље – роман о Боју на Косову, роман, Београд: БИГЗ, 2000.
12. Алипаша – Први и послљедњи херцеговачки везир, роман, Мостар: Друштво писаца БиХ – подружница ХНК, 2001.
13. Палата изнад Бел Кањона, роман, Београд: Народна књига, 2004.
14. Лешинарке, роман, Београд: Народна књига, 2005.
15. Од јаблана до поплара, роман, Београд: Народна књига, 2006.
16. The Mystic Best Man, приче на енглеском језику, Шарлот, САД: Catawba, 2008.
17. Мистериозни кум, приче, Шарлот, САД: Catawba, 2008.
18. Вељко Бојић – прећутани умјетник, истраживање, Шарлот, САД: Catawba, 2008.
19. Мостарска треха, приче, (допуњено), Зрењанин: НаТрон, 2009.
20. Васа Киса – мостарска лиска, роман (допуњено), Зрењанин: НаТРон. 2009,
21. Господин Алекса, приче, Ужице, Графичар 2010
22. Радост и туга мостарског духа, роман, Зрењанин: НаТрон, 2011.
МОСТАРСКА ТРИЛОГИЈА – Данило Марић имаће и америчку промоцију,
29. октобра 2011, У Атланти, Џорџија, САД.
Данило Марић је члан Књижевног клуба Мостар, Друштва писаца „Десанка Максимовић“ из Торонта, Charlotte Writers’ Club.из Шарлота и Удружења књижевника Србије.
БИБЛИОГРАФИЈА ДАНИЛА МАРИЋА
1. Чувари звијезда, збирка поезије и прозе, група аутора, Мостар: Ал-клуб и КО СС РО Алуминиј, 1984.
2. Доктор лима, приче, Мостар: Књижевна омладина, 1985.
3. Ни бос ни обувен, приповијетке, Удружење књижевника БиХ – подружница за Херцеговину, 1986.
4. Cüzam daği, приповијетке на турском језику, Истанбул: Yalcin Yayinlari, 1986.
5. Ali paşa, роман на турском језику, Истанбул: Yalcin Yayinlari, 1987.
6. Васа Киса, роман, Никшић: Универзитетска ријеч, 1989.
7. Yаşова, роман на турском језику, Истанбул: Yalcin Yayinlari, 1990.
8. Мостарска треха, приче, Лос Анђелес: СИР – Мостар. 1997.
9. Vule Yelich – роман о Американцу-Србину, роман, Лос Анђелес: СИР – Мостар, 1997.
10. Рика ријеке Дрине, приповјетке, Трстеник: Народна Библиотека Јефимија, 2000.
11. Сузопоље – роман о Боју на Косову, роман, Београд: БИГЗ, 2000.
12. Алипаша – Први и послљедњи херцеговачки везир, роман, Мостар: Друштво писаца БиХ – подружница ХНК, 2001.
13. Палата изнад Бел Кањона, роман, Београд: Народна књига, 2004.
14. Лешинарке, роман, Београд: Народна књига, 2005.
15. Од јаблана до поплара, роман, Београд: Народна књига, 2006.
16. The Mystic Best Man, приче на енглеском језику, Шарлот, САД: Catawba, 2008.
17. Мистериозни кум, приче, Шарлот, САД: Catawba, 2008.
18. Вељко Бојић – прећутани умјетник, истраживање, Шарлот, САД: Catawba, 2008.
19. Мостарска треха, приче, (допуњено), Зрењанин: НаТрон, 2009.
20. Васа Киса – мостарска лиска, роман (допуњено), Зрењанин: НаТРон. 2009,
21. Господин Алекса, приче, Ужице, Графичар 2010
22. Радост и туга мостарског духа, роман, Зрењанин: НаТрон, 2011.
РАТОМИР ДАМЈАНОВИЋ
"РОМАНИ НИКОЛЕ МИЛОШЕВИЋА - ТРИЛОГИЈА О МЕЛАНХОЛИЈИ"
У уторак, 25. октобра 2011. године, у Коларчевој задужбини биће представљена књига Ратомира Дамјановића "Романи Николе Милошевића - трилогија о меланхолији".
У разговору учествују: проф. др Мило Ломпар, мр Ђорђе Малавразић, мр Димитрије Тасић и аутор. Одломке из књиге, као и из романа Николе Милошевића читаће Небојса Дугалић и Синиша Кукић.
Књижевно вече се одржава дан уочи рођендана Милоша Црњанског, који је високо уважавао филозофско тумачење књижевности Николе Милошевића. Академик Милошевић је био доживотни председник Задужбине Милоша Црњанског. (Садашњи председник је Мило Ломпар, а секретар Димитрије Тасић.)
Дамјановић у студији “Романи Николе Милошевића – трилогија о меланхолији”, анализира три Милошевићева романа, који су настали у последњој фази стварања: “Нит михољског лета”, “Кутија од ораховог дрвета” и “Сенке минулих љубави”. Основно полазиште аутора јесте да је реч о трилогији.
| 1.ppt |
СЦЕНА ЦРЊАНСКИ
РЕСАВСКА 78
21. ОКТОБАР, 19 ЧАСОВА
ПОЕТСКИ РЕЦИТАЛ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
КОЛАЧЕВИНА/КОЛАКОВИНА
НАГРАДА ПЕЧАТ КНЕЗА ЛАЗАРА
УЧЕСТВУЈУ:
МИЛАН ЂОРЂЕВИЋ
АТИФ ЏАФИЋ, РЕЦИТАТОР
ИЛИЈА БЕТИНСКИ, ПРЕВОДИЛАЦ
И АУТОР
КЛАСИЧНА ГИТАРА: МИЛОШ ВУКИЋЕВИЋ
_____________________________________________________________________________________
Миљурко Вукадиновић
КОЛАЧ СЕ НЕ МЕСИ САМ
Небеска тамјановина
где да кане? има ли
- колевке у мутном безнађу,
- гроба у вину,
- колача на соври?
Колач богопомазања на равне части, као и
валове кобности по
-де-ли-ти.
У слави више износимо
но што узносимо. Погледајте око
себе: ви само узимате
један од другога а КО
-ЛАЧ се не меси сам.
РЕСАВСКА 78
21. ОКТОБАР, 19 ЧАСОВА
ПОЕТСКИ РЕЦИТАЛ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
КОЛАЧЕВИНА/КОЛАКОВИНА
НАГРАДА ПЕЧАТ КНЕЗА ЛАЗАРА
УЧЕСТВУЈУ:
МИЛАН ЂОРЂЕВИЋ
АТИФ ЏАФИЋ, РЕЦИТАТОР
ИЛИЈА БЕТИНСКИ, ПРЕВОДИЛАЦ
И АУТОР
КЛАСИЧНА ГИТАРА: МИЛОШ ВУКИЋЕВИЋ
_____________________________________________________________________________________
Миљурко Вукадиновић
КОЛАЧ СЕ НЕ МЕСИ САМ
Небеска тамјановина
где да кане? има ли
- колевке у мутном безнађу,
- гроба у вину,
- колача на соври?
Колач богопомазања на равне части, као и
валове кобности по
-де-ли-ти.
У слави више износимо
но што узносимо. Погледајте око
себе: ви само узимате
један од другога а КО
-ЛАЧ се не меси сам.
ОДЛУКА ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ
„СРБОЉУБ МИТИЋ“ ЗА 2011. ГОДИНУ
На конкурс за књижевну награду „Србољуб Митић“ пристигло је 37 књига песама.
Жири у саставу: Ана Дудаш (члан), Драган Јовић (члан) и Велиша Јоксимовић (председник), на седници одржаној 3. октобра 2011. године у Малом Црнићу, донео је следећу одлуку:
1. У ужи избор за доделу награде „Србољуб Митић“ изабране су књиге песама Ранка Павловића „Монашки сонети“, Зорана М. Мандића „Оквир“ и Андреја Јелића Мариокова „Покрстице“
2. Награда „Србољуб Митић“ за 2011. годину додељује се Андреју Јелићу Мариокову за књигу песама „Покрстице“, у издању Удружења српских издавача из Београда.
3. Одлука је донета једногласно.
Образложење
У књизи песама „Покрстице“ Андреј Јелић Мариоков, попут покрстица, традиционалне технике веза, обликује лирске „жанр-сцене“, у којима спајањем звука и значења, меланхоличних и ведрих расположења, бола и лепоте, плаве и црне боје, проговара о егзистенцијалним питањима, али и о проблемима савремене цивилизације, савременог човека, па и националног бића. На трагу усменог и митолошког наслеђа, пре свега античке и словенске митологије, Мариоков исказује готово митску свест о творачким могућностима поетског језика.
Његови емотивни и интелектуални дијалози с претходницима и поетским наслеђем, у којима се огледа припадност стражиловској линији српског песништва, и његове аутопоетичке песме, потврђују оданост песничком тиховању, хришћанско-словенском хуманизму и отмености поетске форме.
Поетске константе Андреја Јелића Мариокова – прометејство као категорија која је иманентна песничком чину и песниковом бићу, исказана стиховима „Корачамо увис“ и „У паду нам лет“, и „језна метафорика“ која није ништа друго до призивање лепоте и повратка човека сопственој суштини, додирују се са доминантним слојевима поетике Србољуба Митића.
„СРБОЉУБ МИТИЋ“ ЗА 2011. ГОДИНУ
На конкурс за књижевну награду „Србољуб Митић“ пристигло је 37 књига песама.
Жири у саставу: Ана Дудаш (члан), Драган Јовић (члан) и Велиша Јоксимовић (председник), на седници одржаној 3. октобра 2011. године у Малом Црнићу, донео је следећу одлуку:
1. У ужи избор за доделу награде „Србољуб Митић“ изабране су књиге песама Ранка Павловића „Монашки сонети“, Зорана М. Мандића „Оквир“ и Андреја Јелића Мариокова „Покрстице“
2. Награда „Србољуб Митић“ за 2011. годину додељује се Андреју Јелићу Мариокову за књигу песама „Покрстице“, у издању Удружења српских издавача из Београда.
3. Одлука је донета једногласно.
Образложење
У књизи песама „Покрстице“ Андреј Јелић Мариоков, попут покрстица, традиционалне технике веза, обликује лирске „жанр-сцене“, у којима спајањем звука и значења, меланхоличних и ведрих расположења, бола и лепоте, плаве и црне боје, проговара о егзистенцијалним питањима, али и о проблемима савремене цивилизације, савременог човека, па и националног бића. На трагу усменог и митолошког наслеђа, пре свега античке и словенске митологије, Мариоков исказује готово митску свест о творачким могућностима поетског језика.
Његови емотивни и интелектуални дијалози с претходницима и поетским наслеђем, у којима се огледа припадност стражиловској линији српског песништва, и његове аутопоетичке песме, потврђују оданост песничком тиховању, хришћанско-словенском хуманизму и отмености поетске форме.
Поетске константе Андреја Јелића Мариокова – прометејство као категорија која је иманентна песничком чину и песниковом бићу, исказана стиховима „Корачамо увис“ и „У паду нам лет“, и „језна метафорика“ која није ништа друго до призивање лепоте и повратка човека сопственој суштини, додирују се са доминантним слојевима поетике Србољуба Митића.
Удружење књижевника Србије...20.10.2011.
Петак 21. октобар у 12 часова
Свечана сала, Француска 7, Београд
Милан Милишић
СЕЋАЊЕ
(1991-2011)
Учествују:
Горан Бабић, Филип Давид, Предраг Чудић, Божо Копривица, Милан Влајчић, Ибрахим Хаџић, Златко Паковић и други
Програм води Душко Новаковић
Свечана сала, Француска 7, Београд
Милан Милишић
СЕЋАЊЕ
(1991-2011)
Учествују:
Горан Бабић, Филип Давид, Предраг Чудић, Божо Копривица, Милан Влајчић, Ибрахим Хаџић, Златко Паковић и други
Програм води Душко Новаковић
| milanmilisic.pdf |
| milisicmilan.doc |
НОВА ПОЕЗИЈА РАДОСЛАВА ВОЈВОДИЋА У СКЗ
Радослав Раде Војводић започео је свој песнички пут у генерацији Бранка Миљковића,
у Нишу, као гимназијалац, пре пола столећа.
Од тада до данас, овај необични и аутентични бунтовник објавио је већи број књига - поезије, романа, полемика и антологија.
Био је изванредан уредник и оснивач легендарне издавачке куће "Слово љубве".
Најпознатији његов роман је Кнез таме, а песничке књиге: Унутрашње светлости и Двојник из Кнез-Михајлове улице.
У издању Српске књижевне задруге управо се појавила нова Војводићева књига под насловом ЛЕПО ЈЕ БИТИ ЖИВ, с поговором Душана Стојковића.
Артизам и активизам, непрекидна расправа осетљивог бића и ерудиције интелектуалца - испуњавају ову лирику посебном температуром.
СКЗ представља ово издање новинарима у четвртак, 20. октобра, у 11 часова.
Радослав Раде Војводић започео је свој песнички пут у генерацији Бранка Миљковића,
у Нишу, као гимназијалац, пре пола столећа.
Од тада до данас, овај необични и аутентични бунтовник објавио је већи број књига - поезије, романа, полемика и антологија.
Био је изванредан уредник и оснивач легендарне издавачке куће "Слово љубве".
Најпознатији његов роман је Кнез таме, а песничке књиге: Унутрашње светлости и Двојник из Кнез-Михајлове улице.
У издању Српске књижевне задруге управо се појавила нова Војводићева књига под насловом ЛЕПО ЈЕ БИТИ ЖИВ, с поговором Душана Стојковића.
Артизам и активизам, непрекидна расправа осетљивог бића и ерудиције интелектуалца - испуњавају ову лирику посебном температуром.
СКЗ представља ово издање новинарима у четвртак, 20. октобра, у 11 часова.
Удружење књижевника Србије...19.10.2011.
У К С
МОЛБА ЗА ПОМОЋ
___________________________________________________________________________________
У П Л А Т Е
● Милун Мића Бабић, члан УКС из Трстеника – 10.000 динара.
● Радомир Путниковић, члан УКС из Енглеске – 150 евра.
● Проф. др Радмилa Милентијевић, почасни члан УКС из Америке – 1.000 долара.
● Милена Вукоје Стаменковић, члан УКС из Швајцарске – 200 франака.
● Др Владан Радоман, члан УКС из Београда – 100 евра.
● Др Радомир Батуран, члан УКС из Канаде – 200 долара.
● Удружење писаца Седмица из Франкфурта на Мајни – 300 евра.
● Света Маџаревић, члан УКС из Крагујевца – 10.000 динара.
● Јездимир Петковић из Чачка – 1.000 динара.
● Бранко Шкорић из Холандије – 100 евра.
● Љубомир Ћорилић, члан УКС из Лознице – 10.000 динара.
● Симонида Рајчевић, сликар из Београда – 100 евра.
● Удружење писаца Десанка Максимовић, Торонто – 500 долара.
● Јавно предузеће ПТТ саобраћаја СРБИЈА, директор Горан Ћирић – 50.000 динара.
● Проф. др Милоје Ракочевић из Београда, члан УКС по позиву – 100 евра.
● Ратомир Тимотијевић, члан УКС из Београда – 20.000 динара.
● Мирјана Караџић Костић, у име лекара и писца др Радована Караџића – 100 евра.
● Ранко Радовић, члан УКС из Торонта – 100 евра.
● Даница Клаћ, члан УКС из Америке – 150 евра.
● АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ – 1.000 евра.
● Александар Милошевић, члан УКС из Шведске – 250 евра.
● Ранка Тодоровић Грубешић, члан УКС из Француске – 4.000 динара.
● Дана Додић, члан УКС из Француске – 70 евра (11. 10. 2011).
● Звонимир Поповић, члан УКС из Шведске – 250 евра (17. 10. 2011).
________________________________________________________________________________________________________________
ПОМОЋ УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ЗА 48. БЕОГРАДСКЕ МЕЂУНАРОДНЕ СУСРЕТЕ ПИСАЦА
● РАДИНГ, ДОО, Београд – 600.000 динара.
● ПУТЕВИ, Ужице – 5.000 динара.
ХВАЛА СВИМ ДАРОДАВЦИМА.
_____________________________________________________________________________________________________
СУСРЕТ СА ЉУБИНКОМ ЈЕЛИЋЕМ
ПРИЧА О ПЕТ КУГЛИ
Песник и неимар Љубинко Јелић подарио Удружењу књижевника Србије пола милиона динара
Љубинко Јелић рођен је 1932. године у Шаранима код Горњег Милановца. Дипломирао је на Економском факултету у Београду. Једно време је живео у Минхену. Бави се градитељством и пројектовањем, а повремено и издаваштвом.
До сада је објавио четрнаест збирки поезије – „Испод усијаних чекића“, „Пустопоље“, „Сејачеве благости“ „Изгрев чудесног“, „Пустошник пред вратима“, „Магични прстен“, „Озго одоздо“, „Ближе леднику“, „Градитељев именик“, „Горко семе“, „На рубу пепељастог поља“, „Узиђивање“, „Чај за суседа“ (на српском и македонском језику) и „Около гнезда сненог“.
● Једна од дефиниција поезије гласи: „Поезија је нека врста освете животу.“ Да ли сте и Ви песник-осветник?
– Неко је ракао: „Освета је увек последица слабости душе која не може поднети неправду.“ Ах, песник-осветник... У очима освете немам, душа понекад завапи, срце закуца брже, а онда – пробуди се разум и кже: Испусти тај крик, забележи, да се не заборави. Тешко се пише у лепим местима, треба проћи хиљаду корова и даље волећи цвеће – то је уметност. Сад, ако би тај одсјај живота на папиру могао да се назове мојом осветом, онда спадам у ту скупину...
● „Као да никог више / нема у бунар срца / златник да баци“, кажете у песми „Меланхолија“. Је ли се у бунару срца накупило тих златника?
– Знате како је, накупило се ту времена, да не кажем – година, година које је шибао вихор тог времена, а ту је било свакаквих промена, остају сећања, не губим надања; носио сам се са препрекама, тежио напредним идејама, стрепео, наравно, над проблемима које задаје живот, али било би нескромно, неистинито рећи да у бунару мог срца нема златника. Има, наравно да има, неки јаче, неки слабије сија. Ни сунчеви зраци немају увек исти сјај!
● Током Вашег живота посвећеног не само поезији, него и неимарству, сабрало се и правих златника, које никада нисте чували само за себе...
– Знате ону причу о пет кугли? Кугле представљају: рад, породицу, здравље, пријастеље и честитост. Све кугле држите у руци, и онда једног дана схватите да је рад – гумена кугла: ако је испустите, одскочиће натраг; преостале четири кугле начињене су од стакла: ако испустиш неку од њих, неповратно ће се окрњити, вероватно и разбити. Тек када истински проникнемо у причу о пет кугли, створимо основ за животну равнотежу!
Златнике које сам сабрао, делио сам, да не будем нескроман (мада је скромност врлина малих људи) где год је требало помоћи – незбринутој или талентованој деци, разним удружењима, појединцима – случајним пролазницима... Делио сам и делићу док битишем, то је у мени, то сам ја. Можда је звезда под којом сам рођен мени била мало наклоњенија него другима, или сам ја више запињао... не знам, битно је да сам имао, имам, и спреман сам да помогнем, да дам!
● Више пута сте се нашли у невољи свом Удружењу књижевника Србије. Овогодишње Београдске међународне сусрете писаца потпомогли сте са чак пола милиона динара. Значи ли то да сте најимућнији наш књижевник?
– О томе ко је имућан а ко није, не бих да судим, нисам такав и тиме се не бавим. То сам ја, ту сам, члан Удружења, али не и типичан песник! Волим да кажем – ја сам неимар, мој живот је ипак другачијим нитима ткан. Циљ који сам поставио испред себе, морам признати, није био пут књижевника... То је било скривено негде дубоко у мојој души, у тренуцима после напорног рада отварао се и откривао тај део мене. Богат или не, увек сам спреман да помогнем (наравно, у границама могућег).
● Ваше срце је почесто бивало, како кажете у песми „Дозив“ – „одметнуто за срећом варљивом“. Хоће ли икада престати да се одмеће?
– Видите, ако сам тако рекао, а јесам, то је моја бит, начин мог битисања, начин на који пркосим животним играма. Живот треба схватити само као игру, наравно индивидуалну, врзино коло – зависи како се ко снађе. Разум управља срцем, али ја ипак остављам срцу да се одмеће, и тако ће бити док год ме буде на овој страни, на путу заумном!
Мирјана Булатовић
______________________________________________________________________________________________________________
Љубинко Јелић
ПОРЕД ПУТА
Белобрад старац
поред варљивог пута
стоји ослоњен
на своје небројиве
године и показује
штапом правац
којим смрт замиче
у маглу где нико
више само једном
не умире
МОЛИТВА НА ЗАДУШНИЦЕ
Загледан у гробне плоче
у једина истинита огледала
Свевишњи творче и оче
опрости нам сагрешења
велика и мала
и бар за трен
из свеколике таме
нас и претке наше
узми на своје
светлосно раме
ОТВОРЕНА КЊИГА
Затворим очи и видим
звезде падалице
у крвавој роси
моје снено лице
отворена књига
ожиљке многе
нескривене носи
пред читача који
чита немилице
НА ДОЊЕМ СТЕПЕНИКУ
Старац пред солитером седи
на доњем степенику загледан
у неку само њему знану тачку
песници склони претеривању
рекли би да је јесени сличан
иако су дани пролећни у руху
ускршњем и лику потонулом
одавно у преображеној зеници
да ли још сања и за бисером
рони у вир дубок – онострани
или стрепи од веровања
да је кренуо судњим смером
у самозаборав једноставно
СМРТ ЛИЧИ НА ЛЕПТИРА
Мисао о смрти не припада
самоћи и ноћној тмини
понекад је у зраку
изнад цветних ливада
и не одговара потпуно
давно усвојеној истини
да непрестано носи
наоштрену косу
за травку сваку
више личи на лептира
устрептaлог у заносу
док најлепше цветове
за свој пољубац бира
ПЕШЧАНИ ЧАСОВНИК
Нигде тачније не мери
страх од самоће као
у кући на дну
коловратног вира
у лобању синовљеву
из очеве фин ситан
песак равномерно
и нечујно цури
ставио сам моја
уста на твоје чело
али време иште
већи дар од пољупца
ЛУДА ТКАЉА
У липовцу и осоју
кад се говор
зајесени
моја сестра
вечна тајна
неуморна на разбоју
свога несна
сумор ткала
и мисао несмирајна
постала је нит злаћана
њој и мени
за вешала
ПРЕВИШЕ ДУЖНИ
Јутрос на столу
чинија празна
из ње смо јели
катран и смолу
али ниједно
у сну не сазна
да смо превише
дужни свом болу
и да нас стиже
праведна казна
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 20. ОКТОБАР 2011, 12.00
ЕЛЕОНОРА
ЛУТХАНДЕР
ЧЕСМОВАЧА
(ПЕСМЕ)
УЧЕСТВУЈУ:
ДР ЉИЉАНА ГАВРИЛОВИЋ
СЊЕЖАНА ВУКИЋЕВИЋ ЧВОРО
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 20. ОКТОБАР 2011, 12.00
ЕЛЕОНОРА
ЛУТХАНДЕР
ЧЕСМОВАЧА
(ПЕСМЕ)
УЧЕСТВУЈУ:
ДР ЉИЉАНА ГАВРИЛОВИЋ
СЊЕЖАНА ВУКИЋЕВИЋ ЧВОРО
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Удружење књижевника Србије...18.10.2011.
СРЕДА, 19. ОКТОБАР, 11 САТИ
"ПРОСВЕТА", Галерија (на спрату)
Кнез-Михаилова 12
ТРИБИНА "КОД ГЕЦЕ КОНА"
Адам Пуслојић
ВАЗДУШНА ЛИНИЈА СМРТИ
(књига песама са сликама и цртежима Милоша Шобајића)
Уредник: Јован Јањић
УЧЕСТВУЈУ:
Адам Пуслојић, Милош Шобајић, Срба Игњатовић, Душан Стојковић и Братислав Милановић.
Песме казује: Љубивоје Тадић.
Адам Пуслојић
МОГУЋНОСТИ СМРТИ
Умрећу још једном!
А баш сам малочас умро.
Моја је смрт ту најмање битна.
И сам се својој смрти радујем
као мало дете, до краја.
Баш се лепо проводим данима
у одајама сопствене смрти.
Смрти, побогу, немој се љутити
што ћу још мало остати жив.
Јеси ли негде видела ту
златну сенку моје смрти?
Трагично је кад изгубиш негде
и њен најмањи део, део по део.
Видим да сте и ви пристали
да ме мртвог сагледате, уживо.
Да се нисте ни случајно сетили
да ми смрт олакшате
неком животном ситницом...
Сваки човек може умирати
највише два до три пута!
"ПРОСВЕТА", Галерија (на спрату)
Кнез-Михаилова 12
ТРИБИНА "КОД ГЕЦЕ КОНА"
Адам Пуслојић
ВАЗДУШНА ЛИНИЈА СМРТИ
(књига песама са сликама и цртежима Милоша Шобајића)
Уредник: Јован Јањић
УЧЕСТВУЈУ:
Адам Пуслојић, Милош Шобајић, Срба Игњатовић, Душан Стојковић и Братислав Милановић.
Песме казује: Љубивоје Тадић.
Адам Пуслојић
МОГУЋНОСТИ СМРТИ
Умрећу још једном!
А баш сам малочас умро.
Моја је смрт ту најмање битна.
И сам се својој смрти радујем
као мало дете, до краја.
Баш се лепо проводим данима
у одајама сопствене смрти.
Смрти, побогу, немој се љутити
што ћу још мало остати жив.
Јеси ли негде видела ту
златну сенку моје смрти?
Трагично је кад изгубиш негде
и њен најмањи део, део по део.
Видим да сте и ви пристали
да ме мртвог сагледате, уживо.
Да се нисте ни случајно сетили
да ми смрт олакшате
неком животном ситницом...
Сваки човек може умирати
највише два до три пута!
ПРОМОЦИЈА - ПРИЛОГ 1,
КОНКУРС - ПРИЛОГ 2.
КОНКУРС - ПРИЛОГ 2.
| 1.doc |
| 2.doc |
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 19. ОКТОБАР 2011, 12.00
(САЛОН УКС)
ЖЕЉКО САРИЋ
НИКОЛА ТЕСЛА – ГЕНИЈЕ КОЈИ ЈЕ ОБАСЈАО СВЕТ
(МОНОГРАФИЈА)
Учествују: рецензент – др Дејан Раковић, професор Електротехничког факултета у Београду, др Радомир Ђорђевић, професор Природно-математичког (Физичког) факултета, др Миодраг Вуковић, професор Учитељског факултета факултета у Београду, Жељко Сарић, аутор монографије, и Миљурко Вукадиновић, уредник и водитељ програма.
_________________________________________________________________________________
Жељко Сарић
"Никола Тесла – геније који је обасјао свет"
Живот и дело Николе Тесле
(Илустрована монографија)
Рукопис ове књиге је разноврстан и вишеслојан. Поред тога што обилује разноврсном документарном и историјском грађом, он је писан од стране књижевника и електроинжењера Жељка Сарића, и потпуно је прилагођен својом једноставношћу и језгровитошћу, најширем кругу читалаца.
Рукопис је хронолошким поступком систематизован у једну озбиљну књигу која и својим обимом и садржајем завређује сваку пажњу, а такође и озбиљношћу са којом је аутор обрадио овако велику и значајну тему.
Такође, рукопис ове књиге обилује новим чињеницама које нам аутор износи на светло дана и које ће бити од великог значаја за даље проучавање живота и дела Николе Тесле.
Са друге стране ова књига је свеобухватна. Аутор се бави детаљно Теслиним пореклом као и личношћу проте Милутина,Теслиног оца, књижевника и мислиоца. Овом приликом аутор нам доноси и низ Милутинових новинских чланака објављених у «Србском дневнику « из Новог Сада. Један део ове књиге посвећен је и историји развоја електрицитета, историјату полифазних струја, историји развоја електромотора и историји развоја електротехнике у САД, до Теслиног доласка из Европе у Америку. Такође, аутор доноси историјски текст пресуде Врховног суда САД против Марконија, којом приликом је Тесли враћено првенство у проналаску радија, а у оквиру судских процеса и пресуде судије Таунсенда о првенству у проналаску Теслиних полифазних струја и текст пресуде државног суда у Немачкој којом су Тесли била одузета права на два патента његовог полифазног система, у Немачкој.
У књизи се такође налази много нових детаља везаних за изградњу и пропаст чувеног Теслиног торња Ворденклиф, односно пројекта прве светске радиостанице, која би бежичним путем повезала Европу са Америком.
Из рукописа књиге може се видети да је Никола Тесла био прави уметник, у данашњем смислу речи уметник перформанса, који је, да би очарао будуће финансијере и заинтересовао их за своје пројекте, организовао своје чувене представе у лабораторији, где су долазила најчувеније личности Америке.
Надаље је у књизи детаљно обрађен Теслин рад у машинству, који је био у сенци радова из области електротехнике. Слободно се може рећи да је по обиму и квалитету Теслин рад у области машинства готово раван оном у области електротехнике, али остваривање ових пројеката умногоме није успело због лошег квалитета тадашњих материјала. Тако би прототип неке машине једно време радио, а онда би се убрзо распао, јер уређај није могао да издржи велике притиске у току процеса рада. Поменућу једно од најоригиналнијих Теслиних решења, а то је Теслина турбина без лопатица, која ни до данас није превазиђена.
Вишеслојност овог рукописа огледа се и у томе да аутор није писао само о Теслином научном стваралаштву, што и јесте била Теслина основна делатност, него је желео да осветли и његову личност из више углова и са више страна. Тако је аутор изнео Теслина размишљања о исхрани, о милосрђу и самилости, о религији, о будућности цивилизације. Јако је интересантна Теслина преписка са родбином и пријатељима, такође и са женама које су га обожавале, као и низ писама, телеграма и уговора који су везани за његове пословне и научне подухвате, а односе се на договоре са финансијерима.
Из рукописа књиге на врло пластичан начин може се стећи увид о Николи Тесли као човеку, о његовом духовном успењу, голубовима и усамљеничком животу у целибату, посвећењу целог себе науци, а за добробит човечанства.
Рукопис књиге има 552 странe у формату Б-5, као и преко 230 фотографија. Књига је изашла из штампе у јуну 2011.године.
Књига је подељена у три велике целине и то:
1. Детињство,школовање,младост
2. Одлазак у Америку.Признање патената
3. Друштвени живот.Голубови,све Теслине љубави
На крају књиге налазе се и три додатка:
1. Изводи из предавања и чланака Николе Тесле
2. Документи, записи и сећања на Николу Теслу
3. О природи креативности. Теслакао студија случаја
Такође књига има и: Хронологију, Референце(фусноте) и Литературу.
Кратка биографија аутора књиге
Жељко Сарић је рођен 1963.године у Краљеву. По образовању је инжењер електротехнике. Такође је и прозни писац, песник и новинар. Објавио је две књиге поезије и два романа. Роман о Николи Тесли под насловом "Посвећеник" штампан је у 5 издања и преведен је на руски језик.
Жељко Сарић је организатор и покретач манифестације "Теслини дани у Београду", која се од 2002. до 2006. године одржавала у јуну и јулу. Такође је објавио мноштво чланака и дао низ интервјуа о Николи Тесли. Одржао је више предавања и учествовао у мноштву емисија на радију и телевизији посвећених животу и раду великог научника.
Жељко Сарић је члан је Удружења књижевника Србије и био је секретар Теслиног меморијалног друштва из Њујорка, за Балкан.
Стално је запослен и ради као кустос у Музеју ПТТ-а у Београду.
Удружење књижевника Србије...17.10.2011.
ПРОГРАМ "СМЕДЕРЕВСКЕ ПЕСНИЧКЕ ЈЕСЕНИ"
| spj_2011..pdf |
ПОНЕДEЉАК, 17. 10. 2011, 19.00
КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА
Раде Ђокановић
СЛУЖБЕНА БЕЛЕЖНИЦА
О књизи говоре: Душко Новаковић и Миљурко Вукадиновић
Гитара: Милош Вукићевић
Стихове казују: Атиф Џафић и аутор
Раде Ђокановић је рођен 1955. године.
Објавио је:
Сува уста, песме 1980.
Звоно, песме 1994.
Орахова љуска, песме 1995.
Лака рука, песме 1997.
Шкрипац, песме 2005.
Службена бележница, песме 2011.
Живи у Београду.
ЗЛОУПОТРЕБИО САМ ЈАСНОСТ
Кад нисам довољно јасан,
ветар, у налету збрише откосе.
Небо, шта нам то шаље у праскозорје?
Старац не разуме озонски омотач,
потпаљује старе гуме, каучук и пластику.
У бледо сећање враћа се онај који је спавао.
Таму похваљује онај што је ослепео.
И онај који је себи очи ископао
да би мислио. Њих је невидом
даривао бог у доба сопствене среће.
Једно мрко зрнце песка у пешчанику,
уочљиво, све док га друга не затрпају.
Време у теснацу цури у светлост
изнова преламајући зрак на гримиз-порфиру.
То је ритам звезде споредног неба.
Злоупотребио сам једаред јасност
и зелено је жито стало на сопствени клас.
Небо је слало светлост и ледену воду, толико
често, да је младо полегло жито.
И све се расуло у зрнаста слова.
АНАЛОГИЈА СМРТИ
Поратни графит на суседовој кући,
сачуван и када је фасада окречена
нијансом прљаве окер боје и боје младе траве
и загаситог дана, још увек пркоси неумољивој
киши. Зид је урушен, малтер добрано окруњен,
црвена се истичу слова на жутој подлози:
.мрт ...изму!
Ако би се испремештала слова и сложила
у аналогију смрти, нова би синтагма гласила:
мрзим ту!
КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА
Раде Ђокановић
СЛУЖБЕНА БЕЛЕЖНИЦА
О књизи говоре: Душко Новаковић и Миљурко Вукадиновић
Гитара: Милош Вукићевић
Стихове казују: Атиф Џафић и аутор
Раде Ђокановић је рођен 1955. године.
Објавио је:
Сува уста, песме 1980.
Звоно, песме 1994.
Орахова љуска, песме 1995.
Лака рука, песме 1997.
Шкрипац, песме 2005.
Службена бележница, песме 2011.
Живи у Београду.
ЗЛОУПОТРЕБИО САМ ЈАСНОСТ
Кад нисам довољно јасан,
ветар, у налету збрише откосе.
Небо, шта нам то шаље у праскозорје?
Старац не разуме озонски омотач,
потпаљује старе гуме, каучук и пластику.
У бледо сећање враћа се онај који је спавао.
Таму похваљује онај што је ослепео.
И онај који је себи очи ископао
да би мислио. Њих је невидом
даривао бог у доба сопствене среће.
Једно мрко зрнце песка у пешчанику,
уочљиво, све док га друга не затрпају.
Време у теснацу цури у светлост
изнова преламајући зрак на гримиз-порфиру.
То је ритам звезде споредног неба.
Злоупотребио сам једаред јасност
и зелено је жито стало на сопствени клас.
Небо је слало светлост и ледену воду, толико
често, да је младо полегло жито.
И све се расуло у зрнаста слова.
АНАЛОГИЈА СМРТИ
Поратни графит на суседовој кући,
сачуван и када је фасада окречена
нијансом прљаве окер боје и боје младе траве
и загаситог дана, још увек пркоси неумољивој
киши. Зид је урушен, малтер добрано окруњен,
црвена се истичу слова на жутој подлози:
.мрт ...изму!
Ако би се испремештала слова и сложила
у аналогију смрти, нова би синтагма гласила:
мрзим ту!
Љиљана Хабјановић Ђуровић у емисији о Светој Петки на Националној телевизији Бугарске
Четрнаестог октобра, када се у Бугарској прославља Празник Свете Петке (по новом календару), Бугарска национална телевизија приказала је емисију посвећену Светој Петки и Њеном култу међу балканским народима. Емисија је снимана годину дана, у квалитетној продукцији. Екипа је боравила у свим местима везаним за Светитељкин живот, као и у градовима где су почивале њене мошти – у Епивату и Истанбулу (Турска), Јорданској пустињи (Јордан), Трнову (стара престоница Бугарске), Видину (Бугарска), Јашију (Румунија). У августу ове године део емисије снимљен је у Београду, у црквама Света Петка и Ружица и на Калемегдану. У свакој земљи о Светој Петки су говорили угледни историчари и игумани манастира. Част да говори о љубави српског народа према Светитељки и о средњовековној Србији после Косовској боја, припала је Љиљани Хабјановић Ђуровић. Љиљана Хабјановић Ђуровић представљена је као „значајна српска књижевница, позната и у Бугарској као писац романа о Светој Петки“. У емисији је приказано и српско и бугарско издање романа Петкана, а у целој емисији коришћени су делови из ове књиге.
Четрнаестог октобра, када се у Бугарској прославља Празник Свете Петке (по новом календару), Бугарска национална телевизија приказала је емисију посвећену Светој Петки и Њеном култу међу балканским народима. Емисија је снимана годину дана, у квалитетној продукцији. Екипа је боравила у свим местима везаним за Светитељкин живот, као и у градовима где су почивале њене мошти – у Епивату и Истанбулу (Турска), Јорданској пустињи (Јордан), Трнову (стара престоница Бугарске), Видину (Бугарска), Јашију (Румунија). У августу ове године део емисије снимљен је у Београду, у црквама Света Петка и Ружица и на Калемегдану. У свакој земљи о Светој Петки су говорили угледни историчари и игумани манастира. Част да говори о љубави српског народа према Светитељки и о средњовековној Србији после Косовској боја, припала је Љиљани Хабјановић Ђуровић. Љиљана Хабјановић Ђуровић представљена је као „значајна српска књижевница, позната и у Бугарској као писац романа о Светој Петки“. У емисији је приказано и српско и бугарско издање романа Петкана, а у целој емисији коришћени су делови из ове књиге.
УСПЕХ СРПСКИХ АФОРИСТИЧАРА У СПЛИТУ
Афористичари Александар Баљак и Александар Чотрић гостовали су 14. октобра у Сплиту, у репрезентативној сали Градског казалишта младих, на централном градском тргу Прокуративима.
Београдски сатиричари одушевили су сплитску публику која је салвама смеха и громогласним аплаузима поздравила сваки од преко 200 изговорених афоризама. Ово је било прво гостовање афористичара из Србије у граду под Марјаном. Бројност посетилаца и њихове врло позитивне реакције потврдили су да у Хрватској постоји велико интересовање за српску афористику, која им је до сада била позната искључиво преко часописа и књига.
Неки од посетилаца истакли су у разговору са ауторима да су се „више смејали на овој вечери, него у целом животу“, док посетиоци из других далматинских градова тражили да Баљак и Чотрић ускоро обавезно гостују у Шибенику, Трогиру и Омишу.
Двојица припадника Беорадског афористичарског круга су на књижевној вечери у Сплиту представили зборник афоризама са међународног фестивала хумора и сатире „Сатира фест“ који се традиционално одржава у главном граду Србије.
Радио Сплит је снимао књижевно вече српских сатиричара и снимак је емитован 16. октобра.
Баљак и Чотрић су уочи наступа у Градском казалишту младих гостовали на Радио Сплиту, у емисији уредника за културу Младена Вуковића, и говорили афоризме, као и о својем сатиричном стваралаштву.
Београдски афористичари позвани су да почетком новембра гостују у Прагу, главном граду Чешке.
БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
Афористичари Александар Баљак и Александар Чотрић гостовали су 14. октобра у Сплиту, у репрезентативној сали Градског казалишта младих, на централном градском тргу Прокуративима.
Београдски сатиричари одушевили су сплитску публику која је салвама смеха и громогласним аплаузима поздравила сваки од преко 200 изговорених афоризама. Ово је било прво гостовање афористичара из Србије у граду под Марјаном. Бројност посетилаца и њихове врло позитивне реакције потврдили су да у Хрватској постоји велико интересовање за српску афористику, која им је до сада била позната искључиво преко часописа и књига.
Неки од посетилаца истакли су у разговору са ауторима да су се „више смејали на овој вечери, него у целом животу“, док посетиоци из других далматинских градова тражили да Баљак и Чотрић ускоро обавезно гостују у Шибенику, Трогиру и Омишу.
Двојица припадника Беорадског афористичарског круга су на књижевној вечери у Сплиту представили зборник афоризама са међународног фестивала хумора и сатире „Сатира фест“ који се традиционално одржава у главном граду Србије.
Радио Сплит је снимао књижевно вече српских сатиричара и снимак је емитован 16. октобра.
Баљак и Чотрић су уочи наступа у Градском казалишту младих гостовали на Радио Сплиту, у емисији уредника за културу Младена Вуковића, и говорили афоризме, као и о својем сатиричном стваралаштву.
Београдски афористичари позвани су да почетком новембра гостују у Прагу, главном граду Чешке.
БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
Удружење књижевника Србије...15.10.2011.
Књижевник Сабахудин Хаџиалић на свечаној инаугурацији пријема у Удружење књижевника Србије
У петак, 14.10.2011.г. у 11:00 сати, у Удружењу књижевника Србије у Београду је уприличено свечано уручење чланске карте Удружења књижевника Србије, књижевнику Сабахудину Хаџиалићу из Сарајева. Гл. и одг. уреднику ДИОГЕН про култура магазина и МаxМинус магазина, чланску карту је уручила секретар УКС-а, књижевница Мирјана Булатовић.
Том приликом, изразивши искрену захвалност за пријем у једно од најстаријих удружења писаца са простора Балкана, Сабахудин Хаџиалић је уручио поклон ЦД МаxМинус магазине (који садрзи 10.000 страница свих до сада објављених бројева часописа) и ЦД ДИОГЕН про култура магазин са близу 8.000 страница сва три издања ДИОГЕН-а: ДИОГЕН про арт, ДИОГЕН про култура и ДИОГЕН про yоутх. Миљурко Вукадиновић, бивши секретар УКС-а и Мирјана Булатовић су се захвалили на поклону нагласивши да очекују наставак досадашње успјешне сарадње са нашим магазинима.
У сусрету са оперативним уредником КЊИЖЕВНИХ НОВИНА из Београда, Браниславом Вељковићем, Хаџиалић је размијенио књиге и ЦД-е уз изражену жељу за успоставом и уобличавањем одговарајуће сарадње два часописа. Бранислав Вељковић је најавио представљање ДИОГЕН про култура магазина и МаxМинус магазина у једном од наредних бројева КЊИЖЕВНИХ НОВИНА, док је наш уредник најавио представљање КЊИЖЕВНИХ НОВИНА у сарајевским часописима.
Наш уредник се сусрео и са Иваном Лазаревићем, Генералним секретаром Спрског библиофилског друштва гдје је, уз уручење наведених ЦД-еова, договорена сарадња наших магазина са овим Друштвом.
У 12:00 сати, у свечаној, великој сали Удружења књижевника Србије је одржан ВЕЛИКИ ЧИТАЛАЧКИ ЧАС, односно представљање књижевних реминисценција новопримљених чланова Удружења књижевника Србије.
Представљени су: Мирослав Кусмук, Васиљка Марић, др Мила Медиговић Стефановић, Слободанка Митровић, Добрана Миљанић, Даница Николић Николић, Сандра Ристић Стојановић и Сабахудин Хаџиалић.
Уводну ријеч је водио Миљурко Вукадиновић, док је Мирјана Булатовић прочитала и поздравно писмо једног од чланова Комисије за пријем нових књижевника у Удружење, књижевника Љубомира Ћорилића из Лознице, који је зажелио добродошлицу новопримљеним колегама.
...ДИОГЕН про култура магазин...
У петак, 14.10.2011.г. у 11:00 сати, у Удружењу књижевника Србије у Београду је уприличено свечано уручење чланске карте Удружења књижевника Србије, књижевнику Сабахудину Хаџиалићу из Сарајева. Гл. и одг. уреднику ДИОГЕН про култура магазина и МаxМинус магазина, чланску карту је уручила секретар УКС-а, књижевница Мирјана Булатовић.
Том приликом, изразивши искрену захвалност за пријем у једно од најстаријих удружења писаца са простора Балкана, Сабахудин Хаџиалић је уручио поклон ЦД МаxМинус магазине (који садрзи 10.000 страница свих до сада објављених бројева часописа) и ЦД ДИОГЕН про култура магазин са близу 8.000 страница сва три издања ДИОГЕН-а: ДИОГЕН про арт, ДИОГЕН про култура и ДИОГЕН про yоутх. Миљурко Вукадиновић, бивши секретар УКС-а и Мирјана Булатовић су се захвалили на поклону нагласивши да очекују наставак досадашње успјешне сарадње са нашим магазинима.
У сусрету са оперативним уредником КЊИЖЕВНИХ НОВИНА из Београда, Браниславом Вељковићем, Хаџиалић је размијенио књиге и ЦД-е уз изражену жељу за успоставом и уобличавањем одговарајуће сарадње два часописа. Бранислав Вељковић је најавио представљање ДИОГЕН про култура магазина и МаxМинус магазина у једном од наредних бројева КЊИЖЕВНИХ НОВИНА, док је наш уредник најавио представљање КЊИЖЕВНИХ НОВИНА у сарајевским часописима.
Наш уредник се сусрео и са Иваном Лазаревићем, Генералним секретаром Спрског библиофилског друштва гдје је, уз уручење наведених ЦД-еова, договорена сарадња наших магазина са овим Друштвом.
У 12:00 сати, у свечаној, великој сали Удружења књижевника Србије је одржан ВЕЛИКИ ЧИТАЛАЧКИ ЧАС, односно представљање књижевних реминисценција новопримљених чланова Удружења књижевника Србије.
Представљени су: Мирослав Кусмук, Васиљка Марић, др Мила Медиговић Стефановић, Слободанка Митровић, Добрана Миљанић, Даница Николић Николић, Сандра Ристић Стојановић и Сабахудин Хаџиалић.
Уводну ријеч је водио Миљурко Вукадиновић, док је Мирјана Булатовић прочитала и поздравно писмо једног од чланова Комисије за пријем нових књижевника у Удружење, књижевника Љубомира Ћорилића из Лознице, који је зажелио добродошлицу новопримљеним колегама.
...ДИОГЕН про култура магазин...
|
|
|
|
|
|
|
|
Удружење књижевника Србије...14.10.2011.
СУБОТА, 15. ОКТОБАР, 19.00, КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА, СКАДАРЛИЈА
"ПЧЕЛА НА ШЉИВИНОМ ЦВЕТУ" БОЖИДАРА ПЕШЕВА
Књига хаику и друге поезије Божидара Пешева - "Пчела на шљивином цвету", биће представљена у суботу, 15. окотобра у 19 часова, у кући Ђуре Јакшића у Београду, на Скадарлији.
О књизи говоре књижевници Ранко Симовић, Гордана Малетић и Оливер Јанковић.
Стихове чита глумица Светлана Сретеновић.
У музичком програму, у којем ће бити изведене ирске песме, учествују: Теодора Пешев Ђурђевић, сопран, и Александра Првуловић, харфа.
"ПЧЕЛА НА ШЉИВИНОМ ЦВЕТУ" БОЖИДАРА ПЕШЕВА
Књига хаику и друге поезије Божидара Пешева - "Пчела на шљивином цвету", биће представљена у суботу, 15. окотобра у 19 часова, у кући Ђуре Јакшића у Београду, на Скадарлији.
О књизи говоре књижевници Ранко Симовић, Гордана Малетић и Оливер Јанковић.
Стихове чита глумица Светлана Сретеновић.
У музичком програму, у којем ће бити изведене ирске песме, учествују: Теодора Пешев Ђурђевић, сопран, и Александра Првуловић, харфа.
"ЧЕТВРТА ДИМЕНЗИЈА" ОЛИВЕРЕ ДОКЛЕСТИЋ
У РИМСКОЈ ДВОРАНИ
У понeдељак, 17. октобра, у 12 сати, роман Оливере Доклестић"ЧЕТВРТА ДИМЕНЗИЈА" представиће, у Римској дворани Библиотеке Града Београда (Кнез-Михајлова улица):
књижевник Вук Крњевић,
публициста и новинар Радио Београда Ђорђе Малавразић
и професор Филозофског факултета у Новом Саду др Миодраг Радовић.
Роман "ЧЕТВРТА ДИМЕНЗИЈА" изашао је из штампе у јују ове године. Издавач је "АРС ЛИБРИ", а суиздавач бањалучка "БЕСЈЕДА".
У РИМСКОЈ ДВОРАНИ
У понeдељак, 17. октобра, у 12 сати, роман Оливере Доклестић"ЧЕТВРТА ДИМЕНЗИЈА" представиће, у Римској дворани Библиотеке Града Београда (Кнез-Михајлова улица):
књижевник Вук Крњевић,
публициста и новинар Радио Београда Ђорђе Малавразић
и професор Филозофског факултета у Новом Саду др Миодраг Радовић.
Роман "ЧЕТВРТА ДИМЕНЗИЈА" изашао је из штампе у јују ове године. Издавач је "АРС ЛИБРИ", а суиздавач бањалучка "БЕСЈЕДА".
КЊИГА МАЛИ АНЂЕО НЕВЕНЕ ВИТОШЕВИЋ ЋЕКЛИЋ
– ЛАУРЕАТ РУСКОГ ДРЖАВНОГ КОНКУРСА
"УМЕТНОСТ КЊИГЕ"
Књига Невене Витошевић Ћеклић Мали Анђео – Хришћанска почетница (Маленкий Ангел – Христианская азбука),ове године објављена на руском језику, лауреат је руског VIII државног међународног конкурса "Уметност књиге" у категорији "Књига за децу и омладину".
Овај конкурс, поводом Московског сајма књига, организује руска Државна агенција за штампу и масовну комуникацију у сарадњи са Међудржавним саветом за сарадњу на пољу штампаних медија Савеза независних држава (СНГ) (бивших совјетских република).
Књигу у луксузном колорном издању, са илустрацијама ауторке, издало је Братство у част светог Архистратига Михаила (у оквиру издавачке делатности Белоруског Егзархата), са благословом и предговором белоруског митрополита Филарета и нашег митрополита Амфилохија Радовића и поговором Владике Давида Перовића.
Малог Анђела превео је проф. др Иван Чарота, шеф Катедре за словенске књижевности из Минска и инострани члан САНУ, који је до сада превео велики број српских теолошких и књижевних дела (Николаја Велимировића, Јустина Поповића, патријарха Павла, Добрице Ћосића, Гроздане Олујућ...).
Ово књижевно-ликовно дело обухвата све важније теме везане за Православну Цркву и живот Исуса Христа. Намењено је деци свих узраста и већ се налази у књижарама Руске Православне Цркве у Русији, Белорусији, Украјини и широм Западне Европе.
Код нас су изашла два скромно одштампана издања у једној боји у издавачкој кући Драганић, 2003. и 2004. године, тако да ово издање на руском језику представља и премијерно издање у пуном колору.
– ЛАУРЕАТ РУСКОГ ДРЖАВНОГ КОНКУРСА
"УМЕТНОСТ КЊИГЕ"
Књига Невене Витошевић Ћеклић Мали Анђео – Хришћанска почетница (Маленкий Ангел – Христианская азбука),ове године објављена на руском језику, лауреат је руског VIII државног међународног конкурса "Уметност књиге" у категорији "Књига за децу и омладину".
Овај конкурс, поводом Московског сајма књига, организује руска Државна агенција за штампу и масовну комуникацију у сарадњи са Међудржавним саветом за сарадњу на пољу штампаних медија Савеза независних држава (СНГ) (бивших совјетских република).
Књигу у луксузном колорном издању, са илустрацијама ауторке, издало је Братство у част светог Архистратига Михаила (у оквиру издавачке делатности Белоруског Егзархата), са благословом и предговором белоруског митрополита Филарета и нашег митрополита Амфилохија Радовића и поговором Владике Давида Перовића.
Малог Анђела превео је проф. др Иван Чарота, шеф Катедре за словенске књижевности из Минска и инострани члан САНУ, који је до сада превео велики број српских теолошких и књижевних дела (Николаја Велимировића, Јустина Поповића, патријарха Павла, Добрице Ћосића, Гроздане Олујућ...).
Ово књижевно-ликовно дело обухвата све важније теме везане за Православну Цркву и живот Исуса Христа. Намењено је деци свих узраста и већ се налази у књижарама Руске Православне Цркве у Русији, Белорусији, Украјини и широм Западне Европе.
Код нас су изашла два скромно одштампана издања у једној боји у издавачкој кући Драганић, 2003. и 2004. године, тако да ово издање на руском језику представља и премијерно издање у пуном колору.
Удружење књижевника Србије...13.10.2011.
ПЕТАК, 14. ОКТОБАР 2011, 19.00
КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА НА СКАДАРЛИЈИ
Мирјана Булатовић
• СМРТ ЈЕ МОЈА КРАТКОГ ВЕКА •
У петак, 14. октобра 2011, у 19 часова,
у Кући Ђуре Јакшића на Скадарлији,
о књизи песама Мирјане Булатовић
„Смрт је моја кратког века“
говориће песник Душко Новаковић.
Стихове ће казивати рецитатор и антологичар
Атиф Џафић, који је и приредио ово вече.
Атиф Џафић (1952) је већи поштовалац и зналац поезије
него многи песници. Већ три и по деценије живи у Београду
и чува пламен поезије. Воли и рецитује све праве песнике –
од Катула и Проперција, преко Рилкеа, Шекспира и Мандељштама,
до Бранка Миљковића и Бране Петровића
(зна око 3.000 песама од 1.000 песника).
Атиф Џафић је својевремено ушао у Гинисову Књигу рекорда
као рецитатор који је непрекидно говорио поезију 72 сата!
КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА НА СКАДАРЛИЈИ
Мирјана Булатовић
• СМРТ ЈЕ МОЈА КРАТКОГ ВЕКА •
У петак, 14. октобра 2011, у 19 часова,
у Кући Ђуре Јакшића на Скадарлији,
о књизи песама Мирјане Булатовић
„Смрт је моја кратког века“
говориће песник Душко Новаковић.
Стихове ће казивати рецитатор и антологичар
Атиф Џафић, који је и приредио ово вече.
Атиф Џафић (1952) је већи поштовалац и зналац поезије
него многи песници. Већ три и по деценије живи у Београду
и чува пламен поезије. Воли и рецитује све праве песнике –
од Катула и Проперција, преко Рилкеа, Шекспира и Мандељштама,
до Бранка Миљковића и Бране Петровића
(зна око 3.000 песама од 1.000 песника).
Атиф Џафић је својевремено ушао у Гинисову Књигу рекорда
као рецитатор који је непрекидно говорио поезију 72 сата!
|
|
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 14. ОКТОБАР 2011, 12.00
ВЕЛИКИ ЧИТАЛАЧКИ ЧАС
(НОВОПРИМЉЕНИ ЧЛАНОВИ УКС)
УЧЕСТВУЈУ:
Душан Андријашевић, др Ранко Бабић, др Влађа Бакић Милић, Владимир Богићевић, Ивана Достанић, Бранислав Бане Јовановић, Љиљана Крстић, Виктор Лазић, Гжегож Латушински, Мирослав Кусмук, Васиљка Марић, др Мила Медиговић Стефановић, Слободанка Митровић, Добрана Миљанић, Дејана Николић, Даница Николић Николић, Дејан Петков, Емил Петров, Драгољуб Продановић, Зоран Радосављевић, Сандра Ристић Стојановић и Сабахудин Хаџиалић.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 14. ОКТОБАР 2011, 12.00
ВЕЛИКИ ЧИТАЛАЧКИ ЧАС
(НОВОПРИМЉЕНИ ЧЛАНОВИ УКС)
УЧЕСТВУЈУ:
Душан Андријашевић, др Ранко Бабић, др Влађа Бакић Милић, Владимир Богићевић, Ивана Достанић, Бранислав Бане Јовановић, Љиљана Крстић, Виктор Лазић, Гжегож Латушински, Мирослав Кусмук, Васиљка Марић, др Мила Медиговић Стефановић, Слободанка Митровић, Добрана Миљанић, Дејана Николић, Даница Николић Николић, Дејан Петков, Емил Петров, Драгољуб Продановић, Зоран Радосављевић, Сандра Ристић Стојановић и Сабахудин Хаџиалић.
Удружење књижевника Србије...12.10.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 13. ОКТОБАР 2011, 12.00
ЉУБИЦА СТЕВАНОВИЋ
КРИВИ ЗАПИС
(ПРОЗА)
УЧЕСТВУЈУ:
ДРАГАН ЛАКИЋЕВИЋ
МИЛИЦА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ
МИЛУТИН ЛУЈО ДАНОЈЛИЋ
ОДЛОМКЕ ЧИТА:
ЈЕЛЕНА ЈОВАНОВИЋ ЖИГОН
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 13. ОКТОБАР 2011, 12.00
ЉУБИЦА СТЕВАНОВИЋ
КРИВИ ЗАПИС
(ПРОЗА)
УЧЕСТВУЈУ:
ДРАГАН ЛАКИЋЕВИЋ
МИЛИЦА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ
МИЛУТИН ЛУЈО ДАНОЈЛИЋ
ОДЛОМКЕ ЧИТА:
ЈЕЛЕНА ЈОВАНОВИЋ ЖИГОН
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Удружење књижевника Србије...11.10.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 12. ОКТОБАР, 12.00
СВЕТИСЛАВ ФЕЂА ПЕШИЋ
• ВРЕМЕ КАКТУСА И СЛАТКИША •
И
• БОЖЕ, ЗАР ЈЕ ЖИВОТ СУДБИНА •
УЧЕСТВУЈУ:
РАДОМИР АНДРИЋ
АДАМ ПУСЛОЈИЋ
СВЕТИСЛАВ ФЕЂА ПЕШИЋ
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
_______________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 12. ОКТОБАР 2011, 19.00
Ј Е З И Ч К А Т Р И Б И Н А
РАСПРАВА
О „ПРОГЛАСУ
ЈЕЗИЧКЕ ТРИБИНЕ“
УЧЕСТВУЈУ:
ПРОФ. ДР МИЛОШ КОВАЧЕВИЋ
ПРОФ. ДР МИХАИЛО ШЋЕПАНОВИЋ
МИЛЕ МЕДИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 12. ОКТОБАР, 12.00
СВЕТИСЛАВ ФЕЂА ПЕШИЋ
• ВРЕМЕ КАКТУСА И СЛАТКИША •
И
• БОЖЕ, ЗАР ЈЕ ЖИВОТ СУДБИНА •
УЧЕСТВУЈУ:
РАДОМИР АНДРИЋ
АДАМ ПУСЛОЈИЋ
СВЕТИСЛАВ ФЕЂА ПЕШИЋ
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
_______________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 12. ОКТОБАР 2011, 19.00
Ј Е З И Ч К А Т Р И Б И Н А
РАСПРАВА
О „ПРОГЛАСУ
ЈЕЗИЧКЕ ТРИБИНЕ“
УЧЕСТВУЈУ:
ПРОФ. ДР МИЛОШ КОВАЧЕВИЋ
ПРОФ. ДР МИХАИЛО ШЋЕПАНОВИЋ
МИЛЕ МЕДИЋ
СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА ПРЕДСТАВЉА
КЊИГУ О ДЕЛУ ГРОЗДАНЕ ОЛУЈИЋ
Српска књижевна задруга и Учитељски факултет у Београду објавили су књигу ПОЕТИКА БАЈКЕ ГРОЗДАНЕ ОЛУЈИЋ, чији је аутор проф. др Зорана Опачић.
Гроздана Олујић, добитник НИН-ове награде, један је од наших најпревођенијих писаца, и са највише књижевних признања у свету.
Познати су њени романи: Гласам за љубав, Излет у небо, Не буди заспале псе, Гласови у ветру...
Напоредо с романима, створила је и оригиналну ауторску бајку - изванредан спој класичне и уметничке бајке, са имагинативним и философским нивоима - за децу и за одрасле...
У обимној, научно организованој студији, г-ђа Опачић разматра бајке Гроздане Олујић у контексту бајке уопште, али и у систему Грозданиног дела у целини.
С одличним познавањем велике литературе, писац ове књиге разматра значења појединих сегмената и укупних парабола бајки понаособ.
Принципи књижевног поступка не могу се раздвојити од уметничких домета и значења.
У Српској књижевној задрузи, у представљању ове књиге новинарима (у четвртак у 11, у Књижари СКЗ) учествују: проф. др Зорана Опачић, проф. др Радивоје Микић, др Марко Недић и глумац Срба Милин.
ДЕСЕТ ГОДИНА СТВАРАЛАШТВА ЗА ДЕЦУ
МИОДРАГА МИЋЕ ЈАКШИЋА
Књижевник за децу Миодраг Мића Јакшић обележиће своју десетогодишњицу стваралаштва за најмлађе приредбом која ће бити уприличена у уторак 18.октобра 2011. године у 19 сати у Култ театру (УК „Вук Караџић“, Булевар Краља Александра 77а). Том приликом биће промовисана и нова књига песама за децу и родитеље Миће Јакшића „Белоградске песме“ и сликовница „Ево како седам дана Алексу воли Јана“.
У програму учествују: Бора Ђорђевић, Гоца Тржан, Леонтина Пат, Раша Попов, Миња Субота, Александар Чотрић, Рада Ђуричин, Паулина Манов, Слободан Станишић, Даниел Сич, Вјера Мујовић, Иван Вучковић, Растко Јанковић, Гордана Влајић, Бранко Пражић, Дечји хор РТС и хор „Чаролија“.
МИОДРАГА МИЋЕ ЈАКШИЋА
Књижевник за децу Миодраг Мића Јакшић обележиће своју десетогодишњицу стваралаштва за најмлађе приредбом која ће бити уприличена у уторак 18.октобра 2011. године у 19 сати у Култ театру (УК „Вук Караџић“, Булевар Краља Александра 77а). Том приликом биће промовисана и нова књига песама за децу и родитеље Миће Јакшића „Белоградске песме“ и сликовница „Ево како седам дана Алексу воли Јана“.
У програму учествују: Бора Ђорђевић, Гоца Тржан, Леонтина Пат, Раша Попов, Миња Субота, Александар Чотрић, Рада Ђуричин, Паулина Манов, Слободан Станишић, Даниел Сич, Вјера Мујовић, Иван Вучковић, Растко Јанковић, Гордана Влајић, Бранко Пражић, Дечји хор РТС и хор „Чаролија“.
Удружење књижевника Србије...10.10.2011.
ПЕЧАТ КНЕЗА ЛАЗАРА Миљурку Вукадиновићу
Црквена општина Прилипац - Храм Рођења Пресвете Богородице и Удружење књижевника Србије наградили су Миљурка Вукадиновића "Печатом Кнеза Лазара" за књигу песама на српском и на македонском језику - "Колачевина - Колаковина". Ову књигу "инспирисану правсолавном духовношчу и отаческим традицијама" на македонски језик превео је Илија Бетински.
Удружење књижевника Србије...07.10.2011.
ПОЗОРИШНИ АНДЕРГРАУНД ДУШАНА КОВАЧЕВИЋА
Традиција објављивања позоришних текстова у виду књига као комерцијалних издања, у Италији практично не постоји. Зато је објављивање избора драма Душана Ковачевића, под окриљем издавачке куће „SECOP Edizioni“ из Кората, под насловом „Позоришни андерграунд“ („Andergraund teatrale“), својеврсни културни догађај. Избор драма, предговор и превод на италијански језик је урадио Драган Мраовић. Занимљиво је да је веома лепа графичка опрема дело нашег дизајнера из Београда – Стевана Огњеновића.
Објављене су драме „Професионалац“, „Контејнер са пет звездица“, „Доктор Шустер“ и „Балкански шпијун“. Ову последњу драму је превела, у оквиру свог постдипломског рада на Филолошком факултету у Барију, Милица Кадић, студенткиња Драгана Мраовића. На корицама књиге је сцена из представе „Контејнер са пет звездица“ (прилог 1), са Браниславом Лечићем и Сандом Балабан, која је адаптирана за италијанску публику и одиграна 2001. године пред препуним гледалиштем Медитеранског фестивала у Бишељеу.
О интересовању за ово издање дела Душана Ковачевића, иначе веома цењеног и познатог у италијанској јавности, говори и позив за његов сусрет са италијанском публиком у јануару 2012. у Риму, под покровитељством Града Рима и Амбасаде Србије у Италији, ради представљања књиге „Позоришни андерграунд“ у оквиру „Месеца српске културе“.
Традиција објављивања позоришних текстова у виду књига као комерцијалних издања, у Италији практично не постоји. Зато је објављивање избора драма Душана Ковачевића, под окриљем издавачке куће „SECOP Edizioni“ из Кората, под насловом „Позоришни андерграунд“ („Andergraund teatrale“), својеврсни културни догађај. Избор драма, предговор и превод на италијански језик је урадио Драган Мраовић. Занимљиво је да је веома лепа графичка опрема дело нашег дизајнера из Београда – Стевана Огњеновића.
Објављене су драме „Професионалац“, „Контејнер са пет звездица“, „Доктор Шустер“ и „Балкански шпијун“. Ову последњу драму је превела, у оквиру свог постдипломског рада на Филолошком факултету у Барију, Милица Кадић, студенткиња Драгана Мраовића. На корицама књиге је сцена из представе „Контејнер са пет звездица“ (прилог 1), са Браниславом Лечићем и Сандом Балабан, која је адаптирана за италијанску публику и одиграна 2001. године пред препуним гледалиштем Медитеранског фестивала у Бишељеу.
О интересовању за ово издање дела Душана Ковачевића, иначе веома цењеног и познатог у италијанској јавности, говори и позив за његов сусрет са италијанском публиком у јануару 2012. у Риму, под покровитељством Града Рима и Амбасаде Србије у Италији, ради представљања књиге „Позоришни андерграунд“ у оквиру „Месеца српске културе“.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 10. ОКТОБАР, 19.00
ЦИКЛУС: НЕЗАБОРАВНЕ КЊИГЕ
ЖАК ФИНЦИ:
СЕФАРАДСКИ НОКТУРНО
(ДРУГО, ДОПУЊЕНО ИЗДАЊЕ)
УЧЕСТВУЈУ:
ДР КРИНКА ВИДАКОВИЋ ПЕТРОВ,
књижевник и преводилац, бивши амбасадор Србије и Црне Горе у Израелу
АЛЕКСАНДАР ГАОН, новинар
ДЕЈАН КОСАНОВИЋ, филмски редитељ
ДЕЈАН ЧАВИЋ, драмски уметник
АНСАМБЛ ШИРА У'ТФИЛА
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ: МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 10. ОКТОБАР, 19.00
ЦИКЛУС: НЕЗАБОРАВНЕ КЊИГЕ
ЖАК ФИНЦИ:
СЕФАРАДСКИ НОКТУРНО
(ДРУГО, ДОПУЊЕНО ИЗДАЊЕ)
УЧЕСТВУЈУ:
ДР КРИНКА ВИДАКОВИЋ ПЕТРОВ,
књижевник и преводилац, бивши амбасадор Србије и Црне Горе у Израелу
АЛЕКСАНДАР ГАОН, новинар
ДЕЈАН КОСАНОВИЋ, филмски редитељ
ДЕЈАН ЧАВИЋ, драмски уметник
АНСАМБЛ ШИРА У'ТФИЛА
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ: МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Удружење књижевника Србије...06.10.2011.
СЛОБОДАН СТАНИШИЋ
ДОБИТНИК НАГРАДЕ
„НЕВЕН“
Угледни српски писац и дугогодишњи члан УКС Слободан Станишић, добитник је престижног признања „Невен“ за 2010. годину. Ову награду додељује Друштво пријатеља деце Србије најбољој књизи за децу и младе у претходној години.
Награђени роман „Љубав звана радио“, делимично аутобиографског карактера, говори о ауторовом детињству проведеном у дечјој драмској групи Радио Београда. Уз љубав према глуми и улогама које успешно игра, млади јунак има прилику да сретне најпознатије личности, од писаца, глумаца, певача, спортиста – до самог председника државе. Испуњен хумором и невољама раних љубави, роман представља својеврстан пресек културних збивања једног времена.
Награда се додељује у Свечаној сали скупштине града Београда, у четвртак, 6. 10. 2011. у 15. часова.
ДОБИТНИК НАГРАДЕ
„НЕВЕН“
Угледни српски писац и дугогодишњи члан УКС Слободан Станишић, добитник је престижног признања „Невен“ за 2010. годину. Ову награду додељује Друштво пријатеља деце Србије најбољој књизи за децу и младе у претходној години.
Награђени роман „Љубав звана радио“, делимично аутобиографског карактера, говори о ауторовом детињству проведеном у дечјој драмској групи Радио Београда. Уз љубав према глуми и улогама које успешно игра, млади јунак има прилику да сретне најпознатије личности, од писаца, глумаца, певача, спортиста – до самог председника државе. Испуњен хумором и невољама раних љубави, роман представља својеврстан пресек културних збивања једног времена.
Награда се додељује у Свечаној сали скупштине града Београда, у четвртак, 6. 10. 2011. у 15. часова.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 7. ОКТОБАР, 12.00
Ч А С О П И С
М А Ј Д А Н
У РАЗГОВОРУ УЧЕСТВУЈУ:
МИЛИЦА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ
ДУШКА ВРХОВАЦ
СЛАВИЦА ПЕЈОВИЋ
РАША ПЕРИЋ
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 7. ОКТОБАР, 12.00
Ч А С О П И С
М А Ј Д А Н
У РАЗГОВОРУ УЧЕСТВУЈУ:
МИЛИЦА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ
ДУШКА ВРХОВАЦ
СЛАВИЦА ПЕЈОВИЋ
РАША ПЕРИЋ
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
| koktel.doc |
САХРАНА АКАДЕМИКА РАДОЊЕ ВЕШОВИЋА (1924–2011),
давнашњег секретара Удружења књижевника Србије,
обавиће се у петак у 12 часова на Новом гробљу у Београду.
У име Удружења књижевника Србије са њим ће се опростити Драган Колунџија.
давнашњег секретара Удружења књижевника Србије,
обавиће се у петак у 12 часова на Новом гробљу у Београду.
У име Удружења књижевника Србије са њим ће се опростити Драган Колунџија.
Удружење књижевника Србије...05.10.2011.
СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ
Нови Сад, 1. октобар 2011.
КОНКУРСЗА ОРИГИНАЛНИ ДОМАЋИ ДРАМСКИ ТЕКСТ2011. годинеНа основу одлуке Управног одбора, Стеријино позорје расписује конкурс за оригинални драмски текст.
Право учешћа на конкурсу имају држављани Републике Србије. Запослени у Стеријином позорју, чланови Управног и Надзорног одбора Стеријиног позорја, као и чланови редакције часописа за позоришну уметност "Сцена", немају право учешћа.
Биће разматрани оригинални драмски текстови изворно написани на српском или преведени на српски језик. Жири ће узимати у обзир необјављене, неизвођене и ненаграђене драмске текстове.
Стеријино позорје преузима ауторска права на објављивање награђеног текста у издањима Позорја, на српском и енглеском језику, и права на праизвођење, без накнадне надокнаде.
Конкурс је анониман. Текстове, у штампаној форми (4 примерка), слати под шифром. На драмском тексту не сме бити име аутора. У посебној коверти послати решење шифре (шифра под којом је послат рад, име и презиме, адреса боравка и контакт телефон). Исти аутор може послати највише два драмска текста. По објављивању резултата, награђени аутор је дужан да у року од пет дана пошаље оригинални драмски текст са решењем шифре.
Рок за слање текстова је 30. новембар 2011.
Текстови приспели на конкурс не враћају се и биће похрањени у Библиотеци Стеријиног позорја.
Додељује се само једна награда. Награда подразумева Стеријину значку, сертификат и финансијски део у износу од 400.000 динара.
О награди ће одлучивати жири у саставу:
Игор Бојовић, драмски писац
Љубослав Мајера, редитељ
Славко Милановић, драматург
Одлуку о награди жири доноси до 31. јануара 2012.
Додела награде биће уприличена 29. марта 2012. (дан Стеријиног позорја), у просторијама Позорја.
Стеријино позорје расписује конкурс за оригинални домаћи драмски текст под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва Републике Србије, Градске управе за културу Новог Сада и Секретаријата за културу и јавно информисање АП Војводине.
Одштампане текстове са шифром слати на адресу:
СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ(за Конкурс)
Змај-Јовина 22/И
21000 Нови Сад
Нови Сад, 1. октобар 2011.
КОНКУРСЗА ОРИГИНАЛНИ ДОМАЋИ ДРАМСКИ ТЕКСТ2011. годинеНа основу одлуке Управног одбора, Стеријино позорје расписује конкурс за оригинални драмски текст.
Право учешћа на конкурсу имају држављани Републике Србије. Запослени у Стеријином позорју, чланови Управног и Надзорног одбора Стеријиног позорја, као и чланови редакције часописа за позоришну уметност "Сцена", немају право учешћа.
Биће разматрани оригинални драмски текстови изворно написани на српском или преведени на српски језик. Жири ће узимати у обзир необјављене, неизвођене и ненаграђене драмске текстове.
Стеријино позорје преузима ауторска права на објављивање награђеног текста у издањима Позорја, на српском и енглеском језику, и права на праизвођење, без накнадне надокнаде.
Конкурс је анониман. Текстове, у штампаној форми (4 примерка), слати под шифром. На драмском тексту не сме бити име аутора. У посебној коверти послати решење шифре (шифра под којом је послат рад, име и презиме, адреса боравка и контакт телефон). Исти аутор може послати највише два драмска текста. По објављивању резултата, награђени аутор је дужан да у року од пет дана пошаље оригинални драмски текст са решењем шифре.
Рок за слање текстова је 30. новембар 2011.
Текстови приспели на конкурс не враћају се и биће похрањени у Библиотеци Стеријиног позорја.
Додељује се само једна награда. Награда подразумева Стеријину значку, сертификат и финансијски део у износу од 400.000 динара.
О награди ће одлучивати жири у саставу:
Игор Бојовић, драмски писац
Љубослав Мајера, редитељ
Славко Милановић, драматург
Одлуку о награди жири доноси до 31. јануара 2012.
Додела награде биће уприличена 29. марта 2012. (дан Стеријиног позорја), у просторијама Позорја.
Стеријино позорје расписује конкурс за оригинални домаћи драмски текст под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва Републике Србије, Градске управе за културу Новог Сада и Секретаријата за културу и јавно информисање АП Војводине.
Одштампане текстове са шифром слати на адресу:
СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ(за Конкурс)
Змај-Јовина 22/И
21000 Нови Сад
From: milutin petrovic
Subject: 20 GODINA ČASOPISA ISTOČNIK
To: "Удружење књижевника Србије"
Date: Monday, October 3, 2011, 9:51 PM
Поштоване колеге,
позивам вас на вече посвећено теми "О испаштању" поводом 20 година часописа Источник,
које ће се одржати у среду 5. октобра 2011, у 18 сати, у Београду, Француска 7.
Учествују:
Владета Јеротић, Ђорђе Труфуновић, Драган Стојановић,
Мило Ломпар, Богољуб Шијаковић, Петар Јевремовић,
Илија Марић, Бојан Јовановић и Милутин Петровић.
Уколико је могућно, обавестите и заинтересоване чланове Удружења.
Милутин Петровић.
Прилог: позивница-програм..
Subject: 20 GODINA ČASOPISA ISTOČNIK
To: "Удружење књижевника Србије"
Date: Monday, October 3, 2011, 9:51 PM
Поштоване колеге,
позивам вас на вече посвећено теми "О испаштању" поводом 20 година часописа Источник,
које ће се одржати у среду 5. октобра 2011, у 18 сати, у Београду, Француска 7.
Учествују:
Владета Јеротић, Ђорђе Труфуновић, Драган Стојановић,
Мило Ломпар, Богољуб Шијаковић, Петар Јевремовић,
Илија Марић, Бојан Јовановић и Милутин Петровић.
Уколико је могућно, обавестите и заинтересоване чланове Удружења.
Милутин Петровић.
Прилог: позивница-програм..
| pozivnica-program.pdf |
Удружење књижевника Србије...04.10.2011.
НАГРАДА "ПАУН ПЕТРОНИЈЕВИЋ" РАДОМИРУ АНДРИЋУ
У Рибашевини крај Ужица, Родном селу песника Пауна Петронијевића, који је попут метеора засјао и прерано згаснуо на небу модерног српског песништва, додељена је награда са његовим именом песнику Радомиру Андрићу, за књигу "Санопис воде".
Том приликом одржан је сусрет песника ужичког краја и обележена је педесетогодишњица смрти даровитог, прерано преминулог Пауна Петронијевића, а књижевник Милијан Деспотовић му се одужио на најбољи начин: прикупио је и објавио пет књига поезије овог песника.
У Рибашевини крај Ужица, Родном селу песника Пауна Петронијевића, који је попут метеора засјао и прерано згаснуо на небу модерног српског песништва, додељена је награда са његовим именом песнику Радомиру Андрићу, за књигу "Санопис воде".
Том приликом одржан је сусрет песника ужичког краја и обележена је педесетогодишњица смрти даровитог, прерано преминулог Пауна Петронијевића, а књижевник Милијан Деспотовић му се одужио на најбољи начин: прикупио је и објавио пет књига поезије овог песника.
Radomir Andrić
САТИРА ФЕСТ 2011.
Овогодишњи Сатира фест почеће полагањем цвећа делегације Београдског афористичарског круга на спомен-бисту највећег српског сатиричара Радоја Домановића на Калемегдану - у четвртак, 6. октобра у 17.45 часова.
Вече на којем ће аутори казивати своје афоризме почеће истог дана у 19 часова у великој сали Градске општине Стари град, Македонска 42. Манифестацију ће отворити државни секретар у Министарству вера и дијаспоре Миодраг Јакшић.
Сатира фест 2011. посвећен је осамдесетој годишњици рођења Владимира Булатовића Виба и одвија се под слоганом "Ви(б) и ми". О великом српском сатиричару говориће књижевник Бане Јовановић.
На манифестацији учествује 35 сатиричара из Србије, Црне Горе, БиХ, Словеније, Румуније и Македоније. Уметнички савет Сатира феста учеснике је одабрао на конкурсу на којем је учествовало више од стотину аутора из целог региона.
Награду за најбољу причу, по одлуци жирија на чијем челу је био Слободан Симић, добио је Раша Папеш из Крагујевца, а аутор најбоље песме је Растко Закић из Београда.
Жири, чији је председник Александар Баљак, Награду "Вук Глигоријевић" доделиће аутору најбољег афоризма изговореног на Сатира фесту.
Управни одбор Београдског афористичарског круга одлучио је да признања за укупан допринос сатири додели књижевнику Витомиру Теофиловићу и књижевном критичару проф. др Ратку Божовићу.
Признање "Златни круг", за допринос сатири у свету за 2011. годину добили су: Владимир Шојхер из Русије (за "Антологију мудрости", објављену у Москви), Џејмс Гири из САД (за "Антологију најбољих светских афористичара", објављену у Њујорку), Дан Костинаш из Румуније (за превод српских афоризама на шпански језик), Горан Мракић из Румуније (за превод српских афоризама на румунски и румунских на српски), Франци Чеч из Словеније (за "Антологију српског афоризма" на словеначком) и Васил Толевски из Македоније (за "Антологију балканског афоризма" и антологију "Наши пријатељи" - српски афоризми на македонском језику).
Специјалне плакете Београдског афористичарског круга за афирмацију и популаризацију сатире биће додељне часопису за сатиру "Етна" и главној уредници Весни Денчић из Београда (за десет година постојања), "Данима хумора и сатире" из Пљеваља (за 25 година постојања), седмичнику за хумор и сатиру "Стршел" из Софије (за 65 година постојања), емисији "Чивијашка вртешка" која се емитује на Радио Шапцу (за 15 година постојања), Сектору за издавачку делатност Савеза Срба у Румунији (поводом 20 година постојања) и електронском издању часописа "Ошишани јеж" и уреднику Душку М. Петровићу (поводом 75 година од изласка првог штампаног броја).
На Сатира фесту биће представљен Зборник афоризама са претходна три фестивала - 2008, 2009. и 2010. године, који је приредио и објавио Београдски афористичарски круг.
Конференција за новинаре, на којој ће бити најављена манифестација, биће одржана у Скупштини града Београда у уторак, 4. октобра, у 11 часова.
Том приликом биће промовисан плакат Сатира феста 2011, рад ауторског тандема Тоше Борковића и Бојана Љубеновића.
Водитељ Сатира феста биће Драгутин Минић Карло.
Организациони одбор смотре најбољих сатиричара региона чине: Александар Баљак, Душан Пуача, Драгутин Минић Карло, Слободан Симић, Бојан Љубеновић и Александар Чотрић.
Улаз на смотру сатиричара из шест земаља региона је бесплатан.
Покровитељи манифестације су Министарство културе, информисања и информационог друштва и Министарство вера и дијаспоре.
БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
Овогодишњи Сатира фест почеће полагањем цвећа делегације Београдског афористичарског круга на спомен-бисту највећег српског сатиричара Радоја Домановића на Калемегдану - у четвртак, 6. октобра у 17.45 часова.
Вече на којем ће аутори казивати своје афоризме почеће истог дана у 19 часова у великој сали Градске општине Стари град, Македонска 42. Манифестацију ће отворити државни секретар у Министарству вера и дијаспоре Миодраг Јакшић.
Сатира фест 2011. посвећен је осамдесетој годишњици рођења Владимира Булатовића Виба и одвија се под слоганом "Ви(б) и ми". О великом српском сатиричару говориће књижевник Бане Јовановић.
На манифестацији учествује 35 сатиричара из Србије, Црне Горе, БиХ, Словеније, Румуније и Македоније. Уметнички савет Сатира феста учеснике је одабрао на конкурсу на којем је учествовало више од стотину аутора из целог региона.
Награду за најбољу причу, по одлуци жирија на чијем челу је био Слободан Симић, добио је Раша Папеш из Крагујевца, а аутор најбоље песме је Растко Закић из Београда.
Жири, чији је председник Александар Баљак, Награду "Вук Глигоријевић" доделиће аутору најбољег афоризма изговореног на Сатира фесту.
Управни одбор Београдског афористичарског круга одлучио је да признања за укупан допринос сатири додели књижевнику Витомиру Теофиловићу и књижевном критичару проф. др Ратку Божовићу.
Признање "Златни круг", за допринос сатири у свету за 2011. годину добили су: Владимир Шојхер из Русије (за "Антологију мудрости", објављену у Москви), Џејмс Гири из САД (за "Антологију најбољих светских афористичара", објављену у Њујорку), Дан Костинаш из Румуније (за превод српских афоризама на шпански језик), Горан Мракић из Румуније (за превод српских афоризама на румунски и румунских на српски), Франци Чеч из Словеније (за "Антологију српског афоризма" на словеначком) и Васил Толевски из Македоније (за "Антологију балканског афоризма" и антологију "Наши пријатељи" - српски афоризми на македонском језику).
Специјалне плакете Београдског афористичарског круга за афирмацију и популаризацију сатире биће додељне часопису за сатиру "Етна" и главној уредници Весни Денчић из Београда (за десет година постојања), "Данима хумора и сатире" из Пљеваља (за 25 година постојања), седмичнику за хумор и сатиру "Стршел" из Софије (за 65 година постојања), емисији "Чивијашка вртешка" која се емитује на Радио Шапцу (за 15 година постојања), Сектору за издавачку делатност Савеза Срба у Румунији (поводом 20 година постојања) и електронском издању часописа "Ошишани јеж" и уреднику Душку М. Петровићу (поводом 75 година од изласка првог штампаног броја).
На Сатира фесту биће представљен Зборник афоризама са претходна три фестивала - 2008, 2009. и 2010. године, који је приредио и објавио Београдски афористичарски круг.
Конференција за новинаре, на којој ће бити најављена манифестација, биће одржана у Скупштини града Београда у уторак, 4. октобра, у 11 часова.
Том приликом биће промовисан плакат Сатира феста 2011, рад ауторског тандема Тоше Борковића и Бојана Љубеновића.
Водитељ Сатира феста биће Драгутин Минић Карло.
Организациони одбор смотре најбољих сатиричара региона чине: Александар Баљак, Душан Пуача, Драгутин Минић Карло, Слободан Симић, Бојан Љубеновић и Александар Чотрић.
Улаз на смотру сатиричара из шест земаља региона је бесплатан.
Покровитељи манифестације су Министарство културе, информисања и информационог друштва и Министарство вера и дијаспоре.
БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
Удружење књижевника Србије...03.10.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 4. ОКТОБАР, 19.00
Стојанка Раденовић-Петковић
(КАНАДА)
ГЛАСОВИ, РЕЧИ, СЛОВА
(ПЕСМЕ)
УЧЕСТВУЈУ:
МИОДРАГ ИГЊАТОВИЋ
РАДОМИР МИЋУНОВИЋ
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
СТОЈАНКА РАДЕНОВИЋ-ПЕТКОВИЋ
__________________________________________________________________
Стојанка Раденовић-Петковић рођена је у Нишу, где је завршила гимназију; студије енглеског језика и књижевности и магистратуру завршила је у Београду. Бавила се питањима миграције, посебно очувања и неговања матерњег језика и културе наше деце у иностранству.
Од 1944. живи и ради у Торонту.
До сада је објавила девет збирки песама и "Приче из даљине". Књига песама "Ратна географија" проглашена је за најбољу књигу у дијаспори написану на српском језику, а "Виртуелна стварност" је добила награду Академије "Иво Андрић". Збирке "Језик у језику" и "Виртуелна стварност" су писане на српском и енглеском језику.
Стојанка Раденовић-Петковић заступљена је у многим зборницима и антологијама дијаспоре, Србије и Црне Горе. Песме су јој преведене на руски, шведски, арапски и француски.
Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења писаца просветних радника Србије и секретар Српско-канадског удружења писаца "Десанка Максимовић".
У оквиру Удружења "Десанка Максимовић" активно учествује у акцијама за очување српског језика и писма у Канади и Србији. Иницијатор је пројекта "Напиши ми писмо", којим су била обухваћена деца из српских школа у Онтарију и енклаве Штрпце на Косову и Метохији, као и пројекта "Неки нови писци", којим се охрабрују и подржавају наши људи у Канади који желе да пишу и да објављују своје књиге.
МЕСЕЧАРЕЊЕ
(Џигију, моме другу, српском
песнику из Црнр Горе)
Гледам те како ходаш
По ноћи пуној месечине
Листаш месечеве мене
Па онда тихо и зналачки
Српом младог месеца
Жањеш самоћу.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 4. ОКТОБАР, 19.00
Стојанка Раденовић-Петковић
(КАНАДА)
ГЛАСОВИ, РЕЧИ, СЛОВА
(ПЕСМЕ)
УЧЕСТВУЈУ:
МИОДРАГ ИГЊАТОВИЋ
РАДОМИР МИЋУНОВИЋ
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
СТОЈАНКА РАДЕНОВИЋ-ПЕТКОВИЋ
__________________________________________________________________
Стојанка Раденовић-Петковић рођена је у Нишу, где је завршила гимназију; студије енглеског језика и књижевности и магистратуру завршила је у Београду. Бавила се питањима миграције, посебно очувања и неговања матерњег језика и културе наше деце у иностранству.
Од 1944. живи и ради у Торонту.
До сада је објавила девет збирки песама и "Приче из даљине". Књига песама "Ратна географија" проглашена је за најбољу књигу у дијаспори написану на српском језику, а "Виртуелна стварност" је добила награду Академије "Иво Андрић". Збирке "Језик у језику" и "Виртуелна стварност" су писане на српском и енглеском језику.
Стојанка Раденовић-Петковић заступљена је у многим зборницима и антологијама дијаспоре, Србије и Црне Горе. Песме су јој преведене на руски, шведски, арапски и француски.
Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења писаца просветних радника Србије и секретар Српско-канадског удружења писаца "Десанка Максимовић".
У оквиру Удружења "Десанка Максимовић" активно учествује у акцијама за очување српског језика и писма у Канади и Србији. Иницијатор је пројекта "Напиши ми писмо", којим су била обухваћена деца из српских школа у Онтарију и енклаве Штрпце на Косову и Метохији, као и пројекта "Неки нови писци", којим се охрабрују и подржавају наши људи у Канади који желе да пишу и да објављују своје књиге.
МЕСЕЧАРЕЊЕ
(Џигију, моме другу, српском
песнику из Црнр Горе)
Гледам те како ходаш
По ноћи пуној месечине
Листаш месечеве мене
Па онда тихо и зналачки
Српом младог месеца
Жањеш самоћу.
Удружење књижевника Србије...30.9.2011.
ВЕЧЕРАС У 19 ЧАСОВА
У РЕСТОРАНУ "СТЕНКА"
(САЈАМСКИ КЕЈ ББ)
ТРИ РОМАНА
МИРОСЛАВА КУСМУКА
У РЕСТОРАНУ "СТЕНКА"
(САЈАМСКИ КЕЈ ББ)
ТРИ РОМАНА
МИРОСЛАВА КУСМУКА
Удружење књижевника Србије...28.9.2011.
Књижевник Сабахудин Хаџиалић
гост Културног друштва Б-51 из Словеније
Гост Културног друштва Б-51 из Љубљане је књижевник Сабахудин Хаџиалић, главни и одговорни уредник ДИОГЕН про култура магазина и Максминус магазина из Сарајева, Босна и Херцеговина.
Представљање књижевног опуса босанскохерцеговачког књижевника, укључујући Књижевну трилогију (приче, пјесме, афоризме - објављене 2010.г. и до сада представљене у БиХ и Србији) ће бити одржано у четвртак, 20. 10. 2011, са почетком у 19.30 сати, у просторијама Друштва словеначких писаца (Томшићева 12) у Љубљани.
Кратка информација о књижевнику:
Сабахудин Хаџиалић је рођен 23. 9. 1960. у Мостару, Босна и Херцеговина. Данас је члан Друштва писаца Босне и Херцеговине (Сарајево, БиХ), Друштва хрватских књижевника Херцег - Босне (Мостар, БиХ) и Удружења књижевника Србије (Београд, Србија), Академије "Иво Андрић" (Београд, Србија) и Друштва новинара Босне и Херцеговина. Амбасадор је ПОЕТАС дел Мундо у Босни и Херцеговини.
Главни је и одговорни уредник електронског и штампаног магазина "ДИОГЕН про култура" http://diogen.weebly.com и уредник електронског магазина МаксМинус: http://maxminus.weebly.com из Сарајева, Босна и Херцеговина. У статусу је самосталног умјетника у Кантону Сарајево.
Пише поезију и прозу, уз уређивање и рецензију књига других аутора.
гост Културног друштва Б-51 из Словеније
Гост Културног друштва Б-51 из Љубљане је књижевник Сабахудин Хаџиалић, главни и одговорни уредник ДИОГЕН про култура магазина и Максминус магазина из Сарајева, Босна и Херцеговина.
Представљање књижевног опуса босанскохерцеговачког књижевника, укључујући Књижевну трилогију (приче, пјесме, афоризме - објављене 2010.г. и до сада представљене у БиХ и Србији) ће бити одржано у четвртак, 20. 10. 2011, са почетком у 19.30 сати, у просторијама Друштва словеначких писаца (Томшићева 12) у Љубљани.
Кратка информација о књижевнику:
Сабахудин Хаџиалић је рођен 23. 9. 1960. у Мостару, Босна и Херцеговина. Данас је члан Друштва писаца Босне и Херцеговине (Сарајево, БиХ), Друштва хрватских књижевника Херцег - Босне (Мостар, БиХ) и Удружења књижевника Србије (Београд, Србија), Академије "Иво Андрић" (Београд, Србија) и Друштва новинара Босне и Херцеговина. Амбасадор је ПОЕТАС дел Мундо у Босни и Херцеговини.
Главни је и одговорни уредник електронског и штампаног магазина "ДИОГЕН про култура" http://diogen.weebly.com и уредник електронског магазина МаксМинус: http://maxminus.weebly.com из Сарајева, Босна и Херцеговина. У статусу је самосталног умјетника у Кантону Сарајево.
Пише поезију и прозу, уз уређивање и рецензију књига других аутора.
Удружење књижевника Србије...27.9.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СРЕДА, 28. СЕПТЕМБАР, 12.00, САЛОН УКС
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ
ИЗАБРАНИ РОМАНИ
ДУШАНА БАРАНИНА
У ИЗДАЊУ „ОТВОРЕНЕ КЊИГЕ“
Учествују:
ДРАГАН ДЕДЕИЋ
ПЕТАР НИКОЛИЋ
ДУШАН ЦИЦВАРА
Уредник и водитељ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
________________________________________________________________________________
НА КОНФЕРЕНЦИЈИ ЋЕ БИТИ ПРЕДСТАВЉЕНИ
ИЗАБРАНИ ИСТОРИЈСКИ РОМАНИ ДУШАНА БАРАНИНА:
ЦАРИЦА МАРА
МЕХМЕД ПАША СОКОЛОВИЋ
ВЕЛИКИ ГОСПОДАР МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ
КНЕЗ МИХАИЛО
и ТОМА ВУЧИЋ ПЕРИШИЋ
СРЕДА, 28. СЕПТЕМБАР, 12.00, САЛОН УКС
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ
ИЗАБРАНИ РОМАНИ
ДУШАНА БАРАНИНА
У ИЗДАЊУ „ОТВОРЕНЕ КЊИГЕ“
Учествују:
ДРАГАН ДЕДЕИЋ
ПЕТАР НИКОЛИЋ
ДУШАН ЦИЦВАРА
Уредник и водитељ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
________________________________________________________________________________
НА КОНФЕРЕНЦИЈИ ЋЕ БИТИ ПРЕДСТАВЉЕНИ
ИЗАБРАНИ ИСТОРИЈСКИ РОМАНИ ДУШАНА БАРАНИНА:
ЦАРИЦА МАРА
МЕХМЕД ПАША СОКОЛОВИЋ
ВЕЛИКИ ГОСПОДАР МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ
КНЕЗ МИХАИЛО
и ТОМА ВУЧИЋ ПЕРИШИЋ
АНТОЛОГИЈА ПОЕЗИЈЕ СРПСКОГ РОМАНТИЗМА
Српска књижевна задруга управо је објавила Антологију поезије српског романтизма, коју је сачинио песник Слободан Ракитић.
На 620 страна - са предговором, биографијама, библиографијама, речником, Ракитић је свестрано представио српску поезију 19. века.
Антологија се састоји из три дела: ПРЕДРОМАНТИЗАМ:Доситеј, Пачић, Соларић, Видаковић, Дошеновић Мркаљ, Милованов, Боројевић, Хаџић, Стерија, В. Суботић, Грујић; РОМАНТИЗАМ: Сарајлија, Јовић, Кодер, Његош, Ј. Суботић, Прерадовић, Живковић, Пуцић, Ј. Илић, Радичевић, Ј. Сундечић, Ненадовић, Српкиња, Каћански, Николић, Ђ. Јакшић, Змај, Драгашевић, Павловић, Димитријевић-Дејановић, Костић, Никола I, Поповић, Абердар, Шапчанин, Васић, Грчић Миленко, П. Сундечић; ПОСТРОМАНТИЗАМ: В. Илић, Митровић, Шантић, М. Јакшић.
Књига има књижевно-историјску и књижевно-естетску димензију.
Дух 19. столећа прате високи песнички домети и узлети великих песника и стихова.
Портрете 44 песника нацртао je Предраг Драговић.
Књигу ће новинарима, у четвртак, 29. септембра, представити проф. др Мило Ломпар. Одабране песме чита Срба Милин.
Српска књижевна задруга управо је објавила Антологију поезије српског романтизма, коју је сачинио песник Слободан Ракитић.
На 620 страна - са предговором, биографијама, библиографијама, речником, Ракитић је свестрано представио српску поезију 19. века.
Антологија се састоји из три дела: ПРЕДРОМАНТИЗАМ:Доситеј, Пачић, Соларић, Видаковић, Дошеновић Мркаљ, Милованов, Боројевић, Хаџић, Стерија, В. Суботић, Грујић; РОМАНТИЗАМ: Сарајлија, Јовић, Кодер, Његош, Ј. Суботић, Прерадовић, Живковић, Пуцић, Ј. Илић, Радичевић, Ј. Сундечић, Ненадовић, Српкиња, Каћански, Николић, Ђ. Јакшић, Змај, Драгашевић, Павловић, Димитријевић-Дејановић, Костић, Никола I, Поповић, Абердар, Шапчанин, Васић, Грчић Миленко, П. Сундечић; ПОСТРОМАНТИЗАМ: В. Илић, Митровић, Шантић, М. Јакшић.
Књига има књижевно-историјску и књижевно-естетску димензију.
Дух 19. столећа прате високи песнички домети и узлети великих песника и стихова.
Портрете 44 песника нацртао je Предраг Драговић.
Књигу ће новинарима, у четвртак, 29. септембра, представити проф. др Мило Ломпар. Одабране песме чита Срба Милин.
Удружење књижевника Србије...26.9.2011.
НОВИ ПРИЛОЗИ ЗА УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ:
● Ранко Радовић, члан УКС из Канаде – 100 евра.
● Даница Клаћ, члан УКС из Америке – 150 евра.
● АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ – 1.000 евра.
● Александар Милошевић, члан УКС из Шведске – 250 евра.
● Ранка Тодоровић Грубешић, члан УКС из Француске – 4.000 динара.
__________________________________________________________________________________________________________________
ПОМОЋ УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ ЗА 48. БЕОГРАДСКЕ МЕЂУНАРОДНЕ СУСРЕТЕ ПИСАЦА:
● РАДИНГ, ДОО, Београд – 600.000 динара.
● ПУТЕВИ, Ужице – 500.000 динара.
_____________________________________________________________________________________________________
48. БЕОГРАДСКЕ МЕЂУНАРОДНЕ СУСРЕТЕ ПИСАЦА ТАКОЂЕ СУ ПОМОГЛИ:
МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ, ИНФОРМИСАЊА И ИНФОРМАЦИОНОГ ДРУШТВА, МИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА, МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, ГРАД БЕОГРАД, ОПШТИНА СТАРИ ГРАД, ОПШТИНА ЗЕМУН, КПЗ БЕОГРАДА, ЦЕНТАР САВА, ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ, ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАДА, НАФТНА ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ,МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ, KУЋА ХРАНЕ, SWESS CLEAN COMPANY – Београд, ВУЈИЋ ВОДА, ЈАХТИНГ КЛУБ КЕЈ, ХОТЕЛ ЗЛАТНИК, ХОТЕЛ РАДМИЛОВАЦ, ХОТЕЛ ДОМ,РЕСТОРАН ГРАДОНАЧЕЛНИК, ГЕОСОНДА – КОНСОЛИДАЦИЈА, АД БЕОГРАД...
ГОСТИ 48. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА УГОШЋЕНИ СУ И У КРАГУЈЕВЦУ, ЛОЗНИЦИ, БАЊИ ВРУЈЦИ, РИБАРСКОЈ БАЊИ, ЗРЕЊАНИНУ, ТРСТЕНИКУ, НОВОМ ПАЗАРУ, ЧАЧКУ, МРКАЈЕВЦИМА, ЗАЈЕЧАРУ, ГАМЗИГРАДУ, ПОЖАРЕВЦУ, МАЛОМ ЦРНИЋУ И ВАЉЕВУ.
___________________________________________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ ЋИРИЛИЦА - БЕОГРАД БЕСПРЕКОРНО ЈЕ ПРИРЕДИЛО ДОЧЕК ОСАМ ГРУПА ГОСТИЈУ НА АЕРОДРОМУ НИКОЛА ТЕСЛА.
__________________________________________________________________________________________________________________
МЕДИЈСКИ ПОКРОВИТЕЉИ:
ТАНЈУГ, РТС и ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ.
__________________________________________________________________________________________________________________
ВЕЛИКО ХВАЛА!
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
__________________________________________________________________________________________________________________
ПИСМО ХРВАТСКЕ ПЕСНИКИЊЕ КАТИЦЕ ФЕЛШТИНСКИ,
УЧЕСНИЦЕ 48. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА
Драги моји,
Још увијек сам у Београду – у мислима, причи.
Како да вам кажем само хвала? То није довољно.
Било је прекрасно, и можете бити поносни на све што сте учинили.
Видио се сав ваш ентузијазам, труд, воља, сложност коју сте уложили
да ова манифестација буде на свјетском нивоу.
Свака метропола могла би се подичити Сусретима какве сте ви приредили
у ова финансијски тешка времена.
Видјело се и како су поједини људи препознали све то код вас
и како су вам несебично ускакали и помагали.
Водили сте рачуна о сваком пјеснику, од буђења до повратка у хотел.
Мало сам се одмакнула од свих догађања и, могу рећи – врхунски одрађен посао. Осмишљено и изведено беспријекорно.
Све похвале предсједнику Радомиру Андрићу за добар одабир екипе.
Екипа снова.
Мирјана Булатовић и Бранислав Вељковић су сву своју енергију уложили у
48. Београдске међународне сусрете писаца.
Хвала вам, још једном, за све.
За пјеснике и књижевнике које сам упознала, за дивно дружење.
Хвала вам што сам се осјећала у УКС, у култној Француској 7, као дома.
Хвала што сте ме примили као пјесника и драгог пријатеља.
Катица Фелштински
Цриквеница
Хрватска
● Ранко Радовић, члан УКС из Канаде – 100 евра.
● Даница Клаћ, члан УКС из Америке – 150 евра.
● АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ – 1.000 евра.
● Александар Милошевић, члан УКС из Шведске – 250 евра.
● Ранка Тодоровић Грубешић, члан УКС из Француске – 4.000 динара.
__________________________________________________________________________________________________________________
ПОМОЋ УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ ЗА 48. БЕОГРАДСКЕ МЕЂУНАРОДНЕ СУСРЕТЕ ПИСАЦА:
● РАДИНГ, ДОО, Београд – 600.000 динара.
● ПУТЕВИ, Ужице – 500.000 динара.
_____________________________________________________________________________________________________
48. БЕОГРАДСКЕ МЕЂУНАРОДНЕ СУСРЕТЕ ПИСАЦА ТАКОЂЕ СУ ПОМОГЛИ:
МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ, ИНФОРМИСАЊА И ИНФОРМАЦИОНОГ ДРУШТВА, МИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА, МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, ГРАД БЕОГРАД, ОПШТИНА СТАРИ ГРАД, ОПШТИНА ЗЕМУН, КПЗ БЕОГРАДА, ЦЕНТАР САВА, ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ, ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАДА, НАФТНА ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ,МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ, KУЋА ХРАНЕ, SWESS CLEAN COMPANY – Београд, ВУЈИЋ ВОДА, ЈАХТИНГ КЛУБ КЕЈ, ХОТЕЛ ЗЛАТНИК, ХОТЕЛ РАДМИЛОВАЦ, ХОТЕЛ ДОМ,РЕСТОРАН ГРАДОНАЧЕЛНИК, ГЕОСОНДА – КОНСОЛИДАЦИЈА, АД БЕОГРАД...
ГОСТИ 48. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА УГОШЋЕНИ СУ И У КРАГУЈЕВЦУ, ЛОЗНИЦИ, БАЊИ ВРУЈЦИ, РИБАРСКОЈ БАЊИ, ЗРЕЊАНИНУ, ТРСТЕНИКУ, НОВОМ ПАЗАРУ, ЧАЧКУ, МРКАЈЕВЦИМА, ЗАЈЕЧАРУ, ГАМЗИГРАДУ, ПОЖАРЕВЦУ, МАЛОМ ЦРНИЋУ И ВАЉЕВУ.
___________________________________________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ ЋИРИЛИЦА - БЕОГРАД БЕСПРЕКОРНО ЈЕ ПРИРЕДИЛО ДОЧЕК ОСАМ ГРУПА ГОСТИЈУ НА АЕРОДРОМУ НИКОЛА ТЕСЛА.
__________________________________________________________________________________________________________________
МЕДИЈСКИ ПОКРОВИТЕЉИ:
ТАНЈУГ, РТС и ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ.
__________________________________________________________________________________________________________________
ВЕЛИКО ХВАЛА!
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
__________________________________________________________________________________________________________________
ПИСМО ХРВАТСКЕ ПЕСНИКИЊЕ КАТИЦЕ ФЕЛШТИНСКИ,
УЧЕСНИЦЕ 48. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА
Драги моји,
Још увијек сам у Београду – у мислима, причи.
Како да вам кажем само хвала? То није довољно.
Било је прекрасно, и можете бити поносни на све што сте учинили.
Видио се сав ваш ентузијазам, труд, воља, сложност коју сте уложили
да ова манифестација буде на свјетском нивоу.
Свака метропола могла би се подичити Сусретима какве сте ви приредили
у ова финансијски тешка времена.
Видјело се и како су поједини људи препознали све то код вас
и како су вам несебично ускакали и помагали.
Водили сте рачуна о сваком пјеснику, од буђења до повратка у хотел.
Мало сам се одмакнула од свих догађања и, могу рећи – врхунски одрађен посао. Осмишљено и изведено беспријекорно.
Све похвале предсједнику Радомиру Андрићу за добар одабир екипе.
Екипа снова.
Мирјана Булатовић и Бранислав Вељковић су сву своју енергију уложили у
48. Београдске међународне сусрете писаца.
Хвала вам, још једном, за све.
За пјеснике и књижевнике које сам упознала, за дивно дружење.
Хвала вам што сам се осјећала у УКС, у култној Француској 7, као дома.
Хвала што сте ме примили као пјесника и драгог пријатеља.
Катица Фелштински
Цриквеница
Хрватска
Удружење књижевника Србије...21.9.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 23. СЕПТЕМБАР 2011, 12.00
НИКОЛА ИВАНОВИЋ
(АМЕРИКА)
• МИЛОВАН ЂИЛАС
ИЗМЕЂУ ПОЛИТИКЕ
И ЗАВИЧАЈА •
УЧЕСТВУЈУ:
ДОБРИЦА ЋОСИЋ
ДР РАТКО БОЖОВИЋ
ВЕСЕЛИН МИШНИЋ
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
И АУТОР
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 23. СЕПТЕМБАР 2011, 12.00
НИКОЛА ИВАНОВИЋ
(АМЕРИКА)
• МИЛОВАН ЂИЛАС
ИЗМЕЂУ ПОЛИТИКЕ
И ЗАВИЧАЈА •
УЧЕСТВУЈУ:
ДОБРИЦА ЋОСИЋ
ДР РАТКО БОЖОВИЋ
ВЕСЕЛИН МИШНИЋ
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
И АУТОР
| nikola_ivanovic.doc |
ОКТОБАРСКИ СУСРЕТИ ПИСАЦА ДИЈАСПОРЕ
| 1.doc |
| 2.doc |
ЕСЕЈИ ДУШКА БАБИЋА У ИЗДАЊУ СКЗ
НАРОД НА МЕЂИ
У Малој библиотеци Српске књижевне задруге управо је објављена нова књига др Душка Бабића, професора и књижевника.
Бабић је добитник Златне струне Смедеревске песничке јесени, аутор неколико књеига поезије, велике монографије Мистика српског романтизма...
У новој књизи, под насловом Народ на међи, Бабић расправља књижевна, језичка, верска и политичка питања српског народа на размеђи раздобља и светова.
Најважније упориште Бабићеве мисли јесу језик и књижевност - од тог ослонца крећу и узлети и страдања народа, па и истине о њему.
Храброст и непоткупљивост зраче из разговетних и ерудитних огледа Душка Бабића.
Књига ће бити представљена на редовној конференцији за новинаре, четвртком у 11, под популарним именом: КАФА У СКЗ.
НАРОД НА МЕЂИ
У Малој библиотеци Српске књижевне задруге управо је објављена нова књига др Душка Бабића, професора и књижевника.
Бабић је добитник Златне струне Смедеревске песничке јесени, аутор неколико књеига поезије, велике монографије Мистика српског романтизма...
У новој књизи, под насловом Народ на међи, Бабић расправља књижевна, језичка, верска и политичка питања српског народа на размеђи раздобља и светова.
Најважније упориште Бабићеве мисли јесу језик и књижевност - од тог ослонца крећу и узлети и страдања народа, па и истине о њему.
Храброст и непоткупљивост зраче из разговетних и ерудитних огледа Душка Бабића.
Књига ће бити представљена на редовној конференцији за новинаре, четвртком у 11, под популарним именом: КАФА У СКЗ.
Удружење књижевника Србије...20.9.2011.
МРАОВИЋ
У
МОДЕНИ
Универзитет Модене и Ређо Емилије, позвао је проф. Драгана Мраовића, књижевника, књижевног преводиоца и италијанисту, да одржи предавање, 12. октобра, у Модени, о теми „Италијанско-српски историјски и културни сплет кроз векове“. Мраовић је био доцент на Универзитету у Барију, сарадник је многих стручних и књижевних листова и часописа у Италији, у којој је објавио и пет својих ауторских књига, затим више од педесет књига превода на италијански језик аутора као што су Десанка Максимовић, Бранко Миљковић, Душан Ковачевић, Милован Витезовић, Љубивоје Ршумовић, Драгомир Брајковић, Љиљана Хабјановић Ђуровић, монографије о манастирима Дечани и Хиландар, итд.
Одсек за проучавање језика и културе Универзитета Модене и Ређо Емилије, са проф. Андреом Панаћонеом, као модератором, организује научни скуп “Ђузепе Барбанти Бродано, италијански волонтери у Босни и Херцеговини и односи између Италије и Србије”, на коме ће Мраовић представити развој историјских и културних веза између Италије и Србије почев од осмог века до данас.
У
МОДЕНИ
Универзитет Модене и Ређо Емилије, позвао је проф. Драгана Мраовића, књижевника, књижевног преводиоца и италијанисту, да одржи предавање, 12. октобра, у Модени, о теми „Италијанско-српски историјски и културни сплет кроз векове“. Мраовић је био доцент на Универзитету у Барију, сарадник је многих стручних и књижевних листова и часописа у Италији, у којој је објавио и пет својих ауторских књига, затим више од педесет књига превода на италијански језик аутора као што су Десанка Максимовић, Бранко Миљковић, Душан Ковачевић, Милован Витезовић, Љубивоје Ршумовић, Драгомир Брајковић, Љиљана Хабјановић Ђуровић, монографије о манастирима Дечани и Хиландар, итд.
Одсек за проучавање језика и културе Универзитета Модене и Ређо Емилије, са проф. Андреом Панаћонеом, као модератором, организује научни скуп “Ђузепе Барбанти Бродано, италијански волонтери у Босни и Херцеговини и односи између Италије и Србије”, на коме ће Мраовић представити развој историјских и културних веза између Италије и Србије почев од осмог века до данас.
100 ХИЉАДА ПЕСНИКА ЗА ПРОМЕНУ - 100 THOUSAND POETS FOR CHANGE
IS ORGANIZING A GLOBAL EVENT FOR SEPTEMBER 24th 2011
100 ХИЉАДА ПЕСНИКА ЗА ПРОМЕНУ
24. септембар 2011.
650 ДОГАЂАЈА у 450 ГРАДОВА у 95 ЗЕМАЉА
СРБИЈА – БЕОГРАД - ФРАНЦУСКА 7
ПЕСНИЦИ СВЕТА
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО
од 18 сати
СТАЊЕ ДУХА
МОЋ РЕЧИ
ЗНАЧАЈ ПРОТЕСТА
У суботу, 24. септембра 2011. године, први пут у историји књижевности, у исто време песници (али и писци свих жанрова, музичари, преводиоци, и други уметници) у исто време, захваљујући временској разлици, током целог дана, у 95 земаља широм света, у 450 градова, на око 650 догађаја, говориће о свему што тражи неодложне промене на овој нашој планети Земљи: о политици, економији, екологији, сиромаштву, ратовању и неопходности мира и љубави мељу људима.
Биће то истовремено потврда да друштвене мреже неспорно доприносе брзини ширења информација и повезивања људи у свету, а да њихова корисност зависи од начина и мотива употребе, као и све друго у реалном и виртуелном свету.
Наши песници, чланови покрета Песници света, Удружења књижевника Србије и Српског књижевног друштва, даће свој допринос овој акцији окупљајући се у Београду, у дому писаца у Француској 7, где ће говорити о теми: „Стање духа – моћ речи – значај протеста“.
Осим у Београду, у Србији се догађаји овим поводом одржавају и у Новом Саду, Нишу, Крушевцу, Пироту, Старој Пазови, Кикинди, Чачку...
Учествују:
Душка Врховац:
Милица Лилић Јефтимијевић
Душко Новаковић
Драган Јовановић Данилов
Мићо Цвијетић
Јанко Вујиновић
Миљурко Вукадиновић
Вида Ненадић
Томислав Стевановић
Слободанка Живковић, и други...
IS ORGANIZING A GLOBAL EVENT FOR SEPTEMBER 24th 2011
100 ХИЉАДА ПЕСНИКА ЗА ПРОМЕНУ
24. септембар 2011.
650 ДОГАЂАЈА у 450 ГРАДОВА у 95 ЗЕМАЉА
СРБИЈА – БЕОГРАД - ФРАНЦУСКА 7
ПЕСНИЦИ СВЕТА
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО
од 18 сати
СТАЊЕ ДУХА
МОЋ РЕЧИ
ЗНАЧАЈ ПРОТЕСТА
У суботу, 24. септембра 2011. године, први пут у историји књижевности, у исто време песници (али и писци свих жанрова, музичари, преводиоци, и други уметници) у исто време, захваљујући временској разлици, током целог дана, у 95 земаља широм света, у 450 градова, на око 650 догађаја, говориће о свему што тражи неодложне промене на овој нашој планети Земљи: о политици, економији, екологији, сиромаштву, ратовању и неопходности мира и љубави мељу људима.
Биће то истовремено потврда да друштвене мреже неспорно доприносе брзини ширења информација и повезивања људи у свету, а да њихова корисност зависи од начина и мотива употребе, као и све друго у реалном и виртуелном свету.
Наши песници, чланови покрета Песници света, Удружења књижевника Србије и Српског књижевног друштва, даће свој допринос овој акцији окупљајући се у Београду, у дому писаца у Француској 7, где ће говорити о теми: „Стање духа – моћ речи – значај протеста“.
Осим у Београду, у Србији се догађаји овим поводом одржавају и у Новом Саду, Нишу, Крушевцу, Пироту, Старој Пазови, Кикинди, Чачку...
Учествују:
Душка Врховац:
Милица Лилић Јефтимијевић
Душко Новаковић
Драган Јовановић Данилов
Мићо Цвијетић
Јанко Вујиновић
Миљурко Вукадиновић
Вида Ненадић
Томислав Стевановић
Слободанка Живковић, и други...
ПРВИ САБОР ДУХОВНЕ ПОЕЗИЈЕ
Први Сабор духовне поезије биће одржан 21. септембра у порти Манастира Архангела Михаила у Раковици.
Уз учешће најугледнијих књижевника, међу којима су Матија Бећковић, Алек Вукадиновић, Слободан Ракитић , Владета Јеротић, Радомир Андрић и други, биће проглашени победници књижевног конкурса и додељене награде за најбоље песме.
Центар за културу и Књижевно друштво Раковице, почетком текуће године, објавили су позив књижевницима да доставе радове за учешће на Сабору духовне поезије. На конкурс је приспело преко пет стотина радова наших писаца из расејања и Србије. Жири у саставу – књижевник мр Милан Ђорђевић, председник, и чланови м – протођакон др Радомир Ракић и књижевник Предраг Богдановић Ци, одабрао је три најбоље песме које ће бити награђене златником Светог Саве, док ће пет песама добити похвалу. На Сабору ће бити промовисан и Зборник, у којем је, осим награђених и похваљених песама, заступљено још осамдесет двоје аутора чије су песме, према одлуци жирија , сврстане у „венац изабраних“. Посебно место у Зборнику заузимају духовне песме најзначајнијих српских песника, који су и гости Сабора.
Манастир у Раковици има посебан духовни, културни и историјски значај у свести српског народа, па је стога природно да се ту одржава Сабор духовне поезије.
Сабор ће почети у 8.30 часова Светом литургијом, а у 10.30 часова биће одржан помен патријарсима Димитрију и Павлу који су сахрањени у порти Манстира. Свечано отварање 1. Сабора и додела награда отпочеће у 11.00 часова. Сабор ће отворити председник Удружења књижевника Србије Радомир Андрић, а у уметничком делу програма учествоваће Дечји хор “Ђакон Авакум” , драмска уметница Ивана Жигон, појац Љубомир Манасијевић, и други.
Након свечаности у порти Манастира, Сабор ће се наставити у Центру за културу Раковица. У Галерији Центра у 18.30 часова биће отворена изложба икона и слика српских манастира, чији су аутори ликовни уметници из Раковице, а потом ће у просторијама Центра бити одржан Округли сто о духовности , у чијем раду ће учествовати Димитрије Калезић, Радомир Андрић, Предраг Р. Драгић Кијук, Јован Пејчић, Миле Медић и Миљурко Вукадиновић.
Први Сабор духовне поезије биће одржан 21. септембра у порти Манастира Архангела Михаила у Раковици.
Уз учешће најугледнијих књижевника, међу којима су Матија Бећковић, Алек Вукадиновић, Слободан Ракитић , Владета Јеротић, Радомир Андрић и други, биће проглашени победници књижевног конкурса и додељене награде за најбоље песме.
Центар за културу и Књижевно друштво Раковице, почетком текуће године, објавили су позив књижевницима да доставе радове за учешће на Сабору духовне поезије. На конкурс је приспело преко пет стотина радова наших писаца из расејања и Србије. Жири у саставу – књижевник мр Милан Ђорђевић, председник, и чланови м – протођакон др Радомир Ракић и књижевник Предраг Богдановић Ци, одабрао је три најбоље песме које ће бити награђене златником Светог Саве, док ће пет песама добити похвалу. На Сабору ће бити промовисан и Зборник, у којем је, осим награђених и похваљених песама, заступљено још осамдесет двоје аутора чије су песме, према одлуци жирија , сврстане у „венац изабраних“. Посебно место у Зборнику заузимају духовне песме најзначајнијих српских песника, који су и гости Сабора.
Манастир у Раковици има посебан духовни, културни и историјски значај у свести српског народа, па је стога природно да се ту одржава Сабор духовне поезије.
Сабор ће почети у 8.30 часова Светом литургијом, а у 10.30 часова биће одржан помен патријарсима Димитрију и Павлу који су сахрањени у порти Манстира. Свечано отварање 1. Сабора и додела награда отпочеће у 11.00 часова. Сабор ће отворити председник Удружења књижевника Србије Радомир Андрић, а у уметничком делу програма учествоваће Дечји хор “Ђакон Авакум” , драмска уметница Ивана Жигон, појац Љубомир Манасијевић, и други.
Након свечаности у порти Манастира, Сабор ће се наставити у Центру за културу Раковица. У Галерији Центра у 18.30 часова биће отворена изложба икона и слика српских манастира, чији су аутори ликовни уметници из Раковице, а потом ће у просторијама Центра бити одржан Округли сто о духовности , у чијем раду ће учествовати Димитрије Калезић, Радомир Андрић, Предраг Р. Драгић Кијук, Јован Пејчић, Миле Медић и Миљурко Вукадиновић.
Удружење књижевника Србије...19.9.2011.
НОВО ПРИЗНАЊЕ ЗА ПЈЕСНИЧКО ДЈЕЛО
"Златно перо Русије" за Вуковића
Национална књижевна награда "Златно перо Русије", коју додјељује Савез писаца ове земље, припала је Бећиру Вуковићу, а признање му је на 48. Међународним сусретима писаца Београда у Центру "Сава" уручила Светлана Васиљева Савицка, предсједница жирија. Овогодишњи лауреат овог вриједног признања, наредне године биће гост Савеза писаца Русије.
Вуковићу је признање припало за пјесничко дјело, као и за ангажовање на зближавању руске и српске књижевности, што је између осталог и једна од главних мисија часописа "Српски југ", чији је Вуковић уредник. Кроз часопис се одвија размјена савремених трендова, а истовремено се представљају двјема културним јавностима.
Ово је Вуковићу друго значајно књижевно признање које стиже са стране. Прошле године Покрет пјесника свијета, чији је Вуковић члан, именовао га је за амбасадора поезије Црне Горе.
"Златно перо Русије" за Вуковића
Национална књижевна награда "Златно перо Русије", коју додјељује Савез писаца ове земље, припала је Бећиру Вуковићу, а признање му је на 48. Међународним сусретима писаца Београда у Центру "Сава" уручила Светлана Васиљева Савицка, предсједница жирија. Овогодишњи лауреат овог вриједног признања, наредне године биће гост Савеза писаца Русије.
Вуковићу је признање припало за пјесничко дјело, као и за ангажовање на зближавању руске и српске књижевности, што је између осталог и једна од главних мисија часописа "Српски југ", чији је Вуковић уредник. Кроз часопис се одвија размјена савремених трендова, а истовремено се представљају двјема културним јавностима.
Ово је Вуковићу друго значајно књижевно признање које стиже са стране. Прошле године Покрет пјесника свијета, чији је Вуковић члан, именовао га је за амбасадора поезије Црне Горе.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 20. СЕПТЕМБАР 2011, 19.00
ВАСИЉКА МАРИЋ
(АУСТРАЛИЈА)
З А В Е Ж Љ А Ј
(ПЕСМЕ)
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 20. СЕПТЕМБАР 2011, 19.00
ВАСИЉКА МАРИЋ
(АУСТРАЛИЈА)
З А В Е Ж Љ А Ј
(ПЕСМЕ)
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ЗАВОД ЗА КУЛТУРУ ВОЈВОДИНЕ
Број: 199
Датум: 2. 6. 2011. године
21 000 НОВИ САД
Војводе Путника 2
Телефон/факс: +381 21 4754 128, 457-525,457-521
E-mail: [email protected]
[email protected]
Предмет: Конкурс за доделу Kњижевне награде
Милица Стојадиновић Српкиња
Одбор Књижевних сусрета „Милици у походе“,Завода за културу Војводине, на седници од 2. jуна 2011. године, донео је одлуку да, према одредбама Правилника о додели Књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња“ (право учешћа имају само жене, песникиње), распише:
КОНКУРС
Завод за културу Војводине, расписује Конкурс за доделу Књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња“. „Награда је установљена као јавно признање песникињи, за књигу поезије објављене на српском језику, између два Књижевна сусрета.“
Конкурс је отворен до 31. октобра 2011. године. Заинтересовани достављају пет примерaка књиге на адресу: Завод за културу Војводине, 21 000 Нови Сад, Војводе Путника 2, са назнаком „за Књижевни конкурс МСС“.
Примерци достављених књига не враћају се аутору, односно предлагачу. Уз књиге, неопходно је доставити кратку белешку о аутору.
С поштовањем,
Председник Одбора Директор
др Зоран Ђерић, с.р. Тибор Вајда, с.р.
Број: 199
Датум: 2. 6. 2011. године
21 000 НОВИ САД
Војводе Путника 2
Телефон/факс: +381 21 4754 128, 457-525,457-521
E-mail: [email protected]
[email protected]
Предмет: Конкурс за доделу Kњижевне награде
Милица Стојадиновић Српкиња
Одбор Књижевних сусрета „Милици у походе“,Завода за културу Војводине, на седници од 2. jуна 2011. године, донео је одлуку да, према одредбама Правилника о додели Књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња“ (право учешћа имају само жене, песникиње), распише:
КОНКУРС
Завод за културу Војводине, расписује Конкурс за доделу Књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња“. „Награда је установљена као јавно признање песникињи, за књигу поезије објављене на српском језику, између два Књижевна сусрета.“
Конкурс је отворен до 31. октобра 2011. године. Заинтересовани достављају пет примерaка књиге на адресу: Завод за културу Војводине, 21 000 Нови Сад, Војводе Путника 2, са назнаком „за Књижевни конкурс МСС“.
Примерци достављених књига не враћају се аутору, односно предлагачу. Уз књиге, неопходно је доставити кратку белешку о аутору.
С поштовањем,
Председник Одбора Директор
др Зоран Ђерић, с.р. Тибор Вајда, с.р.
| ______d09ad09ed09dd09a.doc |
Удружење књижевника Србије...16.9.2011.
40. БРАНКОВО КОЛО 9 – 19. септембра 2011.
| hronika_40._brankovog_kola_2011.doc |
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СУБОТА, 17. СЕПТЕМБАР, 12.00
СУСРЕТ СА
РУСКИМ ПЕСНИКОМ
АЈРАТ
БИК-БУЛАТОВ
СТИХОВЕ КАЗУЈЕ:
ЗОРИЦА ЈОВАНОВИЋ, ДРАМСКА УМЕТНИЦА
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СУБОТА, 17. СЕПТЕМБАР, 12.00
СУСРЕТ СА
РУСКИМ ПЕСНИКОМ
АЈРАТ
БИК-БУЛАТОВ
СТИХОВЕ КАЗУЈЕ:
ЗОРИЦА ЈОВАНОВИЋ, ДРАМСКА УМЕТНИЦА
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Удружење књижевника Србије...15.9.2011.
АПЕЛ ЗА ОСЛОБАЂАЊЕ ВИКТОРА ЛАЗИЋА ИЗ ПРИТВОРА У ЈУЖНОЈ ОСЕТИЈИ
Угледни писац и новинар Виктор Лазић, члан Удружења књижевника Србије, даровити и проницљиви путописац, благонаклони посматрач света у тешком веку, уместо да се бави својим племенитим и плодоносним истраживањем, које претаче у задивљујуће књиге, већ безмало недељу дана не може да се избави из притвора у Јужној Осетији.
Уверени смо да се догодила груба грешка и тежак неспоразум.
Секретар Удружења књижевника Србије Мирјана Булатовић данас је мобилним телефоном разговарала са Виктором Лазићем, који је казао:
– Нисам ни сањао да ми се ово може догодити у Јужној Осетији, то је ипак братски народ. Овде сам од суботе. Можете мислити како ми је... Ја никад у животу нисам ни пришао затвору...
Удружење књижевника Србије моли надлежне за ослобађање истакнутог писца Виктора Лазића да му одмах омогуће наставак путовања и на тај начин, као будући јунаци његове књиге, поправе утисак.
Угледни писац и новинар Виктор Лазић, члан Удружења књижевника Србије, даровити и проницљиви путописац, благонаклони посматрач света у тешком веку, уместо да се бави својим племенитим и плодоносним истраживањем, које претаче у задивљујуће књиге, већ безмало недељу дана не може да се избави из притвора у Јужној Осетији.
Уверени смо да се догодила груба грешка и тежак неспоразум.
Секретар Удружења књижевника Србије Мирјана Булатовић данас је мобилним телефоном разговарала са Виктором Лазићем, који је казао:
– Нисам ни сањао да ми се ово може догодити у Јужној Осетији, то је ипак братски народ. Овде сам од суботе. Можете мислити како ми је... Ја никад у животу нисам ни пришао затвору...
Удружење књижевника Србије моли надлежне за ослобађање истакнутог писца Виктора Лазића да му одмах омогуће наставак путовања и на тај начин, као будући јунаци његове књиге, поправе утисак.
Удружење књижевника Србије...14.9.2011.
На италијанском Фестивалу уметности NETTUNOPHOTOFESTIVAL 2011 – Premio Gensini – Sezione Poesia Душки Врховац Образложење: Награда Ђенсини – ОБЛАСТ ПОЕЗИЈЕ –
додељује се српској списатељици Душки Врховац –
"Зато што је посредством својих моћних речи дала глас универзалним осећањима
и у својим стиховима ефикасно изразила истинске вредности живота."
http://www.bloq.it/wp/2011/09/12/nettuno-photofestival-attraverso-le-pieghe-del-tempo/
| 1.doc |
| 2.doc |
УГЛЕДНИ КИНЕСКИ ПИСЦИ
У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Завршни догађај 48. Београдских међународних сусрета писаца је сутрашња посета двојице истакнутих кинеских књижевника Удружењу књижевника Србије.
Господа Је Сјин, потпредседник Кинеског удружења писаца, и Џанг Тао, помоћник директора Одсека за међународну сарадњу Кинеског удружења писаца, као и Сју Хонг, аташе за културу у Амбасади Народне Републике Кине, и Сјаотао Ли, помоћник аташеа, обрадоваће својом посетом домаћине – господу Радомира Андрића, председника Удружења књижевника Србије, Драгана Мраовића, предесдника Одбора за међународну сарадњу, Драгана Драгојловића, члана Одбора за међународну сарадњу, и Марка Недића, члана Управног одбора Удружења књижевника Србије.
Разумевању дипломата и колега писаца допринеће, са стране УКС, симултани преводилац за кинески језик – господин Владимир Живановић
У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Завршни догађај 48. Београдских међународних сусрета писаца је сутрашња посета двојице истакнутих кинеских књижевника Удружењу књижевника Србије.
Господа Је Сјин, потпредседник Кинеског удружења писаца, и Џанг Тао, помоћник директора Одсека за међународну сарадњу Кинеског удружења писаца, као и Сју Хонг, аташе за културу у Амбасади Народне Републике Кине, и Сјаотао Ли, помоћник аташеа, обрадоваће својом посетом домаћине – господу Радомира Андрића, председника Удружења књижевника Србије, Драгана Мраовића, предесдника Одбора за међународну сарадњу, Драгана Драгојловића, члана Одбора за међународну сарадњу, и Марка Недића, члана Управног одбора Удружења књижевника Србије.
Разумевању дипломата и колега писаца допринеће, са стране УКС, симултани преводилац за кинески језик – господин Владимир Живановић
Удружење књижевника Србије...13.9.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
(С А Л О Н)
УТОРАК, 13. СЕПТЕМБАР, 12.00
НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА
Д Р А М А
УЧЕСТВУЈУ:
МИЛАДИН ШЕВАРЛИЋ
СНЕЖАНА КУТРИЧКИ
ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ
ДРАГАН КОЛАРЕВИЋ
СОЊА ЈАУКОВИЋ
МИЛАН ЈЕЛИЋ
МИОДРАГ НОВАКОВИЋ
ПРЕДРАГ БОГДАНОВИЋ ЦИ
МИЛАН ЦАЦИ МИХАИЛОВИЋ
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
____________________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ ДРАМСКИХ ПИСАЦА СРБИЈЕ
ТЕАТАР МОДЕРНА ГАРАЖА
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
САВРЕМЕНА СРПСКА ДРАМА XLVI
Учествују :
ЖЕЉКО КАРАН
МИОДРАГ ИЛИЋ
ОБРАД НЕНАЗИЋ
АЛЕКСАНДАР НОГО
ДРАГАН ТОМИЋ
МИЛАДИН ШЕВАРЛИЋ
МОМЧИЛО КОВАЧЕВИЋ
Увод и коментари:
БОШКО СУВАЈЏИЋ
Уредник трибине:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Среда, 14. септембар 2011, 12 сати;
Књижевни салон Удружења књижевника Србије
Београд, Француска 7
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
(С А Л О Н)
УТОРАК, 13. СЕПТЕМБАР, 12.00
НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА
Д Р А М А
УЧЕСТВУЈУ:
МИЛАДИН ШЕВАРЛИЋ
СНЕЖАНА КУТРИЧКИ
ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ
ДРАГАН КОЛАРЕВИЋ
СОЊА ЈАУКОВИЋ
МИЛАН ЈЕЛИЋ
МИОДРАГ НОВАКОВИЋ
ПРЕДРАГ БОГДАНОВИЋ ЦИ
МИЛАН ЦАЦИ МИХАИЛОВИЋ
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
____________________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ ДРАМСКИХ ПИСАЦА СРБИЈЕ
ТЕАТАР МОДЕРНА ГАРАЖА
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
САВРЕМЕНА СРПСКА ДРАМА XLVI
Учествују :
ЖЕЉКО КАРАН
МИОДРАГ ИЛИЋ
ОБРАД НЕНАЗИЋ
АЛЕКСАНДАР НОГО
ДРАГАН ТОМИЋ
МИЛАДИН ШЕВАРЛИЋ
МОМЧИЛО КОВАЧЕВИЋ
Увод и коментари:
БОШКО СУВАЈЏИЋ
Уредник трибине:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Среда, 14. септембар 2011, 12 сати;
Књижевни салон Удружења књижевника Србије
Београд, Француска 7
О Т В О Р Е Н О П И С М О
г-дину Џон Ралстон Солу,
председнику Међународног ПЕН центра
и
учесницима 77. конгреса Међународног ПЕН центра
Поштовани господине Сол,
Поштоване колеге, учесници 77. конгреса Међународног ПЕН центра,
У време док се у Београду и Србији одржава 77. конгрес ваше асоцијације, на којем ће, поред редовних седница борда Међународног ПЕН-а заседати и друга тела са темом посвећеној борби за остваривање људских и уметничких слобода, желим да вас информишем да сам у земљи домаћину тако значајног скупа, као српски писац изложен бруталном политичком линчу, незабележеном не само у српској, већ и у европској, па и светској новијој историји. Аутор сам 17 књига, а књижевна критика ме тумачи као песника особеног, јужњачког сензибилитета и песничког израза. Добио сам значајне награде за књижевно стваралаштво, превођен сам и заступљен у многим домаћим и страним антологијама и зборницима поезије, као и у школским уџбеницима. Изложен сам насиљу и погрому, недопустивом савременом цивилизацијском тренутку 21. века. Повод за такво понашање власти јесте перформанс, тачније изложба стихова и колажа под називом Сличице из Липсандрије, као и исто насловљена књига сатиричне поезије која је непосредно потом објављена у библиотеци „Талас“ београдског издавача „Албатрос плус“.
Ово и овакво злостављање траје већ три године, а силеџијско понашање власти огледа се у читавом арсеналу метода притисака – од вербалног шиканирања и уништавања личне имовине, до физичке и психичке пресије и отворених претњи како мени, тако и члановима моје породице. Оваква репресија власти, која ми је живот учинила неподношљивим и небезбедним, без преседана је и без премца по свом стаљинистичком карактеру и представља отворено ругање самој идеји демократије и вредностима која она подразумева.
Апел за разумевање, као подршку мени и Књижевној заједници „Борисав Станковић“, институцији културе у којој сам запослен као главни и одговорни уредник, потписало је више од две стотине српских писаца и интелектуалаца, међу којима су и многи чланови српског ПЕН-а. Апел је упућен на адресе г-дина Бориса Тадића, председника Републике Србије, Министарства културе Републике Србије, градске власти у Врању и медијима у Србији. На исте адресе упућено је и Писмо подршке које је потписало више од 1000 грађана Врања, мог родног места у којем и данас живим. Саопштењима за јавност огласила су се оба струковна удружења, Удружење књижевника Србије и Српско књижевно друштво, чији сам члан од оснивања. Све је то, нажалост, остало без резултата! На све се то српска власт оглушила, на све пљунула, све омаловажила.
Осионост власти огледа се и у укидању свих дотација, у непоштовању Уговора који је надлежни орган Градске управе потписао са Књижевном заједницом „Борисав Станковић“, институцијом од националног значаја. Изостале су чак и симболичне новчане дотације Министарства за културу, а министар, и поред вишеструког нашег инсистирања, није нашао за сходно да прими представнике Заједнице која је битна не само као најзначајнији издавач на југу државе, већ је организатор једне од најзначајнијих књижевних манифестација у Србији Борине недеље, а оснивач је и додељује престижну награду Борисав Станковић, чији су добитници најистакнутији српски прозаисти.
Оно што је у савременом свету непојмљиво и неприлично цивилизацијском степену у којем се човечанство данас налази, јесте примитивна и дрска узурпација и отимање оснивачких права на манифестацију и награду, док је мени одузето право на елементарну егзистенцију па чак и здравствену заштиту.
Свестан последица које је овакав политички линч произвео на културни и јавни живот у Србији, апелујем на вас да се огласите како би ваш глас учинио да овакав погром једног човека и једне институције буде заустављен, а да се мени, Мирославу Цери Михаиловићу, као и свакоме ко је у сличном положају, гарантују основна људска и грађанска права, али и лична безбедност!
Крајње је време да ми се омогући да безбедно и професионално обављам свој посао у свом родном граду, а да се институцији коју водим, Књижевној заједници „Борисав Станковић“, омогући да остварује програмске циљеве због којих је основана!
Уз жељу да плодно радите и успешно окончате Конгрес, пријатељски вас поздрављам!
У Врању, 11. 9. 2011. год. Мирослав Цера Михаиловић, књижевник,
главни и одговорни уредник
Књижевне заједнице „Борисав Станковић“,
17501 Врање, Ж. Ј. Шпанца 2/10
Tel. 017/ 404555, 063/ 409809
[email protected]
г-дину Џон Ралстон Солу,
председнику Међународног ПЕН центра
и
учесницима 77. конгреса Међународног ПЕН центра
Поштовани господине Сол,
Поштоване колеге, учесници 77. конгреса Међународног ПЕН центра,
У време док се у Београду и Србији одржава 77. конгрес ваше асоцијације, на којем ће, поред редовних седница борда Међународног ПЕН-а заседати и друга тела са темом посвећеној борби за остваривање људских и уметничких слобода, желим да вас информишем да сам у земљи домаћину тако значајног скупа, као српски писац изложен бруталном политичком линчу, незабележеном не само у српској, већ и у европској, па и светској новијој историји. Аутор сам 17 књига, а књижевна критика ме тумачи као песника особеног, јужњачког сензибилитета и песничког израза. Добио сам значајне награде за књижевно стваралаштво, превођен сам и заступљен у многим домаћим и страним антологијама и зборницима поезије, као и у школским уџбеницима. Изложен сам насиљу и погрому, недопустивом савременом цивилизацијском тренутку 21. века. Повод за такво понашање власти јесте перформанс, тачније изложба стихова и колажа под називом Сличице из Липсандрије, као и исто насловљена књига сатиричне поезије која је непосредно потом објављена у библиотеци „Талас“ београдског издавача „Албатрос плус“.
Ово и овакво злостављање траје већ три године, а силеџијско понашање власти огледа се у читавом арсеналу метода притисака – од вербалног шиканирања и уништавања личне имовине, до физичке и психичке пресије и отворених претњи како мени, тако и члановима моје породице. Оваква репресија власти, која ми је живот учинила неподношљивим и небезбедним, без преседана је и без премца по свом стаљинистичком карактеру и представља отворено ругање самој идеји демократије и вредностима која она подразумева.
Апел за разумевање, као подршку мени и Књижевној заједници „Борисав Станковић“, институцији културе у којој сам запослен као главни и одговорни уредник, потписало је више од две стотине српских писаца и интелектуалаца, међу којима су и многи чланови српског ПЕН-а. Апел је упућен на адресе г-дина Бориса Тадића, председника Републике Србије, Министарства културе Републике Србије, градске власти у Врању и медијима у Србији. На исте адресе упућено је и Писмо подршке које је потписало више од 1000 грађана Врања, мог родног места у којем и данас живим. Саопштењима за јавност огласила су се оба струковна удружења, Удружење књижевника Србије и Српско књижевно друштво, чији сам члан од оснивања. Све је то, нажалост, остало без резултата! На све се то српска власт оглушила, на све пљунула, све омаловажила.
Осионост власти огледа се и у укидању свих дотација, у непоштовању Уговора који је надлежни орган Градске управе потписао са Књижевном заједницом „Борисав Станковић“, институцијом од националног значаја. Изостале су чак и симболичне новчане дотације Министарства за културу, а министар, и поред вишеструког нашег инсистирања, није нашао за сходно да прими представнике Заједнице која је битна не само као најзначајнији издавач на југу државе, већ је организатор једне од најзначајнијих књижевних манифестација у Србији Борине недеље, а оснивач је и додељује престижну награду Борисав Станковић, чији су добитници најистакнутији српски прозаисти.
Оно што је у савременом свету непојмљиво и неприлично цивилизацијском степену у којем се човечанство данас налази, јесте примитивна и дрска узурпација и отимање оснивачких права на манифестацију и награду, док је мени одузето право на елементарну егзистенцију па чак и здравствену заштиту.
Свестан последица које је овакав политички линч произвео на културни и јавни живот у Србији, апелујем на вас да се огласите како би ваш глас учинио да овакав погром једног човека и једне институције буде заустављен, а да се мени, Мирославу Цери Михаиловићу, као и свакоме ко је у сличном положају, гарантују основна људска и грађанска права, али и лична безбедност!
Крајње је време да ми се омогући да безбедно и професионално обављам свој посао у свом родном граду, а да се институцији коју водим, Књижевној заједници „Борисав Станковић“, омогући да остварује програмске циљеве због којих је основана!
Уз жељу да плодно радите и успешно окончате Конгрес, пријатељски вас поздрављам!
У Врању, 11. 9. 2011. год. Мирослав Цера Михаиловић, књижевник,
главни и одговорни уредник
Књижевне заједнице „Борисав Станковић“,
17501 Врање, Ж. Ј. Шпанца 2/10
Tel. 017/ 404555, 063/ 409809
[email protected]
Удружење књижевника Србије...12.9.2011.
ПРЕМИНУО ВЛАДИМИР ЈОВИЋЕВИЋ ЈОВ
У недељу, 11.9.2011., у два сата после подне, од последица можданог удара преминуо је у болници у Београду истакнути српски афористичар, дугогодишњи члан Удружења књижевника Србије, Владимир Јовићевић Јов.
Рођен 1950. године на Цетињу, Јов је основну школу и гимназију завршио је у Београду, гдје је започео студије филозофије, а дипломирао политичке науке.
Објавио је збирке афоризама: Афористичар, Шахоризми, Пегазов гамбит, Мале рокаде и Знакови поред кревета. Коаутор је антологије афоризама Страдија данас.
Заступљен је у више домаћих и страних антологија и преведен на неколико језика (енглески, шпански, руски, пољски, њемачки, македонски).
Добитник је престижне награде за сатиру - ''Радоје Домановић'', и награде за афоризме ''Драгиша Кашиковић''.
_____________________________________________________________________________________
| vladimir_jovicevic_jov.doc |
| vladimir_jovicevic_jov.docx |
ОБРЕН РИСТИЋ НА ПОЉСКОМ
Истакнути српски песник средње генерације ОБРЕН РИСТИЋ, добитник Ракићеве награде, присутан је песмама у четири значајна пољска књижевна часописа. У Радстови, број 155 – 156, штампан је циклус његових песама које је на пољски превела Олга Лалић – Krowicka; у Газети културалној, бр 6 (178), 2011, објављен је циклус од седам песама (преводилац је и овај пут Олга Лалић – Krowicka); у часопису Доза, бр. 3 / 2010. штампан је његов циклус (и овај пут је преводилац исти), а у Текстуалији из Варшаве, бр 1 (24), 2011, „заузео“ је стр. 121 – 124. Ускоро ће му песме бити објављене и у Чрхановским књижевним свескама, а у октобру ће се појавити и превод песничке збирке Узнемирени су свети ратници, допуњен новим песмама. У часопису Радстова (бр. 155 – 156, стр. 53) штампан је и текст Јурате Богне Серафинске који је приказ књиге Ливење звона (заједничке збирке песама троје аутора: Дејана Богојевића, Олге Лалић – Krowicke и Обрена Ристића).
Истакнути српски песник средње генерације ОБРЕН РИСТИЋ, добитник Ракићеве награде, присутан је песмама у четири значајна пољска књижевна часописа. У Радстови, број 155 – 156, штампан је циклус његових песама које је на пољски превела Олга Лалић – Krowicka; у Газети културалној, бр 6 (178), 2011, објављен је циклус од седам песама (преводилац је и овај пут Олга Лалић – Krowicka); у часопису Доза, бр. 3 / 2010. штампан је његов циклус (и овај пут је преводилац исти), а у Текстуалији из Варшаве, бр 1 (24), 2011, „заузео“ је стр. 121 – 124. Ускоро ће му песме бити објављене и у Чрхановским књижевним свескама, а у октобру ће се појавити и превод песничке збирке Узнемирени су свети ратници, допуњен новим песмама. У часопису Радстова (бр. 155 – 156, стр. 53) штампан је и текст Јурате Богне Серафинске који је приказ књиге Ливење звона (заједничке збирке песама троје аутора: Дејана Богојевића, Олге Лалић – Krowicke и Обрена Ристића).
САБАХУДИН ХАЏИАЛИЋ, члан УКС из Сaрајева
From: <[email protected]>
Date: 2011/9/12
Subject: О САБАХУДИНУ ХАЏИАЛИЋУ, члану УКС из Сaрајева
To: Ukslistazapostu <[email protected]>
Poštovani/Поштовани/ Respectable,
U dodatku Saopštenje...Priopćenje...У додатку Саопштење...Attached Press release..
Srdacno/Срдачно/ Sincerely,
PR DIOGEN pro kultura
http://diogen.weebly.com
MaxMinus magazin
http://maxminus.weebly.com
Date: 2011/9/12
Subject: О САБАХУДИНУ ХАЏИАЛИЋУ, члану УКС из Сaрајева
To: Ukslistazapostu <[email protected]>
Poštovani/Поштовани/ Respectable,
U dodatku Saopštenje...Priopćenje...У додатку Саопштење...Attached Press release..
Srdacno/Срдачно/ Sincerely,
PR DIOGEN pro kultura
http://diogen.weebly.com
MaxMinus magazin
http://maxminus.weebly.com
| saopcenje_saopstenje_namijenjeno_javnostima_10.9.2011...pdf |
| saopcenje_saopstenje_namijenjeno_javnostima_10.9.2011...__.doc |
ГАЛЕРИЈА РТС
ТАКОВСКА 10
Б Е О Г Р А Д
ЧЕТВРТАК, 15. СЕПТЕМБАР 2011.
19.00
АЛЕКСАНДАР ЋЕКЛИЋ
УМЕТНИЧКИ ПОВЕЗИ КЊИГА
ИЗЛОЖБУ ОТВАРА
АКАДЕМИК ЉУБОМИР СИМОВИЋ
ТАКОВСКА 10
Б Е О Г Р А Д
ЧЕТВРТАК, 15. СЕПТЕМБАР 2011.
19.00
АЛЕКСАНДАР ЋЕКЛИЋ
УМЕТНИЧКИ ПОВЕЗИ КЊИГА
ИЗЛОЖБУ ОТВАРА
АКАДЕМИК ЉУБОМИР СИМОВИЋ
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
48. БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ
СУСРЕТИ ПИСАЦА
● 12. СЕПТЕМБАР 2011 ●
13.00, УКС – ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ: ПРЕДСТАВЉАЊЕ ЗБОРНИКА 2011. И КЊИГЕ ПЕСАМА ПРЕКИД ПРЕНОСА ОГЊЕНА ПЕТРОВИЋА, ПОБЕДНИКА ФЕСТИВАЛА ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ
17.00, УКС – ВЕЧЕ КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКИХ ПИСАЦА
19.00 – ВЕЧЕ СРПСКИХ ПИСАЦА ИЗ РАСЕЈАЊА, у Дому културе ВУК КАРАЏИЋ – Театар Култ
48. БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ
СУСРЕТИ ПИСАЦА
● 12. СЕПТЕМБАР 2011 ●
13.00, УКС – ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ: ПРЕДСТАВЉАЊЕ ЗБОРНИКА 2011. И КЊИГЕ ПЕСАМА ПРЕКИД ПРЕНОСА ОГЊЕНА ПЕТРОВИЋА, ПОБЕДНИКА ФЕСТИВАЛА ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ
17.00, УКС – ВЕЧЕ КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКИХ ПИСАЦА
19.00 – ВЕЧЕ СРПСКИХ ПИСАЦА ИЗ РАСЕЈАЊА, у Дому културе ВУК КАРАЏИЋ – Театар Култ
In memoriam: Татјана Цвејин
Наша колегиница, угледна песникиња и преводилац, Татјана Цвејин, преминула је 3. септембра у Суботици. Сахрањена је 6. септембра на Градском гробљу у Апатину.
Рођена је 19. јуна 1948. године у Новом Бечеју, у породици Ане Хандлер, повратнице из Аушвица и оца Мирка Цвејина, који је за време Другог светског рата био заробљеник у логору Лукенвалдеу. Како се породица селила, Татјана проводи детињство и школује се у многим градовима бивше Југославије. Почиње да пише поезију и, у средњој школи, у својој осамнаестој години, добија прву награду новосадског Дневника за поезију у Војводини. У слободном времену помаже мајци у фотографској радњи. Из овог искуства, забаве и талента, уследиће доцније велики број њених визуелно-поетских радова, који ће бити излагани и објављивани од 1966. године, када је учествовала на Међународном фестивалу експерименталне поезије и проширених медија у Студентском културном центру у Београду. Следе десетине изложби и перформанса, на којима учествује са својим Mail Art и другим визуелним и конкретистичким радовима – у Загребу, Београду, Пирану, Милану, Суботици, Мелбурну, у Мађарској и другде, као члан Weasteast-а, међународне асоцијације за конкретну и визуелну поезију и поетски перформанс. У Институту „Сервантес“ у току је изложба “Визуелно-поетска шпанско-српска синергија“ на којој су представљени радови по 9 учесника из Шпаније и Србије, укључујући и њене.
Тања објављује поезију у готово свим важнијим часописима и новинама широм Југославије. Преводи са мађарског и словеначког. Седамдесетих година прошлог века почиње њена сарадња са Францијем Загоричником, истакнутим словеначким уметником, која ће трајати више деценија. У том раздобљу, у сарадњи са другим уметницима, они објављују зборнике, публикације, организују изложбе и саветовања, баве се интензивном међуконцептуалистичком сарадњом у међународним размерама.
Као песник, прозни писац и писац за децу, Татјана Цвејин истиче се својим истраживањима. Она је песник изазова. Луцидна, непредвидљива, никад конвенционална, увек спремна на неочекивани обрт, она трага за новим у изразу и језику. Она прави језичке каламбуре и комбинацијама речи ствара нове, духовите, или понекад ироничне и инвективне, вишесмислене, и провокативне садржаје. Ово ће, ништа мање, важити и за њене књиге за децу, које су потпуно самосвојне, разигране и занимљиве у свом модерном приступу обради свакодневних тема. То се такође односи и на њену прозу. Њена прозна дела увек су нека врста експеримента у трагању за истином. Наизглед лабаве структуре, то су добро осмишљене творевине у којима ништа није случајно, мада је необично. Прозна дела-колажи су јој жанровски тешко одредива, али слојевита и вишесмислена. Често имају оптужујући, иронијски, али и хуморан однос према реалности и сва трагају за смислом и одговорима на општецивилизацијска питања.
Објавила је следеће књиге песама: Невидљиви дарови, Живи песак, Понављамо облике стварности, Doorn, Критериј знамења, На путу, Сабат, Модра пчела, Србија на Истоку, На молу Сан Карлос, Šabat/Follow me!
Књиге прозе: Mola mola ili šest jedan tri zrna, Uzdasi Oha i Aha, Lex specialis, Kratka p/r/oza, Резервни излаз.
Књиге за децу: Распевани буквар, Заљубљени буквар, Дневник белих рада, Узјахао Петар ветар.
Дела су јој преведена на италијански и словеначки језик. Приредила је већи број књига и уређивала Mish Mash, часопис лиге јеврејских жена.
Награде: Песнички крчаг, Драгојло Дудић, Награда Савеза јеврејских општина Југославије, Награда савеза јеврејских општина Србије и Црне Горе за роман, Награда за најлепшу кратку причу на књижевном конкурсу Бејахад (два пута). Добитник је посебног признања Удружења књижевника Србије, Плакете захвалности за вишегодишњи плодан рад у Одбору за међународну сарадњу.
Татјана Цвејин један је од оних уметника који су свој живот посветили стварању. Подаци који су изнети тек су скица за њен портрет.
Гордана Малетић
TATJANA CVEJIN
Наша колегиница, угледна песникиња и преводилац, Татјана Цвејин, преминула је 3. септембра у Суботици. Сахрањена је 6. септембра на Градском гробљу у Апатину.
Рођена је 19. јуна 1948. године у Новом Бечеју, у породици Ане Хандлер, повратнице из Аушвица и оца Мирка Цвејина, који је за време Другог светског рата био заробљеник у логору Лукенвалдеу. Како се породица селила, Татјана проводи детињство и школује се у многим градовима бивше Југославије. Почиње да пише поезију и, у средњој школи, у својој осамнаестој години, добија прву награду новосадског Дневника за поезију у Војводини. У слободном времену помаже мајци у фотографској радњи. Из овог искуства, забаве и талента, уследиће доцније велики број њених визуелно-поетских радова, који ће бити излагани и објављивани од 1966. године, када је учествовала на Међународном фестивалу експерименталне поезије и проширених медија у Студентском културном центру у Београду. Следе десетине изложби и перформанса, на којима учествује са својим Mail Art и другим визуелним и конкретистичким радовима – у Загребу, Београду, Пирану, Милану, Суботици, Мелбурну, у Мађарској и другде, као члан Weasteast-а, међународне асоцијације за конкретну и визуелну поезију и поетски перформанс. У Институту „Сервантес“ у току је изложба “Визуелно-поетска шпанско-српска синергија“ на којој су представљени радови по 9 учесника из Шпаније и Србије, укључујући и њене.
Тања објављује поезију у готово свим важнијим часописима и новинама широм Југославије. Преводи са мађарског и словеначког. Седамдесетих година прошлог века почиње њена сарадња са Францијем Загоричником, истакнутим словеначким уметником, која ће трајати више деценија. У том раздобљу, у сарадњи са другим уметницима, они објављују зборнике, публикације, организују изложбе и саветовања, баве се интензивном међуконцептуалистичком сарадњом у међународним размерама.
Као песник, прозни писац и писац за децу, Татјана Цвејин истиче се својим истраживањима. Она је песник изазова. Луцидна, непредвидљива, никад конвенционална, увек спремна на неочекивани обрт, она трага за новим у изразу и језику. Она прави језичке каламбуре и комбинацијама речи ствара нове, духовите, или понекад ироничне и инвективне, вишесмислене, и провокативне садржаје. Ово ће, ништа мање, важити и за њене књиге за децу, које су потпуно самосвојне, разигране и занимљиве у свом модерном приступу обради свакодневних тема. То се такође односи и на њену прозу. Њена прозна дела увек су нека врста експеримента у трагању за истином. Наизглед лабаве структуре, то су добро осмишљене творевине у којима ништа није случајно, мада је необично. Прозна дела-колажи су јој жанровски тешко одредива, али слојевита и вишесмислена. Често имају оптужујући, иронијски, али и хуморан однос према реалности и сва трагају за смислом и одговорима на општецивилизацијска питања.
Објавила је следеће књиге песама: Невидљиви дарови, Живи песак, Понављамо облике стварности, Doorn, Критериј знамења, На путу, Сабат, Модра пчела, Србија на Истоку, На молу Сан Карлос, Šabat/Follow me!
Књиге прозе: Mola mola ili šest jedan tri zrna, Uzdasi Oha i Aha, Lex specialis, Kratka p/r/oza, Резервни излаз.
Књиге за децу: Распевани буквар, Заљубљени буквар, Дневник белих рада, Узјахао Петар ветар.
Дела су јој преведена на италијански и словеначки језик. Приредила је већи број књига и уређивала Mish Mash, часопис лиге јеврејских жена.
Награде: Песнички крчаг, Драгојло Дудић, Награда Савеза јеврејских општина Југославије, Награда савеза јеврејских општина Србије и Црне Горе за роман, Награда за најлепшу кратку причу на књижевном конкурсу Бејахад (два пута). Добитник је посебног признања Удружења књижевника Србије, Плакете захвалности за вишегодишњи плодан рад у Одбору за међународну сарадњу.
Татјана Цвејин један је од оних уметника који су свој живот посветили стварању. Подаци који су изнети тек су скица за њен портрет.
Гордана Малетић
TATJANA CVEJIN
Честитка Удружењу књижевника Србије на организацији 48. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СЕБИЈЕ уз замјерку организатору што је уз Србију и Хрватску, навео Републику Српску као државу, одвојивши је на плакату од матичне, државе Босне и Херцеговине. Истовремено су и аутори из Босне и Херцеговине (ФБИХ и РС) наведени одвојено, као да долазе из различитих држава. Наиме, Република Српска је ентитет, дио државе Босне и Херцеговине. Када Република Српска буде самостална држава тада се може овако наводити, а до тада на њеном простору вриједи БХ пасош, БХ таблице, а и гранична служба је БХ.
Постоји нешто што се зове МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ.
Уз наду да ће то у будућности постојати...
Редакција ДИОГЕН про култура магазина
Гл.и одг. уредник Сабахудин Хаџиалић
Замјеници и чланови Редакције: Самира Бегман, Стево Басара, Татјана Дебељачки, Горан Врхунц и Др. Рам Схарма
http://diogen.weebly.com/redakcijaeditorial-board.html
Сарајево, Босна и Херцеговина
(Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине)
08.9.2011.
Постоји нешто што се зове МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ.
Уз наду да ће то у будућности постојати...
Редакција ДИОГЕН про култура магазина
Гл.и одг. уредник Сабахудин Хаџиалић
Замјеници и чланови Редакције: Самира Бегман, Стево Басара, Татјана Дебељачки, Горан Врхунц и Др. Рам Схарма
http://diogen.weebly.com/redakcijaeditorial-board.html
Сарајево, Босна и Херцеговина
(Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине)
08.9.2011.
Удружење књижевника Србије...08.9.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
48. БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ
СУСРЕТИ ПИСАЦА
● 7–12. СЕПТЕМБАР 2011 ●
П Р О Г Р А М
7. IX 2011.
(СРЕДА)
12.00 – ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА РАЗВИТАК (ТЕМАТ О 47. БЕОГРАДСКИМ МЕЂУНАРОДНИМ СУСРЕТИМА ПИСАЦА) и БУКТИЊА (посвећена годишњици Доситеја Обрадовића).
8. IX 2011.
(ЧЕТВРТАК)
ДОЧЕК УЧЕСНИКА 48. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СЕБИЈЕ.
9. IX 2011.
(ПЕТАК)
11.00 – ЦЕНТАР САВА, САЛА 3 – СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ СУСРЕТА.
СУСРЕТЕ ОТВАРА МИНИСТАР КУЛТУРЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ПРЕДРАГ МАРКОВИЋ.
ПОЗДРАВНА РЕЧ: ПРЕДСЕДНИК УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ РАДОМИР АНДРИЋ.
ОДЛОМКЕ ИЗ КЊИГА ИВЕ АНДРИЋА НА ФРАНЦУСКОМ И ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ ЧИТА СТАНИСЛАВА ЛАЗАРЕВИЋ.
МУЗИЧКИ ПРОГРАМ: ЈАДРАНКА ЈОВАНОВИЋ И ЈЕЛЕНА МИХАИЛОВИЋ.
.
ФИЛМСКИ ПРИЛОГ: БЕСЕДА ИВЕ АНДРИЋА НА ДОДЕЛИ НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ.
ВОДИТЕЉ: ГЛУМИЦА БИЉАНА ЂУРОВИЋ.
● У ХОЛУ ЦЕНТРА САВА БИЋЕ ПРИРЕЂЕНA ИЗЛОЖБA ФОТОГРАФИЈА ИЗ ЖИВОТА СРПСКОГ НОБЕЛОВЦА ИВЕ АНДРИЋА (АУТОР: БИЉАНА ЂОРЂЕВИЋ МИРОЊА, САРАДНИЦА ЗАДУЖБИНЕ ИВОЕ АНДРИЋА).
15.00 – ПРИЈЕМ СТРАНИХ ГОСТИЈУ У СКУПШТИНИ ГРАДА БЕОГРАДА.
19.00 – МЕЂУНАРОДНО ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ, Мала сала Коларчеве задужбине.
У Ч Е С Н И Ц И
ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ ПОВЕЉА МОРАВЕ – КАЈОКО ЈАМАСАКИ (ЈАПАН) И СРБА ИГЊАТОВИЋ (СРБИЈА); ЛУЋИЈАН АЛЕКСИУ (РУМУНИЈА), АНА БАГРЈАНА (УКРАЈИНА), ВЕСНА БИГА (ХРВАТСКА), ЈУЛИУШ ЕРАЗМ БОЛЕК (ПОЉСКА), БЕЋИР ВУКОВИЋ (ЦРНА ГОРА), ПЕТЕР ГЕРИШ (НЕМАЧКА), СЛАВОМИР ГВОЗДЕНОВИЋ (РУМУНИЈА), СЕРГЕЈ ГЛОВЈУК (РУСИЈА), НИКО ГРАФЕНАУЕР (СЛОВЕНИЈА), ФОРТУНА ДЕЛА ПОРТА (ИТАЛИЈА), СЛАВЕ ЂОРЂО ДИМОСКИ / (МАКЕДОНИЈА), ЕЛЕНА ИВАНОВА-ВЕРХОВСКА(РУСИЈА), ЕЛЕНА ИСАЈЕВА (РУСИЈА), МИНА КАРАЂОЗОВА (БУГАРСКА), ЕПАМИНОДАС КОСТАНТАКОПУЛОС (ГРЧКА), ДАНИЛО КОЦЕВСКИ (МАКЕДОНИЈА), РАЗМЕ КУМБАРОВСКИ (МАКЕДОНИЈА), МАРИЈА ГРАЦИЈА МАРАМОТИ (ИТАЛИЈА), МОНИКА ОЗНАТО (ИТАЛИЈА), ЈОРДАН ПЛЕВНЕШ (МАКЕДОНИЈА), РАНКО РИСОЈЕВИЋ (РЕПУБЛИКА СРПСКА), СВЕТЛАНА САВИЦКА (РУСИЈА), ЈОВАНКА СТОЈЧИНОВИЋ НИКОЛИЋ (РЕПУБЛИКА СРПСКА), МАРЈАН СТРОЈАН (СЛОВЕНИЈА), КАТИЦА ФЕЛШТИНСКИ (ХРВАТСКА), ДМИТАР ХРИСТОВ (БУГАРСКА), ХАМИД ЛАФТА ДАХИЛ АЛ ХУРАИЗИ (ИРАК), МЕТИН ЧЕНГИЗ (ТУРСКА), РОБЕРТ ШЕРБАН (РУМУНИЈА)…
МУЗИЧКИ ПРОГРАМ: БРАЋА ТЕОФИЛОВИЋИ.
ВОДИТЕЉИ: ТАЊА БОШКОВИЋ И МИЛАН ЦАЦИ МИХАИЛОВИЋ.
10. IX 2011.
(СУБОТА)
10.00–13.00 – ПЛОВИДБА ГОСТИЈУ СУСРЕТА ДУНАВОМ.
13.00 – ВЕЛИКИ МИТИНГ ПОЕЗИЈЕ, Летња сцена на Земунском кеју:
48 УЧЕСНИКА 48. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА.
ВОДИТЕЉИ: ДРАГАН КОЛАРЕВИЋ И ДРАГАНА ЛИЛИЋ.
14.00 – ПОЛАЗАК НА ГОСТОВАЊА ПО ГРАДОВИМА СРБИЈЕ.
12. IX 2011.
(ПОНЕДЕЉАК)
13.00, УКС – ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ: ПРЕДСТАВЉАЊЕ ЗБОРНИКА 2011. И КЊИГЕ ПЕСАМА ПРЕКИД ПРЕНОСА ОГЊЕНА ПЕТРОВИЋА, ПОБЕДНИКА ФЕСТИВАЛА ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ.
УЧЕСНИЦИ: НИКОЛА КОСТАДИНОВИЋ, ДУШКО СТОЈКОВИЋ, РАДОМИР АНДРИЋ, ДУШАН ЧОЛОВИЋ, РАДЕ ВОЈВОДИЋ, БРАТИСЛАВ МИЛАНОВИЋ И ОГЊЕН ПЕТРОВИЋ.
17.00, УКС – ВЕЧЕ КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКИХ ПИСАЦА.
19.00 – ВЕЧЕ СРПСКИХ ПИСАЦА ИЗ РАСЕЈАЊА, у Дому културе ВУК КАРАЏИЋ – Театар Култ
УЧЕСТВУЈУ: МИЛАНКА МАМУЛА (ИТАЛИЈА), РАНКО РАДОВИЋ, СТОЈАНКА РАДЕНОВИЋ ПЕТКОВИЋ, ЉИЉАНА МАРКОВИЋ, ДРАГИЦА ВЕЉОВИЋ БРАУНШТАЈН (КАНАДА), ЂОРЂЕ НИКОЛИЋ (АМЕРИКА), КОЉА МИЋЕВИЋ, ВЛАСТИМИР СТАНИСАВЉЕВИЋ ШАРКАМЕНАЦ, ДАНИЦА СТАНИСАВЉЕВИЋ, РАНКА ТОДОРОВИЋ ГРУБЕШИЋ (ФРАНЦУСКА), ЉИЉАНА ВУКИЋ (НЕМАЧКА), БРАНКА КУБЕШ (ЧЕШКА), ВЕСНА БЈЕЛИЦА ЋУРЧИЋ (ДАНСКА), АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ (ШВЕДСКА), СЛАВОМИР ГВОЗДЕНОВИЋ (РУМУНИЈА).
ВОДИТЕЉИ: МИОДРАГ ЈАКШИЋ И МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ.
ПУТОВАЊА
10. IX (СУБОТА) – ЗРЕЊАНИН;
10. IX – ТРСТЕНИК;
10. IX – НОВИ ПАЗАР;
10–11. IX – ЧАЧАК;
10–11. IX – РИБАРСКА БАЊА–ГАМЗИГРАД–ЗАЈЕЧАР;
10–11. IX – ЛОЗНИЦА;
10–11. IX – ПОЖАРЕВАЦ–МАЛО ЦРНИЋЕ;
10 –11. IX – ВАЉЕВО–БАЊА ВРУЈЦИ;
10 –11. IX – КРАГУЈЕВАЦ;
11. IX (НЕДЕЉА) – МРЧАЈЕВЦИ.
● НА СВЕЧАНОСТИ У МРЧАЈЕВЦИМА БИЋЕ ДОДЕЉЕНА НАГРАДА ПОВЕЉА МОРАВЕ ЈАПАНСКОЈ ПЕСНИКИЊИ КАЈОКО ЈАМАСАКИ И СРПСКОМ ПЕСНИКУ СРБИ ИГЊАТОВИЋУ.
__________________________________________________________
48. БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ
СУСРЕТИ ПИСАЦА
● 7–12. СЕПТЕМБАР 2011 ●
П Р О Г Р А М
7. IX 2011.
(СРЕДА)
12.00 – ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА РАЗВИТАК (ТЕМАТ О 47. БЕОГРАДСКИМ МЕЂУНАРОДНИМ СУСРЕТИМА ПИСАЦА) и БУКТИЊА (посвећена годишњици Доситеја Обрадовића).
8. IX 2011.
(ЧЕТВРТАК)
ДОЧЕК УЧЕСНИКА 48. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СЕБИЈЕ.
9. IX 2011.
(ПЕТАК)
11.00 – ЦЕНТАР САВА, САЛА 3 – СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ СУСРЕТА.
СУСРЕТЕ ОТВАРА МИНИСТАР КУЛТУРЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ПРЕДРАГ МАРКОВИЋ.
ПОЗДРАВНА РЕЧ: ПРЕДСЕДНИК УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ РАДОМИР АНДРИЋ.
ОДЛОМКЕ ИЗ КЊИГА ИВЕ АНДРИЋА НА ФРАНЦУСКОМ И ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ ЧИТА СТАНИСЛАВА ЛАЗАРЕВИЋ.
МУЗИЧКИ ПРОГРАМ: ЈАДРАНКА ЈОВАНОВИЋ И ЈЕЛЕНА МИХАИЛОВИЋ.
.
ФИЛМСКИ ПРИЛОГ: БЕСЕДА ИВЕ АНДРИЋА НА ДОДЕЛИ НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ.
ВОДИТЕЉ: ГЛУМИЦА БИЉАНА ЂУРОВИЋ.
● У ХОЛУ ЦЕНТРА САВА БИЋЕ ПРИРЕЂЕНA ИЗЛОЖБA ФОТОГРАФИЈА ИЗ ЖИВОТА СРПСКОГ НОБЕЛОВЦА ИВЕ АНДРИЋА (АУТОР: БИЉАНА ЂОРЂЕВИЋ МИРОЊА, САРАДНИЦА ЗАДУЖБИНЕ ИВОЕ АНДРИЋА).
15.00 – ПРИЈЕМ СТРАНИХ ГОСТИЈУ У СКУПШТИНИ ГРАДА БЕОГРАДА.
19.00 – МЕЂУНАРОДНО ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ, Мала сала Коларчеве задужбине.
У Ч Е С Н И Ц И
ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ ПОВЕЉА МОРАВЕ – КАЈОКО ЈАМАСАКИ (ЈАПАН) И СРБА ИГЊАТОВИЋ (СРБИЈА); ЛУЋИЈАН АЛЕКСИУ (РУМУНИЈА), АНА БАГРЈАНА (УКРАЈИНА), ВЕСНА БИГА (ХРВАТСКА), ЈУЛИУШ ЕРАЗМ БОЛЕК (ПОЉСКА), БЕЋИР ВУКОВИЋ (ЦРНА ГОРА), ПЕТЕР ГЕРИШ (НЕМАЧКА), СЛАВОМИР ГВОЗДЕНОВИЋ (РУМУНИЈА), СЕРГЕЈ ГЛОВЈУК (РУСИЈА), НИКО ГРАФЕНАУЕР (СЛОВЕНИЈА), ФОРТУНА ДЕЛА ПОРТА (ИТАЛИЈА), СЛАВЕ ЂОРЂО ДИМОСКИ / (МАКЕДОНИЈА), ЕЛЕНА ИВАНОВА-ВЕРХОВСКА(РУСИЈА), ЕЛЕНА ИСАЈЕВА (РУСИЈА), МИНА КАРАЂОЗОВА (БУГАРСКА), ЕПАМИНОДАС КОСТАНТАКОПУЛОС (ГРЧКА), ДАНИЛО КОЦЕВСКИ (МАКЕДОНИЈА), РАЗМЕ КУМБАРОВСКИ (МАКЕДОНИЈА), МАРИЈА ГРАЦИЈА МАРАМОТИ (ИТАЛИЈА), МОНИКА ОЗНАТО (ИТАЛИЈА), ЈОРДАН ПЛЕВНЕШ (МАКЕДОНИЈА), РАНКО РИСОЈЕВИЋ (РЕПУБЛИКА СРПСКА), СВЕТЛАНА САВИЦКА (РУСИЈА), ЈОВАНКА СТОЈЧИНОВИЋ НИКОЛИЋ (РЕПУБЛИКА СРПСКА), МАРЈАН СТРОЈАН (СЛОВЕНИЈА), КАТИЦА ФЕЛШТИНСКИ (ХРВАТСКА), ДМИТАР ХРИСТОВ (БУГАРСКА), ХАМИД ЛАФТА ДАХИЛ АЛ ХУРАИЗИ (ИРАК), МЕТИН ЧЕНГИЗ (ТУРСКА), РОБЕРТ ШЕРБАН (РУМУНИЈА)…
МУЗИЧКИ ПРОГРАМ: БРАЋА ТЕОФИЛОВИЋИ.
ВОДИТЕЉИ: ТАЊА БОШКОВИЋ И МИЛАН ЦАЦИ МИХАИЛОВИЋ.
10. IX 2011.
(СУБОТА)
10.00–13.00 – ПЛОВИДБА ГОСТИЈУ СУСРЕТА ДУНАВОМ.
13.00 – ВЕЛИКИ МИТИНГ ПОЕЗИЈЕ, Летња сцена на Земунском кеју:
48 УЧЕСНИКА 48. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА.
ВОДИТЕЉИ: ДРАГАН КОЛАРЕВИЋ И ДРАГАНА ЛИЛИЋ.
14.00 – ПОЛАЗАК НА ГОСТОВАЊА ПО ГРАДОВИМА СРБИЈЕ.
12. IX 2011.
(ПОНЕДЕЉАК)
13.00, УКС – ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ: ПРЕДСТАВЉАЊЕ ЗБОРНИКА 2011. И КЊИГЕ ПЕСАМА ПРЕКИД ПРЕНОСА ОГЊЕНА ПЕТРОВИЋА, ПОБЕДНИКА ФЕСТИВАЛА ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ.
УЧЕСНИЦИ: НИКОЛА КОСТАДИНОВИЋ, ДУШКО СТОЈКОВИЋ, РАДОМИР АНДРИЋ, ДУШАН ЧОЛОВИЋ, РАДЕ ВОЈВОДИЋ, БРАТИСЛАВ МИЛАНОВИЋ И ОГЊЕН ПЕТРОВИЋ.
17.00, УКС – ВЕЧЕ КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКИХ ПИСАЦА.
19.00 – ВЕЧЕ СРПСКИХ ПИСАЦА ИЗ РАСЕЈАЊА, у Дому културе ВУК КАРАЏИЋ – Театар Култ
УЧЕСТВУЈУ: МИЛАНКА МАМУЛА (ИТАЛИЈА), РАНКО РАДОВИЋ, СТОЈАНКА РАДЕНОВИЋ ПЕТКОВИЋ, ЉИЉАНА МАРКОВИЋ, ДРАГИЦА ВЕЉОВИЋ БРАУНШТАЈН (КАНАДА), ЂОРЂЕ НИКОЛИЋ (АМЕРИКА), КОЉА МИЋЕВИЋ, ВЛАСТИМИР СТАНИСАВЉЕВИЋ ШАРКАМЕНАЦ, ДАНИЦА СТАНИСАВЉЕВИЋ, РАНКА ТОДОРОВИЋ ГРУБЕШИЋ (ФРАНЦУСКА), ЉИЉАНА ВУКИЋ (НЕМАЧКА), БРАНКА КУБЕШ (ЧЕШКА), ВЕСНА БЈЕЛИЦА ЋУРЧИЋ (ДАНСКА), АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ (ШВЕДСКА), СЛАВОМИР ГВОЗДЕНОВИЋ (РУМУНИЈА).
ВОДИТЕЉИ: МИОДРАГ ЈАКШИЋ И МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ.
ПУТОВАЊА
10. IX (СУБОТА) – ЗРЕЊАНИН;
10. IX – ТРСТЕНИК;
10. IX – НОВИ ПАЗАР;
10–11. IX – ЧАЧАК;
10–11. IX – РИБАРСКА БАЊА–ГАМЗИГРАД–ЗАЈЕЧАР;
10–11. IX – ЛОЗНИЦА;
10–11. IX – ПОЖАРЕВАЦ–МАЛО ЦРНИЋЕ;
10 –11. IX – ВАЉЕВО–БАЊА ВРУЈЦИ;
10 –11. IX – КРАГУЈЕВАЦ;
11. IX (НЕДЕЉА) – МРЧАЈЕВЦИ.
● НА СВЕЧАНОСТИ У МРЧАЈЕВЦИМА БИЋЕ ДОДЕЉЕНА НАГРАДА ПОВЕЉА МОРАВЕ ЈАПАНСКОЈ ПЕСНИКИЊИ КАЈОКО ЈАМАСАКИ И СРПСКОМ ПЕСНИКУ СРБИ ИГЊАТОВИЋУ.
__________________________________________________________
| 1.doc |
| zbornik__48._susreta.doc |
УОЧИ СВЕЧАНОГ ОТВАРАЊА 48. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА СУТРА У 11 САТИ У ЦЕНТРУ САВА,
У 9 САТИ ЋЕ ТРОЧЛАНА ДЕЛЕГАЦИЈА - ДРАГАН МРАОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОДБОРА ЗА МЕЂУНАРОДНУ САРАДЊУ УКС, СА ПЕСНИКИЊАМА СВЕТЛАНОМ САВИЦКОМ ИЗ РУСИЈЕ И МОНИКОМ ОЗНАТО ИЗ ИТАЛИЈЕ, ПОЛОЖИТИ ВЕНАЦ НА СПОМЕНИК ИВЕ АНДРИЋА НА АНДИЋЕВОМ ВЕНЦУ У БЕОГРАДУ.
Иво Андрић
НА ДРНИ ЋУПРИЈА
(ПОЧЕТАК ПОГЛАВЉА XIV)
Живот у касаби поред моста бивао је све живљи, изгледао све срећнији и богатији, и хватао равномеран корак и дотле непознату равнотежу, ону равнотежу којој сваки живот, свуда и одувек тежи, а коју постиже само ретко, делимично и пролазно.
У далеким и нама непознатим градовима из којих се сада царевало и управљало и овим крајем, владало је тада – у последњој деценији XIX века – управо једно од таквих ретких и кратких затишја у људским односима и друштвеним збивањима. Нешто од тога затишја осећало се и у овим забаченим крајевима, као што се велика тишина са мора осећа и у најудаљенијим драгама.
То су биле оне три деценије релативног благостања, францјозефског мира кад је многи Европљанин мислио да има непогрешиву формулу за остварење столетног сна о пуном и срећном развитку личности у општој слободи и напретку, кад је деветнаести век простирао пред очима милиона људи своје многоструке и варљиве благодети и стварао своју фатаморгану од комфора, сигурности и среће, за све и свакога, по приступачним ценама и на отплату.
| govor_dragana_mraovica_na_otvaranja_48._susreta.doc |
ИГРА АНЂЕЛА ЉИЉАНЕ ХАБЈАНОВИЋ ЂУРОВИЋ
НА ПОЗОРИШНОЈ СЦЕНИ У ИТАЛИЈИ
Роман Љиљане Хабјановић Ђуровић «Игра анђела» постављен је на позоришну сцену «Сајма књига» који је недавно одржан у месту Корато, у Италији. Организатор Сајма, чији су покровитељи Регион Пуља и Општина Корато, била је издавачка кућа «Секоп Едициони» из Кората, која је последњих година објавила, поред романа «ИГРА АНЂЕЛА», и књиге Љубивоја Ршумовића, Душана Ковачевића, Драгомира Брајковића, Уроша Петровића и Драгана Мраовића (који је и преводилац на италијански свих објављених дела).
Позоришни перформанс «Игра Анђела» извеле су италијанске глумице из Рима – Клаудија Леро и Симона Опедизано. Роман је за сцену приредила Клаудија Леро. Музичка подлога била је компилација италијанске и српске музике. На отвореном простору, на летњој сцени, публика је пратила више од сат времена, са великом пажњом, извођење дела Љиљане Хабјановић Ђуровић. Пошто је публика изванредно примила овај позоришни перформанс, Клаудија Леро је изјавила да ће он бити уврштен у редовни позоришни програм уз још неке адаптације пригодне за извођење у позоришним салама.
НА ПОЗОРИШНОЈ СЦЕНИ У ИТАЛИЈИ
Роман Љиљане Хабјановић Ђуровић «Игра анђела» постављен је на позоришну сцену «Сајма књига» који је недавно одржан у месту Корато, у Италији. Организатор Сајма, чији су покровитељи Регион Пуља и Општина Корато, била је издавачка кућа «Секоп Едициони» из Кората, која је последњих година објавила, поред романа «ИГРА АНЂЕЛА», и књиге Љубивоја Ршумовића, Душана Ковачевића, Драгомира Брајковића, Уроша Петровића и Драгана Мраовића (који је и преводилац на италијански свих објављених дела).
Позоришни перформанс «Игра Анђела» извеле су италијанске глумице из Рима – Клаудија Леро и Симона Опедизано. Роман је за сцену приредила Клаудија Леро. Музичка подлога била је компилација италијанске и српске музике. На отвореном простору, на летњој сцени, публика је пратила више од сат времена, са великом пажњом, извођење дела Љиљане Хабјановић Ђуровић. Пошто је публика изванредно примила овај позоришни перформанс, Клаудија Леро је изјавила да ће он бити уврштен у редовни позоришни програм уз још неке адаптације пригодне за извођење у позоришним салама.
Удружење књижевника Србије...07.9.2011.
Среда, 14. септембар у 20.00
Мала сала СКЦ
Kraља Милана 48
Београд
СЛОБОДАН СИМИЋ: ШВЕДСКИ СТО
ПРЕДСТАВЉАЊЕ ЗБИРКЕ САТИРИЧНИХ ПРИЧА
Учествују: Проф. др Жарко Требјешанин, др Ненад Шапоња и аутор
Приче чита: Томислав Трифуновић, глумац
Модератор: Весна Капор
“Слободан Симић је и овом књигом, насловљеном ШВЕДСКИ СТО, показао да је велемајстор веома кратке сатиричне приче, која често личи на узбудљиву мини драму. Његове језгровите приче имају маштовиту идеју, интригантан драмски заплет, заоштрен конфликт и кулминацију, и, најзад, као поенту, неочекивано, шокантно, комично-надреално разрешење. Ове црнохуморне, фантазмагоричне приче о невероватним, апсурдним и монструозним збивањима у једном фиктивном, изопаченом, накарадном свету, непрестано и неуморно се такмиче са чудесима и глупостима у овом реалном, наказном свету у којем живимо. Само писац такве имагинације и литерарне снаге као што је Симић може у тој тешкој, дивовској борби да надмаши актуелну стварност.”
Ж. Требјешанин
Мала сала СКЦ
Kraља Милана 48
Београд
СЛОБОДАН СИМИЋ: ШВЕДСКИ СТО
ПРЕДСТАВЉАЊЕ ЗБИРКЕ САТИРИЧНИХ ПРИЧА
Учествују: Проф. др Жарко Требјешанин, др Ненад Шапоња и аутор
Приче чита: Томислав Трифуновић, глумац
Модератор: Весна Капор
“Слободан Симић је и овом књигом, насловљеном ШВЕДСКИ СТО, показао да је велемајстор веома кратке сатиричне приче, која често личи на узбудљиву мини драму. Његове језгровите приче имају маштовиту идеју, интригантан драмски заплет, заоштрен конфликт и кулминацију, и, најзад, као поенту, неочекивано, шокантно, комично-надреално разрешење. Ове црнохуморне, фантазмагоричне приче о невероватним, апсурдним и монструозним збивањима у једном фиктивном, изопаченом, накарадном свету, непрестано и неуморно се такмиче са чудесима и глупостима у овом реалном, наказном свету у којем живимо. Само писац такве имагинације и литерарне снаге као што је Симић може у тој тешкој, дивовској борби да надмаши актуелну стварност.”
Ж. Требјешанин
| _____.doc |
| _____.doc |
Удружење књижевника Србије...06.9.2011.
БРАНКОВО КОЛО и ЈЕФИМИЈИНИ ДАНИ
| _.pdf |
| _.pdf |
Preminula Tatjana Cvejin
U subotu, 3. septembra preminula je ugledna književnica Tatjana Cvejin, članica Srpskog književnog društva i Udruženja književnika Srbije.
Rođena je 19.06.1948. godine u Novom Bečeju u porodici Ane Handler, povratnice iz Auschwitza i oca Mirka koji je za vreme drugog svetskog rata bio zarobljenik u logoru Luckenwaldeu. U periodu četiri-decenijskog književnog stvaralaštva objavila je više knjiga poezije i preoze. Zastupljena je u brojnim antologijama. Značajno je i učešće na izložbama i perfomansima u periodu od 1966-2010.
godine. Pojavljuje i u ulozi prevodioca, priređivača knjiga i urednika časopisa.
Dobitnica je više književnih nagrada.
OBJAVLJENA DELA TATJANE CVEJIN
Poezija
U subotu, 3. septembra preminula je ugledna književnica Tatjana Cvejin, članica Srpskog književnog društva i Udruženja književnika Srbije.
Rođena je 19.06.1948. godine u Novom Bečeju u porodici Ane Handler, povratnice iz Auschwitza i oca Mirka koji je za vreme drugog svetskog rata bio zarobljenik u logoru Luckenwaldeu. U periodu četiri-decenijskog književnog stvaralaštva objavila je više knjiga poezije i preoze. Zastupljena je u brojnim antologijama. Značajno je i učešće na izložbama i perfomansima u periodu od 1966-2010.
godine. Pojavljuje i u ulozi prevodioca, priređivača knjiga i urednika časopisa.
Dobitnica je više književnih nagrada.
OBJAVLJENA DELA TATJANE CVEJIN
Poezija
- Nevidljivi darovi, „Dunavske iskre“ Apatin, 1976.
- Živi pesak, „Francitanija“ BeogradKranj, 1980.
- Ponavljamo oblike stvarnosti, „Traženja“ 1980.
- Doornza Haag se putuje preko Utrehta, „Samizdat, 1981.
- Kriterij znamenja ( sa F.Zagoričnik ) „Centar za kulturnu djelatnost Zagreb“, 1983.
- Na putu „Zlatni lav“ Beograd, 1992.
- Sabat (sa F.Zagoričnik) „Fondovi Orja Pala“ Kranj, 1993.
- Modra pčela „Promocija“ Beograd, 1993.
- Srbija na istoku „Fondovi Orja Pala“ Kranj, 1994.
- Na molu San Karlos ( pevanje u molu ) sa F.Zagoričnik, „Milbra“ Beograd, 1997.
- Šabatfollow me!(sa F.Zagoričnik) „Samizdat“ Beograd, 2000.
- Mola Mola ili šet jedan tri zrna, „Rad“ Beograd, 1998.
- Uzdasi Oha i Aha „Narodna knjiga“ Beograd, 2005.
- Lex specialis, kratka proza, „Zavetine“ Beograd, 2009.
- Rezervni izlaz, „Jevrejska opština Subotica“ 2011
Удружење књижевника Србије...04.9.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 6. СЕПТЕМБАР, 19.00
АЛЕКСАНДАР
МИЛОШЕВИЋ
(ШВЕДСКА)
Л А В А Н Д А
(ПЕСМЕ У ИЗДАЊУ „РАШКЕ ШКОЛЕ“)
УЧЕСНИЦИ:
ПРОФ. ДР МИРОЉУБ ЈОКОВИЋ, УРЕДНИК
ТАТЈАНА ЦВЕЈИН, РЕЦЕНЗЕНТ
СТИХОВЕ КАЗУЈУ:
СРБА МИЛИН
ЈЕЛЕНА САВИЋ
СЕКА НЕДЕЉКОВИЋ
И АУТОР
ВОДИТЕЉ:
ПРЕДРАГ БОГДАНОВИЋ ЦИ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 6. СЕПТЕМБАР, 19.00
АЛЕКСАНДАР
МИЛОШЕВИЋ
(ШВЕДСКА)
Л А В А Н Д А
(ПЕСМЕ У ИЗДАЊУ „РАШКЕ ШКОЛЕ“)
УЧЕСНИЦИ:
ПРОФ. ДР МИРОЉУБ ЈОКОВИЋ, УРЕДНИК
ТАТЈАНА ЦВЕЈИН, РЕЦЕНЗЕНТ
СТИХОВЕ КАЗУЈУ:
СРБА МИЛИН
ЈЕЛЕНА САВИЋ
СЕКА НЕДЕЉКОВИЋ
И АУТОР
ВОДИТЕЉ:
ПРЕДРАГ БОГДАНОВИЋ ЦИ
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 5. СЕПТЕМБАР, 12.00
ВАСКО ПОПА
НА ПОЉСКОМ
УЧЕСНИЦИ:
ГЖЕГОЖ ЛАТУШИНСКИ, ПРЕВОДИЛАЦ
МАРИЛА СИВКОВСКА-ЛАТУШИНСКА, ИЗДАВАЧ
ПЕСМЕ НА СТИХОВЕ ВАСКА ПОПЕ
ПЕВА ВУК СТАМБОЛИЋ
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 5. СЕПТЕМБАР, 12.00
ВАСКО ПОПА
НА ПОЉСКОМ
УЧЕСНИЦИ:
ГЖЕГОЖ ЛАТУШИНСКИ, ПРЕВОДИЛАЦ
МАРИЛА СИВКОВСКА-ЛАТУШИНСКА, ИЗДАВАЧ
ПЕСМЕ НА СТИХОВЕ ВАСКА ПОПЕ
ПЕВА ВУК СТАМБОЛИЋ
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ВРЕМЕ СИГНАЛИЗМА
ИЗЛОЖБА У УНИВЕРЗИТЕТСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ "СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ" У БЕОГРАДУ
Сигнализам је неоавангардни књижевно-уметнички покрет настао у српској (југословенској) култури у другој половини двадесетог века. Као идеја он је рођен пре више од педесет година, а као организован стваралачки покрет сигнализам активно делује од 1969. године.
Према тумачењима критичара и теоретичара књижевности и уметности с књижевноисторијског становишта гледано, сигнализам је – после зенитизма и надреализма – следећи нов и аутохтон литерарно-уметнички авангардни покрет у српској књижевности 20. века. Истовремено, он се у савременој српској књижевности и култури потврђује као изразито модерна димензија, како у уметничкој форми тако и у производњи. Без њега, све би, вероватно, било друкчије и ко зна колико оскудније.
''Једна од важних особености сигнализма, по мишљењу Милоша Бандића, у томе je што је он свој простор освајао поступно, у етапама испуњеним, скоро увек, новим открићима и новим садржајима а не жестоким и необузданим изливима на сцени равнодушне или нетрпељиве књижевне јавности. Зато овај наш стваралачки покрет није остао само тренутни експеримент, цвет једног помодног дана, пролазна сензација једне бурне уметничке сезоне, већ је постојани напор који се стално разграњава, језик у експанзији разноврсних језика у стремљењу за што обухватнијом комуникацијом уметничких (естетских) проналазака, вредности и значења. Уз то је сигнализам, унеколико, и нови тип модерности: то је модерност која не ужива надмено у својој сопственој слави, изузетности или привилегији него проверава увек шта би још могло да се нађе ново и духовно свеже иза граница уобичајених, постојећих људских стваралачких и технолошких могућности'', закључује Бандић.
Оскар Давичо ће нагласити да ''Први пут од појаве надреализма, двадесетих година, можемо, са трагањима Мирољуба Тодоровића да с радошћу утврдимо поново хватање корака српске поезије са истински авангардним тражењима у свету.''
За италијанског неоавангардног уметника и теоретичара Арига Лора Тотина „Југословенски литерарни покрет сигнализам издвојен од сличних покрета насталих после другог светског рата у дремљивој атмосфери Европе, Америке и Јапана, наставља и развија плодоносну иницијативу историјске авангарде.“
Слично је мишљење и ликовног критичара Зорана Маркуша који истиче да је „Сигнализам наша, паралелна појава у крилу најекстремније авангарде што, између осталог, објашњава његово међународно ширење, признање и значај у одређеним уметничким и интелектуалним срединама.''
У Универзитетској библиотеци ''Светозар Марковић'' у Београду налази се поклон збирка (легат) књижевника и мултимедијалног уметника, оснивача сигнализма, Мирољуба Тодоровића.
Легат је установљен 2002. године и стално се допуњава. У њему се налазе бројне књиге, зборници, антологије, каталози, библиофилска издања, плакати и интермедијални радови оснивача сигнализма, као и сви бројеви Интернационалне ревије СИГНАЛ гласила сигналистичког покрета. Легат садржи и три докторске дисертације о сигнализму, као и двадесетак монографских публикација у којима домаћи и страни теоретичари истражују и тумаче овај наш стваралачки покрет. У легату су и листови и часописи са преко 2.400 приказа, есеја и студија који се односе на сигнализам.
Имајући у виду значај овог нашег неоавангардног покрета, Универзитетска библиотека ''Светозар Марковић'' организује изложбу на којој ће представити сигнализам и дело оснивача сигнализма Мирољуба Тодоровића.
Отварање изложбе је у среду, 7. септембра у 19h, у просторијама Библиотеке, Булевар Краља Александра број 71.
www.unilib.bg.ac.rs/index.lat.php
http://www.miroljubtodorovic.com
http://signalism1.blogspot.com
ИЗЛОЖБА У УНИВЕРЗИТЕТСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ "СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ" У БЕОГРАДУ
Сигнализам је неоавангардни књижевно-уметнички покрет настао у српској (југословенској) култури у другој половини двадесетог века. Као идеја он је рођен пре више од педесет година, а као организован стваралачки покрет сигнализам активно делује од 1969. године.
Према тумачењима критичара и теоретичара књижевности и уметности с књижевноисторијског становишта гледано, сигнализам је – после зенитизма и надреализма – следећи нов и аутохтон литерарно-уметнички авангардни покрет у српској књижевности 20. века. Истовремено, он се у савременој српској књижевности и култури потврђује као изразито модерна димензија, како у уметничкој форми тако и у производњи. Без њега, све би, вероватно, било друкчије и ко зна колико оскудније.
''Једна од важних особености сигнализма, по мишљењу Милоша Бандића, у томе je што је он свој простор освајао поступно, у етапама испуњеним, скоро увек, новим открићима и новим садржајима а не жестоким и необузданим изливима на сцени равнодушне или нетрпељиве књижевне јавности. Зато овај наш стваралачки покрет није остао само тренутни експеримент, цвет једног помодног дана, пролазна сензација једне бурне уметничке сезоне, већ је постојани напор који се стално разграњава, језик у експанзији разноврсних језика у стремљењу за што обухватнијом комуникацијом уметничких (естетских) проналазака, вредности и значења. Уз то је сигнализам, унеколико, и нови тип модерности: то је модерност која не ужива надмено у својој сопственој слави, изузетности или привилегији него проверава увек шта би још могло да се нађе ново и духовно свеже иза граница уобичајених, постојећих људских стваралачких и технолошких могућности'', закључује Бандић.
Оскар Давичо ће нагласити да ''Први пут од појаве надреализма, двадесетих година, можемо, са трагањима Мирољуба Тодоровића да с радошћу утврдимо поново хватање корака српске поезије са истински авангардним тражењима у свету.''
За италијанског неоавангардног уметника и теоретичара Арига Лора Тотина „Југословенски литерарни покрет сигнализам издвојен од сличних покрета насталих после другог светског рата у дремљивој атмосфери Европе, Америке и Јапана, наставља и развија плодоносну иницијативу историјске авангарде.“
Слично је мишљење и ликовног критичара Зорана Маркуша који истиче да је „Сигнализам наша, паралелна појава у крилу најекстремније авангарде што, између осталог, објашњава његово међународно ширење, признање и значај у одређеним уметничким и интелектуалним срединама.''
У Универзитетској библиотеци ''Светозар Марковић'' у Београду налази се поклон збирка (легат) књижевника и мултимедијалног уметника, оснивача сигнализма, Мирољуба Тодоровића.
Легат је установљен 2002. године и стално се допуњава. У њему се налазе бројне књиге, зборници, антологије, каталози, библиофилска издања, плакати и интермедијални радови оснивача сигнализма, као и сви бројеви Интернационалне ревије СИГНАЛ гласила сигналистичког покрета. Легат садржи и три докторске дисертације о сигнализму, као и двадесетак монографских публикација у којима домаћи и страни теоретичари истражују и тумаче овај наш стваралачки покрет. У легату су и листови и часописи са преко 2.400 приказа, есеја и студија који се односе на сигнализам.
Имајући у виду значај овог нашег неоавангардног покрета, Универзитетска библиотека ''Светозар Марковић'' организује изложбу на којој ће представити сигнализам и дело оснивача сигнализма Мирољуба Тодоровића.
Отварање изложбе је у среду, 7. септембра у 19h, у просторијама Библиотеке, Булевар Краља Александра број 71.
www.unilib.bg.ac.rs/index.lat.php
http://www.miroljubtodorovic.com
http://signalism1.blogspot.com
БОГОЈЕВИЋ НА ЕНГЛЕСКОМ, АЛБАНСКОМ, ШПАНСКОМ, ПОЉСКОМ, НЕМАЧКОМ И МАКЕДОНСКОМ
У последњих неколико месеци Дејан Богојевић (1971, Ваљево), члан УКС од 1997, преведен је на неколико језика.
Његова целокупна збирка хаику песама „Путник постањем“ преведена је на албански језик и објављена у два листа – „Nacional“ и „Milsao“ у преводу Mustafe Spahiu.
Савремену поезију објављује у часопису Енглеског удружења књижевника „Poetry Review“ (Лондон).
У часопису „Tekstualija“ (Варшава), на пољском језику му излази поезија, проза, хаику и драма, а један цео број часописа илустрован је са 45 Богојевићевих ликовних прилога.
У Мексику, у листу „EL OCCIDENTAL“, објављена је Богојевићева савремена поезија на шпанском језику (у преводу др Хумберта Ортеге) и критика Богојевићевог стваралаштва под називом „Encuentro con la poesia serbia de Dejan Bogojevic“ коју потписује Luis Medina Gutierrez. Такође су објављене и Богојевићеве слике из циклуса „Сва та анонимна лица“.
У Немачкој, заступљен је у најновијој хаику антологији, коју је сачинио Ingо Cesarо – „Dichters Landschaften“.
А у часопису „Корени“ (Куманово), на македонском му је објављен циклус савремене поезије и циклус кратке прозе.
У последњих неколико месеци Дејан Богојевић (1971, Ваљево), члан УКС од 1997, преведен је на неколико језика.
Његова целокупна збирка хаику песама „Путник постањем“ преведена је на албански језик и објављена у два листа – „Nacional“ и „Milsao“ у преводу Mustafe Spahiu.
Савремену поезију објављује у часопису Енглеског удружења књижевника „Poetry Review“ (Лондон).
У часопису „Tekstualija“ (Варшава), на пољском језику му излази поезија, проза, хаику и драма, а један цео број часописа илустрован је са 45 Богојевићевих ликовних прилога.
У Мексику, у листу „EL OCCIDENTAL“, објављена је Богојевићева савремена поезија на шпанском језику (у преводу др Хумберта Ортеге) и критика Богојевићевог стваралаштва под називом „Encuentro con la poesia serbia de Dejan Bogojevic“ коју потписује Luis Medina Gutierrez. Такође су објављене и Богојевићеве слике из циклуса „Сва та анонимна лица“.
У Немачкој, заступљен је у најновијој хаику антологији, коју је сачинио Ingо Cesarо – „Dichters Landschaften“.
А у часопису „Корени“ (Куманово), на македонском му је објављен циклус савремене поезије и циклус кратке прозе.
Љиљана Булатовић–Медић на RUSIYA AL-YALIM,
у четири получасовне епизоде серије документарних записа
''ПУТОВАЊЕ ПО СЕЋАЊУ''
Руски сателитски канал на арапском језику Russia todаy емитовао је 26. августа прву од четири получасовне документарне емисије ''ПУТОВАЊЕ ПО СЕЋАЊУ'' – са српском списатељицом и публицистом ЉИЉАНОМ БУЛАТОВИЋ – МЕДИЋ, чланом Удружења књижевника Србије.
Емисије се премијерно емитују петком у два термина, а потом се свакодневно репризирају по два пута. Друга је приказана 26.августа и следе остале, са свакодневним репризама (на сајту arabic.rt.com/prg/program/10616).
Тема разговора угледног ТВ посленика и аутора овог програма Аљ-Рошд Халида Мохамадовича јесте тумачење савремених догађаја у бившој Југославији, са посебним освртом на узроке нестанка СФРЈ и последицe по статус и судбину српског народа на Балкану.
Серија има карактер сведочења о епохи у којој саговорник има личну улогу, као и о сопственим делима која се тичу најпровокативнијих збивања у том периоду до данас: од времена 70-их, када је Љиљана Булатовић била ангажована у центру политичких догађаја у партијском и државном југословенском врху, до данашње битке за истину о страдању српског народа у свим тим процесима, који имају лажни предзнак ''демократски'' – својим књигама, текстовима и наступима.
у четири получасовне епизоде серије документарних записа
''ПУТОВАЊЕ ПО СЕЋАЊУ''
Руски сателитски канал на арапском језику Russia todаy емитовао је 26. августа прву од четири получасовне документарне емисије ''ПУТОВАЊЕ ПО СЕЋАЊУ'' – са српском списатељицом и публицистом ЉИЉАНОМ БУЛАТОВИЋ – МЕДИЋ, чланом Удружења књижевника Србије.
Емисије се премијерно емитују петком у два термина, а потом се свакодневно репризирају по два пута. Друга је приказана 26.августа и следе остале, са свакодневним репризама (на сајту arabic.rt.com/prg/program/10616).
Тема разговора угледног ТВ посленика и аутора овог програма Аљ-Рошд Халида Мохамадовича јесте тумачење савремених догађаја у бившој Југославији, са посебним освртом на узроке нестанка СФРЈ и последицe по статус и судбину српског народа на Балкану.
Серија има карактер сведочења о епохи у којој саговорник има личну улогу, као и о сопственим делима која се тичу најпровокативнијих збивања у том периоду до данас: од времена 70-их, када је Љиљана Булатовић била ангажована у центру политичких догађаја у партијском и државном југословенском врху, до данашње битке за истину о страдању српског народа у свим тим процесима, који имају лажни предзнак ''демократски'' – својим књигама, текстовима и наступима.
Удружење књижевника Србије...03.9.2011.
БАЉАК И ЧОТРИЋ ОБЈАВЉЕНИ У ЛИБАНУ
У Књижевном алманаху за 2011. годину Фондације Наџи Наман (Naji Naaman) из Либана објављени су прилози овогодишњих добитника књижевне награде (Literary prizes) из свих делова света, међу којима су и српски сатиричари Александар Баљак и Александар Чотрић -
члан Удружења књижевника Србије и Секције сатиричара УКС Александар Чотрић. Биографије и афоризми двојице припадника Београдског афористичарског круга објављени су на српском, енглеском, немачком, шпанском и арапском језику. Ово је први превод српских афористичара на арапски језик.
Баљак и Чотрић су 19. јула добили признање Фондације Наџи Наман, која се бави подстицањем културе, за укупно књижевно стваралаштво и постали су почасни чланови Куће културе Наман из града Жунија (Jounieh), у близини Бејрута, на обали Медитерана.
Фондација Наџи Наман, основана је 1991. године, доделила је књижевна признања по девети пут, ауторима који „својим делима, садржајем и стилом, развијају и оживљавају људске вредности“.
За ово вредно признање било је кандидовано 1.322 аутора, а награду је добило 14 стваралаца из различитих делова света. БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
У Књижевном алманаху за 2011. годину Фондације Наџи Наман (Naji Naaman) из Либана објављени су прилози овогодишњих добитника књижевне награде (Literary prizes) из свих делова света, међу којима су и српски сатиричари Александар Баљак и Александар Чотрић -
члан Удружења књижевника Србије и Секције сатиричара УКС Александар Чотрић. Биографије и афоризми двојице припадника Београдског афористичарског круга објављени су на српском, енглеском, немачком, шпанском и арапском језику. Ово је први превод српских афористичара на арапски језик.
Баљак и Чотрић су 19. јула добили признање Фондације Наџи Наман, која се бави подстицањем културе, за укупно књижевно стваралаштво и постали су почасни чланови Куће културе Наман из града Жунија (Jounieh), у близини Бејрута, на обали Медитерана.
Фондација Наџи Наман, основана је 1991. године, доделила је књижевна признања по девети пут, ауторима који „својим делима, садржајем и стилом, развијају и оживљавају људске вредности“.
За ово вредно признање било је кандидовано 1.322 аутора, а награду је добило 14 стваралаца из различитих делова света. БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
ЖИРИ ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ ЗА НАУКУ „ВЛАДИМИР ЋОРОВИЋ“
НАГРАДИО ПРОФ. ДР ЂОРЂА МИКИЋА
Жири у саставу: проф. др Ђорђе Пиљевић, председник, проф.др Синиша Мишић, члан, и мр Драга Мастиловић, члан, одлучио је једногласно да се за најбоље историографско дело за 2011. награди књига
Аустроугарска ратна политика у Босни и Херцеговини 1914-1918. године, аутора проф. др Ђорђа Микића.
Ово дело резултат је вишегодишњих упорних истраживања у више архивских установа у Београду, Бечу, Сарајеву, Загребу и Бањој Луци и представља научно дело посебне вредности, јер је „значајно померила сазнајне границе српске историографије о Босни и Херцеговини у Првом светском рату“, као и аустроугарској предратној и ратној политици у окупраној БиХ и на Балкану, чиме је поптуно избрисана једна од белина у српској историографији.
Аутор – проф. др Ђорђе Микић – угледан је научни радник, вишегодишњи директор Института за историју у Бањој Луци и редовни професор националне историје на Фиолозофском факултету у Бањој Луци, у Републици Српској – БиХ. Аутор награђене књиге објавио је 12 монографских и преко 50 других значајних научних студија из историјске науке.
Чланови Жирија
проф.др Ђорђе Пиљевић,
проф.др Синиша Мишић,
мр Драга Мастиловић, с.р.
НАГРАДИО ПРОФ. ДР ЂОРЂА МИКИЋА
Жири у саставу: проф. др Ђорђе Пиљевић, председник, проф.др Синиша Мишић, члан, и мр Драга Мастиловић, члан, одлучио је једногласно да се за најбоље историографско дело за 2011. награди књига
Аустроугарска ратна политика у Босни и Херцеговини 1914-1918. године, аутора проф. др Ђорђа Микића.
Ово дело резултат је вишегодишњих упорних истраживања у више архивских установа у Београду, Бечу, Сарајеву, Загребу и Бањој Луци и представља научно дело посебне вредности, јер је „значајно померила сазнајне границе српске историографије о Босни и Херцеговини у Првом светском рату“, као и аустроугарској предратној и ратној политици у окупраној БиХ и на Балкану, чиме је поптуно избрисана једна од белина у српској историографији.
Аутор – проф. др Ђорђе Микић – угледан је научни радник, вишегодишњи директор Института за историју у Бањој Луци и редовни професор националне историје на Фиолозофском факултету у Бањој Луци, у Републици Српској – БиХ. Аутор награђене књиге објавио је 12 монографских и преко 50 других значајних научних студија из историјске науке.
Чланови Жирија
проф.др Ђорђе Пиљевић,
проф.др Синиша Мишић,
мр Драга Мастиловић, с.р.
Удружење књижевника Србије...02.9.2011.
Поштовани уредници и новинари,
У УТОРАК, 6. СЕПТЕМБРА 2011, У 11 ЧАСОВА, У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ, ОРГАНИЗАТОРИ 48. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦАОДРЖАЋЕ КОНФЕРЕНЦИЈУ ЗА НОВИНАРЕ (УЗ КОКТЕЛ И ЗАКУСКУ), НА КОЈОЈ ЋЕ СВАКОМ НОВИНАРУ БИТИ УРУЧЕН ПО ПРИМЕРАК ЗБОРНИКА ОВОГОДИШЊИХСУСРЕТА (КРАТКЕ БИОГРАФИЈЕ ПИСАЦА И ЊИХОВЕ ПЕСМЕ, ТЕКСТ ДР МАРКА НЕДИЋА О ИВИ АНДРИЋУ, ТЕКСТ ДР МИРОСЛАВА ЕГЕРИЋА О БРАНКУ МИЉКОВИЋУ...), А УКОЛИКО ЖЕЛИТЕ ДА ПРЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ САЗНАТЕ ЈОШ ПОЈЕДИНОСТИ, ПОЗОВИТЕ СЕКРЕТАРА УКС МИРЈАНУ БУЛАТОВИЋ НА БРОЈ (011) 26 22 891 ИЛИ 064 250 63 16.
ПОСЕБНО НАМ ЈЕ ЗАДОВОЉСТВО ДА ИСТАКНЕМО НАШЕ ОВОГОДИШЊЕ МЕДИЈСКЕ ПОКРОВИТЕЉЕ:
Т А Н Ј У Г
Р Т С
В Е Ч Е Р Њ Е Н О В О С Т И
У УТОРАК, 6. СЕПТЕМБРА 2011, У 11 ЧАСОВА, У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ, ОРГАНИЗАТОРИ 48. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦАОДРЖАЋЕ КОНФЕРЕНЦИЈУ ЗА НОВИНАРЕ (УЗ КОКТЕЛ И ЗАКУСКУ), НА КОЈОЈ ЋЕ СВАКОМ НОВИНАРУ БИТИ УРУЧЕН ПО ПРИМЕРАК ЗБОРНИКА ОВОГОДИШЊИХСУСРЕТА (КРАТКЕ БИОГРАФИЈЕ ПИСАЦА И ЊИХОВЕ ПЕСМЕ, ТЕКСТ ДР МАРКА НЕДИЋА О ИВИ АНДРИЋУ, ТЕКСТ ДР МИРОСЛАВА ЕГЕРИЋА О БРАНКУ МИЉКОВИЋУ...), А УКОЛИКО ЖЕЛИТЕ ДА ПРЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ САЗНАТЕ ЈОШ ПОЈЕДИНОСТИ, ПОЗОВИТЕ СЕКРЕТАРА УКС МИРЈАНУ БУЛАТОВИЋ НА БРОЈ (011) 26 22 891 ИЛИ 064 250 63 16.
ПОСЕБНО НАМ ЈЕ ЗАДОВОЉСТВО ДА ИСТАКНЕМО НАШЕ ОВОГОДИШЊЕ МЕДИЈСКЕ ПОКРОВИТЕЉЕ:
Т А Н Ј У Г
Р Т С
В Е Ч Е Р Њ Е Н О В О С Т И
| 48._______.doc |
| 48._________.doc |
| 48.___________________.doc |
Удружење књижевника Србије...30.8.2011.
БРАНКО СТЕВАНОВИЋ НАГРАЂЕН ЗА
„АВАНТУРЕ КРАЉЕВИЋА МАРКА“
Књижевник Бранко Стевановић (1966) овогодишњи је добитник награде за најбољу књигу за децу „Сребрно Гашино перо“, Фестивала хумора за децу у Лазаревцу. Награда му је припала за књигу песама „Авантуре Краљевића Марка“, коју је објавио Издавачки студио „Чекић“ из Београда, а илустрацијама одлично опремио Коста Миловановић.Бранко Стевановић је до сада објавио десет књига, од којих је шест намењено деци. Године 2007. добио је награду „Дечја књига године“ Међународног београдског сајма књига, а 2010. године награду „Змајев песнички штап“ Међународног центра књижевности за децу Змајеве дечје игре. Награда „Сребрно Гашино перо“ биће му уручена у Лазаревцу 14. септембра, у оквиру програма 23. Фестивала хумора за децу.
„АВАНТУРЕ КРАЉЕВИЋА МАРКА“
Књижевник Бранко Стевановић (1966) овогодишњи је добитник награде за најбољу књигу за децу „Сребрно Гашино перо“, Фестивала хумора за децу у Лазаревцу. Награда му је припала за књигу песама „Авантуре Краљевића Марка“, коју је објавио Издавачки студио „Чекић“ из Београда, а илустрацијама одлично опремио Коста Миловановић.Бранко Стевановић је до сада објавио десет књига, од којих је шест намењено деци. Године 2007. добио је награду „Дечја књига године“ Међународног београдског сајма књига, а 2010. године награду „Змајев песнички штап“ Међународног центра књижевности за децу Змајеве дечје игре. Награда „Сребрно Гашино перо“ биће му уручена у Лазаревцу 14. септембра, у оквиру програма 23. Фестивала хумора за децу.
Часопис ЈЕФИМИЈА и КОНКУРС
| 1.pdf |
| 2.doc |
САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ЋОРОВИЋЕВЕ НАГРАДЕ
Жири за доделу књижевне награде „Светозар Ћоровић“, у саставу: Љубиша Јеремић, Ранко Поповић и Јован Делић (предсједник), на својој четвртој седници, одржаној у Београду 20. августа 2011. године, разматрао је прозне књиге објављене на српском језику између двају сусрета и у ужи избор издвојио следеће:
Тохољева „хумска рапсодија“, како гласи поднаслов романа Звона за Тројицу, успоставља густу и разуђену књижевну слику Хума (Херцеговине) у последњих сто педесет година, пробијајући понекад ово историјско време предањима и легендама према тамној, далекој прошлости. Трагична визија историје остварена је праћењем породичне судбине Кресића кроз четири генерације која се грана у више сижејних линија. Сугерисана је слика „напуштених светова и упропашћених живота“. Дочаран је посебан однос који Хумјаци гаје према својој земљи, историји, легенди и језику; према речи и књижевнојезичком памћењу. Реч је, за Хумјаке, изузетна вредност, па писац васкрсава заборављену лексику и са великом пажњом гради своје језичко ткиво. Тохољ уме да са изузетном топлином приповеда не само о људским, већ и о животињским несрећама, о колективним и појединачним трагедијама, да истовремено користи искуства фолклора – рецимо предања и легенде – и модерне књижевне поступке. Туга са којом приповеда о коњима и пропалим баштама и легенде о Тодоровим коњима дају овом роману на бројним страницама поетску и лирску снагу. Реч је о писцу који је од својих првих књига препознат као књижевна вредност и он ту вредност из књиге у књигу потврђује.
проф. др Љубиша Јеремић, с.р.
проф. др Ранко Поповић, с.р.
проф. др Јован Делић, председник, с.р.
Жири за доделу књижевне награде „Светозар Ћоровић“, у саставу: Љубиша Јеремић, Ранко Поповић и Јован Делић (предсједник), на својој четвртој седници, одржаној у Београду 20. августа 2011. године, разматрао је прозне књиге објављене на српском језику између двају сусрета и у ужи избор издвојио следеће:
- Гордана Ђирјанић: Оно што одувек желиш
- Радован Ждрале: Не убијајте гласника
- Драгиша Калезић: Дан и нешто од ноћи
- Мирослав Тохољ: Звона за Тројицу
- Милосав Попадић: Сарајево на Миљацки
- Владан Матијевић: Врло мало светлости
- Никола Маловић: Пругастоплаве сторије.
Тохољева „хумска рапсодија“, како гласи поднаслов романа Звона за Тројицу, успоставља густу и разуђену књижевну слику Хума (Херцеговине) у последњих сто педесет година, пробијајући понекад ово историјско време предањима и легендама према тамној, далекој прошлости. Трагична визија историје остварена је праћењем породичне судбине Кресића кроз четири генерације која се грана у више сижејних линија. Сугерисана је слика „напуштених светова и упропашћених живота“. Дочаран је посебан однос који Хумјаци гаје према својој земљи, историји, легенди и језику; према речи и књижевнојезичком памћењу. Реч је, за Хумјаке, изузетна вредност, па писац васкрсава заборављену лексику и са великом пажњом гради своје језичко ткиво. Тохољ уме да са изузетном топлином приповеда не само о људским, већ и о животињским несрећама, о колективним и појединачним трагедијама, да истовремено користи искуства фолклора – рецимо предања и легенде – и модерне књижевне поступке. Туга са којом приповеда о коњима и пропалим баштама и легенде о Тодоровим коњима дају овом роману на бројним страницама поетску и лирску снагу. Реч је о писцу који је од својих првих књига препознат као књижевна вредност и он ту вредност из књиге у књигу потврђује.
проф. др Љубиша Јеремић, с.р.
проф. др Ранко Поповић, с.р.
проф. др Јован Делић, председник, с.р.
ПРЕМИНУО КЊИЖЕВНИК СЛОБОДАН ПЕТРОВИЋ
Слободан Петровић (1932-2011) рођен је у Патковици код Бијељине.
Завршио је филолошки факултет у Београду.
Књижевне радове објављивао је у бројним листовима и часописима.
Објавио је и пет књига: Токови и меандри (приповтке), Поема о Семберији, Корзо старе Бијељине, Закасњела јутра (песме), Закоровљена огњишта (приповетке).
Покојни Слободан Петровић био је истакнути просветни и културни радник у својој средини.
Слободан Петровић (1932-2011) рођен је у Патковици код Бијељине.
Завршио је филолошки факултет у Београду.
Књижевне радове објављивао је у бројним листовима и часописима.
Објавио је и пет књига: Токови и меандри (приповтке), Поема о Семберији, Корзо старе Бијељине, Закасњела јутра (песме), Закоровљена огњишта (приповетке).
Покојни Слободан Петровић био је истакнути просветни и културни радник у својој средини.
"Приче боје ватре" Луке Јоксимовића Барбата, преведене су на немачки и објављене у издању "Books on Demand".
У прилогу су дати подаци о издању и садржај књиге.
Информације о књизи могу се погледати и на интернету.
У прилогу су дати подаци о издању и садржај књиге.
Информације о књизи могу се погледати и на интернету.
| barbat_feuerfarbene_geschichten_-_inhaltsverzeichnis_1.doc |
Зорану Радисављевићу награда за животно дело
Управни одбор Српске књижевне задруге једногласно је одлучио да традиционалну Награду СКЗ за животно дело додели Зорану Радисављевићу, новинару Културне рубрике листа "Политика", београдском књижевнику и публицисти.
У образложењу се истиче да је за 20 година деловања као новинар, уредник страница Културе и уредник Културног додатка, Радисављевић изузетно допринео информисању о књизи, књижевној мисли и издавачкој делатности.
Више него икад у својој историји, најугледније српске новине посветиле су велики простор питањима књижевности и језика - актуелним и класичним темама, писцима и књигама - захваљујући пре свега ангажовању и слуху Радисављевића.
Овај прегалац је непрекидно одржавао присуство књижевности као уметности и савести друштва и то у временима која су из године у годину бивала све неповољнија за културу и живот књиге, оцењује се у образложењу.
Радисављевић је, додаје се, био несебичан и непристрасан, у његовим чланцима, рубрикама, интервјуима било је места за све стилове, правце, поетичка опредељења. Забележена је свака иницијатива, награда, појава...
Од многих својих интервјуа сачинио је низ књига: "Тупо перо" (2001), "Огледало без позлате" (2006), "Кавез закључан изнутра" (2009), "Све више ћутим и слушам" (2011) и друге, које су драгоцена сведочанства за будућу историју књижевности.
Радисављевић је и сам песник, у сенци свог основног новинарског посла. Од 13 његових књига, две су песничке.
Ч Е С Т И Т А М О !
Управни одбор Српске књижевне задруге једногласно је одлучио да традиционалну Награду СКЗ за животно дело додели Зорану Радисављевићу, новинару Културне рубрике листа "Политика", београдском књижевнику и публицисти.
У образложењу се истиче да је за 20 година деловања као новинар, уредник страница Културе и уредник Културног додатка, Радисављевић изузетно допринео информисању о књизи, књижевној мисли и издавачкој делатности.
Више него икад у својој историји, најугледније српске новине посветиле су велики простор питањима књижевности и језика - актуелним и класичним темама, писцима и књигама - захваљујући пре свега ангажовању и слуху Радисављевића.
Овај прегалац је непрекидно одржавао присуство књижевности као уметности и савести друштва и то у временима која су из године у годину бивала све неповољнија за културу и живот књиге, оцењује се у образложењу.
Радисављевић је, додаје се, био несебичан и непристрасан, у његовим чланцима, рубрикама, интервјуима било је места за све стилове, правце, поетичка опредељења. Забележена је свака иницијатива, награда, појава...
Од многих својих интервјуа сачинио је низ књига: "Тупо перо" (2001), "Огледало без позлате" (2006), "Кавез закључан изнутра" (2009), "Све више ћутим и слушам" (2011) и друге, које су драгоцена сведочанства за будућу историју књижевности.
Радисављевић је и сам песник, у сенци свог основног новинарског посла. Од 13 његових књига, две су песничке.
Ч Е С Т И Т А М О !
Удружење књижевника Србије...25.8.2011.
Кочићеви дани 2011.
(Бањалука-Београд-Стричићи)
Као и сваке године, пoследњи дани августа припадају Петру Кочићу: у Београду, у Бањалуци и на Змијању, у селу Стричићи, родном месту великог српског писца.
У Београду ће, у четвртак, 25. августа, писци из Бањалуке положити цвеће на гроб свог славног земљака (алеја великана на Новом гробљу у 11 сати), као и пред његов споменик у Чубурском парку (у 12 сати), а своје стихове у славу Петра Кочића говориће (у 20 сати) у свечаној сали Удружења књижевника Србије, Француска 7. На тој књижевној вечери под већ традиционалним насловом “Змијање у Београду, Српска у Србији“, које и ове године организују Удружење књижевника и Представништво Републике Српске у Србији, ауторима из Бањалуке: Стевки Козић Прерадовић, Мирку Вуковићу и Ранку Павловићу придружиће се колеге: Ратко Поповић с Косова и Метохије и Мирјана Булатовић и Драган Колунџија из Београда.
Следећег дана, у петак, 26. августа, потомци Петра Кочића, праунука Весна Аћимић и њена деца Наташа и Стефан, заједно са књижевницима из Бањалуке, Београда и са Косова и Метохије, понеће у Гомионицу код Бањалуке икону Петра Кочића – св. Игњатије – на дар манастиру у којем се Петров отац, свештеник Јован Кочић, оставши удовац, закалуђерио (отац Герасим, 1879) и у којем је, две године потом, Петар стекао прво образовање.
Иначе, Кочићеви дани 2011 су свечано отворени у недељу, 21. августа, у Бањалуци су, у парку Петра Кочића пригодним културно-уметничким програмом, а у Банском двору је отворена изложба радова са Ликовног саборовања “Змијање 2011“, на којем је, у Бронзаном Мајдану од 14. до 20. Августа, учествовало девет сликара из Србије и Републике Српске. Сутра (среда, 24.август) у Банском двору је округли сто о нобеловцу Иви Андрићу, где ће, такође, учествовати аутори и критичари из Србије и Републике Српске. Круна књижевних програма Кочићевих дана је свечана академија у суботу у великој дворани Банског двора, на којој ће, после речи добитника Кочићеве награде 2011, академика Драгослава Михаиловића, учествовати писци из више европских земаља. Награду “Змијањче“ добио је Милан Анђелковић, ученик Основне школе “Петар Кочић“ у Брњаку, општина Зубин Поток, Косово и Метохија. Централна свечаност је Кочићев збор на Змијању, у недељу, 28. августа, са богатим културно-уметничким и забавним програмом, где је и традиционална бодљавина бикова за награду “Јаблан“.
Иначе,
КОЧИЋЕВУ НАГРАДУ
До сада су добили:
Миодраг М. Вулин (1992)
Никола Вуколић (1993)
Милорад Павић (1994)
Никола Кољевић (1995)
Ђуро Дамјановић (1996)
Сретен Вујковић (1997)
Добрица Ћосић (1998)
Радослав Братић (1999)
Бранко Милановић (2000)
Јован Радуловић (2001)
Душко М. Петровић (2002)
Ранко Прерадовић (2003)
Милорад Екмечић (2004)
Милован Витезовић (2005)
Ранко Рисојевић (2006)
Ранко Павловић (2007)
Предраг Лазаревић (2008)
Стеван Тонтић (2009)
Миленко Стојичић (2010)
Драгослав Михаиловић (2011)
(Бањалука-Београд-Стричићи)
Као и сваке године, пoследњи дани августа припадају Петру Кочићу: у Београду, у Бањалуци и на Змијању, у селу Стричићи, родном месту великог српског писца.
У Београду ће, у четвртак, 25. августа, писци из Бањалуке положити цвеће на гроб свог славног земљака (алеја великана на Новом гробљу у 11 сати), као и пред његов споменик у Чубурском парку (у 12 сати), а своје стихове у славу Петра Кочића говориће (у 20 сати) у свечаној сали Удружења књижевника Србије, Француска 7. На тој књижевној вечери под већ традиционалним насловом “Змијање у Београду, Српска у Србији“, које и ове године организују Удружење књижевника и Представништво Републике Српске у Србији, ауторима из Бањалуке: Стевки Козић Прерадовић, Мирку Вуковићу и Ранку Павловићу придружиће се колеге: Ратко Поповић с Косова и Метохије и Мирјана Булатовић и Драган Колунџија из Београда.
Следећег дана, у петак, 26. августа, потомци Петра Кочића, праунука Весна Аћимић и њена деца Наташа и Стефан, заједно са књижевницима из Бањалуке, Београда и са Косова и Метохије, понеће у Гомионицу код Бањалуке икону Петра Кочића – св. Игњатије – на дар манастиру у којем се Петров отац, свештеник Јован Кочић, оставши удовац, закалуђерио (отац Герасим, 1879) и у којем је, две године потом, Петар стекао прво образовање.
Иначе, Кочићеви дани 2011 су свечано отворени у недељу, 21. августа, у Бањалуци су, у парку Петра Кочића пригодним културно-уметничким програмом, а у Банском двору је отворена изложба радова са Ликовног саборовања “Змијање 2011“, на којем је, у Бронзаном Мајдану од 14. до 20. Августа, учествовало девет сликара из Србије и Републике Српске. Сутра (среда, 24.август) у Банском двору је округли сто о нобеловцу Иви Андрићу, где ће, такође, учествовати аутори и критичари из Србије и Републике Српске. Круна књижевних програма Кочићевих дана је свечана академија у суботу у великој дворани Банског двора, на којој ће, после речи добитника Кочићеве награде 2011, академика Драгослава Михаиловића, учествовати писци из више европских земаља. Награду “Змијањче“ добио је Милан Анђелковић, ученик Основне школе “Петар Кочић“ у Брњаку, општина Зубин Поток, Косово и Метохија. Централна свечаност је Кочићев збор на Змијању, у недељу, 28. августа, са богатим културно-уметничким и забавним програмом, где је и традиционална бодљавина бикова за награду “Јаблан“.
Иначе,
КОЧИЋЕВУ НАГРАДУ
До сада су добили:
Миодраг М. Вулин (1992)
Никола Вуколић (1993)
Милорад Павић (1994)
Никола Кољевић (1995)
Ђуро Дамјановић (1996)
Сретен Вујковић (1997)
Добрица Ћосић (1998)
Радослав Братић (1999)
Бранко Милановић (2000)
Јован Радуловић (2001)
Душко М. Петровић (2002)
Ранко Прерадовић (2003)
Милорад Екмечић (2004)
Милован Витезовић (2005)
Ранко Рисојевић (2006)
Ранко Павловић (2007)
Предраг Лазаревић (2008)
Стеван Тонтић (2009)
Миленко Стојичић (2010)
Драгослав Михаиловић (2011)
Удружење књижевника Србије...24.8.2011.
Dragi svi, javljam Vam sa uzbudjenjem da mi je ovih dana izasla prva e-book, iliti konvertirana od strane izdavaca elektronska knjiga, koja je dostupna kod svih vaznijih svetskih distributera (vidi attachment), a s kojom osecam da sam stvarno zakoracila u 21.vek, tj. u ono sto u knjizi (koju sam upravo zavrsila i koja do jeseni treba sa se pojavi u Beogradu), zovem "Digitalna galaksija"! U pitanju je moj ranije objavljeni roman In Search of the Silk King (2 srpska izdanja su objavljena pod naslovom: Kralj Svile).
Sve naj, Maja Herman Sekulic
http://books.google.com/books?id=PsBfX_-vV1kC&printsec=frontcover&dq=In+Sear#v=onepage&q&f=false
Sve naj, Maja Herman Sekulic
http://books.google.com/books?id=PsBfX_-vV1kC&printsec=frontcover&dq=In+Sear#v=onepage&q&f=false
Удружење књижевника Србије...16.8.2011.
Песничке слике на ликовном саборовању “Змијање 2011“
На јубиларном, десетом ликовном саборовању на Змијању, у недељу , 14. августа, у Бронзаном Мајдану, у кући Остоје Трамошњике, чије двориште од прошле године (2010) носи титулу најлепшег у Републици Српској, окупили су се сликари Србије и Српске: Вера и Драган Балабан, Предраг Благојевић, Боро и Ратко Јанковић, Слободан Предојевић, Милинко Ристовић, Радован Шпирић и Живко Шушница. Ликовна дела која ће настати у седам дана ликовног саборовања “Змијање 2011“ биће изложена у галерији Банског двора у Бањалуци 21. августа, на отварању овогодишњих Кочићевих дана.
Почев од ове године, традиционални сусрет ликовних уметника Србије и Српске на Змијању има и свој књижевни увод: “Песничке слике на ликовном саборовању“. Први гост песник био је Душко М. Петровић (duskompetrovic.in.rs), лирик и сатирик, о чијем су стваралаштву говорили Ранко Прерадовић и др Драго Илић.
На јубиларном, десетом ликовном саборовању на Змијању, у недељу , 14. августа, у Бронзаном Мајдану, у кући Остоје Трамошњике, чије двориште од прошле године (2010) носи титулу најлепшег у Републици Српској, окупили су се сликари Србије и Српске: Вера и Драган Балабан, Предраг Благојевић, Боро и Ратко Јанковић, Слободан Предојевић, Милинко Ристовић, Радован Шпирић и Живко Шушница. Ликовна дела која ће настати у седам дана ликовног саборовања “Змијање 2011“ биће изложена у галерији Банског двора у Бањалуци 21. августа, на отварању овогодишњих Кочићевих дана.
Почев од ове године, традиционални сусрет ликовних уметника Србије и Српске на Змијању има и свој књижевни увод: “Песничке слике на ликовном саборовању“. Први гост песник био је Душко М. Петровић (duskompetrovic.in.rs), лирик и сатирик, о чијем су стваралаштву говорили Ранко Прерадовић и др Драго Илић.
РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ЗА НАЈКРАЋУ ПРИЧУ
ЧАСОПИСА ЗА КЊИЖЕВНОСТ, УМЕТНОСТ И КУЛТУРУ „АКТ“ из ВАЉЕВА
На већ традиционални, интернационални, oсми по реду конкурс за најкраћу причу, не дужу од 13 редова, часописа за књижевност, уметност и културу „Акт“ из Ваљева, јавило се 103 учесника са преко 350 кратких прича из 7 држава – Србијe, Македонијe, Пољскe, Канадe, Републикe Српскe, Хрватскe и Црнe Горe.
Жири је донео једногласну одлуку:
Жири: мр Душан Стојковић, председник, Миливој Костић, члан, Дејан Богојевић, члан.
Прва награда
Joell Coodwin (Канада)
ПУСТОШ
Са псом је трчао све до обале. Капљице зноја су се преплитале са дахтањем пса. Није га видео. Ишао је познатим путевима. Пас га је укорио погледом. Човек је залајао тражећи да га пас спута. Као у полусну таласи су се ваљали.
Човек је уронио у ењих. Пас га је чекао. Дуго, без лавежа и дахтања.
Обала је пуста...
Друга награда
Маријо Главаш (Хрватска)
КЛАУН
Баш је смијешно бити клаун, зар не, имати бојом замазано лице, широке хлаче с трегерима, рашчупану косу, големе ципеле на ногама, кад човјек све то погледа лако се да закључити како нема ништа боље ни смјешније у животу од клауна, да, да, баш тако и не би се чудио да сви ви вечерас исто то мислите док ме гледате овдје под свјетлом рефлектор, смијешно вам је што говорим и како то изговарам, мислите да је ово научени текст, ено, погледајте, она госпођа се већ превија од смијеха, она тамо дебела, само је погледајте, њој је потпуно нормално што мој шеф уз руб позорнице у мраку маше рукама да прекинем, баш красно, сад се и сви ви остали смијете, зар не да је смијешно, напросто да вам сузе од смијеха потеку, вама од смијеха, а мени од туге јер покушавам живјети од среће, само се ви наставите смијати драга госпођо, неће овај патетични дио дуго потрајати, брзо ћу ја све ово привести крају, другачије и не могу, онај тамо што маше рукама већ дуго ни мени ни колегама није дао плаћу, он мисли да се пола године може живјети од зрака, или можда од бензина, смијешно, зар не, канистар бензина у мојој руци и ви се одмах опет смијете, а док се полијевам то вам још више прија, ма красно, а цигарета, о па то не смијем заборавити, знам, у шатору се не смије пушити, обећавам, ово ми је задња.
Трећа награда
Балша Рајчевић (Србија)
ОТВАРАЊЕ И ЗАТВАРАЊЕ, АЛИ ТО НИЈЕ ИГРА
Волим прозоре јер желим светлост и свеж ваздух у кући. Али волим и да су врата затворена, да кућа не буде ветрометина, да добије интиму осаме затвореног безбедног дома. Врата дому дају осећање осигураног улаза, насупрот пећини у коју може да се ушуња разно звериње, па и оно наоштрених и шкргутавих зуба. А прозори су очи дома и веза са светом, зар људи не навлаче на њих гвоздене шалоне само кад се страшно плаше тог спољног света и онда пате у присилном мраку?! Кад су прозори отворени, може ми улетети у собу и нека птица, можда голубица, па чак и ласта?
Зато кад они затворе све прозоре мог дома, ја их све поново широм отворим. Кад отворе сва врата ја их све редом поново затворим. Па ко више издржи? Можда ћу ја први малаксати, јер сам сам против чопора. Али биће ми лакше кад знам да сам се борио а не одмах предао!
ЧАСОПИСА ЗА КЊИЖЕВНОСТ, УМЕТНОСТ И КУЛТУРУ „АКТ“ из ВАЉЕВА
На већ традиционални, интернационални, oсми по реду конкурс за најкраћу причу, не дужу од 13 редова, часописа за књижевност, уметност и културу „Акт“ из Ваљева, јавило се 103 учесника са преко 350 кратких прича из 7 држава – Србијe, Македонијe, Пољскe, Канадe, Републикe Српскe, Хрватскe и Црнe Горe.
Жири је донео једногласну одлуку:
- Награда: Joell Coodwin (Канада) за причу „Пустош“;
- Награда: Маријо Главаш (Хрватска) за причу „Клаун“;
- Награда: Балша Рајчевић (Србија) за причу „Отварање и затварање, али то није игра“.
Жири: мр Душан Стојковић, председник, Миливој Костић, члан, Дејан Богојевић, члан.
Прва награда
Joell Coodwin (Канада)
ПУСТОШ
Са псом је трчао све до обале. Капљице зноја су се преплитале са дахтањем пса. Није га видео. Ишао је познатим путевима. Пас га је укорио погледом. Човек је залајао тражећи да га пас спута. Као у полусну таласи су се ваљали.
Човек је уронио у ењих. Пас га је чекао. Дуго, без лавежа и дахтања.
Обала је пуста...
Друга награда
Маријо Главаш (Хрватска)
КЛАУН
Баш је смијешно бити клаун, зар не, имати бојом замазано лице, широке хлаче с трегерима, рашчупану косу, големе ципеле на ногама, кад човјек све то погледа лако се да закључити како нема ништа боље ни смјешније у животу од клауна, да, да, баш тако и не би се чудио да сви ви вечерас исто то мислите док ме гледате овдје под свјетлом рефлектор, смијешно вам је што говорим и како то изговарам, мислите да је ово научени текст, ено, погледајте, она госпођа се већ превија од смијеха, она тамо дебела, само је погледајте, њој је потпуно нормално што мој шеф уз руб позорнице у мраку маше рукама да прекинем, баш красно, сад се и сви ви остали смијете, зар не да је смијешно, напросто да вам сузе од смијеха потеку, вама од смијеха, а мени од туге јер покушавам живјети од среће, само се ви наставите смијати драга госпођо, неће овај патетични дио дуго потрајати, брзо ћу ја све ово привести крају, другачије и не могу, онај тамо што маше рукама већ дуго ни мени ни колегама није дао плаћу, он мисли да се пола године може живјети од зрака, или можда од бензина, смијешно, зар не, канистар бензина у мојој руци и ви се одмах опет смијете, а док се полијевам то вам још више прија, ма красно, а цигарета, о па то не смијем заборавити, знам, у шатору се не смије пушити, обећавам, ово ми је задња.
Трећа награда
Балша Рајчевић (Србија)
ОТВАРАЊЕ И ЗАТВАРАЊЕ, АЛИ ТО НИЈЕ ИГРА
Волим прозоре јер желим светлост и свеж ваздух у кући. Али волим и да су врата затворена, да кућа не буде ветрометина, да добије интиму осаме затвореног безбедног дома. Врата дому дају осећање осигураног улаза, насупрот пећини у коју може да се ушуња разно звериње, па и оно наоштрених и шкргутавих зуба. А прозори су очи дома и веза са светом, зар људи не навлаче на њих гвоздене шалоне само кад се страшно плаше тог спољног света и онда пате у присилном мраку?! Кад су прозори отворени, може ми улетети у собу и нека птица, можда голубица, па чак и ласта?
Зато кад они затворе све прозоре мог дома, ја их све поново широм отворим. Кад отворе сва врата ја их све редом поново затворим. Па ко више издржи? Можда ћу ја први малаксати, јер сам сам против чопора. Али биће ми лакше кад знам да сам се борио а не одмах предао!
Удружење књижевника Србије...15.8.2011.
„АКТ“ НА ПОЉСКОМ
Једини часопис за књижевност, уметност и културу који излази у Ваљеву, „АКТ“, поред скорашњег издања на македонском језику, појавио се и на пољском, у оквиру престижног књижевног часописа „ТЕКСТУАЛИА“, који излази у Варшави на преко 120 страна, а уређује га Жанета Налевајк.
Часопис за књижевност, уметност и културу „АКТ" излази непрекидно једанаест година; његов уредник и оснивач је Дејан Богојевић, а поред уметника из Ваљева, редакцију „АКТА“ чине угледна књижевна имена из целе Србије: Срба Игњатовић, Мирољуб Тодоровић, Перо Зубац, Душан Стојковић и бројни сарадници из Европе и света. „АКТ“ је једини часопис у Србији објављен на више језика.
У пољском издању ваљевског часописа заступљене су следеће рубрике: поезија, кратка проза, хаику, драма, књижевна критика и стрип, а од аутора следећи писци: Душан Стојковић, Обрен Ристић, Дејан Богојевић, Милица Илић Гачић, Марија Шкорнички, Данијела Падејски, Ђорђе Оташевић, Бајо Џаковић, Срба Игњатовић, Јованка Божић, Данијела Богојевић, Ивана Пантелић, Миливој Костић, Душан Видаковић и Димитар Анакиев. Број је илустрован ликовним прилозима Дејана Богојевића.
Први пут се појављује темат ВАЉЕВСКИ ХАИКУ, чиме часопис „Акт“ промовише и свој град.
Уводник о часопису „Акт“ написала је главна и одговорна уредница Жанета Налевајк.
Једини часопис за књижевност, уметност и културу који излази у Ваљеву, „АКТ“, поред скорашњег издања на македонском језику, појавио се и на пољском, у оквиру престижног књижевног часописа „ТЕКСТУАЛИА“, који излази у Варшави на преко 120 страна, а уређује га Жанета Налевајк.
Часопис за књижевност, уметност и културу „АКТ" излази непрекидно једанаест година; његов уредник и оснивач је Дејан Богојевић, а поред уметника из Ваљева, редакцију „АКТА“ чине угледна књижевна имена из целе Србије: Срба Игњатовић, Мирољуб Тодоровић, Перо Зубац, Душан Стојковић и бројни сарадници из Европе и света. „АКТ“ је једини часопис у Србији објављен на више језика.
У пољском издању ваљевског часописа заступљене су следеће рубрике: поезија, кратка проза, хаику, драма, књижевна критика и стрип, а од аутора следећи писци: Душан Стојковић, Обрен Ристић, Дејан Богојевић, Милица Илић Гачић, Марија Шкорнички, Данијела Падејски, Ђорђе Оташевић, Бајо Џаковић, Срба Игњатовић, Јованка Божић, Данијела Богојевић, Ивана Пантелић, Миливој Костић, Душан Видаковић и Димитар Анакиев. Број је илустрован ликовним прилозима Дејана Богојевића.
Први пут се појављује темат ВАЉЕВСКИ ХАИКУ, чиме часопис „Акт“ промовише и свој град.
Уводник о часопису „Акт“ написала је главна и одговорна уредница Жанета Налевајк.
САТИРА ФЕСТ:
КОНКУРС ДО 15. СЕПТЕМБРА
Београд, 14. август - Девети међународни фестивал хумора и сатире „Сатира фест“, под покровитељством Министарства културе и Министарства вера и дијаспоре, биће одржан 7. октобра у Београду, у организацији Београдског афористичарског круга. На манифестацији ће учествовати тридесетак аутора из Србије, БиХ, Црне Горе, Македоније, Бугарске, Словеније, Румуније и Хрватске.
Фестивал ће бити у знаку осамдесетогодишњице рођења српског сатиричара Владимира Булатовића Виба (1931-1994), и одвијаће се под слоганом „Ви(б) и ми“.
Управни одбор Београдског афористичарског круга расписао је јавни конкурс за учешће на „Сатира фесту 2011“. Аутори из Србије и иностранства могу слати своје радове до 15. септембра 2011. на адресу електронске поште: [email protected].
У конкуренцији ће бити афоризми (до 30 афоризама), сатиричне приче (три приче, до две странице формата А4) и сатиричне песме (три песме, до једне странице), а могу се слати радови написани у периоду после прошлогодишњег Сатира феста 2010, одржаног у октобру.
Уметнички савет манифестације у саставу: Александар Баљак, Александар Чотрић, Јово Николић, Витомир Теофиловић и Слободан Симић, изабраће афоризме, приче и песме и одредити учеснике на завршној вечери, која ће бити одржана у петак, 7. октобра, са почетком у 19 часова, у сали општине Стари град у Београду. Претходног дана, у свечаној сали Министарства вера и дијаспоре, у оквиру Сатира феста, биће одржана промоција књиге афоризама румунског аутора Валерију Бутулескуа.
Аутору најбољег афоризма изговораног на манифестацији припашће награда “Вук Глигоријевић”, а награда ће бити додељена и ауторима најбоље приче и песме. Заслужним ауторима и преводиоцима из иностранства биће додељено признање „Златни круг“, за афирмацију српске сатире у свету.
БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
КОНКУРС ДО 15. СЕПТЕМБРА
Београд, 14. август - Девети међународни фестивал хумора и сатире „Сатира фест“, под покровитељством Министарства културе и Министарства вера и дијаспоре, биће одржан 7. октобра у Београду, у организацији Београдског афористичарског круга. На манифестацији ће учествовати тридесетак аутора из Србије, БиХ, Црне Горе, Македоније, Бугарске, Словеније, Румуније и Хрватске.
Фестивал ће бити у знаку осамдесетогодишњице рођења српског сатиричара Владимира Булатовића Виба (1931-1994), и одвијаће се под слоганом „Ви(б) и ми“.
Управни одбор Београдског афористичарског круга расписао је јавни конкурс за учешће на „Сатира фесту 2011“. Аутори из Србије и иностранства могу слати своје радове до 15. септембра 2011. на адресу електронске поште: [email protected].
У конкуренцији ће бити афоризми (до 30 афоризама), сатиричне приче (три приче, до две странице формата А4) и сатиричне песме (три песме, до једне странице), а могу се слати радови написани у периоду после прошлогодишњег Сатира феста 2010, одржаног у октобру.
Уметнички савет манифестације у саставу: Александар Баљак, Александар Чотрић, Јово Николић, Витомир Теофиловић и Слободан Симић, изабраће афоризме, приче и песме и одредити учеснике на завршној вечери, која ће бити одржана у петак, 7. октобра, са почетком у 19 часова, у сали општине Стари град у Београду. Претходног дана, у свечаној сали Министарства вера и дијаспоре, у оквиру Сатира феста, биће одржана промоција књиге афоризама румунског аутора Валерију Бутулескуа.
Аутору најбољег афоризма изговораног на манифестацији припашће награда “Вук Глигоријевић”, а награда ће бити додељена и ауторима најбоље приче и песме. Заслужним ауторима и преводиоцима из иностранства биће додељено признање „Златни круг“, за афирмацију српске сатире у свету.
БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
Удружење књижевника Србије...12.8.2011.
Петак, 12. август – КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ
''КАД СЕ ПИШЕ СРЦЕМ'' – Нада Малек
Народна башта – Музички павиљон –
20 часова
Организатор: Туристичка организација
Панчево
''КАД СЕ ПИШЕ СРЦЕМ'' – Нада Малек
Народна башта – Музички павиљон –
20 часова
Организатор: Туристичка организација
Панчево
| nada_malek.doc |
Удружење књижевника Србије...11.8.2011.
Поштовани,
Задовољство ми је да вас обавестим да је у ирачком листу Ал Манар (Светионик) од 13. јула, објављен избор песама (по једна песма) Божидара Шујице, Радомира Андрића, Горана Бабића и Милице јефтимијевић Лилић, у преводу Рада Божовића и др Џафер Абдулмехдија Сахиба.
Да објавимо тако брзо стихове помогао нам је новинар, књижевник и публициста Хамид ал Хурајзи (Ирак).
У прилогу је превод како је објављен у ал Манару. Може се видети и на доњој адреси.
Срдачан поздрав,
Раде Божовић
www.almannarah.com
نشرت في جريدة ((المنارة )) العراقية العدد 796 في 13-7-2011
Задовољство ми је да вас обавестим да је у ирачком листу Ал Манар (Светионик) од 13. јула, објављен избор песама (по једна песма) Божидара Шујице, Радомира Андрића, Горана Бабића и Милице јефтимијевић Лилић, у преводу Рада Божовића и др Џафер Абдулмехдија Сахиба.
Да објавимо тако брзо стихове помогао нам је новинар, књижевник и публициста Хамид ал Хурајзи (Ирак).
У прилогу је превод како је објављен у ал Манару. Може се видети и на доњој адреси.
Срдачан поздрав,
Раде Божовић
www.almannarah.com
نشرت في جريدة ((المنارة )) العراقية العدد 796 في 13-7-2011
| pesme_na_arapskom.doc |
ВЕЛИКА БАЗЈАШКА ПОВЕЉА
АКАДЕМИКУ МИЛОСАВУ ТЕШИЋУ
Сваке године, од 18. до 29. августа, Савез Срба у Румунији организује „Дане Преображења Срба у Румунији“, на релацији Темишвар – манастир Базјаш (задужбина Светог Саве).
__________________________________________
Поводом „Дана Преображења Срба у Румунији“ позивамо Вас на конференцију за новинаре која ће се одржати у Удружењу књижевника Србије (Француска 7), у петак, 12. августа, са почетком у 11.00 часова. Конференцији ће присуствовати овогодишњидобитник Велике базјашке повеље академик Милосав Тешић, представници Савеза Срба у Румунији и писци УКС.
Председник Савеза Срба у Румунији
др Славомир Гвозденовић
и УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
АКАДЕМИКУ МИЛОСАВУ ТЕШИЋУ
Сваке године, од 18. до 29. августа, Савез Срба у Румунији организује „Дане Преображења Срба у Румунији“, на релацији Темишвар – манастир Базјаш (задужбина Светог Саве).
__________________________________________
Поводом „Дана Преображења Срба у Румунији“ позивамо Вас на конференцију за новинаре која ће се одржати у Удружењу књижевника Србије (Француска 7), у петак, 12. августа, са почетком у 11.00 часова. Конференцији ће присуствовати овогодишњидобитник Велике базјашке повеље академик Милосав Тешић, представници Савеза Срба у Румунији и писци УКС.
Председник Савеза Срба у Румунији
др Славомир Гвозденовић
и УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Удружење књижевника Србије...09.8.2011.
ПЕТАР ПАЈИЋ У РИМСКОЈ ДВОРАНИ
У среду, 10. августа у 12 часова,
у београдској Римској дворани биће представљен
зборник радова "Петар Пајић - песник",
у издању Библиотеке "Стефан Првовенчани" из Краљева.
У овом зборнику, сачињеном поводом награде
"Жичка хрисовуља",
о великом српском песнику Петру Пајићу,
члану Управног одбора Удружења књижевника Србије,
пишу:
Драган Хамовић, Александар Ивановић, Милосав Тешић,
Радивоје Микић, Владимир Јагличић, Михајло Пантић,
Марко Недић, Милош Ковачевић, Драгица С. Ивановић,
Василије Домазет, Ана Гвозденовић, Славко Стаменић
и Владимир Димитријевић.
У среду, 10. августа у 12 часова,
у београдској Римској дворани биће представљен
зборник радова "Петар Пајић - песник",
у издању Библиотеке "Стефан Првовенчани" из Краљева.
У овом зборнику, сачињеном поводом награде
"Жичка хрисовуља",
о великом српском песнику Петру Пајићу,
члану Управног одбора Удружења књижевника Србије,
пишу:
Драган Хамовић, Александар Ивановић, Милосав Тешић,
Радивоје Микић, Владимир Јагличић, Михајло Пантић,
Марко Недић, Милош Ковачевић, Драгица С. Ивановић,
Василије Домазет, Ана Гвозденовић, Славко Стаменић
и Владимир Димитријевић.
КОНКУРС
У ПРИЛОГУ 1
| 1.doc |
Удружење књижевника Србије...05.8.2011.
Поводом одржавања 30. Матићевих дана,
Народна библиотека "Душан Матић" у Ћуприји
расписује
КОНКУРС ЗА ДОДЕЛУ "МАТИЋЕВОГ ШАЛА" Право учешћа на конкурсу имају млади песници из Србије до 27 година старости, са збирком песама која је објављена у периоду август 2010 – јул 2011. године.
Књигу песама у пет примерака послати на адресу: Народна библиотека "Душан Матић" (за конкурс), Милице Ценић 15, 35.230 Ћуприја.
Конкурс је отворен до 19. августа 2011.
Све додатне информације можете добити на телефон Библиотеке 035 470 843,
као и на [email protected]
НЕГОВАН РАЈИЋ ЗА 88. РОЂЕНДАН ДОБИО ВЕБ-САЈТ
Задовољство ми је да вас обавестим да наjугледнији српски писац у Канади (не само) на
франкофоном говорном подручју) НЕГОВАН РАЈИЋ однедавно има веб-сајт на адреси:
www.negovanrajic.ca
Сајт је професионално урађен на француском језику, са линковима о Рајићевом животу и
књижевном делу. Чак и ако не знате француски - погледајте сајт. Кад се страна отвори
кликом на линк 10.Courriel отвориће се и могућност да се г. Рајићу јавите личном поруком.
Негован Рајић је почетком лета напунио 88 година, а члан је Удружења књижевника Србије од 1988.
Редовно прима и чита вести са ове листе, а претплаћен је и на "Књижевне новине".
Рајић још увек пише, скоро свакодневно. Обиман роман "Лутања", наставак аутобиографског
романа "Ка другој обали. Збогом Београде" ("Просвета", 2002), као и нови, кратки роман
"Три љубави у хотелској соби" чекају издаваче. Започео је и ново романескно дело о времену
Ужичке републике односно o родном крају свог оца, владике призренског и претходника
патријарха Павла на светој српској косовско-метохијској земљи.
Београђанин ужичког порекла, Негован Рајић је, препливавши Муру под драматичним околностима '
1946. године избегао из Југославије и комунистичког режима. После неколико година лутања
(описаних у поменутом истоименом роману) по избегличким камповима и логорима за
расељена лица у Аустрији, Италији и Немачкој, доспео је у циљну земљу - Француску. Тамо је
завршио факултет, а 1969. преселио се у Канаду. У квебечком граду Trois Rivieres 17 година био је
професор математике, али и тада и данас je књижевник који течно и правилно говори матерњи српски,
а романе и приче пише на француском језику. Добио је високе канадске и европске књижевне награде,
а прошле године и Награду за животно дело "Растко Петровић" Матице исељеника Србије.
Миломир Никетић, Отава
дописник агенције Бета (Београд) и
најзападнијих српских новина "Кишобран" (Ванкувер)
Задовољство ми је да вас обавестим да наjугледнији српски писац у Канади (не само) на
франкофоном говорном подручју) НЕГОВАН РАЈИЋ однедавно има веб-сајт на адреси:
www.negovanrajic.ca
Сајт је професионално урађен на француском језику, са линковима о Рајићевом животу и
књижевном делу. Чак и ако не знате француски - погледајте сајт. Кад се страна отвори
кликом на линк 10.Courriel отвориће се и могућност да се г. Рајићу јавите личном поруком.
Негован Рајић је почетком лета напунио 88 година, а члан је Удружења књижевника Србије од 1988.
Редовно прима и чита вести са ове листе, а претплаћен је и на "Књижевне новине".
Рајић још увек пише, скоро свакодневно. Обиман роман "Лутања", наставак аутобиографског
романа "Ка другој обали. Збогом Београде" ("Просвета", 2002), као и нови, кратки роман
"Три љубави у хотелској соби" чекају издаваче. Започео је и ново романескно дело о времену
Ужичке републике односно o родном крају свог оца, владике призренског и претходника
патријарха Павла на светој српској косовско-метохијској земљи.
Београђанин ужичког порекла, Негован Рајић је, препливавши Муру под драматичним околностима '
1946. године избегао из Југославије и комунистичког режима. После неколико година лутања
(описаних у поменутом истоименом роману) по избегличким камповима и логорима за
расељена лица у Аустрији, Италији и Немачкој, доспео је у циљну земљу - Француску. Тамо је
завршио факултет, а 1969. преселио се у Канаду. У квебечком граду Trois Rivieres 17 година био је
професор математике, али и тада и данас je књижевник који течно и правилно говори матерњи српски,
а романе и приче пише на француском језику. Добио је високе канадске и европске књижевне награде,
а прошле године и Награду за животно дело "Растко Петровић" Матице исељеника Србије.
Миломир Никетић, Отава
дописник агенције Бета (Београд) и
најзападнијих српских новина "Кишобран" (Ванкувер)
Удружење књижевника Србије...04.8.2011.
КОНКУРС ЗА КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ „ХАЏИ ДРАГАН“
Редакција књижевних новина „Свитак“ и Народна библиотека Пожега, расписују конкурс за књижевну награду „Хаџи Драган“ - за циклус од пет необјављених песама, под шифром. Решење шифре, уз биографску белешку, слати у посебном коверту.
„Свитак“ ће доделити још једну награду „Хаџи Драган“ - за најуспешнију књигу члана Књижевне заједнице Удружења књижевника Србије за Златиборски округ, објављену између два конкурса.
Радове и објављене књиге треба доставити до 31. августа 2011. године, на адресу: Књижевне новине „Свитак“, Пожега, поштански фах 29.
Награда се састоји од повеље, уметничке слике (рад београдског сликара Драгана Јеротијевића Јеротија) и новчаног дела.
Редакција књижевних новина „Свитак“ и Народна библиотека Пожега, расписују конкурс за књижевну награду „Хаџи Драган“ - за циклус од пет необјављених песама, под шифром. Решење шифре, уз биографску белешку, слати у посебном коверту.
„Свитак“ ће доделити још једну награду „Хаџи Драган“ - за најуспешнију књигу члана Књижевне заједнице Удружења књижевника Србије за Златиборски округ, објављену између два конкурса.
Радове и објављене књиге треба доставити до 31. августа 2011. године, на адресу: Књижевне новине „Свитак“, Пожега, поштански фах 29.
Награда се састоји од повеље, уметничке слике (рад београдског сликара Драгана Јеротијевића Јеротија) и новчаног дела.
На Сајму књига у Херцег-Новом
"МОЛИТВА ЗА МАМУ" МОША ОДАЛОВИЋА – НАЈБОЉА ДЕЧЈА КЊИГА
Песнику Мошу Одаловићу, уз многа признања за обимно и упечатљиво дело, припала је ових дана и награда Сајма књига у Херцег Новом – Плакета за најбољу дечју књигу. Издавач награђене књиге "Молитва за маму" је приштинска "Панорама" ("Јединство"), управо кућа у којој је Одаловић објавио своје прве песме и прву књигу. У истој кући дуго је и успешно уређивао подлистак "Јединство за децу", потом "Ђурђевак", ћирилично гласило за основце. "Молитву за маму", књигу пробраних и новијих песама, препоручују за штампање и читање Милован Данојлић и Љубивоје Ршумовић, а ликовном опремом (корице и двадесетак илустрација) бавио се сам аутор. Иначе, Одаловић је опремио око 150 књига, а нека буде речено – многе осиротелим песницима без надокнаде. Редован је сарадник "Светосавског звонца", канадског "Источника" и "Ђачког доба".
ВАЖНИЈЕ КЊИГЕ
Од четрдесетак објављених књига, Одаловић издваја:
Мама је глагол од глагола радити, Друже тата, кућни команданте, Неко је украо ласту, Ветар ми однео панталоне, Тако је било, пчеле ми, Завичајни буквар, Поправљамо низбрдице, Црталиште игралиште, Баба је ту, ја сам у Јапану (роман), Дај ми све трешње (аутобиографске приче), Где је лампино дете, Жича, пчелино чедо, Лирски покер (епистоларна лирика; са Трифуновићем, Ршумовићем и Радуловићем), Петорица из српског (о истој теми: школа, родитељ рад, хлеб, Сунце, Бог, кућа... са Трифуновићем, Ерићем, Ршумовићем и Радуловићем) и електронске књиге Мама је глагол од глагола радити и Шта тражиш у васиони (издавач "Мала библиотека", Лондон).
Имао је више самосталних изложби "Мошове занимације": слике, илустрације, скулптуре, опрема књига, уметничка столарија и фотографија... до брошева, уникатних посетница, васкри (осликана васкршња јаја). Изумитељ је "Лиснате ћирилице" (графичка стилизација), објављене у "Даници" 2007. године.
НАГРАДЕ
Награда Политикиног забавника, Невен, Грачаничка повеља, Златни и Сребрни Гаша – Фестивала хумора у Лазаревцу, Награда Змајевих дечјих игара за изузетан стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу, Змајев штап (почасно признање) и "Раде обреновић" за најбољу прозу у годишњој продукцији, "Гордана Брајовић" Компаније Вечерње новости, Златни прстен Фестивала поезије у Црвенки, Новосадско Звонце популарности, Гомионица Сајма књига у Бања Луци, и друге.
Од 29. септембра 1994. године Одаловић живи у Смедереву, "у својих 7,5 ари коначне отаџбине". Пред кућом има три брезе – Олга, Волга и Долга, а у башти шуморе: храст Живојин, бадем Горчило, трешња Десанка, вишња Вишеслава, дуња Душанка, три дрена с Косова – Миладин, Костадин, Вујадин, смоква Трајанка... и сто метара живе ограде; нека буде – Живана. Каже да се над радним столом, као раноранилац, прилично измрцвари, те оде у башту да се, ринтајућ, одмори. Као своје најлепше умеће и достигнуће сматра то што о Никољдану умеси славски колач, украси га, испече!
ТРИ ПЕСМЕ ИЗ НАГРАЂЕНЕ КЊИГЕ
МОЛИТВА ЗА МАМУ
- Ја немам маму и живим сама;
кажи колико вреди мама
Она вреди Сунце бело, ведро небо, све планете,
три улице, цело село, тону среће, кило сете.
Царску круну, брдо злата, царичину огрлицу,
једно стадо и два јата, и кућу и окућницу.
Сто извора, два-три мора, корпу смиља и босиља,
осам гора, девет зора, загрљај од десет миља.
Два Дунава и три сплава, шећерану и солану,
милион и пуно мрава, Велику и Малу Плану.
Мајску кишу, житну њиву, Грачаницу, жубор Дрине,
сто бадњака, Жичу, Пиву, Витине и Неготине.
Све заставе и све јелке, окићене, озвездане,
све путеве и путељке, Ђурђевдане, Митровдане.
Прву трешњу, прво зрење, медно саће, нар распуко,
све радости и ордење, па двоструко, па троструко...
И више мнооооого више;
то се не да премерити песмом!
А СИ ПОНЕО ПАРЕ
Ту су најбољи коњи
и слуга и фијакер,
идемо ја и деда
у варош на кракер!
Неко га зове КРАКЕР,
неко му вика КЛАКЕР,
мени једно је важно -
да брзо иде фијакер.
У овај пазарни дан
киша не сме да пада;
деда ми обећао
неколко комада.
Уз фијакер кер,
јер кер оштро гледа -
да л ће кракерџија
да има доста леда.
Ја, да сам место деду,
пустија би шамаре,
што сваки час га питам:
- А си понео паре!?!
ДА СЕ ЗРНО ЗРНОМ ВЕЖЕ
Ено Горје и Добрунке,
добра срећа с њима била;
из Мораве ваде трунке,
нешто им се замутила.
Јевгеније и Момчило
мајсторишу зид за фреску;
једно зрно одскочило,
траже слично свуд у песку.
Ево Горје и Добрунке,
носе оно какво фали!
Око зрна сплеле руке,
сви се зрну радовали!
А мајстори душом плели
и унели где је било...
Негде се у пчели срели
Јевгеније и Момчило.
Кад се Црква пчелом сриче,
сви смо зрно Спаситеља!
Ево фреске, ево Жиче,
а низ олук капне жеља:
ДА СЕ ЗРНО ЗРНОМ ВЕЖЕ,
КАД ЈЕ ТЕШКО И НАЈТЕЖЕ!
"МОЛИТВА ЗА МАМУ" МОША ОДАЛОВИЋА – НАЈБОЉА ДЕЧЈА КЊИГА
Песнику Мошу Одаловићу, уз многа признања за обимно и упечатљиво дело, припала је ових дана и награда Сајма књига у Херцег Новом – Плакета за најбољу дечју књигу. Издавач награђене књиге "Молитва за маму" је приштинска "Панорама" ("Јединство"), управо кућа у којој је Одаловић објавио своје прве песме и прву књигу. У истој кући дуго је и успешно уређивао подлистак "Јединство за децу", потом "Ђурђевак", ћирилично гласило за основце. "Молитву за маму", књигу пробраних и новијих песама, препоручују за штампање и читање Милован Данојлић и Љубивоје Ршумовић, а ликовном опремом (корице и двадесетак илустрација) бавио се сам аутор. Иначе, Одаловић је опремио око 150 књига, а нека буде речено – многе осиротелим песницима без надокнаде. Редован је сарадник "Светосавског звонца", канадског "Источника" и "Ђачког доба".
ВАЖНИЈЕ КЊИГЕ
Од четрдесетак објављених књига, Одаловић издваја:
Мама је глагол од глагола радити, Друже тата, кућни команданте, Неко је украо ласту, Ветар ми однео панталоне, Тако је било, пчеле ми, Завичајни буквар, Поправљамо низбрдице, Црталиште игралиште, Баба је ту, ја сам у Јапану (роман), Дај ми све трешње (аутобиографске приче), Где је лампино дете, Жича, пчелино чедо, Лирски покер (епистоларна лирика; са Трифуновићем, Ршумовићем и Радуловићем), Петорица из српског (о истој теми: школа, родитељ рад, хлеб, Сунце, Бог, кућа... са Трифуновићем, Ерићем, Ршумовићем и Радуловићем) и електронске књиге Мама је глагол од глагола радити и Шта тражиш у васиони (издавач "Мала библиотека", Лондон).
Имао је више самосталних изложби "Мошове занимације": слике, илустрације, скулптуре, опрема књига, уметничка столарија и фотографија... до брошева, уникатних посетница, васкри (осликана васкршња јаја). Изумитељ је "Лиснате ћирилице" (графичка стилизација), објављене у "Даници" 2007. године.
НАГРАДЕ
Награда Политикиног забавника, Невен, Грачаничка повеља, Златни и Сребрни Гаша – Фестивала хумора у Лазаревцу, Награда Змајевих дечјих игара за изузетан стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу, Змајев штап (почасно признање) и "Раде обреновић" за најбољу прозу у годишњој продукцији, "Гордана Брајовић" Компаније Вечерње новости, Златни прстен Фестивала поезије у Црвенки, Новосадско Звонце популарности, Гомионица Сајма књига у Бања Луци, и друге.
Од 29. септембра 1994. године Одаловић живи у Смедереву, "у својих 7,5 ари коначне отаџбине". Пред кућом има три брезе – Олга, Волга и Долга, а у башти шуморе: храст Живојин, бадем Горчило, трешња Десанка, вишња Вишеслава, дуња Душанка, три дрена с Косова – Миладин, Костадин, Вујадин, смоква Трајанка... и сто метара живе ограде; нека буде – Живана. Каже да се над радним столом, као раноранилац, прилично измрцвари, те оде у башту да се, ринтајућ, одмори. Као своје најлепше умеће и достигнуће сматра то што о Никољдану умеси славски колач, украси га, испече!
ТРИ ПЕСМЕ ИЗ НАГРАЂЕНЕ КЊИГЕ
МОЛИТВА ЗА МАМУ
- Ја немам маму и живим сама;
кажи колико вреди мама
Она вреди Сунце бело, ведро небо, све планете,
три улице, цело село, тону среће, кило сете.
Царску круну, брдо злата, царичину огрлицу,
једно стадо и два јата, и кућу и окућницу.
Сто извора, два-три мора, корпу смиља и босиља,
осам гора, девет зора, загрљај од десет миља.
Два Дунава и три сплава, шећерану и солану,
милион и пуно мрава, Велику и Малу Плану.
Мајску кишу, житну њиву, Грачаницу, жубор Дрине,
сто бадњака, Жичу, Пиву, Витине и Неготине.
Све заставе и све јелке, окићене, озвездане,
све путеве и путељке, Ђурђевдане, Митровдане.
Прву трешњу, прво зрење, медно саће, нар распуко,
све радости и ордење, па двоструко, па троструко...
И више мнооооого више;
то се не да премерити песмом!
А СИ ПОНЕО ПАРЕ
Ту су најбољи коњи
и слуга и фијакер,
идемо ја и деда
у варош на кракер!
Неко га зове КРАКЕР,
неко му вика КЛАКЕР,
мени једно је важно -
да брзо иде фијакер.
У овај пазарни дан
киша не сме да пада;
деда ми обећао
неколко комада.
Уз фијакер кер,
јер кер оштро гледа -
да л ће кракерџија
да има доста леда.
Ја, да сам место деду,
пустија би шамаре,
што сваки час га питам:
- А си понео паре!?!
ДА СЕ ЗРНО ЗРНОМ ВЕЖЕ
Ено Горје и Добрунке,
добра срећа с њима била;
из Мораве ваде трунке,
нешто им се замутила.
Јевгеније и Момчило
мајсторишу зид за фреску;
једно зрно одскочило,
траже слично свуд у песку.
Ево Горје и Добрунке,
носе оно какво фали!
Око зрна сплеле руке,
сви се зрну радовали!
А мајстори душом плели
и унели где је било...
Негде се у пчели срели
Јевгеније и Момчило.
Кад се Црква пчелом сриче,
сви смо зрно Спаситеља!
Ево фреске, ево Жиче,
а низ олук капне жеља:
ДА СЕ ЗРНО ЗРНОМ ВЕЖЕ,
КАД ЈЕ ТЕШКО И НАЈТЕЖЕ!
 |
 |
Удружење књижевника Србије...02.8.2011.
„Међународна ликовна и песничка колонија Крчедин“ и компанија „Емпреса“
објављују резултате
ЛИКОВНОГ И КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА
за радове на теме „Вино“ и „Крчедин“
На ликовни део конкурса пристигло је 54 рада од стране 34 уметника.
Жири за ликовне радове заседао је у саставу: 1. Франц Цурк, професор на
Академији уметности у Нишу, председник; 2. Мариана Георгиева, академска
сликарка из Бугарске; 3. Владимир Кепић, шеф сликарске секције
Уметничке групе „Арте“. Жири је донео следеће одлуке:
Прво место освојила је слика „Вински летопис у Крчедину“, комбинована
техника, аутора Жарка Станковића из Параћина.
Друго место припало је делу „Страст, уметнички дизајниране чаше, аутора
Ане Бабић из Кикинде.
Треће место припало је делу „Мртва природа“, уље на платну, аутора Татјане
Николајевић-Веселинов из Крагујевца.
Похвалу је добило дело „Крчедин“, цртеж тушем, аутора Јелене Зечевић из
Београда.
На књижевни део конкурса присигло је укупно 277 радова од стране 122
аутора. Жири за књижевне радове радио је у саставу: 1. Радомир
Андрић, председник УКС, председник жирија; 2. Бранко Ракочевић, професор;
3. Гордана Влајић, књижевник, уредник у издавачкој кући „Арте“. Жири је донео
следеће одлуке:
Прво место освојила је песма „Вино“, аутора Борислава Боре Благојевића из
Ћуприје.
Друго место додељено је песми „Виноград“ Манојла Гавриловића из
Београда и песми „Чаша са ликом Архангела“ Светлане Мићуновић из
Београда.
Треће место освојила су три рада - песма „Ћилибар“ Јелене М. Ћирић
из Прага (Чешка република), есеј „Bonum vinum laetificat“ Индире
Хаџагић-Дураковић из Пријепоља, и песма „Пред вином“ Спасоја Ж.
Миловановића из Крушевца.
Похвалама су награђени: песма „Вино из костију“ Зорана Хр.
Радисављевића из Београда, песма „Крчаг вина“ Владимира Благојевића
из Београда, песма „Крчединско рађање“ Стеле Босиловске-Маје из
Битоле (Македонија), песма „Прсно вино“ Љубомира О. Вујовића из
Београда, песма „Љубав вино сном док искри“ Веселина Гајдашевића из
Фекетића, песма „Вино“ Андрије Радуловића из Спужа (Црна Гора),
песма „Почитељ од ријечи“ Фуада Ковача из Сарајева, песма
„Наздравимо побратиме“ Петра В. Кнежевића из Београда, и песма
„Крчедин“ Ане Василеве Стаикове Иванове из Пловдива (Бугарска).
Резултати конкурса објављени су 28.јула 2011. године у оквиру пр
објављују резултате
ЛИКОВНОГ И КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА
за радове на теме „Вино“ и „Крчедин“
На ликовни део конкурса пристигло је 54 рада од стране 34 уметника.
Жири за ликовне радове заседао је у саставу: 1. Франц Цурк, професор на
Академији уметности у Нишу, председник; 2. Мариана Георгиева, академска
сликарка из Бугарске; 3. Владимир Кепић, шеф сликарске секције
Уметничке групе „Арте“. Жири је донео следеће одлуке:
Прво место освојила је слика „Вински летопис у Крчедину“, комбинована
техника, аутора Жарка Станковића из Параћина.
Друго место припало је делу „Страст, уметнички дизајниране чаше, аутора
Ане Бабић из Кикинде.
Треће место припало је делу „Мртва природа“, уље на платну, аутора Татјане
Николајевић-Веселинов из Крагујевца.
Похвалу је добило дело „Крчедин“, цртеж тушем, аутора Јелене Зечевић из
Београда.
На књижевни део конкурса присигло је укупно 277 радова од стране 122
аутора. Жири за књижевне радове радио је у саставу: 1. Радомир
Андрић, председник УКС, председник жирија; 2. Бранко Ракочевић, професор;
3. Гордана Влајић, књижевник, уредник у издавачкој кући „Арте“. Жири је донео
следеће одлуке:
Прво место освојила је песма „Вино“, аутора Борислава Боре Благојевића из
Ћуприје.
Друго место додељено је песми „Виноград“ Манојла Гавриловића из
Београда и песми „Чаша са ликом Архангела“ Светлане Мићуновић из
Београда.
Треће место освојила су три рада - песма „Ћилибар“ Јелене М. Ћирић
из Прага (Чешка република), есеј „Bonum vinum laetificat“ Индире
Хаџагић-Дураковић из Пријепоља, и песма „Пред вином“ Спасоја Ж.
Миловановића из Крушевца.
Похвалама су награђени: песма „Вино из костију“ Зорана Хр.
Радисављевића из Београда, песма „Крчаг вина“ Владимира Благојевића
из Београда, песма „Крчединско рађање“ Стеле Босиловске-Маје из
Битоле (Македонија), песма „Прсно вино“ Љубомира О. Вујовића из
Београда, песма „Љубав вино сном док искри“ Веселина Гајдашевића из
Фекетића, песма „Вино“ Андрије Радуловића из Спужа (Црна Гора),
песма „Почитељ од ријечи“ Фуада Ковача из Сарајева, песма
„Наздравимо побратиме“ Петра В. Кнежевића из Београда, и песма
„Крчедин“ Ане Василеве Стаикове Иванове из Пловдива (Бугарска).
Резултати конкурса објављени су 28.јула 2011. године у оквиру пр