|
NA LISTI Od 04.8.2010.g. /
LISTED SINCE August 4th, 2010 among leading European magazines:  |
All Rights Reserved
Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić, MSc Sarajevo & Bugojno, Bosnia and Herzegovina MI OBJEDINJUJEMO RAZLIČITOSTI... WE ARE UNIFYING DIVERSITIES |
 |
|
|
Lučonoša alternative
Kada ste počeli da pišete i šta Vas inspiriše?
Na prvi dio pitanja ću se suzdržati od odgovora, jer je to pitanje koje mi se postavlja po stoti put, a za drugi dio, inspiracija, šta da kažem, da ne izmišljam i da ne lažem. Način života je, ko vazduh, knjige, poezija, romani, reči, ko hrana je, ko nebo, ko san i zvezde u tamnim nočim stvarnosti
Kada ste postali svesni da ste veliki pisac, imate preko trideset knjiga? Prevedeni na više jezika i dobitnik mnogih nagrada?
Ne znam što je to veliki i mali pisac, bilo koja knjiga koja nađe čitaoca doživi nešto, knjige idu u svet ako imaju noge, glavu, oči i na prvom mestu: srce. Baš svaka knjiga putuje, jedna kratko vrijeme, druga proživi talase, a treća...
Da, sretan sam je poznajem Erwina Koestlera iz Beča, puno mi je preveo na nemački, a nisam ga ni znao, sad smo prijatelji, jako bliski. I Olga L.Krowicka iz Dukle, pa sada Olivera Docevska iz Kumanovog, i još mnogi drugi, Naser Krasniqi, Željko Perović, Ana Ristović, dogodi se, ima jedna tajna veza za sve nas.
Od nagrade nisam dobio skoro ništa, najviše na anonimnim konkursima, dali su mi nagradu Saveza omladine,”Zlatna ptica”, ali nisam ni išao po nju, odbio, dali su mi zlatni grb grada Pirana, odbio sam i to jer nisu dali uz to i koji Euro, za sve imaju, a za kulturo kao, nemaju. Na konkursima Radio Trieste, Schwanenstadt, mnogim drugima uvijek sam dobivao nagrade, te papire bacam u garažu, a novac mi je trebao, i treba, da živim i preživim.
Nominacija je bilo puno, puno, Kresnik, Večernica Fabula, većih ne, barem u Sloveniji gde „kuhinje” rade punom parom.
Pesnik, prozni pisac, romanopisac, dramski pisac, pisac za decu? Šta ste od ovih oblasti prvo počeli da pišete i sa kojom knjigom ste imali najviše uspeha?
Da, prva knjiga je izišla davne 1984, Ego trip, onda kratki roman o JLA i traženjtraženju...Domovina, bleda mati, prevedena na pet stranih jezika, onda kasnije knjige za djecu i one koji se osjećaju tako. Za pozorište mi uzimaju najviše za dejcu i omladinu, radio sam i radim radiofonske igre, preko 30, radio sam i za novine, za revije, čak i za žutu štampu ali me odmah čir na želocu stegne.
Da, Domovina je najviše putovala po svijetu, uspeh je relativna stvar, svaka poslednja knjiga mi je najdraža, ako ostane neki trag, život će biti bogatiji.
Proveli ste mladost u pritvorskom centru, zašto se to provlači kroz sve Vaše biografije?
U pritvorskom centru sam proveo par dana, istina, detinjstvo i veći dio mladosti sam proveo kod tuđih ljudi, u domovima za sirotinju, gradovima, centrima za prevaspitanje gde sam sve dobio samo ne prevaspitanje. Ostavi trag i pečat na ličnosti - djetinstvo, mladost. Ne znam zašto se ponavljaju jedan za drugim, ali nije mi ni više tako bitno.
Mladalačkih traumatskih sećanja i životna iskustva ispisana u delima kao što su „Hladnoća”, „Ma biće sve u redu”, „Leptiri”, ne ostavlja čitaoce ravnodušnim?
To su kratke priče iz knjige, Gde se sakrivaju leptiri od kiše, ima i nema autobiografskih elementa, sve te priče su napisane kasnije, po Ego tripu i Domovini. Prve knjige imaju jak autobiografski pečat, a kasnije je toga sve manje, ali svaka je moja , i dobro je ako se po par reči zna ko je pisac.
Imali ste trinaest godina i bili ste najusamljeniji dečak na svetu, koji se pitao: gde se od kiše sakriju leptiri? Da li se i ovo odnosi na Vas?
Da, to se odnosi na mene, na vreme gradova i prevaspitnog drila i nasilja, kad sam bio jak u trci na 800 metara, a onda prije cilja sam zastao, čini mi se, da su svi prošli prije, osječaj praznine, hladnoće, tuđih ljudi, fizičko i psihično nasilje, sve to ostavlje i na leptirima tragove.
Autorova strast, ispovest, iluzija, još negativnih i pozitivnih emocija u dramama u režiji i scenariju iza kulisa, da li je svet kao u knjizi?
Ne znam, nisam neki guru, nemam odgovora, najviše me brine kad će ponestati i pitanja.
Svako trči svoj krug pakla.
Da li mislite da ste nadmudrili očekivanja?
Ne znam, kako nadmudriti samog sebe. Kinezi kažu, da je život ispunjen ako imaš decu, ako si izgradio kuču, napisao knjigu. Sve to jesam ali život je kurvin sin, uvek sprema novu zamku!
Preveli ste savremenu srpsku poeziju i nastavljate isto sa tim, i da li je sa tim radom sa velikim zadovoljstvom?
Da, volim poeziju i molim se , da poezija voli mene. Dve godine i pol, 43 autora, izlazi u velikoj antologiji južnoslavenskih, ne samo srpskih,
dve godine i pol sa pauzma, sve besplatno, gratis, a zato mi ne daju ni prevodilačku malu stipendiju.
Na strateškim mestima uvijek isti kurvini sinovi( i one druge…!
Nedavno ste prevedeni na srpski jezik, jeste zadovoljni saradnjom izdavačkom kućom?
Sve su to mali tiraži ( BKG , 3D+, Intelekta ), ali ipak, knjiga mora sama naći put, u Austriji puno je lakše sve, na Poljskom jednako kao u Srbiji. A za knjigu, ja uradim skoro sve.
Možete li nam reći nešto o svojim putovanjima, da li imate neke omiljene uspomene?
Ima ih puno, uspomena, na Passion bar u Novom Sadu, na Schopnhauerstrasse u Beču, na Savu malu na splavoveima Save, na Skadarliji,
na Makedonsku kuću i Skopju. Svaki put kad odlazim iz slovenačke malograđanske magle konačno dišem. Bez putovanja je čovek nekako mrtav.
Među mnogobrojnim kolegama, sa kim Vam je saradnja bila najjednostavnija?
Jedostavno nije nikad, ali najlepše mi je sa Erwinom Koestlerom,Olgo L.Krowicko, Oliverom Docevskom, a u Sloveniji jedino mi ostaje dr. Denis Poniž.
Kao jedan energičan, nasmejan i pisac zavodničkog iskustva - promenilo se puno toga sa odlaskom u Istru?
Istra je čarolija, ima štriga, ima raličitosti, ima nas svih naroda i narodnosti, tu se kaže nekako:
Nije Istra od Italijana, nije ni od Srba ni Hrvata, nije ni od Slovenca!
Istra je od Istrana!
A tu su i moje masline, moj mir, pogled na more, na kuće koje ujutru plivaju na talasima mora.
Kako provodite slobodno vreme i šta Vas najviše ispunjava?
Ne znam što je slobodno vreme, pišem, radim, prevodim, kopam zemlju, berem masline, čitam, pišem, kosim travu, pijem dobro vino, putujem, to je dio slobode.
A šta je sloboda? To, da shvatiš ono što moraš, a ponavljaš greške, to, da je mnogo toga odlučeno prije, to, da jutro nema težine, to...
Šta možemo očekivati od Vas u bliskoj budućnosti na stvaralačkom planu?
Na stvaralačkom planu sad prvu očekujem tu veliku antologiju južnoslavenske novije poezije Na Jug, na jug...!, dve i pol godine rada, onda čekam knjigu O princu koji je hteo promeniti svet, koja je na Schwanenstadtu dobila nagradu, izdavačka kuča Morfem, čekam nove prevode na makedonski jezik, kompilaciju nemačkih prevoda pripovedaka za decu i one koji se osjećaju tako, radim na konkursima za radio Slovenija, za Izdavačku kuću ZTT, Trieste.
Imate li da kažete nešto što bi bilo značajno, a da Vas nisam pitala?
Da, ima puno toga, ali neću da zamaram one koji će čitati taj intervju.
Jesu li „Vaše noći lepše od naših dana” Rafaela Bijedu ?
Noći su mi puno puta bijele ali kažem si: Dan je vaš, noć je moja!
Na prvi dio pitanja ću se suzdržati od odgovora, jer je to pitanje koje mi se postavlja po stoti put, a za drugi dio, inspiracija, šta da kažem, da ne izmišljam i da ne lažem. Način života je, ko vazduh, knjige, poezija, romani, reči, ko hrana je, ko nebo, ko san i zvezde u tamnim nočim stvarnosti
Kada ste postali svesni da ste veliki pisac, imate preko trideset knjiga? Prevedeni na više jezika i dobitnik mnogih nagrada?
Ne znam što je to veliki i mali pisac, bilo koja knjiga koja nađe čitaoca doživi nešto, knjige idu u svet ako imaju noge, glavu, oči i na prvom mestu: srce. Baš svaka knjiga putuje, jedna kratko vrijeme, druga proživi talase, a treća...
Da, sretan sam je poznajem Erwina Koestlera iz Beča, puno mi je preveo na nemački, a nisam ga ni znao, sad smo prijatelji, jako bliski. I Olga L.Krowicka iz Dukle, pa sada Olivera Docevska iz Kumanovog, i još mnogi drugi, Naser Krasniqi, Željko Perović, Ana Ristović, dogodi se, ima jedna tajna veza za sve nas.
Od nagrade nisam dobio skoro ništa, najviše na anonimnim konkursima, dali su mi nagradu Saveza omladine,”Zlatna ptica”, ali nisam ni išao po nju, odbio, dali su mi zlatni grb grada Pirana, odbio sam i to jer nisu dali uz to i koji Euro, za sve imaju, a za kulturo kao, nemaju. Na konkursima Radio Trieste, Schwanenstadt, mnogim drugima uvijek sam dobivao nagrade, te papire bacam u garažu, a novac mi je trebao, i treba, da živim i preživim.
Nominacija je bilo puno, puno, Kresnik, Večernica Fabula, većih ne, barem u Sloveniji gde „kuhinje” rade punom parom.
Pesnik, prozni pisac, romanopisac, dramski pisac, pisac za decu? Šta ste od ovih oblasti prvo počeli da pišete i sa kojom knjigom ste imali najviše uspeha?
Da, prva knjiga je izišla davne 1984, Ego trip, onda kratki roman o JLA i traženjtraženju...Domovina, bleda mati, prevedena na pet stranih jezika, onda kasnije knjige za djecu i one koji se osjećaju tako. Za pozorište mi uzimaju najviše za dejcu i omladinu, radio sam i radim radiofonske igre, preko 30, radio sam i za novine, za revije, čak i za žutu štampu ali me odmah čir na želocu stegne.
Da, Domovina je najviše putovala po svijetu, uspeh je relativna stvar, svaka poslednja knjiga mi je najdraža, ako ostane neki trag, život će biti bogatiji.
Proveli ste mladost u pritvorskom centru, zašto se to provlači kroz sve Vaše biografije?
U pritvorskom centru sam proveo par dana, istina, detinjstvo i veći dio mladosti sam proveo kod tuđih ljudi, u domovima za sirotinju, gradovima, centrima za prevaspitanje gde sam sve dobio samo ne prevaspitanje. Ostavi trag i pečat na ličnosti - djetinstvo, mladost. Ne znam zašto se ponavljaju jedan za drugim, ali nije mi ni više tako bitno.
Mladalačkih traumatskih sećanja i životna iskustva ispisana u delima kao što su „Hladnoća”, „Ma biće sve u redu”, „Leptiri”, ne ostavlja čitaoce ravnodušnim?
To su kratke priče iz knjige, Gde se sakrivaju leptiri od kiše, ima i nema autobiografskih elementa, sve te priče su napisane kasnije, po Ego tripu i Domovini. Prve knjige imaju jak autobiografski pečat, a kasnije je toga sve manje, ali svaka je moja , i dobro je ako se po par reči zna ko je pisac.
Imali ste trinaest godina i bili ste najusamljeniji dečak na svetu, koji se pitao: gde se od kiše sakriju leptiri? Da li se i ovo odnosi na Vas?
Da, to se odnosi na mene, na vreme gradova i prevaspitnog drila i nasilja, kad sam bio jak u trci na 800 metara, a onda prije cilja sam zastao, čini mi se, da su svi prošli prije, osječaj praznine, hladnoće, tuđih ljudi, fizičko i psihično nasilje, sve to ostavlje i na leptirima tragove.
Autorova strast, ispovest, iluzija, još negativnih i pozitivnih emocija u dramama u režiji i scenariju iza kulisa, da li je svet kao u knjizi?
Ne znam, nisam neki guru, nemam odgovora, najviše me brine kad će ponestati i pitanja.
Svako trči svoj krug pakla.
Da li mislite da ste nadmudrili očekivanja?
Ne znam, kako nadmudriti samog sebe. Kinezi kažu, da je život ispunjen ako imaš decu, ako si izgradio kuču, napisao knjigu. Sve to jesam ali život je kurvin sin, uvek sprema novu zamku!
Preveli ste savremenu srpsku poeziju i nastavljate isto sa tim, i da li je sa tim radom sa velikim zadovoljstvom?
Da, volim poeziju i molim se , da poezija voli mene. Dve godine i pol, 43 autora, izlazi u velikoj antologiji južnoslavenskih, ne samo srpskih,
dve godine i pol sa pauzma, sve besplatno, gratis, a zato mi ne daju ni prevodilačku malu stipendiju.
Na strateškim mestima uvijek isti kurvini sinovi( i one druge…!
Nedavno ste prevedeni na srpski jezik, jeste zadovoljni saradnjom izdavačkom kućom?
Sve su to mali tiraži ( BKG , 3D+, Intelekta ), ali ipak, knjiga mora sama naći put, u Austriji puno je lakše sve, na Poljskom jednako kao u Srbiji. A za knjigu, ja uradim skoro sve.
Možete li nam reći nešto o svojim putovanjima, da li imate neke omiljene uspomene?
Ima ih puno, uspomena, na Passion bar u Novom Sadu, na Schopnhauerstrasse u Beču, na Savu malu na splavoveima Save, na Skadarliji,
na Makedonsku kuću i Skopju. Svaki put kad odlazim iz slovenačke malograđanske magle konačno dišem. Bez putovanja je čovek nekako mrtav.
Među mnogobrojnim kolegama, sa kim Vam je saradnja bila najjednostavnija?
Jedostavno nije nikad, ali najlepše mi je sa Erwinom Koestlerom,Olgo L.Krowicko, Oliverom Docevskom, a u Sloveniji jedino mi ostaje dr. Denis Poniž.
Kao jedan energičan, nasmejan i pisac zavodničkog iskustva - promenilo se puno toga sa odlaskom u Istru?
Istra je čarolija, ima štriga, ima raličitosti, ima nas svih naroda i narodnosti, tu se kaže nekako:
Nije Istra od Italijana, nije ni od Srba ni Hrvata, nije ni od Slovenca!
Istra je od Istrana!
A tu su i moje masline, moj mir, pogled na more, na kuće koje ujutru plivaju na talasima mora.
Kako provodite slobodno vreme i šta Vas najviše ispunjava?
Ne znam što je slobodno vreme, pišem, radim, prevodim, kopam zemlju, berem masline, čitam, pišem, kosim travu, pijem dobro vino, putujem, to je dio slobode.
A šta je sloboda? To, da shvatiš ono što moraš, a ponavljaš greške, to, da je mnogo toga odlučeno prije, to, da jutro nema težine, to...
Šta možemo očekivati od Vas u bliskoj budućnosti na stvaralačkom planu?
Na stvaralačkom planu sad prvu očekujem tu veliku antologiju južnoslavenske novije poezije Na Jug, na jug...!, dve i pol godine rada, onda čekam knjigu O princu koji je hteo promeniti svet, koja je na Schwanenstadtu dobila nagradu, izdavačka kuča Morfem, čekam nove prevode na makedonski jezik, kompilaciju nemačkih prevoda pripovedaka za decu i one koji se osjećaju tako, radim na konkursima za radio Slovenija, za Izdavačku kuću ZTT, Trieste.
Imate li da kažete nešto što bi bilo značajno, a da Vas nisam pitala?
Da, ima puno toga, ali neću da zamaram one koji će čitati taj intervju.
Jesu li „Vaše noći lepše od naših dana” Rafaela Bijedu ?
Noći su mi puno puta bijele ali kažem si: Dan je vaš, noć je moja!
|
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
DIOGEN pro kultura magazin autor od 24.12.2012.
Narudžba knjiga / Purchasing of the books / Bücher bestellen
|
|
VILLA AMIRA, Street Ante Starčevića 33,
|
LP vinyl sell from Bosnia and Herzegovinahttp://lpvinyl.weebly.com/
|
.
Copyright © 2014 DIOGEN pro cultura magazine & Sabahudin Hadžialić
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić. Design LOGO - Stevo Basara.
Freelance gl. i odg. urednik od / Freelance Editor in chief as of 2009: Sabahudin Hadžialić
All Rights Reserved. Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić
WWW: http://sabihadzi.weebly.com
Contact Editorial board E-mail: [email protected];
Narudžbe/Order: [email protected]
Pošta/Mail: Freelance Editor in chief Sabahudin Hadžialić,
Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili
Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić. Design LOGO - Stevo Basara.
Freelance gl. i odg. urednik od / Freelance Editor in chief as of 2009: Sabahudin Hadžialić
All Rights Reserved. Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić
WWW: http://sabihadzi.weebly.com
Contact Editorial board E-mail: [email protected];
Narudžbe/Order: [email protected]
Pošta/Mail: Freelance Editor in chief Sabahudin Hadžialić,
Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili
Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina