|
NA LISTI Od 04.8.2010.g. /
LISTED SINCE August 4th, 2010 among leading European magazines:  |
All Rights Reserved
Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić, MSc Sarajevo & Bugojno, Bosnia and Herzegovina MI OBJEDINJUJEMO RAZLIČITOSTI... WE ARE UNIFYING DIVERSITIES |
 |
Intervju - Tatjana Debeljački vs Saša Jelenković
Zaječar, Srbija - 21.3.2011.
Za Svetski dan poezije i Svetski dan knjige
Saša Jelenković
Saša Jelenković (1964), pesnik iz Zaječara,dobitnik „Disove nagrade”, koju dodeljuje Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis” iz Čačka. Autor je zbirki pesama: „Neprijatna geometrija” (1992), „Ono što ostaje” (1993), „Heruvimske tajne” (1994), „Kraljevska objašnjenja” (1998), „Knjiga o srcu” (2002), „Elpenorova pisma” (2003), „Elpenorovo buđenje” (2004) i „Elpenori” (2006). Dobitnik je nagrada: „Matićev šal”, „Milan Rakić” i „Vasko Popa”. Član je Srpskog PEN centra.
Živi u Zaječaru, direktor je Matične biblioteke „Svetozar Marković”.
Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis” iz Čačka upravo je objavila njegovu novu zbirku „Knjiga o sumnji” (izabrane pesme).
Šta je književnost za Vas i kako vidite njenu poziciju danas?
Književnost je ključ. Samo je naša odluka da li njime vrata odbravljujemo ili zabravljujemo.
Često putujete, gost ste na književnim susretima, festivalima, član žirija. Šta na tim susretima govorite o savremenoj književnosti i šta Vas pitaju?
Moram da Vas razočaram, na žalost. U poređenju sa većinom mojih kolega, ja zaista malo putujem. Delom zbog toga što imam i previše poslovnih i privatnih obaveza, a delom i zbog toga što ne spadam u onu ‘prvu ligu’ atraktivnih pisaca. Pa me retko gde i zovu. Eto, poslednjih put sam išao u Gadžin Han, na književno veče posvećeno Miljkoviću. A i to je bilo ima već skoro godinu dana. Nastojim da što manje govorim o savremenoj književnosti, pošto nisam siguran u svoju kompetenciju po tom pitanju. Pre bih za sebe rekao da sam posvećeni čitalac koji se trudi da bude otvoren za različite uticaje. Što se žiriranja tiče, i tu stvari ne stoje sjajno – osim što sam član žirija za savremeni dramski tekst, pri Fondaciji ‘’Zoran Radmilović’ u Zaječaru, i kako saznah od Zorana Pešića Sigme, eto, i žirija za nagradu ‘Branko Miljković’, to je sve. Moram ovom prilikom da razbijem uvreženu famu o tome kako sam uticajan čovek u srpskoj književnosti. Uopšte nije tako. Ja sam Saša Jelenković, čovek koji čita, ponešto zapiše, i to je sve.
Kako vidite sudbinu Vaše književne generacije?
Mislim da uopšte nismo loše prošli. Svi smo na broju, živi i relativno zdravi, s obzirom na uložene napore da zdravlje narušimo, pišemo, objavljujemo, padne i po neka nagrada.Nismo imali prevelikih uspona niti padova, u pravom smislu reči jedna melanholična generacija.
Bilo je nagrada i priznanja. Hoćete li upoznati naše čitalace sa njima?
Ah, recimo ovako. Moja biografija, književna, je prilicno ispunjena, mada iz moje generacije ima nagrađivanijih pesnika od mene. Ne bih sada gnjavio čitaoce nabrajanjem, prosto ukucavanje u Google daće odgovor na Vaše pitanje.
Šta Vam je sledeći izazov, imate li već neku ideju?
Nastojim da radim na romanu koji sam otpočeo još 2005. godine kada sam dobio stipendiju iz Fonda ‘’Borislav Pekić’’ za najbolji sinopsis romana. Takođe, voleo bih da dovršim poemu ‘Gola molitva’.
Manifestacija posvećena poeziji. Čime će biti obeležen Svetski dan poezije?
Koliko mogu da pratim, primetio sam da postoji manifestacija koja nas opominje kako poezija ujeda, povodom Svetskog dana poezije, ali moram da kažem kako zaista nisam upućen u detalje, niti su organizatori smatrali da bih imao da dodam svoj kamen njihovoj građevini. U svakom slučaju, želim im da se dobro zabave.
I da ne bude pobesnelih, ako već poezija ujeda.
Svetski dan knjige koji se obeležava u celom svetu, koliko je to drugačije nego kod nas?
Kod nas je sve drugačije.
Da li smo odsutni iz vremena u kome se tražimo, iz one prvobitne stvarnosti?
Svako sebe traži na različitim stranama. Šta bi bila prvobitna stvarnost, nisam sasvim siguran,ali pretpostavljam da je u pitanju onaj autentični i neponovljivi trenutak našeg prepoznavanja, ona sekunda u kojoj nam se otvaraju horizonti, delić kosmosa u kojem vidimo i sebe. Svako je spreman ili nespreman za susret sa samim sobom. Ono što pokušavam svojom poezijom jeste da pronađem Reč koja je izgubljena.
Kao iskusni pisac ostali ste u rodnom gradu, imali ste priliku sigurno da odete i šta Vas vezuje za Zaječar?
Da se razumemo, ja sam kao mlad čovek iskoristio prvu priliku koja mi se ukazala da pobegnem iz Zaječara koji je u ono vreme bio kolosalna jedna rupčaga, i mrak kakav se teško može zamisliti. Pobegao sam najpre u Jugoslovensku narodnu armiju, mada bih pre rekao da me je ‘pobeglo’, a potom sam, ne vraćajući se kući niti na jedan dan, ostao u Beogradu da studiram svetsku književnost. U Zaječar me je ‘vratilo’ kada je ono Slobodan odlučio da zaratisa vascelim svetom, i kada sam ostao bez posla i bilo kakvih prihoda morao da se, mislio sam privremeno, vratim u Zaječar. Gde me evo i Vi nalazite, nakon dvanaest godina. Za Zaječar me vezuje sasvim iracionalna i zdravim razumom teško objašnjiva veza, i izvesna doza lenjosti koja me sprečava da iz njega odem. Mogu da kažem kako ja ovde samo imam adresu, a da suštiniski ne obitavam u Zaječaru. Teško je na pragu pedesete godine praviti radikalne rezove.
U Zaječaru i okolini ima puno dobrih književnika, da li bi mogli izdvojiti nekoga?
Teško bih Vam mogao odgovoriti na ovo pitanje, a da zadržim pravu meru objektivnosti i pravednosti prema mojim dragim kolegama.
Saša Jelenković
Saša Jelenković (1964), pesnik iz Zaječara,dobitnik „Disove nagrade”, koju dodeljuje Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis” iz Čačka. Autor je zbirki pesama: „Neprijatna geometrija” (1992), „Ono što ostaje” (1993), „Heruvimske tajne” (1994), „Kraljevska objašnjenja” (1998), „Knjiga o srcu” (2002), „Elpenorova pisma” (2003), „Elpenorovo buđenje” (2004) i „Elpenori” (2006). Dobitnik je nagrada: „Matićev šal”, „Milan Rakić” i „Vasko Popa”. Član je Srpskog PEN centra.
Živi u Zaječaru, direktor je Matične biblioteke „Svetozar Marković”.
Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis” iz Čačka upravo je objavila njegovu novu zbirku „Knjiga o sumnji” (izabrane pesme).
Šta je književnost za Vas i kako vidite njenu poziciju danas?
Književnost je ključ. Samo je naša odluka da li njime vrata odbravljujemo ili zabravljujemo.
Često putujete, gost ste na književnim susretima, festivalima, član žirija. Šta na tim susretima govorite o savremenoj književnosti i šta Vas pitaju?
Moram da Vas razočaram, na žalost. U poređenju sa većinom mojih kolega, ja zaista malo putujem. Delom zbog toga što imam i previše poslovnih i privatnih obaveza, a delom i zbog toga što ne spadam u onu ‘prvu ligu’ atraktivnih pisaca. Pa me retko gde i zovu. Eto, poslednjih put sam išao u Gadžin Han, na književno veče posvećeno Miljkoviću. A i to je bilo ima već skoro godinu dana. Nastojim da što manje govorim o savremenoj književnosti, pošto nisam siguran u svoju kompetenciju po tom pitanju. Pre bih za sebe rekao da sam posvećeni čitalac koji se trudi da bude otvoren za različite uticaje. Što se žiriranja tiče, i tu stvari ne stoje sjajno – osim što sam član žirija za savremeni dramski tekst, pri Fondaciji ‘’Zoran Radmilović’ u Zaječaru, i kako saznah od Zorana Pešića Sigme, eto, i žirija za nagradu ‘Branko Miljković’, to je sve. Moram ovom prilikom da razbijem uvreženu famu o tome kako sam uticajan čovek u srpskoj književnosti. Uopšte nije tako. Ja sam Saša Jelenković, čovek koji čita, ponešto zapiše, i to je sve.
Kako vidite sudbinu Vaše književne generacije?
Mislim da uopšte nismo loše prošli. Svi smo na broju, živi i relativno zdravi, s obzirom na uložene napore da zdravlje narušimo, pišemo, objavljujemo, padne i po neka nagrada.Nismo imali prevelikih uspona niti padova, u pravom smislu reči jedna melanholična generacija.
Bilo je nagrada i priznanja. Hoćete li upoznati naše čitalace sa njima?
Ah, recimo ovako. Moja biografija, književna, je prilicno ispunjena, mada iz moje generacije ima nagrađivanijih pesnika od mene. Ne bih sada gnjavio čitaoce nabrajanjem, prosto ukucavanje u Google daće odgovor na Vaše pitanje.
Šta Vam je sledeći izazov, imate li već neku ideju?
Nastojim da radim na romanu koji sam otpočeo još 2005. godine kada sam dobio stipendiju iz Fonda ‘’Borislav Pekić’’ za najbolji sinopsis romana. Takođe, voleo bih da dovršim poemu ‘Gola molitva’.
Manifestacija posvećena poeziji. Čime će biti obeležen Svetski dan poezije?
Koliko mogu da pratim, primetio sam da postoji manifestacija koja nas opominje kako poezija ujeda, povodom Svetskog dana poezije, ali moram da kažem kako zaista nisam upućen u detalje, niti su organizatori smatrali da bih imao da dodam svoj kamen njihovoj građevini. U svakom slučaju, želim im da se dobro zabave.
I da ne bude pobesnelih, ako već poezija ujeda.
Svetski dan knjige koji se obeležava u celom svetu, koliko je to drugačije nego kod nas?
Kod nas je sve drugačije.
Da li smo odsutni iz vremena u kome se tražimo, iz one prvobitne stvarnosti?
Svako sebe traži na različitim stranama. Šta bi bila prvobitna stvarnost, nisam sasvim siguran,ali pretpostavljam da je u pitanju onaj autentični i neponovljivi trenutak našeg prepoznavanja, ona sekunda u kojoj nam se otvaraju horizonti, delić kosmosa u kojem vidimo i sebe. Svako je spreman ili nespreman za susret sa samim sobom. Ono što pokušavam svojom poezijom jeste da pronađem Reč koja je izgubljena.
Kao iskusni pisac ostali ste u rodnom gradu, imali ste priliku sigurno da odete i šta Vas vezuje za Zaječar?
Da se razumemo, ja sam kao mlad čovek iskoristio prvu priliku koja mi se ukazala da pobegnem iz Zaječara koji je u ono vreme bio kolosalna jedna rupčaga, i mrak kakav se teško može zamisliti. Pobegao sam najpre u Jugoslovensku narodnu armiju, mada bih pre rekao da me je ‘pobeglo’, a potom sam, ne vraćajući se kući niti na jedan dan, ostao u Beogradu da studiram svetsku književnost. U Zaječar me je ‘vratilo’ kada je ono Slobodan odlučio da zaratisa vascelim svetom, i kada sam ostao bez posla i bilo kakvih prihoda morao da se, mislio sam privremeno, vratim u Zaječar. Gde me evo i Vi nalazite, nakon dvanaest godina. Za Zaječar me vezuje sasvim iracionalna i zdravim razumom teško objašnjiva veza, i izvesna doza lenjosti koja me sprečava da iz njega odem. Mogu da kažem kako ja ovde samo imam adresu, a da suštiniski ne obitavam u Zaječaru. Teško je na pragu pedesete godine praviti radikalne rezove.
U Zaječaru i okolini ima puno dobrih književnika, da li bi mogli izdvojiti nekoga?
Teško bih Vam mogao odgovoriti na ovo pitanje, a da zadržim pravu meru objektivnosti i pravednosti prema mojim dragim kolegama.
Narudžba knjiga / Purchasing of the books / Bücher bestellen
|
|
.
Copyright © 2014 DIOGEN pro cultura magazine & Sabahudin Hadžialić
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić. Design LOGO - Stevo Basara.
Freelance gl. i odg. urednik od / Freelance Editor in chief as of 2009: Sabahudin Hadžialić
All Rights Reserved. Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić
WWW: http://sabihadzi.weebly.com
Contact Editorial board E-mail: [email protected];
Narudžbe/Order: [email protected]
Pošta/Mail: Freelance Editor in chief Sabahudin Hadžialić,
Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili
Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić. Design LOGO - Stevo Basara.
Freelance gl. i odg. urednik od / Freelance Editor in chief as of 2009: Sabahudin Hadžialić
All Rights Reserved. Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić
WWW: http://sabihadzi.weebly.com
Contact Editorial board E-mail: [email protected];
Narudžbe/Order: [email protected]
Pošta/Mail: Freelance Editor in chief Sabahudin Hadžialić,
Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili
Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina